Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović. Da li neko želi reč? (Da) Reč ima narodni poslanik Dragan Stevanović.

Ovaj član zakona odnosi se na učešće sredstava u finansiranju plata u pravosuđu. Ovde je predviđeno da to ide u procentima, da proporcija bude 70% iz budžeta, 30% iz sudskih taksi. Mi smo našim amandmanom predvideli da se taj odnos promeni i da 60% bude iz budžeta, 40% iz prihoda na osnovu sudskih taksi.
Ovaj amandman je odbijen opravdanjem da je najracionalniji odnos 70-30. Pogledajte sad kako ste odbili amandman gospodina Petkovića – amandman se ne prihvata iz razloga što je Zakonom o sudskim taksama definisano da će od naplaćenih taksi 60% da se koristi za investicije u pravosudne organe i tekuće rashode, a ostalih 40% mi smo predvideli da idu za plate.
Hteli smo da ako i nešto znači tih 10% rasteretite sredstva iz budžeta, jer ako napravite uvid u ovaj budžet vidite, niste vi baš bili skromni ili bili ste vrlo galantni kada je pravosuđe u pitanju, iako smo celu godinu pričali o racionalizaciji. Naročito kad su u pitanju specijalizovane usluge, usluge po ugovoru, materijalni troškovi, odnosno zgrade i građevinski objekti itd.
Ono što je sad pitanje šta je najracionalnije, 60 - 40, kako Zakon o taksama predviđa ili 70 – 30, kako vi u budžetu predviđate? Može o svemu da se priča, ali o racionalnosti u ovom budžetu zaista je malo prostora. Pogledajte samo ovim primerom i time ću završiti. Ministarstvo regionalnog razvoja - posebna stavka, Kancelarija nacionalnog saveta za decentralizaciju – posebna stavka, Agencija za regionalni razvoj predviđena zakonom – posebna stavka, Kancelarija za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja – posebno, Koordinaciono telo – posebno, itd. Nema ovde priče o racionalizaciji.

Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić i Miroslav Markićević. Da li neko želi reč? (Da) Gospođa Đerić ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo ministar, podneli smo amandman ispred poslaničke grupe Nova Srbija na član 9, gde smo predložili da se u članu 9. iza reči: „isplaćuje plata“ briše zapeta i stavlja tačka, a ostali deo teksta se briše. Smatrali smo da bi u stvari trebalo možda preformulacijom samog člana omogućiti da sve službe podjednako podnesu teret krize, jer kriza nam je inače izgovor za mnogo toga u budžetu, naročito kada su u pitanju davanja koja idu prema građanima, osim onih socijalnih gde se zaista poseban vanredan napor čini da dosegne ono što treba.
Prošle godine smo imali uveravanja premijera da će Vlada prva podneti teret. Vlada prva nije podnela ni „t“ od tereta, niti se lišila bilo kojih svojih ugodnosti. To sam upravo obrazlažući prethodni amandman, govoreći o troškovima kabineta potpredsednika Vlade, jasno rekla.
Tako da smo smatrali da bi ovaj amandman ili možda preformulacijom samog člana moglo da donese malo više pravde, a malo više i stvarne i realne uštede kada su u pitanju razne službe Vlade koje su veliki potrošači, obzirom koliko se u ministarstvima i agencijama, u potpredsedničkim kabinetima troši na usluge po ugovoru, a za građane Srbije usluge po ugovoru su jedne od najzanimljivijih instrumenata za pranje para.
Mislim da se tu moglo zaista pošteno uštedeti, a ne fingirati ušteda koja u stvari ne postoji na nivou Vlade.

Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Milan Škrbić. Da li neko želi reč? (Da) Izvolite.

