Od vremena poslaničke grupe iskoristili ste 3 minuta i 42 sekunde, tako da imate nešto više od minut još.
Da li još neko želi reč po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Antić. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Zoran Anitć.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman se odnosi na kabinet potpredsednika Đelića i mi već, rekao bih, čak i godinama ovako poput papagaja ponavljamo da Vlada treba pre svega da štedi na sebi, da pre svega ona pokaže dobru volju, da kroz štednju i smanjenje javnih rashoda pomogne građanima i privredi.
Nažalost, bez obzira što se javnost, rekao bih, slaže sa svima nama koji se zalažemo za takvo ponašanje Vlade, Vlada nije dosad odgovorila zahtevima niti opozicije, niti građana Srbije, da ona da primer i bude štedljivija od svih ostalih.
Ovde se radi o nekih 40 miliona dinara, radi se, kao što svi dobro znate, o nekih četiri potpredsednika Vlade, sve skupa 130 miliona dinara, sasvim nepotrebna sredstva koja opterećuju i građane i privredu i na neki način naši amandmani, a ima ih još u tom smislu koji traže smanjenje javne potrošnje, znače ujedno i neko zalaganje SNS da se menja sveukupna politika, da se menja fiskalna politika koja se do sada zasnivala, naravno, na jednoj iluziji o jakom dinaru, na prihodima od privatizacije, na zaduživanjima.
Očigledno je da tako dugačko ne možemo, već smo došli u situaciju da recesija čini svoje, da ova ekonomska kriza utiče na sve nas. Pre svega, utiče naravno kroz budžet, da utiče na smanjenje prihoda, povećanje rashoda, sve je više ljudi koji su socijalno ugroženi, kojima treba pomoći i sa druge strane i privreda je u jako teškoj situaciji, treba pomoći i njoj da opstane u ovom vremenu i neophodno je da se s jednim sasvim drugačijim konceptom koji se oslanja, pre svega, na proizvodnju, koji se oslanja na izvoz, na konkurentnost izađe sa jednom ekonomskom politikom i prekine sa ovom politikom koja nas je dovela tu gde smo i koja se vodi već godinama unazad.
To je bio razlog da SNS reaguje u svakom slučaju u kome je smatrala da se sredstva nepotrebno rasipaju u ovom budžetu.

 Trideset sekundi od poslaničke grupe.
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković. Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, izgleda da je neko rekao našoj Vladi da treba da smanji cifre u budžetu i kada pogledate ovu knjigu od 1009 strana cifre su tako sitno napisane da morate lupom da čitate. Pogrešno su shvatili smanjenje cifara, ne smanjenje fonta, nego smanjenje količine para koje treba da se izdvoje.
S druge strane, pregledao sam celu ovu knjigu i nigde nisam našao sredstva izdvojena za saradnju sa nesvrstanim zemljama, za saradnju sa tzv. trećim svetom, za saradnju sa Kinom, sa Rusijom, sa Indijom, sa Latinskom Amerikom i očekivao sam da pandan ovom kabinetu potpredsednika Vlade za evropske integracije bude i deo sredstava odvojen u nekom kabinetu, nekog potpredsednika vlade ili bar nekog ministra za saradnju sa drugim zemljama, jer nije Evropa svet. Evropa je samo deo sveta.
Kada smo već kod člana 7, kod kabineta potpredsednika Vlade za oblast evropskih integracija, nešto što svakome ko pogleda ovu stranu bode oči. Za ukupne plate, dodatke, naknade zaposlenih, za zarade, izdvojeno je 19 miliona. Ni malo, ni mnogo, ne komentarišem taj deo. Ali, komentarišem ovaj drugi deo pod ekonomskom klasifikacijom 423 - usluge po ugovoru su polovina od ukupne cifre izdvojene za plate i sva ostala primanja zaposlenih - deset miliona dinara.
Pitam, ako već imamo zaposlene, imamo stručnjake za evropske integracije, u ovom kabinetu sede, koje su to usluge po ugovoru koje će potpredsednik Vlade Đelić plaćati ovih deset miliona? Kome će te usluge biti plaćane?
Doduše, znate, ima jedna narodna poslovica koja kaže - ne uzima koliko može, nego koliko mu prilika pruži. Zbog toga sam predložio da se ova ekonomska klasifikacija 423 svede na milion dinara, da eventualno, ukoliko iskrsne prevod nekih tekstova itd, to bude plaćeno, a mi iz SRS smatramo da ovih devet miliona treba usmeriti na ovaj deo koji uopšte u ovom budžetu ne može da se pronađe.
Dakle, da se nađe način da se ovih devet miliona usmere u saradnju sa trećim svetom, u saradnji sa Kinom, Rusijom, Indijom, Latinskom Amerikom, Afrikom, afričkim zemljama itd.
Malo je para i malo će se i učiniti sa ovim, ali ako ostane na ovom razdelu, na ovoj ekonomskoj klasifikaciji 423, od tih para se neće učiniti ništa. Jedino će neki, koje niste uspeli da spakujete, da zaposlite, a nekad su vam lepili plakate, moći da na osnovu usluga po ugovoru dobiju neku kintu.
Mislim da ovaj amandman treba usvojiti i ova sredstva, pogotovo sada, kada smo rekli da treba da štedimo i zadnji dinar, kada nam je 700.000 ljudi u Srbiji, kako reče ministar Rasim Ljajić, na granici egzistencije i kada nam je još bar dvaput po toliko ispod granice egzistencije, jer je on nabrojao samo one koji su na granici egzistencije, treba voditi računa o svakom dinaru i treba ta sredstva usmeriti u neke druge pravce.
Predlažemo da to bude preusmereno u saradnju sa Kinom, Rusijom, trećim svetom i zemljama koje nisu u toj Evropi u koju nas vodite već jedno 15 godina, a zadnje prilike su i da ćete nas voditi još jedno 15 godina, ako nas uopšte budete i vodili tamo.
Još jedna stvar, da iskoristim ovo pravo na amandman, pa da kažem, koja je juče bila u "Politici", a to danas niko ne spominje. Unazad 4-5 dana se priča o tome kako smo prodali Rusima NIS i kako je naša naftna industrija otišla tamo. Juče u novinama ne pročitaste da ova vlada već deset godina nije učinila ništa da vrati imovinu Srbije koja je iz oblasti naftne industrije, a da je Putin već juče, u novinama je bilo, znači, prekjuče je bilo, da je Putin postavio pitanje jugoslovenskog naftovoda, u kome NIS ima više od 33% vlasništva i koje nam je oteto od 1992. godine pa naovamo.

