Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, nema ovde ministra Rasima Ljajića. Zaista nije jasno zašto je odbijen naš amandman, obzirom da je rešenje koje je predviđeno u Predlogu zakona takvo da zaista predstavlja vrlo oštre uslove za izbor arbitara. Smatrali smo da, obzirom na ulogu koji arbitri imaju u postupku mirnog rešavanja radnih sporova, taj postupak po svojoj prirodi takav da nije sudski, jer samim tim da se odvija pred arbitrima i izvan sudskih institucija, ima i svoju neformalnu stranu. Cilj tog postupka je da se u jednom više razgovoru, više iznošenju činjenica pred arbitrom od strane predstavnika poslodavaca i zaposlenih, dođe do rešenja spora koji smo, hvala bogu, usvojenim amandmanima proširili na niz drugih oblasti. Arbitri tu imaju ulogu i cilj je da što više lica koja imaju određena iskustva i znanja, budu imenovani za arbitre.
Vi imate situaciju da i u samom tekstu zakona, pogotovo u izmenama i dopunama zakona, imate vrlo oštra rešenja kada su u pitanju imenovanja arbitara. Postavljena su kumulativno. Mi smo smatrali da ona treba da budu postavljena tako da, pored ovih osnovnih uslova koji se tiču neosuđivanosti, uslova za izbor arbitara, državljanstva, da se postave i tri alternativna uslova.
Jedan je da ima visoku stručnu spremu i najmanje pet godina radnog iskustva iz oblasti radnih odnosa, znači lice koje je radilo u radnim odnosima i ima znanje. Ovde se to postavlja kao kumulativan uslova sa sledeća dva, a to je da je redovni profesor pravnog fakulteta iz pozitivno-pravnih predmeta ili da ima položen pravosudni ispit.
Sasvim je dovoljno da arbitar može biti i lice koje ima iskustvo iz oblasti radno-pravnih odnosa, ne mora da ima položen pravosudni ispit, radio je u nekom preduzeću i zna, pogotovo kada su u pitanju radni odnosi i zaključivanje ugovora, određivanje naknada za rad, sve ono što podrazumeva jedan normalan posao koji rade uglavnom lica na poslovima, kako bi se to reklo, personalnog menadžmenta i u personalnim odeljenjima preduzeća. Znači, to su lica koja imaju ta iskustva i znaju kako da rešavaju te probleme.
Profesori fakulteta iz pozitivno-pravnih predmeta, sasvim sigurno, znaju procesnu materiju koja je neophodna u ovom slučaju, da se neki predmeti koji se nađu pred arbitrom rešavaju. Znaju postupak.
Treća grupa su lica koja imaju položen pravosudni ispit, to znači lica koja imaju iskustvo kada su u pitanju pozitivno-pravni predmeti, ali i procesna iskustva, znači obavili su stručnu pripremu i imaju iskustva ili u oblasti sudstva ili u oblasti advokature.
Mislimo da će uslovi koje je predložila Vlada dovesti do toga da mali broj lica poželi da bude imenovan za arbitra, a mali broj lica podrazumeva i to da će malo lica ispunjavati ove kumulativne uslove, nadasve, ljudi će naći mnogo unosnije poslove kad imaju ovakva iskustva, da su radili u struci ili da su još, uz to, profesori na pozitivno pravnim predmetima ili da imaju položen pravosudni ispit.
U stvari, cilj je da širimo krug lica koji treba da budu imenovani za arbitre, a ne da ih ovako oštrim uslovima umanjujemo. Molim predstavnike Vlade, ovde nema ministra Ljajića, da razmotre ovaj amandman, on je sasvim konstruktivan i jeste u duhu toga da ovaj zakon da svoje efekte u praksi.
