DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 03.12.2009.

19. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

19. dan rada

03.12.2009

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:10 do 19:30

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Vreme poslaničke grupe SRS je iskorišćeno.
Da li još neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Nikola Krpić ima reč. Izvolite.

Nikola Krpić

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS
Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani i uvaženi gospodine ministre, pozdravljamo i podržavamo naročito član 31, koji propisuje vaspitanje o ravnopravnosti ili rodnoj ravnopravnosti polova, kao sastavni deo predškolskog, osnovnog, srednjeg i visokog obrazovanja, kao i trajnog učenja.
Škola uči, porodica vaspitava. Ovo je posebno značajno jer je to najbolji način rušenja predrasuda i garancija da će u dugom roku rodna ravnopravnost polova biti društveno prihvaćena realnost, a ne zakonom propisana obaveza. Propisuju se i posebne mere za poboljšanje položaja onih grupa koje zbog svoje kulture, tradicije i društveno-ekonomskih prilika rano napuštaju obrazovni sistem Srbije.
Na kraju, uvažena potpredsednice, gospođo Čomić, PUPS smatra da smisao donošenja ovog zakona u celini i prihvaćenih amandmana od strane Odbora za ravnopravnost polova i Vlade će se održati samo ako bude zaživela njegova primena jer stručnjaci smatraju da u Srbiji nije problem nedostatak pravnih akata o rodnoj ravnopravnosti, već ignorisanje postojećih.
Na primer, Srbija još od Drugog svetskog rata ima zakon kojim se reguliše pravo nasleđivanja od strane ženske dece. Ipak su mnoga ženska deca, posebno u ruralnim sredinama, prinuđena da se odriču svog dela nasledstva u korist braće, kako ne bi bila isključena i odbačena od porodice. Plašim se da ne bude i sa ovim zakonom nešto slično.
Poštovana predsedavajuća, ako je tačno da je Srbija posebna zemlja u Evropi koja nema ovakav zakon, molim moje kolege poslanike, i opozicije i pozicije, da u danu za glasanje budemo jedinstveni u izglasavanju ovog bitnog zakona na koji, kao što sam već napomenuo, Ustav obavezuje da ga imamo što pre. Gospodine ministre Ljajiću, poslanici PUPS i ja i dalje vam predlažemo da ovaj zakon o ravnopravnosti polova preinačite naziv da se zove zakon o rodnoj ravnopravnosti.
Na kraju, poslanici PUPS i ja glasaćemo za ovaj zakon u danu koji bude određen za glasanje. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Dva minuta i 45 sekundi iskorišćeno vremena ovlašćenog predstavnika. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 32. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli poslanici Ljiljana Miladinović, Jelena Budimirović, Stefan Zankov, Božidar Delić, Otoš Kišmarton, Zoran Antić i Milan Knežević. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Milan Knežević.
...
Srpska napredna stranka

