Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Spasojević. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima gospodin Mladen Grujić.

Moj kolega Srđan Spasojević je podneo amandman sa željom da rešimo problem velikog broja preduzeća koja stoje u nekakvom polustanju blokade, ništa se ne dešava jer niko nema da uplati troškove za pokretanje stečaja i mi smo predložili da Uprava prihoda bude ta koja je obavezna da to uradi i dobili smo odgovor da za to para nema. To nije dovoljno dobar odgovor. Svakako da je to problem, ali ovaj novi zakon o stečaju treba da reši probleme koje imamo i na ovaj način ih nećemo rešiti.

Jedan minut je iskorišćen od vremena poslaničke grupe.
Na član 13. amandman je podnela grupa od 20 narodnih poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Da.) Gospodin Zoran Babić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, Vlada Republike Srbije je u članu 13. zakona o stečaju pokazala vrhunac licemerja, jer je predvidela da u slučaju da je imovina stečajnog dužnika neznatne vrednosti, sva sredstva koja ostanu po pokriću troškova stečaja uplaćuju se u budžet RS.
Vama, gospođo ministre, kao ovde jedinom prisutnom predstavniku Vlade, nije važno što je procenat namirenja stečajnih dužnika i stečajne mase u Srbiji ne samo najmanji u regionu nego i u celoj Evropi. Podsetiću vas da je stepen namirenja stečajnih poverilaca u Rumuniji, Bugarskoj, Hrvatskoj i u našem najbližem okruženju oko 30%, u Nemačkoj 52,2%, a u zemljama OECD 68,6, dok je u Srbiji to jedva 10%.
Pored ovakvih podataka se čudite - zašto stečajni poverioci nisu zainteresovani za stečajni postupak? Zašto je u Srbiji takvo stanje? Zato što ste obezbedili uslov i zakonsku regulativu da Srbija ima i najskuplji stečajni postupak u Evropi i on u Srbiji iznosi čak 23% stečajne mase, dok je u Bugarskoj i Rumuniji od 9%, a u Nemačkoj jedva 8.
Ovakvi članom 13. ne definišete kolika je to neznatna vrednost. Još više poskupljujete troškove stečaja, a da pri tom ne hajete za stečajne poverioce koji su kao i cela srpska privreda u veoma teškom stanju.
Amandman SNS se odnosi na brisanje dela stava 3. u članu 13. i to dela u kome se kaže - ako po pokriću nastalih troškova preostanu sredstva, ta sredstva se uplaćuju u budžet RS. U obrazloženju ste naveli da se amandman ne prihvata, jer se po definiciji radi o imovini neznatne vrednosti.
Međutim, gospođo ministre, recite nam šta je to po vašem mišljenju, po mišljenju Vlade RS imovina neznatne vrednosti? Kolika je to egzaktna vrednost koja je po vašem mišljenju neznatna? Verujte mi i ono što je za vas neznatno, za ovako osiromašenu srpsku privredu i stečajne poverioce je veoma značajno i bitno.
Svrha celog ovog zakona je da što pre pokrenete stečaj u preostalih neprivatizovanih 350 društvenih preduzeća sa preko 5.000 zaposlenih, da raznim beneficijama nagradite vaše stečajne upravnike koji mogu biti čak i lica osuđena na pravosnažnu kaznu zatvora do pet godina i da kroz veliku muku koja se zove stečaj želite da za budžet RS obezbedite sredstva.
Zašto su vam potrebna ta sredstva? Da po nekoliko puta asfaltirate iste ulice na Voždovcu, bez tendera i bez ikakve projektne dokumentacije. Treba vam za paketiće od po dva kilograma šećera i brašna kojima pokušavate da potkupite građane Voždovca.
Siguran sam da građani Voždovca i Srbije znaju da oni koji danas tim paketićima nude mito sutra će, ako bi nastavili da vrše vlast na Voždovcu, tražiti mito, ali mnogo veći nego što je to brašno i šećer.
Onaj ko nudi mito, kao što to radi Dragan Đilas i DS, spreman je i da primi mito. Građanima Voždovca i Srbije je potrebna drugačija vlast i drugačija Vlada. Zbog toga, prihvatite amandmana SNS. Smanjite troškove stečajnog postupak, a onda najveći deo stečajne mase prosledite, ne budžetu RS nego stečajnim poveriocima.