 Na član 7. razdeo 3. amandman je podnela narodni poslanik Jelena Budimirović.
Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite.

Poštovani građani Srbije, moj amandman je principijelno isti kao i amandman mog kolege Zorana Antića. Odnosi se na raspodelu budžetskih sredstava za kabinet potpredsednika Vlade za privredni razvoj, koji je ujedno i ministar ekonomije i regionalnog razvoja.
Ovakav predlog budžeta kakav je pred nama ne odražava stanje u kome se nalazi Srbija i njeni građani, što je evidentno kada je u pitanju raspodela sredstava za kabinet predsednika Vlade i četiri potpredsednika.
SNS smatra da u vreme ekonomske krize u kojoj se nalazimo je neophodno precizno definisati ciljeve budžetske politike i odrediti prioritetne sektore, a pod tim ne podrazumevamo uvećanje državne administracije i rasipanje novca. Mi smo država koja u regionu ima najveći broj ministarstava i veoma glomazan državni aparat, stoga je nepotrebno i neprihvatljivo da se za kabinet potpredsednika Vlade za privredni razvoj izdvajaju ne mala sredstva iz budžeta, kada već postoji ministarstvo nadležno za ovaj posao, pogotovo ako uzmemo u obzira da je potpredsednik Vlade za privredni razvoj i ministar ekonomije i regionalnog razvoja ista osoba.
Smatramo takođe da ovaj iznos koji ste predvideli za kabinet potpredsednika Vlade treba preusmeriti na drugu stranu. Recimo, subvencije u oblasti privrede su male. Ne mogu da kažem da iznos koji ste predvideli za kabinet potpredsednika Vlade je enormno velik, ali nam je privreda dovedena u stanje, da je svaki dinar više dobrodošao. Ovaj naš amandman je apel SNS da svoj interes odnosno svoj lični interes stavite, ostavite po strani i da prvenstveno treba da vam na prvom mestu bude interes građana Srbije, pa vam predlažem da prihvatite ovaj amandman.

Na član 7. razdeo 3. amandman je podneo narodni poslanik Ognjen Mihajlović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. razdeli 3. i 17. amandman je podneo narodni poslanik Bojan Mladenović. Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman da se smanji iznos u ekonomskoj klasifikaciji sa 15 miliona na 10 miliona. U jednom delu i u drugom sa 34 miliona, na 27 miliona. To su usluge po ugovoru, a da se sredstva preusmere u subvencije privatnim preduzećima.
Usluge po ugovoru vrlo često su sredstva kojima ne možemo ući u trag. Usluge po ugovoru su mesta gde često dolazi do malverzacija, kako u samim opštinama, tako i u gradovima, kako u Beogradu, tako u Republici.
Odgovor na ovaj amandman dobio sam od Vlade, gde se kaže da usluge po ugovoru, kada bi se smanjila sredstva, ugrozilo bi se nesmetano funkcionisanje kabineta i Generalnog sekretarijata, odnosno ugrozile funkcije ovih budžetskih korisnika.
Naime, novac koji se koristi u uslugama po ugovoru, koristi se za, između ostalog, za usluge prevođenja, usluge održavanja računara, usluge obrazovanja i usavršavanja zaposlenih, za štampanje raznih biltena, usluge revizija, advokatske usluge, angažovanje lica po ugovoru o delu, gde se sigurno zapošljava veliki broj po partijskoj liniji, po stranačkoj liniji, po rođačkoj liniji, gde se zapošljavaju prijatelji, kumovi i gde se potpisuju ti ugovori o delu.
Takođe se koristi veliki deo sredstava za posebne savetnike ministara, kojih ima čak 59. Napomenuću da tri ministra imaju po jednog savetnika, da čak osam ministara imaju po dva savetnika, a čak 13 ministara imaju po tri posebna savetnika. To su ministar spoljnih poslova, ministar odbrane, ministar unutrašnjih poslova, pravde, finansija, poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, ministar ekonomije, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, ministar trgovine i usluga, ministar prosvete, ministar zdravlja, ministar rada i socijalne politike i ministar životne sredine i prostornog planiranja. Svi oni imaju po tri posebna savetnika.
Šta će ministru tri posebna savetnika, ako dobro radi svoj posao ili obrnuto, ako imate tri savetnika koja rade dobro svoj posao, onda je pitanje šta ministar radi? Uopšte, mislim da su Srbiji nepotrebna 24 ministarstva, nepotrebno je 24 ministra, nepotrebno je 59 savetnika ministara. Pare treba preusmeriti na prioritetnije stvari, u cilju razvoja Srbije. Hvala.

Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Igor Bečić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Vučeta Tošković. Da li neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Veroljub Arsić želi reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom moj kolega narodni poslanik Vučeta Tošković u stvari ukazuje kako se Vlada stvarno odnosi prema budžetu Republike Srbije. Amandman je odbijen i moram da pročitam obrazloženje.
Kaže se: „Amandman se ne prihvata iz razloga što se predlaže brisanje svih sredstava opredeljenih za Kancelariju za saradnju sa medijima, koja je osnovana uredbom Vlade“, znači nije čak ni zakonom, nego uredbom, „kao služba Vlade i samim tim ova služba je budžetski korisnik za čiji rad se sredstva obezbeđuju u budžetu Republike Srbije“. Da vidimo šta je u stvari Kancelarija za saradnju sa medijima i koliko troši sredstava građana Republike Srbije. Za plate troši 34 miliona. Nije mi jasno koliko je to službenika potrebno u toj kancelariji da efikasno rade svoj posao, odnosno sarađuju sa medijima. Čak i ako postoji, ne bi trebalo da bude više od tri, četiri, eventualno pet zaposlenih. Po ovoj stavci, u toj kancelariji se nalazi najmanje 30 zaposlenih.
Sledeće što u ovom razdelu što bode oči, jesu usluge po ugovoru – 12 miliona 750 hiljada. Kakve to usluge Kancelarija za saradnju sa medijima plaća? Uopšte sve ovo što čitavo vreme pokušavamo kroz ove amandmane da ukažemo jeste, kako to kaže moja koleginica narodni poslanik Jorgovanka Tabaković, pravite kuću od krova. Ova vlada i one prethodne od 2000. godine pokazale su da su efikasne samo kada je u pitanju umnožavanje državne administracije. Dovoljno je da pogledate koliko je bilo zaposlenih 2000. godine i koliko će danas, posle ove racionalizacije, biti zaposlenih. To će sve da vam kaže.
Međutim, ako neko ozbiljno hoće da se bavi ovim poslom i da bude ministar u Vladi, mora sebi na prvom mestu da postavi pitanje – da li je bolje da sredstva iz budžeta idu za plate zaposlenih u državnoj administraciji, koja se neprestano umnožava a nije efikasna, ili da idu u investicije? Čuo sam više izgovora u toku ove godine, da se smanjenjem državne administracije neće mnogo postići na prihodnoj strani poreza, možda nekih efekata na rashodnoj, ali će i prihodna doći u obzir. Ne mogu sa tim da se složim.
Ako se sredstva usmeravaju u investicije, plate će primati neko drugi, a ne državni činovnik koji ne radi svoj posao ili mu je radno mesto izmišljeno. Primaće radnici koji izvode te investicije, primaće proizvođači repromaterijala, trošiće taj novac na robu široke potrošnje i samim tim će ponovo biti novostvorene vrednosti, a ovako imamo jednu jalovu administraciju koja nema nikakvih rezultata.
Druga, sekundarna posledica ulaganja budžetskih sredstava u investicije jeste da olakšavate budućim investitorima i proizvođačima raznih roba uslove da otpočnu kvalitetno da rade svoj posao, da proširuju svoje kapacitete ili da otvaraju nove. To je sekundarna posledica i o tome neću ni da pričam. Izgleda da to niko u ovoj vladi ne želi da razume.
Znači, kada je pitanju priča oko smanjenja javne potrošnje, ne vidimo ozbiljnih pomaka, jer ako pogledamo samo razdeo za plate i dodatke zaposlenih, on je za nekih pet ili šest milijardi manji nego što je predviđeno budžetom za 2009. godinu, pre nego što su stupili na snagu zakoni koji bi to trebali da smanje, a čisto da se tim iznosom ne biste mnogo ni hvalili, što ste smanjili tih šest milijardi, predviđeno je negde oko 180 milijardi, što je jedna izuzetno skromna ušteda.
Mislim da ćete ovom problemu morati malo više da razmišljate i da konačno shvatite – ne mogu državni službenici, kojima su izmišljena radna mesta, da se zaklanjaju iza političkih stranaka koje su im izmislile radna mesta.