Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća. Dame i gospodo narodni poslanici, naročito svih 20 narodnih poslanika iz većine, koji su u sali, gospodine ministre, ukoliko me čujete, jer ste zaposleni, pre nego što krenem da obrazlažem amandman, samo da kažem nešto: najiskrenije se nadam da će gospođa Kolundžija danas da se javi bar još 114 puta, jer to je psihološki potpuno opravdano, kad dete pet puta kaže majci da niko nije razbio prozor, onda će biti da je prozor ipak razbijen. Razumem potrebu DSS za pravdanjem i ima za šta da se pravda sa ovakvim zakonom i ovakim statutom.
Što se tiče amandmana, član je vrlo kratak i kaže: "AP Vojvodina, preko svojih organa, u oblasti javnih puteva, drumskog, rečnog i železničkog saobraćaja, u skladu sa zakonom, vrši inspekcijski nadzor na teritoriji AP Vojvodina". Naš amandman je još kraći i kaže da ovo treba izbrisati.
Da ne bi bilo sumnje, ovde se ne radi o nesaglasnosti sa Ustavom, ovde se radi o nesaglasnosti sa zdravim razumom i mozgom. Naime, ako je nešto vezano za teritoriju jedne države, to su oni mnogobrojni poslovi u svim domenima iz oblasti saobraćaja, svih grana saobraćaja. Oni, štaviše, u mnogo čemu prevazilaze i granice jedne države. Verujte mi, možda i najveći broj konvencija u Evropi je donešen upravo iz oblasti saobraćaja.
Sada vi hoćete da kažete da će neko vršiti inspekcijske poslove, na primer na železnici, do mosta kod Pančeva, a južnije odatle će neko drugi da vrši inspekcijske poslove. To je besmisleno. Isto to možete da kažete i za reku Dunav i za sve ostalo što je ovde navedeno.
Drugim rečima, nesumnjivo je da ovaj član zakona reguliše nešto što ne treba ovako regulisati.
Dozvolite mi nekoliko napomena vezanih za raspravu koju smo imali ovih dana. Veoma pažljivo sam je slušao, posebno sam slušao predstavnike onih stranaka i onih koji su na vlasti i onih koji nisu na vlasti, koji brane ovakav zakon i ovakav statut.
Uočio sam da postoje dve stvari koje su se provlačile kroz te odbrane. Jedna od tih stvari je, tobož, velika želja i velika briga za decentralizacijom Srbije. Decentralizacija u Srbiji uopšte nije sporna ali, nažalost, ovaj zakon i statut ne vrši decentralizaciju, oni vrše jednu novu centralizaciju, jer ćete umesto jednog centra - Beograda, sada imati dva centra. Imaćete Beograd i jedan asimetričan centar, asimetričan u odnosu na ostatak Srbije, a to je Novi Sad.
Šta imaju građani Sombora, Pančeva, Sremske Mitrovice, Subotice od ovog zakona i ovog statuta? Da li oni dobijaju nešto time što umesto da im novci idu u Beograd idu u Novi Sad ili, što je još gore i najgore, da idu i u Beograd i u Novi Sad.
Ako hoćete da stvarno izvršite decentralizaciju u Srbiji, onda ostavite opštinama i u Vojvodini, ali i van Vojvodine, jedan deo njihovih izvornih prihoda. Izvolite, smanjite državne poreze i uvedite opštinske poreze, pa će onda svaka opština imati interesa da što više zaradi i neće širom Srbije po velikim gradovima u centru grada zvrjati prazni lokali. Oni zvrje prazni zato što lokalne vlasti nemaju nikakav interes, jer ne ubiru prihode od prometa roba, usluga itd.
Druga stvar koja se takođe proteže i koja je negde zajednička svima, bilo onima koji time žele da operu svoju savest, bilo onima koji time žele da još koji dan ili mesec ostanu na vlasti, bilo onima koji nisu na vlasti, a otprilike rezonuju po principu: učiniću šta mogu, pa ako me se drugovi sete - sete.
To je da pokušavaju sve vreme da nas ubede kako je moguće biti malo trudan. Biti malo trudan, nažalost, nije moguće. Naravno, ono što meni lično ostavlja gorak ukus u ustima (Predsedavajuća: Narodni poslaniče, vreme koje je na raspolaganju poslaničke grupe je isteklo.) jeste da se bojim, jako se bojim, da sa ovim statutom i ovim zakonom državi Srbiji radite ono što trudnoći obično prethodi. Hvala.