Iskorišćeno je dva minuta i 20 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima gospođa Jorgovanka Tabaković.

Moje reagovanje je bilo vezano ne za ovaj amandman nego za sve amandmane.
Od kada smo otvorili raspravu u pojedinostima dolaze reči samo sa strane opozicije. Predstavnici Vlade ćute. Čekaju da iscuri vreme u kojem će se obaviti rasprava i neko može pomisliti da je ovo nemoć reči ili nemoć argumenata. Uverena sam, kao i sve moje kolege, ne da mislimo da ovo nije nemoć, nego moć reči argumenata može da zakasni, ali ne može da izostane.
Kao što su argumenti koji su izneseni u izveštaju DRI stigli zakasnelo, ali su ipak stigli, proizveli buru besmislenih opravdanja, kao npr. ono koje je izrečeno da je i u vreme postojanja izrade izveštaja postojala DRI i izveštaj ne bi sadržao odredbu u kojoj je u stvari zaboravljena da se izvrši valorizacija deponovanih sredstava i to najviše mahom Fonda za restituciju pozitivnim kursnim razlikama.
Da li je moguće da neko poveruje - da se završni račun bilo kog budžeta radi po savetu ili preporuci bilo koje institucije ili se radi po Zakonu o računovodstvu i po ostalim zakonskim propisima koji regulišu tu oblast?
Ja sam čvrsto uverena da sve ono što je na jednoj četvrtini kontrolisanih delova Vlade, agencija i ono što se zove javni novac, dovoljno ozbiljno da proizvede odgovornost onih koji su zloupotrebljavali novac, odnosno da će građani da shvate da je besmisleno povlačiti dokumenat koji se odnosi na prošle događaje, jer on ne može da se promeni, ovakav zakon i ono što, na primer, Narodna banka u projekciji monetarne politike i učincima nove politike predlaže.
A vama savetujem da pogledate sajt Narodne banke - aktuelnu monetarnu i makroekonomsku politiku i kretanja. Tu ćete naći predlog da se promeni struktura devizne obavezne rezerve, gde piše - da će se bankama članicama Bečke inicijative promeniti stopa obavezne rezerve, dinarske, i biti različita u odnosu na druge. To je nešto što još uvek može da zapanji čoveka u Srbiji.
Narodna banka propisuje selektivnu obaveznu rezervu za banke članice Bečke inicijative? Kakva je to formalna organizacija? Kakva je to povlašćena bankarska institucija koja može tako promenjenim merama oslobođene dinare da troši za povećanje kreditne aktivnosti, kupovinu neophodnih deviza i za plasman u hartije od vrednosti ili hartije od vrednosti Narodne banke Srbije ili države?
Da li vi verujete u ovo što sam vam iznela i u šta možete da se uverite na sajtu NBS, kada u tom istom izveštaju nađete podatke - koliko je država potrošila, plaćajući kamate na ovo, koliko je prekršila zakon, prekoračujući mogućnost da štampa ovakve hartije od vrednosti. Ako nekome ovo deluje nerazumno, to znači da se banke ne bave kreditiranjem, nego trguju - sa Narodnom bankom i državom, bez obzira na upozorenje koje traje već dve godine o pogubnoj politici koju država finansira i podstiče, odnosno vi se bavite ovakvim ponašanjima.
Zaista mislim da vi potcenjujete snagu reči i argumenata koje ovde iznosimo i volela bih da se malo odgovornije odnosite prema svemu onome što govorimo i da vam ćutanje ne bude jedini argument.
Zaista bih vas molila da malo ozbiljnije razmotrite sve ovo što smo vam kao pisane dokumente izneli i sve ono o čemu ovde govorimo, jer ćutanje može biti spas - ali ne i za Vladu.

Pet minuta i 10 sekundi od vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha. Reč ima gospodin Milorad Buha.

