Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Miroslav Markićević, koji želi reč. Izvolite, gospodine Markićeviću.

Poštovana predsednice, poštovana gospođo ministarka, ja sam u ime poslaničkog kluba Nove Srbije podneo jedan amandman, zaista sa velikom dilemom koja je svrha uopšte da čitam šta mi predlažemo kada niti će biti prihvaćen, niti je u nekim pripremnim radnjama za održavanje ove sednice gde se donosi budžet ministarka zakazala, kao što je nekad bilo kod svih ministara finansija običaj, da se sa poslaničkim grupama naprave sastanci i da se pokuša da se uvaže neki zahtevi opozicionih poslaničkih grupa.
Dakle, u članu 7. da ne čitam sve redom, samo da kažem šta je poenta, poseban deo budžeta, razdeo 29 itd, to građane verovatno mnogo i ne interesuje, namera poslaničke grupe Nove Srbije i moja lično je bila da pomognemo studente i penzionere.
Svedoci smo i prethodnih sednica i prethodnih meseci, a mislim i godina da određen broj studenata, ne zbog pomanjkanja svog znanja i inteligencije, nego zbog materijalnog položaja u kome se nalaze oni i njihovi roditelji nisu u mogućnosti da normalno studiraju.
Ideja ovog amandmana je bila da se ti studenti pomognu i penzioneri, pre svega oni sa najmanjim penzijama čije su penzije sada zamrznute.
Meni je posebno najiskrenije žao, gospođo ministarka, što ste odustali od onoga vašeg stav na početku vašeg mandata da se najmanje penzije, najniže penzije povećaju, prvo one, pa da se onda procentualno svima povećavaju penzije.

Na član 7. amandman je podnela narodni poslanik Lidija Dimitrijević, koja želi reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom predviđeno je smanjenje sredstava koje je Ministarstvo finansija planiralo u 2010. godini za usluge po ugovoru. Stara narodna poslovica kaže: "Štedite kada se ima, a kad se nema štedi se samo". U vreme kad se imalo, kada su u procesu privatizacije prodavana preduzeća sa društvenom svojinom, nije se štedelo. Govorim generalno, ne samo u ovom Ministarstvu finansija. Sada kad se nema, opet ne postoji namera da se štedi. Niko ne želi da se odrekne mogućnosti da zbrine svoje kadrove ili da nekim pruži neke dodatne prihode. To se postiže uz nova zaduživanja, a štedi se jedino na penzionerima i porodiljama.
Što se tiče predviđenog iznosa od osamdeset miliona i hiljadu dinara za usluge po ugovoru, namenjene su za usluge prevođenja, zatim kompjuterske usluge. Ove usluge su vrlo pogodne za zloupotrebu, o čemu govori izveštaj o reviziji završnog budžeta za 2008. godinu.
Evo šta kažu revizori. Kad se radi o kompjuterskim uslugama, u nekim slučajevima nisu pruženi dokazi o stvarno izvršenim uslugama održavanja za koje se plaća stalna naknada u toku godine. U nekim slučajevima nismo se uverili da je uopšte postojala potreba da se ovi ugovori zaključuju, a u nekim slučajevima nisu sprovedeni postupci javnih nabavki, dobara i usluga, prvenstveno za usluge održavanja.
Dalje, usluge obrazovanja i usavršavanja zaposlenih. Ako je nešto za poštovanje i nešto što lično poštujem jeste obrazovanje, ali u ovo vreme ekonomske krize, kada građani svakodnevno ostaju bez posla, novcem tih istih građana treba platiti postdiplomske studije činovnicima ministarstva. U obrazloženju se pozivate na član 49. Zakona o radu, a to je u stvari pokriće za plaćanje ove namene. Naš odgovor na to je da građani Srbije treba da školuju svoju decu, a ne zaposlene u ministarstvima.
Vratiću se još jednom na izveštaj DRI na deo koji se odnosi na stručne usluge. Stručne usluge su vršene prvenstveno transakcijama koje predstavljaju isplate po osnovu ugovora o delu zaključenog sa fizičkim licima. Ovom revizijom smo tretirali deset ministarstva i generalna primedba je da su ugovori zaključivani sa osobama sa kojima to nije bilo moguće, odnosno da su zaključivani za obavljanje poslova koje nije bilo moguće iz delokruga samog ministarstva, a da su u pojedinim slučajevima, kako je to u preciznom izveštaju, nisu dostavljeni izveštaji o stvarno izvršenim poslovima. Opet velike mogućnosti za zloupotrebu.
Obrazloženje je da se ovaj amandman ne prihvata, jer bi se smanjenjem sredstava ugrozilo ostvarenje nadležnosti ovog budžetskog korisnika, pre svega, za stručne usluge vezane za sporazum o pitanjima sukcesije i imovine bivše SFRJ, za rad komisije za računovodstvo, usluge prevođenja teksta i simultano prevođenje i dr.
U vezi sa Nacionalnom komisijom za računovodstvo, postavila bih pitanje, da li je predsednik komisije, kome pripada mesečna naknada u visini od 55% od neto plate pomoćnika direktora uprave u sastavu ministarstva, već negde ostvaruje zaradu, pa su mu ovo dodatne primanja. Da li je to slučaj i sa ostalim članovima komisije kojima pripada naknada u visini od 40% navedene plate.
Takođe, u okviru stručnih usluga, planirani su troškovi za angažovanje ministara, opet predviđena su sredstva za autorske honorare, za autore stručnih tekstova koji se objavljuju u časopisu "Finansije", ali u istu ovu svrhu predviđena su sredstva i kod usluga informisanja. Za jednu istu svrhu predviđena su sredstva na dva mesta.

Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić, koji želi reč. Izvolite.

Želim da nastavim tamo gde je gospođa Dimitrijević zbog vremena morala da stane. Gospođa Dragutinović i naša javnost treba da znaju da se na stranama 49. i 50. strani izveštaja revizora nalazi nešto što nema nikakve veze sa knjigovođama, gospođo Dragutinović, nego ima direktno veze sa ministrom finansija.
Tiče se pozajmica iz konsolidovanog računa trezora, tiče se deficita, odnosno zaduženje za finansiranje deficita iz tekuće likvidnosti budžeta, tiče se kraja 2008. godine datuma 25,30. i 31. Gospođo Dragutinović, i revizori su utvrdili direktnu nezakonitost i nepravilnost za koju ste vi odgovorni i nema drugog ko je odgovoran.
Moram da vam skrenem pažnju da je to ta poruka, ako ministar finansija može da krši propise i to revizor konstatuje, onda kakva je poruka ostalim građanima Republike Srbije da li oni nekad treba da poštuju zakon. Kako vi imate kredibilitet da nekog gonite što ne poštuje zakon, vi koji imate u svojoj službi internu reviziju i budžetsku inspekciju, imate trezor, imate različite uprave i kontrolišete kompletne finansije. To normativno tako izgleda. Faktički, verovatno je situacija potpuno drugačija da vi ne vladate tim ministarstvom, već da ste izloženi nekim sporednim uticajima.
Sada da se vratim na ovaj amandman. Mi smo ovim amandmanom tražili da se smanje planirana sredstava u budžetu na razdelu Ministarstva finansija, za koje tvrdite da su namenjena da u toku 2010. godine ukoliko nam se odobri neki novi kredit i neki novi zajam i uslov sa sufinansiranjem od strane Republike Srbije da vi imate rezervisana sredstva. Mislim da je to potpuno pogrešan pristup. Zašto je pogrešan pristup? Kod finansiranja deficita budžeta za 2008. godinu, vi ste upravo pokazali da u praksi poštujete Zakon o budžetskom sistemu koji govori o tome šta se dešava kada se povećavaju rashodi ili smanjuju prihodi budžeta, kako se pali crvena lampica i kako se utvrđuju prioriteti i definiše ponašanje budžetskih korisnika.
Vi to niste radili i sasvim opravdano sumnjam i ova sredstva koja ste privremeno planirali da budu za sufinasiranje da li će ikad da se desi to sufinansiranje, jer imamo situaciju iz postojećeg Zakona o budžetu Republike Srbije za 2009. godinu, iz člana 3, gde ste definisali i planirali neka zaduženja u toku 2009. godine.
Ta zaduženja niste realizovali u prvoj polovini 2009. godine, nego tek u decembru dolazi propis koji se ratifikuje, odnosno potvrđuje sporazum, a njegova realizacija, pitanje je kad će biti i da li će uopšte biti, a da ne pričam o onim ograničenjima, uslovljavanjima, zavrtanju ruke prema Vladi Republike Srbije.
Radi javnosti moram da kažem kako se ponašaju partneri Vlade Republike Srbije iz inostranstva.
U vreme vanrednog stanja 2003. godine Srbija je primljena u Savet Evrope. To se samo desilo Srbiji i nikom više, odnosno Srbiji i Crnoj Gori.
Sada u ovom finansijskom haosu i ekonomskom haosu Republike Srbije neko nam priča o beloj šengen listi, nekom sporazumu itd. Sve se koristi jednostavno da se zamagli ona suština, kako bi cela Srbija primenila način ponašanja – guska u magli, pa je onda moguće sve i svašta da se dešava na našoj političkoj sceni.
Koristim priliku da i Vladu podsetim i građane da podsetim na sve ono što je SRS na vreme ukazivala, upozoravala, a vi ste se po maniru samo smeškali i pričali kako ste vi to sve završili sa vašim partnerima, sve je zakonito, sve je u redu. Videli ste i sami, morali ste da prihvatite ovaj izveštaj revizora, zato što je taj izveštaj uslov za novo zaduživanje, a nije vam drago na bazi 27% kontrole korisnika budžeta koje su sve nepravilnosti utvrđene.
Iskoristio sam primer sa strane 49 i 50 da ukažem na nezakonitost samog Ministarstva finansija.