Milan Knežević

Napred Srbijo
Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, ministre, ispred poslaničkog kluba Napred Srbijo, Srpske napredne stranke, podneli smo amandman na član 32. Predloga zakona.
Radi javnosti bih pročitao taj član 32, da prokomentarišem da je ovaj član u grupi onih članova deklarativnog karaktera, gde se u članu ne stvaraju obavezujuće zakonske normativne sankcije i mi smo kao poslanička grupa podneli amandman na ovaj član.
Taj član 32. glasi ovako: "Ovlašćeni predlagač dužan je da nastoji da predloži najmanje 30% predstavnika manje zastupljenog pola prilikom imenovanja članova upravnih i nadzornih organa u javnim službama".
Odnosi se na imenovanje članova upravnih i nadzornih organa u javnim službama. Predlažemo da se ovaj neobavezujući deo rečenice "dužan je da nastoji" promeni i da taj deo glasi da je ovlašćeni predlagač dužan da predloži najmanje 30% predstavnika, i da ne čitam dalji deo teksta.
Želimo da se promeni ovo deklarativno u obavezujuće.
Na ovaj član isti, kada pogledate odgovore Vlade, amandmane su podneli predstavnici svih poslaničkih grupa. Postoji jedan konsenzus da svi predstavnici poslaničkih grupa u parlamentu imaju primedbu na ovaj član zakona.
Pročitao bih takođe radi javnosti obrazloženje Vlade zašto se odbija amandman. Kaže se - amandman se odbija iz razloga što javne službe (ustanove, preduzeća i drugi oblici organizovanja utvrđeni zakonom) obavljaju delatnosti kojima se obezbeđuje ostvarivanje prava odnosno zadovoljenje potreba građana i organizacija ili drugog zakonom utvrđenog interesa, a sredstvima koja mogu biti u svim oblicima svojine.
Imajući u vidu značaj delatnosti, oblik organizovanja, odnosno režim svojine, predlagač smatra da se postiže svrha zakona normiranjem deklarativne i dopuštajuće norme.
Ovo obrazloženje stoji i za sve amandmane koji su podneti na ovaj član. Kako protumačiti ovo obrazloženje? Da li postoji bojaznost da kod imenovanja članova upravnih i nadzornih odbora možda nema dovoljno kvalifikovanih, stručno obrazovanih profesionalnih predstavnika oba pola? Da li Vlada, pošto se pominju različiti režimi svojine, ima opreznost prema tim prevashodno privatnicima, vlasnicima kakav će stav da imaju prema obavezujućim normama zakona da moraju ravnopravno da imaju zastupljene članove upravnih i nadzornih odbora ili vlada želi da, računajući ova dva razmišljanja, možda sebe stavi po strani i da ne stavi obavezujuću normu za ova javna preduzeća i službe?
Mi iz Srpske napredne stranke smatramo da su sva ova obrazloženja, iako su ovakva tumačenja, ponavljam, tako sam protumačio ovo obrazloženje, u stvari u sukobu sa zakonom. Kroz ovaj zakon treba da stvorimo aktivnu politiku jednakih mogućnosti. Bilo koja opreznost u imenovanju članova upravnih i nadzornih odbora koja bi bila limitirajuća po ovom biće protivzakonita onog trenutka kada se zakon usvoji.
Smatramo i predlažemo da se ovaj amandman usvoji, pogotovo što je tu ministar Ljajić. U sinoćnoj raspravi o amandmanima imali smo situacije za član 13. koji je takođe bio deklarativan, tu je usvojen jedan kompromisni amandman Odbora za ravnopravnost polova, onda smo imali amandman na član 14. koji je ministar usvojio. Imali smo i na član 19. Svi ovi nabrojani članovi bili su neobavezujući i deklarativni. Na odgovarajući način, bilo preformulacijom Odbora za ravnopravnost polova, bilo intervencijom ministra, regulisani su.
Ovo je isto takav član. A sinoć smo prokomentarisali da je najveći broj amandmana svih poslaničkih grupa dat na ove članove koji su deklarativni.
I u ovom članu bi trebalo uraditi sličnu intervenciju. Nema bojaznosti da se obavezujuća norma stavi i za članove upravnih i nadzornih odbora. Smatramo da po svim osnovama ima dovoljno kvalifikovanih, profesionalnih, stručnih osoba oba pola koja će moći ove kriterijume da zadovolje.
Još jedanput, predlažem ispred Srpske napredne stranke da usvojite ovaj amandman. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Tri minuta i 50 sekundi je iskorišćeno od vremena ovlašćenog predstavnika. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 32. amandman je podnela narodna poslanica Nataša Mićić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 34. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović, Milica Vojić-Marković i Milan Dimitrijević. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodna poslanica Milica Vojić-Marković.

