Za konkretan amandman, kao i za svake druge koji su ovde u pitanju, zaista prema članu 137. Ustava nije moguće poveriti bilo kakvoj lokalnoj samoupravi ili autonomiji uređivanje oblasti kada ovde kaže - donosi plan i program razvoja, ravnomernog razvoja.
Donosi plan i program, to su opšti akti, to je uređivanje materije, to ne može biti i zato se traži brisanje toga. Mi smo posle, videćete, podneli amandman, upravo je taj sledeći u pitanju, gde tražimo da se to preimenuje u predlaže plan i program itd.
Znači, ne može donositi, to je nemoguće, ako se brani ta formulacija, već će to biti u saglasnosti sa zakonom, verujte mi da to ništa ne znači, jer u svakom slučaju svaki niži opšti akt i da ne napišete mora biti u saglasnosti sa Ustavom i sa zakonom itd, ne može biti suprotan bilo kojem višem pravnom aktu, pa je to pleonazam, to nepisati to je pleonazam, a to ništa ne vadi stvar.
Ovim zakonom o kojem danas raspravljamo poveravate pokrajini da uradi nešto što po Ustavu nije moguće, pa ga onda vadite sentencom u skladu sa zakonom. Razumete u čemu je tu igra? Jednostavno ne možete se vaditi činjenicom da ste napisali da se jedan postupak ima urediti na nivou pokrajine u skladu sa zakonom. Ako se on ne može uređivati po Ustavu, onda džaba pišete to u skladu sa zakonom.
Inače, svaka odluka opštine Novi Beograda, opštine Valjevo, Skupštine grada Beograda i da ne napišete u tim statutima ili u zakonu da mora biti u skladu, a uvek mora biti u skladu sa zakonom. Ako ovde mislite na konkretan zakon koji uređuje tu oblast i to je suvišno, jer i ta odluka na podzakonskom nivou mora, svejedno, i da ne napišete, uvek biti u saglasnosti sa zakonom koji uređuje datu materiju, tako da to vađenje na deo rečenice - u skladu sa zakonom, ovde ne igra nikakvu ulogu.
Dakle, ovde je isključivo reč o tome da li može pokrajina da dobije pravo da uređuje pitanje ravnomernog privrednog razvoja, ako znamo da je uređenje tog pitanja po članu 97. Ustava neposredno stavljeno u nadležnost Republike. Tu je čitava konstrukcija zatvorena.
Kada govorimo o mentalnoj igri ili mentalnoj vežbi kako da dođemo do rešenja, prosto se čudim onima koji su ovo napisali. Ti su prošli strahovite mentalne vežbe da bi došli do ovakvog zaključka, a ne mi koji branimo amandman koji treba diskvalifikovati nešto što se mora diskvalifikovati u smislu Ustava.

Dva minuta 50 sekundi je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe. Reč ima narodna poslanica Nada Kolundžija.

Poštovana predsedavajuća, ako sam dobro razumela, sve se može osporavati, pre svega sa stanovišta prava, mogućnosti da autonomna pokrajina ima pravo ili nema pravo da uređuje pitanja koja su joj preneta kao pitanja od njenog značaja. Opet moram da se vratim na Ustav, član 183. stav 2, koji kaže - autonomne pokrajine u skladu sa zakonom uređuju pitanja od pokrajinskog značaja u oblasti, pa onda navodi koje su to oblasti. Hvala.

Iskorišćeno je 35 sekundi od vremena poslaničke grupe. Narodni poslanik Miloš Aligrudić ima pravo na repliku.

Vrlo ću kratko, zaista neću oduzimati vreme.
Nije sporno to što ste pročitali u članu 183, gde se kaže da se pojedina pitanja mogu urediti, ali onda idemo dalje. Vrlo ću kratko. Pogledajte kako su formulisana pitanja koja se daju urediti. Jedino Ustav može da kaže u kojim oblastima se šta uređuje, pa kada te oblasti pročitate ili ta pitanja ovde koja su nabrojana, da ih ne čitam, u članu 183. i koja se uređuju, izvorni poslovi. Razumete?
Znači, ne možete sva pitanja koja je Ustav ovde pobrojao šta će autonomne pokrajine ovde urediti, to su izvorni poslovi u onom delu u kome su navedeni da se uređuju. Tu nema spora, ali pazite, ovde se ne radi o izvornom poslu, ovde se radi o poslu koji se zove ravnomerni razvoj. Ravnomerni razvoj ovde nećete naći u članu 183, on je nabrojan u članu 97. eksplicitno. O tome je reč. Zato vas molim, ipak mi koji smo pravnici, koji smo naučili da čitamo propise, nešto znamo o svemu ovome.

Reč ima narodna poslanica Nada Kolundžija.

Dakle, sad ste i očigledno priznali da autonomna pokrajina ima pravo da uređuje. Sad je pokušaj izmicanja da se kaže - samo ako je izvorna nadležnost, a ne ako je poverena.
Dakle, ako je poverena onda ovim zakonom Republika Srbija uređuje koji su to poslovi koje poverava i u kom dometu ih poverava, ali to da ne može autonomna pokrajina imati ništa što je pitanje razvoja negira već tačka 1. člana 183. koji kaže da autonomna pokrajina uređuje pitanje od pokrajinskog značaja u oblasti prostornog planiranja i razvoja.

Pravo na repliku narodni poslanik Miloš Aligrudić.

 U pravu ste da to piše, nije sporno, ali radi razjašnjenja i više se neću javljati. Razvoja da, ali u Ustavu u našem zakonodavstvu pitanje ravnomernog razvoja nije igra reči, vrlo je ozbiljna stvar, odnosi se na široku teritoriju i isključivo je u nadležnosti Republike.
Prema tome, pitanje razvoja može biti opštinski razvoj, može biti pokrajinski razvoj, tu se slažem s vama, ali tako niste napisali u Predlogu člana zakona koji je sporan. O tome je reč. Vi ste u predlogu člana zakona, ne vi, nego Vlada koja je predložila, napisala je nešto što je sasvim drugo, kaže - to je plan i program ravnomernog privrednog razvoja AP Vojvodine, a ta sintagma je nemoguća. Žao mi je, da je ta sintagma data negde druge u Ustavu ranije kao mogućnost, ne bi bilo nikakvog spora oko ovoga, ali je ona nemoguća. O tome je reč. Izvinite.

Reč ima narodna poslanica Nada Kolundžija, pravo na repliku.