Dame i gospodo narodni poslanici, dobro bi bilo da danas ovde sedi Mlađan Dinkić, imali bi što šta da ga pitamo.
Ovaj član 11. i pokušaj da se nekim amandmanima koliko-toliko popravi najbolje govori o tome šta nas očekuje ukoliko ovaj zakon bude usvojen.
Član 11: "Stečajni postupak se otvara kada se utvrdi postojanje najmanje jednog od stečajnih razloga". Jedan od tih razloga je po tački 2) preteća nesposobnost plaćanja. Čuli ste već u objašnjenju od gospodina Vladana Jeremića šta se smatra pod pretećom nesposobnosti plaćanja.
Ako se ovo bude primenjivalo, onda nijedna firma, odnosno nijedno preduzeće neće raditi, a neće ni država. Dešavalo se nekoliko puta da je, recimo, vraćanje PDV-a kasnilo skoro 30 dana. Šta će se desiti, recimo, sa ovim velikim trgovačkim lancima, pre svega Deltom, Maksijem, i ostalih koji svoje obaveze ne izmiruju po šest i više meseci? Da li će prema njima da se uvede stečaj?
Da li će se stvarno ovaj zakon primenjivati? Neće, zato što je već u zakonu omogućeno da neko procenjuje da li su se stekli uslovi ili nisu.
Za nekoga će se steći uslovi, za nekoga neće. Zavisiće od mnogih razloga, ali, pre svega, biće politički razlozi u pitanju.
Da je to tako, najbolje nam govori praksa i naše iskustvo koje već imamo kada je u pitanju Mlađan Dinkić i oligarhija koja je došla posle 5. oktobra na vlast.
Samo da vas podsetim, pretpostavljam da još niste zaboravili za stečaj četiri najveće banke u Srbiji koji su izvršili: Miroljub Labus, Radovan Jelašić, Vesna Džinić, Mlađan Dinkić i Božidar Đelić. U pitanju su Investbanka, Beobanka, Jugobanka i Beogradska banka. Počelo je 2002. godine, a stečaj još nije završen i ko zna kada će biti završen.
Ovo je jedna od najvećih kriminalnih radnji koja je praktično uništila bankarski sistem u Srbiji i za koji moraju da odgovaraju ovi nabrojani i svi oni koji su im pomogli da se uništi bankarski sistem i ove četiri banke u Srbiji.
Kaže izveštaj Agencije za osiguranje depozita, iz njega se vidi da banke potražuju od privrede 6,71 milijardu evra i poseduju još 56.978 kvadratnih metara ekskluzivnog poslovnog prostora, dok su im dugovanja prema poveriocima 1,37 miliona evra. Skoro pet puta više, i više od pet puta im je veća vrednost, a one se nalaze u stečaju.
Zbog čega se nalaze, svakome je jasno. Na svakom ćošku, bilo gde, u bilo kom selu, pored trafike videćete neku ekspozituru nekih od banaka koje su otvorene u 15 godina i koje gule kožu sa leđa građana Srbije, i nikom ništa.
Kaže se, po stenogramu 32. sednice Saveta Agencije za osiguranje depozita, da je Labus, kao potpredsednik Savezne Vlade, priznao da su on i prisutni odgovorni za zatvaranje najvećih domaćih banaka. Sednici su, pored Labusa, prisustvovali Vesna Džinić, Radovan Jelašić, Mlađan Dinkić i Božidar Đelić. Znači, ova petorka nesumnjivo je najodgovornija, među njima, po redosledu: Miroljub Labus, pa Mlađan Dinkić, pa Božidar Đelić, Jelašić i Vesna Džinić.
Kaže se da su ove banke koje su uspešno zatvorene samo od Sartida potraživale milijardu i dve stotine miliona dolara, samo od Sartida, a Sartid je prodat za 21 milion dolara. Evo gde je najveća pljačka. Evo kako su opljačkali Srbiju. Jedan od najvećih primera kako je ova petočlana banda harala, žarila i palila Srbijom i pljačkala Srbiju. Po svim procenama, još dugo neće se zatvoriti stečajni postupak, zato što svakoga dana na njihove račune, računi su im živi, stiže novac.
Da vidimo kako su oni koji su upravljali bankama u stečaju upravljali tom imovinom. Kaže, poslovni prostor banaka u stečaju je prodavan ispod tržišne cene, pa tako tokom 2007. godine kvadratni metar prostora Jugobanke u proseku je koštao svega 30.789 dinara, nešto malo više od 320, 330 evra, možda 350 evra, kvadratni metar poslovnog prostora.
Poslovni prostor i Investbanke prodavan je za 53.859 dinara po kvadratu. Najbolji pokazatelj kako je imovinom banaka upravljano jeste Beobanka, čiji se poslovni prostor mahom nalazi u centru Beograda i prodavan je za 77.424 dinara, nešto oko 800 evra po kvadratu.
Prema podacima koji su svima dostupni, cena poslovnog prostora u centru Beograda trenutno je ispod 3.500 evra po kvadratnom metru, a pojedini lokali i kancelarije koje je teško naći koštale su i preko 5.000 evra po kvadratu.
Da li treba bolji dokaz od ovog da ova banda treba da odgovara i da Republičko javno tužilaštvo napokon treba da pokrene postupke na osnovu krivičnih prijava koje je, između ostalog, nema gospodina Batića, i gospodin Batić pokretao.
Vrhunac svega ovoga je informacija koliko su uzeli para oni koji su ovako gazdovali ovom imovinom. Kažu da su likvidacioni upravnici dobili 334 miliona dinara za godinu dana.
Ujedno postavljam poslaničko pitanje, da mi se odgovori – koji su to bili likvidacioni upravnici i koliko su pojedinačno dobili za posao koji su vršili vezano za ove četiri banke? Verujte da je Srbija pala pod stvarnu okupaciju, ona je formalno okupirana, ali tako što peta kolona vlada u ime okupatora. Oni uopšte nisu odgovorni za ovo.
U Americi, gde je pokrenut stečaj za neke filijale Beobanke, tamo se radi po zakonu. Tamo su ušli u banku, popisali kompletnu imovinu i stavili na poseban račun, jer su svesni činjenice da ako neko nekada pokrene bilo kakav postupak, da će morati da odgovaraju. Da su okupirali Srbiju i da su ušli u ove banke, isto bi to morali da urade.
Morali bi da popišu kompletno svu imovinu, sva dugovanja, sva potraživanja, jer bi jednog dana neko to pitanje postavio i oni bi morali da odgovaraju. Ovako nikom ništa. Bankarski sistem potpuno uništen i dalje se uništava, odnosno nema šanse da se oporavi, a oni koji su za ovo najodgovorniji još uvek drmaju Srbijom i predlažu navodno zakone koji će popraviti situaciju kada je u pitanju stečaj.
Da su nekada u životu zaradili kašiku supe sami, drugačije bi se ponašali. Baš zato što nikada ništa u životu nisu radili, nego su došli sa dve kese, tašnom i mašnom, neki sa kalašnjikovima upali u Narodnu banku Jugoslavije, zato su i uništili ovu državu.