Milica Vojić-Marković

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, član 32. se odnosi na ravnomernu zastupljenost polova i glasi: "Ovlašćeni predlagač dužan je da nastoji da predloži najmanje 30% predstavnika manje zastupljenog pola prilikom imenovanja članova upravnih i nadzornih organa u javnim službama".
Prateći nit koju smo započeli pisanjem ovih amandmana, DSS je i ovde tražila da se tih 30%, koliko ste predložili, poveća na 50%. Obrazloženje nam je potpuno isto. Pre svega, logički i matematički, ako je ovo zakon o ravnopravnosti polova, onda je ravnopravnost 50% prema 50%, 30% je diskriminacija. Ako računate da je možda manja diskriminacija, ako kažete da je 30% a ne neki drugi procenat, prosto, diskriminacija je uvek diskriminacija i na taj način se odnositi prema 52% stanovništva Srbije nije u redu.
Drugo, 2004. godine, i sinoć sam o tome govorila, mislim da je potrebno podsetiti i ministra, treba podsetiti dame i gospodu poslanike, a bogami i građane Srbije, od 2004. godine, od februara, kada je donet Zakon o izboru narodnih poslanika, gde je vlada Vojislava Koštunice prvi put stavila taj čuveni procenat 30%, pretpostavljam da se nešto promenilo u društvu, pretpostavljam da skoro šest godina jeste jedan period gde je demokratizacija u društvu napredovala, bar je trebalo da napreduje, gde je društvo civilizacijski napredovalo i gde je taj procenat od 30% mogao da poraste, recimo za 30,01%. Prosto se to moralo promeniti.
Ta zakovanost na 30% mi se čini kao jedna odluka Vlade da se napravi jedan status kvo i da se ne iskorači baš nigde.
U odgovoru koje nam je ministarstvo dostavilo zašto ne prihvata naš amandman kaže se da je procenat od 30% do 40% neka norma, neki standard u EU i da se tih standarda držimo, ali procenat između 30% i 40% je prilično veliki prostor za napredovanje u civilizacijskom razvoju društva, u ravnopravnosti žena, tako da je moguće da je tih 10% prostor u kome je ovaj zakon mogao da napravi iskorak. Očigledno je da nije imao volju i očigledno je ostao na tih 30%.
Kažete da je iskorak napravljen u jeziku. Tako ste odgovorili na član 10. zašto ne prihvatate naš amandman i rekli ste iako nije normiran iako ne znamo kako će glasiti, mi ćemo ipak koristiti taj jezik, ali ono što je izvesno, ono što je status kvo ovog trenutka, tih 30%, to je to što se vas tiče. Mi smo zapravo želeli da dobijemo odgovor zato što smo naučili da čitamo u kontekstu ono što napišete kao odgovore.
Jasno nam je da vi, zapravo, tumačiću zakon vrlo argumentovano, niste želeli da to pomerite jer ste želeli da ovaj zakon lepo zvuči i lepo izgleda. Zašto to tvrdim? Reći ću vrlo jednostavno. Imate norme koje nisu pravne – dužni smo da nastojimo, dužni su da obezbede itd. Svi ovde govorimo o tome. U jednom momentu prihvatate, u drugom momentu ne prihvatate.
Zatim, niti ste ponudili u zakonu mehanizme za sprovođenje ovog zakona, na lokalu ih uopšte nije bilo, sve grupe su intervenisale, rekli ste da ste prihvatili neke od tih amandmana, videla sam da jeste.
Imamo jedno duboko saglasje da je 30% to što ste osvojili i stanite na tome i sledećih tri veka ćete biti zadovoljni time, jer 30% je nešto. Jeste.
Vrlo ste olako sinoć prihvatili dva suprotna amandmana na isti član. Ja sam sinoć kad sam došla kući pažljivo pogledala šta je to što ste vi prihvatili. Ne znam šta će iz toga izaći, ali sam vas i tada upozorila, a mislim da treba da vas upozorim, da će biti problema sa tim i da je to momenat možda da se razreši.
Zapravo, to je po meni namera Vlade da mi imamo jednu situaciju – zakon zaista lepo zvuči, on zaista izgleda kao iskorak, on zaista nudi nešto, ali pogledate šta u suštini nudi, meni se ne čini, ali zaista to najozbiljnije mislim, da će se išta u životima žena u Srbiji pomeriti ovim zakonom.
Toliko je velika priča o tome da li će biti 30, 31 ili 50% žena u upravnim ili nadzornim odborima javnih službi, da je smešno pričati o tome. Ja prosto razmišljam na glas i kažem – važno je da budu kvalifikovani, profesionalni i stručni ljudi, nije bitno da li su procenti ovoliki ili onoliki. Ali, vi insistirate na tim procentima i onda nas pobuđujete da komentarišemo na ovaj način. Hvala vam.
Inače, koristila sam vreme grupe.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Iskorišćeno je tri minuta vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč?
Narodna poslanica Nataša Jovanović želi da razjasni usvajanje njenog amandmana. Izvolite, pravo na repliku.
...
Srpska napredna stranka

