Potpuno se slažem sa koleginicom Gordanom Paunović, jer ovde je problem i sa članom 14. i članom 19, a kasnije i u članu 21. i članu 32. Zaista da bi se u praksi ispoštovala ideja o ravnomernoj zastupljenosti kvote od ovih 30% važno je da organi javne vlasti imaju zakonsku dužnost da se ova kvota ispoštuje, a ne da se ostavi deklarativna mogućnost poštovanja ove obaveze.
Ovo što ste pitali, koleginice Paunović, kako razumeti ovo "treba da nastoji", što se mene tiče, meni to izgleda kao ona časna Titova pionirska reč, zaposlićemo 30% žena, a šta će se dogoditi u praksi, to je neka druga priča.
Ipak, reči "dužni su" ukazuju na neophodnost poštovanja zakona, kojoj baš i niste skloni, ali smatram da tako treba da bude, uz mogućnost sprovođenja zakonskih sankcija onda kada je došlo do nepoštovanja odredbe o kvotama. U tom smislu čak i kada ne bi zlonamerno tumačili, ove reči "treba da nastoji" mogu da imaju samo karakter apela, proglasa ili nekakve deklaracije, a ne i suštinsku zakonsku obavezu.
Svi smo svesni situacije u kojoj se trenutno nalaze građani Srbije, ali je činjenica da stopa nezaposlenosti žena aktuelno je dvostruko veća od stope nezaposlenosti muškaraca, da među zaposlenima je 44% žena, među nezaposlenima 53% žena, da je razlika među platama između žena i muškaraca 16%. Pošto sam našla podatak da u EU postoji razlika od 15%, onda vam se to uklapa u onu priču "Evropa nema alternativu". Ulazimo u EU tako što žene i muškarci imaju razliku u platama 16% u prilog muškaraca.
Ne samo da su muškarcima za 16% veće plate, nego plate žena, nego su i mogućnosti žena za samozapošljavanje, pre svega zbog toga što u znatnoj meri nemaju imovinu u vlasništvu i svega 30% imovine se vodi kao vlasništvo žena, nemaju ni mogućnost da dobiju neki kredit ili pokrenu samostalni posao.
Podaci takođe pokazuju da iz porodičnih razloga 80% žena napušta posao iz porodičnih razloga. Isto tako, nakon razvoda, među onima kojima se poveravaju deca na samostalno roditeljsko staranje, 80% je žena.
Znači, u 80% slučajeva nakon razvoda žene brinu o deci. Nedavno sam čula komentar nekih naših, moglo bi se reći, osrednjih tajkuna, koji tvrde da je idealan profil za zapošljavanje žena do 35 godina starosti i razvedena sa jednim detetom koje naravno izdržava, jer će ona po svaku cenu hteti da zadrži taj posao i koliko god potplaćena bila neće joj pasti napamet da posao izgubi.
Utoliko sam pokušavala da amandmanima koje sam podnela na ovaj član, a govoriću o drugim članovima, situaciju ublažim i prosto da napravimo neku vrstu zakonske obaveze poslodavaca da poštuju ono što je nekakav apel i vaše deklarativno zalaganje za rodnu ravnopravnost.
