Razumemo se koleginica Donka Banović i ja. Da iskoristim priliku da kažem sada, pošto ste prihvatili ovaj amandman za međunarodne delegacije, da je i meni lično žao, pošto mi dobijamo kvote, što koleginica Banović više nije sa nama u stalnom sastavu delegacije u Savetu Evrope zbog njenog patriotskog angažmana i učešća u donošenju važnih odluka za našu zemlju.
Ovde se govori o minimumu, ali htela sam da vam kažem ne da ovo bude u funkciji reklame, nego zaista činjeničnog stanja, da kod nas u SRS postoje takvi primeri. Nabrojaću tri.
Dakle, u prvom sazivu lokalne skupštine 2004. godine, u opštini Bor, od četiri izabrana odbornika, tri su bile žene, dakle, uvek može više, to sve zavisi od političke stranke, koliko se angažuje na tom pitanju. Isti je slučaj bio u Rakovici, isti je slučaj bio u Kruševcu, Varvarinu, a u Kragujevcu, prilikom kandidovanja za listu za lokalne izbore 11. maja 2008. godine, takođe smo imali preko ovog minimumom utvrđenog procenta.
Inače, to je i nešto što je kod nas neko nepisano pravilo zbog toga što mi imamo pre svega u našoj SRS našu braću i naše saborce u našoj ideologiji u političkom životu, a tome nas je i od početka učio naš predsednik dr Šešelj, zaista imamo izraženu želju i volju da uključimo masovno što od studentkinja, što od onih žena koje ne rade, domaćica, pa preko visokoobrazovanih žena, u politički život. Zbog toga sam rekla da je to samo minimum, a maksimum je sto posto, jer Broza više nema, a da je on prisutan i da imamo totalitarni režim, kao što je bio, bilo bi 105, znate kako je to išlo u to vreme.