Nataša Jovanović

Hvala vam, gospođo Čomić.
Koleginice Vojić-Marković, vi ste govorili o amandmanima koji su usvojeni. Pošto je gospodin Rasim Ljajić, ministar, sinoć u raspravi prihvatio moj amandman koji sam u istovetnom tekstu podnela sa nekim drugim koleginicama, radi se o amandmanu o kome je najviše bilo polemike, a svedok je i doktor Dimitrijević, dakle, dugo smo se zadržali, skoro sat vremena oko toga, nastala je zapravo jedna zabuna, a tiče se, opet se vraćam na onaj malopre deo mog izlaganja – stručnog usavršavanja i obuke.
Naime, mi smo koristili termin „fakultativno“, „može i ne mora“, vi ste rekli „deklarativno“ i uspeli smo, vaša i naša poslanička grupa, da argumentima ubedimo gospodina Ljajića da dođemo do tog procenta 30 manje.
Slažem se sa vama, mi prvi nismo za stavljanje takvih okvira, što se procenata tiče, ali verujte da nismo krenuli od toga 2001. godine kada je naša poslanička grupa SRS na inicijativu, to treći put ponavljam, dr Vojislava Šešelja, glasala za amandman koleginice Leile Ruždić da se krene od toga da žene uključimo aktivno u lokalne samouprave odnosno da bude obavezujuće i da budu na listama i da bude 30% izabranih žena, drugačija bi i politička situacija odnosno struktura i u lokalnim samoupravama bila, složićete se, i kod mene u Kragujevcu a i u vašem Valjevu.
Prema tome, ovim je napravljen neki pomak. Imamo još do kraja zakona da razgovaramo o tome. Evo, videćemo sada, koleginica Radeta je pravnički precizni reagovala na član 32, a kako će da reaguje ministar, ne znam? Mislim da ćete, gospodine ministre, naročito posle Vjericinog izlaganja, ipak da odlučite da se promeni ovaj član 32. Ne bih da prejudiciram, ali, imam takav osećaj.
Kasnije, kada budemo govorili o ovim međunarodnim institucijama, vi ste u pravu, to je samo okvir, ali mi moramo da delujemo. Na kraju krajeva, i vi ste svojim političkim angažmanom, i koleginica Donka Banović, i potpredsednik vaše stranke, gospođa Stojanović, kao i mi, srpske radikalke, smo svojim delovanjem i svojim angažmanom učinile da podstaknemo druge žene da se bave ovim poslom.
Jer, postoji mnogo u našoj SRS žena koje su aktivne, od mesnog odbora, preko opštinskog, koje su u jedinicama lokalne samouprave i te kako istaknute, i kao odbornice, i kao učesnici aktivnog političkog života, a koje šira javnost ne zna. Ali, to je sutra potencijal i to je mogućnost da se one same opredele, svojom slobodnom voljom, da to rade.
Mi moramo da učinimo sve da ovima koji se hvale brzopoteznim ulaskom u EU kažemo da nije tako sjajna situacija ni u tim zemljama tamo. Da završim time da je Srbija na osmom mestu, kada se to ima u vidu, sa 22% zastupljenih žena u srpskom parlamentu. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Da li još neko želi reč?
Ako ne, na član 32. amandman su zajedno podnele narodne poslanice Snežana Stojanović-Plavšić, Jelena Travar-Miljević i Gordana Čomić. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 32. amandman je podnela narodna poslanica Aleksandra Janković. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 32. amandman je podnela narodna poslanica Vjerica Radeta. Da li neko želi reč? (Da) Reč ima Vjerica Radeta.
...
Srpska radikalna stranka

Vjerica Radeta

Srpska radikalna stranka
Član 32. je zaista veoma nezgrapno napisan i s obzirom da ste juče, gospodine Ljajiću, aktivno učestvovali sa narodnim poslanicima i prihvatili amandmane koji su u suštini pravno-tehnička redakcija, nisu ulazili, kao ni ovaj, u neku suštinsku promenu vašeg predloga zakona, ali moram da vam kažem da su vaši saradnici, i ovo je pre svega greška Sekretarijata za zakonodavstvo, zaista loše napravili ovaj tekst zakona.
Zamislite, kaže se: „Ovlašćeni predlagač dužan je da nastoji da predloži najmanje 30% predstavnika manje zastupljenog pola“.
Ovo jednostavno ne može ovako da opstane. Dakle, ne ulazim u to – 30% predstavnika manje zastupljenog pola itd, ali govorim o onome što mi zaista kao pravniku prosto para uši. Znači, ne može ovako, mora da stoji: „Ovlašćeni predlagač predlaže najmanje 30%“.
Mislim da ćete vi ovo da prihvatite, jer ste u obrazloženju rekli, između ostalog, da je, imajući u vidu značaj delatnosti, oblik organizovanja odnosno režim svojine – to je zbog čega ne prihvatate – predlagač smatrao da se ovakvim predlogom postiže svrha zakona normiranjem deklarativne i dopuštajuće norme.
Ako se zakon donosi samo radi normiranja deklarativne i dopuštajuće norme, onda to nije zakon. Onda je to nešto – da stavimo još jednu crticu, doneli smo još jedan zakon. Ako vi ne uradite to tako da neko ima obavezu po zakonu nešto da uradi, onda nema svrhe donošenje zakona.
Ja vam zaista predlažem da prihvatite ovaj amandman i da uljudite ovaj član, u najmanju ruku. Hvala.