Dame i gospodo, član 9. kaže – na osnovu člana 48. stav 4. Zakona o platama državnih službenika i nameštenika utvrđuje se procenat od ukupnog iznosa sredstava za plate namenjene za ostvarivanje rezultata rada nameštenika i to 1% mesečnog platnog fonda za mesec koji prethodi mesecu za koji se isplaćuje plata, a za upravu za zajedničke poslove republičkih organa i avio-službe Vlade u iznosu od 15% mesečnog platnog fonda.
Moj amandman je da se u članu 9. procenat „1“ zameni procentom „3“. Smatramo da se navedeni procenat mora povećati zbog stimulisanja i nagrađivanja kreativnijeg rada nameštenika. U odgovoru sam dobio, između ostalog, da se kaže da se amandman ne prihvata s obzirom da ovim budžetom nisu predviđena sredstva za isplatu poslova rezultata rada nameštenika. Automatski se nameće pitanje – zašto nisu predviđena ta sredstva da bi se izjednačila na neki način?
Kolega Živkov će kasnije da se nadoveže za ovih 15%. Zašto se na vreme nije reagovalo da se ne stvaraju te razlike, bez obzira na to što 70% čine ovi koji su zaposleni u republičkim organima, avioslužbama Vlade koje imaju tih 15%?
Sve pod nekim plaštom da se nema para, da se mora ponašati domaćinski, da je budžet veoma skroman i namenjen razvoju, a u stvari da li je to tako, mnogi ekonomski stručnjaci, vidimo ovih dana, koji se ne slažu sa vama iz Vlade, govore da to u stvari nije tako, da štednja do godine ipak neće biti prioritet državnoj upravi, što pokazuje ovaj budžet i da bi se ovaj budžet zaista mogao donekle nazvati potrošačkim.
Za sledeće amandmane ću, pošto nemam više vremena, da pokušam da navedem primere koji to i pokazuju.

Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Živkov, koji želi da obrazloži amandman. Izvolite.

Kao što je prethodni govornik, uvaženi kolega Škrbić rekao, ministar nije reagovao, nije ni dao znak dobre volje da želi da popravi zakon ovim amandmanom što je podneo Milan Škrbić.
Kod mene je u ovom amandmanu, koji sam podneo na član 9. jeste da se procenat „15%“ zamenjuje procentom „3%“, tj. kada bi se uvažio amandman gospodina Škrbića, naravno, ovde je situacija gde bi skinuli sa 15% na 3% i izjednačili rad državnih službenika i nameštenika.
Kod mene je u amandmanu pitanje - iz kog razloga avioslužbe, tj. Uprava za zajedničke poslove ima veći procenat nagrade za rad nego u ostalim službama. Mislim da je ovde samo pitanje dobre volje, ne pitanje neke velike razlike u prihvatanju jednog i drugog amandmana. S obzirom da niste želeli da prihvatite amandman gospodina Škrbića, smatram da i moj amandman neće biti prihvaćen, ali apelujem na gospodu poslanike, koje ne znam ni kako da ubedim, pošto ih nema u sali, da u danu za glasanje glasaju za ova dva amandmana.

Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milutin Jeličić, Radoslav Mojsilović i Aleksandra Janković. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman je podnela narodni poslanik Lidija Dimitrijević. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, ispred SRS podneo sam amandman na član 10, gde u 2. stavu tražim da se reči „na postojećem nivou“ brišu.
Pročitaću 2. stav: „Ako se u toku godine primanja smanje, izdaci budžeta izvršavaće se po prioritetima, i to obaveze utvrđene zakonskim propisima, na postojećem nivou i minimalni stalni troškovi neophodni za nesmetano funkcionisanje korisnika budžetskih sredstava“.
Ako se prihodi smanje, ako budžet ne prihoduje onoliko koliko je planirano, onda se ne može ništa zadržati na postojećem nivou, nego se mora proporcionalno smanjivati i izdaci da bi se budžet uravnotežio. Ovako na postojećem nivou ćete zadržati minimalne stalne troškove i obaveze utvrđene zakonskim propisima, a odakle ćete to nadoknaditi?
Zbog toga mi iz SRS smatramo da ukoliko ne ostvarite, a sve su prilike da nećete ostvariti ovoliki priliv sredstava u budžet, bez obzira na to što ste odlučili da se zadužujete do zadnjeg, da nas uvedete u dužničko ropstvo, međutim, i pored toga nećete moći da ostvarite, jer već očekujemo za možda najdalje mesec-dva pravićete rebalans budžeta.
Ne može onda na postojećem nivou da se obaveze utvrđene zakonskim propisima i minimalni stvarni troškovi, nego će se sve proporcionalno smanjivati, da biste uravnotežili budžet, jer ako ovde ovo ostane, onda ćete morati da zakinete negde na drugoj strani, a obično zakidate tamo gde je najtanje, na standardu građana i tako dalje.