Na osnovu člana 31. kao jedan potpredsednika koji treba da vam pomaže u radu. Evo, sad sam se konsultovala i sa koleginicom Popović, ali i bez toga, član 85. stav 6.
Gospodine Novakoviću, ovde je uvedena jedna neverovatna praksa, koju niste vi uveli, nego, čini mi se, Gordana Čomić. Dakle, nikada ovaj član 85. u prethodnim poslovnicima, evo, od 2001. godine, to je bio možda neki drugi član, ne mogu da se setim, ali istovetno je prepisan, nikada se nije desilo... Ranije je bilo radno vreme od 10 do 17 časova, pa je produženo 2001. na 18.00.
Znači, u poslednjih mesec dana ili dva meseca dešava se, gospodine Novakoviću, da vi futuristički, da se tako izrazim, nastupate; odnosno, i vi, i Gordana Čomić i predsednik Slavica Đukić-Dejanović kažete, obično u ovo vreme – produžićemo po onoj koja bude na dnevnom redu.
Nije to bio smisao Poslovnika i člana 85. stava 6, nego situacija ako mi, recimo, imamo izmenu i dopunu Zakona o putnim ispravama, to je tačka koja treba da bude kada dolazi ministar Dačić, onda u trenutku kada otpočnemo tu raspravu, pa je sada 15.55 ili 15.30 i vi na osnovu onoga što se dešava vidite da to nije dovoljno vremena da se završi do 18 časova, vi možete u trenutku kad otpočnete raspravu po toj tački dnevnog reda da kažete. Ne možete vi unapred sada da govorite šta će da se desi i da li će. Na kraju krajeva, to je i nemoguće po ovom članu Poslovnika.
Prema tome, insistiram da se u okviru predsedništva Narodne skupštine... Mada uopšte ni koleginicu Juditu, ni mene, ni kolegu Obradovića ništa i ne pitate, jer ste vi podeljeni i imate taj svoj lobi. Zaista je ovo neprihvatljivo. Ne može uopšte ovo da se radi. Sada bi me Gordana Čomić uputila na generalnog sekretara Narodne skupštine, koji ne postoji, nego postoji sekretar, a to je gospodin Odalović. Dajte mi, molim vas, objašnjenje, kako je moguće da vi…