Članom 14. Predloga zakona o stečaju predviđeno je da se stečajni postupak ne sprovodi prema Republici Srbiji i AP, jedinicama lokalne samouprave i fondovima ili organizacijama obaveznog PIO i socijalnog i zdravstvenog osiguranja, pravnim licima, znači ovo je bitno, odnosno pravnim licima čiji je osnivač Republika Srbije, AP ili jedinica lokalne samouprave, a koja se isključivo ili pretežno finansiraju kroz ustupljene javne prihode ili iz republičkog budžeta, odnosno iz budžeta AP, jedinice lokalne samouprave.
Predlog koji je stigao kroz ovaj amandman je - da se ovo "ili pretežno" briše. Zašto? Zbog toga što zakonska formulacija mora da bude jasna. Šta znači pretežno? Koliko je to procenata i koliki je to nominalni iznos - nepotpuno je i nejasno? Sada da čujete šta Vlada kaže na ovaj amandman, odnosno u odgovoru na moj amandman kaže sledeće - amandman se ne prihvata budući da je termin "pretežno" dovoljna smernica za odlučivanje sudova, u konkretnom slučaju. Dovoljna je smernica, a ocena pretežno budžetskog finansiranja, ostavljena je sudu da o njoj odluči, u svakom konkretnom slučaju. Znači, sud može kako hoće, pretežno, pa sad sud neka odlučuje. Dalje kaže - svako preciznije propisivanje bi bilo necelishodno i prenormiranje.
Ovo je stvarno glupo. Ovo je glupo, bez obzira na sve, odnosno ne znam ko je pisao, ali potpis je od strane Vlade. Ovo je baš, slažete se predsedavajući, ovo je "prenormiranje". Mislim da je dalje obrazloženje suvišno. Začuđuju ovakvi odgovori Vlade, ali s obzirom ko tamo radi i ko piše ove odgovore, ne začuđuje ništa.

Na član 14. amandman je podnela grupa od 20 narodnih poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Da.) Ima reč gospođa Jorgovanka Tabaković.

Dva minuta koja pripadaju uz amandman. Znači, stečajni postupak je predviđen - za one za koje država proceni da treba nad njima, na primer, po sili zakona otvoriti postupak, za one za koje pretpostavi da neće moći da izmire obaveze, koji su krivicom drugih došli u to stanje nelikvidnosti, kod kojih ne znamo kojim kriterijumom proceni da su im veće obaveze nego imovina.
Stečaj se ne može ipak izvršavati, to mora doslovce da se naglasi - nad javnim agencijama, centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti, i onima koji se isključivo ili pretežno finansiraju kroz usluge na javne prihode.
Da li vi mislite da je zaista u redu, svim mogućim i nemogućim zakonima, sredstvima zaštite, visokim zidovima neuvida onoga što ovakve organizacije rade, zaštititi ih od stečaja - a zašto? Da li te institucije treba da pokažu da rade u korist državne uprave, odnosno građana zbog kojih postoje - da imaju kvalitetne i jeftine usluge, transparentno poslovanje i način rada ili treba da rade ono što njima odgovara, onima koji su ih osnovali, onima koji sa njima posluju, da ih zaštitite iako država nad njima nema nikakvu kontrolu?
Ima eventualno jednog ili dva člana upravnog odbora, koji ne podnose izveštaje. Ove agencije stupaju u kupoprodajne i ugovorne odnose sa raznim drugim privrednim društvima. Znači, takođe mogu nekome da nanesu štetu i da taj neki poverilac zatraži nad njima izvršenje stečaja, ali ih vi štitite. Kojim razlogom i čime one to zaslužuju?
Koji to posao od interesa i kvalitetno obavljaju, ako su na spisku onih koji zarađuju od građana milijardu i 300 miliona evra, čineći monopolske usluge koje im je država prepustila, a nad kojima država nema uvid? Ovo je vrhunac onoga što se zove - misliti samo o sebi, o sebičnosti države, koja može da se ponaša ovako - zato što stečaj nad državom još nigde nije sproveden.