Iskoristili ste vreme i vaše poslaničke grupe i svoje.
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Pejčić. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima gospođa Milica Vojić-Marković.

Ja ću braniti amandman mog kolege Aleksandra Pejčića, koji iz zdravstvenih razloga nije mogao da dođe. Braniću ga pre svega zato što on dolazi iz Leskovca i ovaj problem koji pokušava da reši tamo je upravo u ovom amandmanu.
Naravno, radi se o tome da je gospodin Pejčić predvideo da se tri miliona dodatnih sredstava prebaci za Ministarstvo za rad i socijalnu politiku, upravo kao i isplatu prve rate dnevnica rezervista koji su bili na Kosovu.
Vama je poznata situacija koliko oni vremena provode tražeći da ostvare svoja prava i gospodin Pejčić je smatrao da to jeste način da država reši to pitanje, da se na taj način reši prva rata ovim rezervistima.

Gospođo Dimitrijević, vi imate u okviru vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe. Da li želite reč? (Da.) Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, problem ratnih vojnih rezervista iz Jablaničkog okruga nije od juče, ali je problem koji Vlada uporno ignoriše. Pozivam se na član 21. stav 1. Ustava Republike Srbije, koji kaže da pred Ustavom i zakonom svi su jednaki. Na ovaj isti član Ustava pozvali su se i vojni rezervisti iz Jablaničkog okruga kada su pokušali da ostvare svoja prava u vezi sa razlikom u isplati ratnih dnevnica.
Naime, rezervistima iz Leskovca, Vlasotinca, Lebana, Bojnika, Medveđe, Crne Trave uskraćena je mogućnost da ostvare pravo na razliku koja je isplaćena rezervistima iz drugih okruga. Izbegavanje Vlade da izjednači prava na jednake dnevnice vređa njihovo ljudsko dostojanstvo.
Onda kada je trebalo odazvati se pozivu i učestvovati u odbrani zemlje ovi ljudi su se odazvali. Najveći broj poziva bio je upućen baš rezervistima iz Jablaničkog okruga, najveći je tu bio i odziv i logično je da iako ih je puno i njima treba omogućiti ostvarenje ovih prava koja su već ostvarili rezervisti iz drugih okruga, ali ih je bilo brojčano manje.
Svi napori veterana da postignu dogovor sa Vladom ostali su bez uspeha. Mnogo su puta štrajkovali, štrajkački odbor je vodio pregovore sa radnom grupom Vlade, međutim, nije se došlo do ostvarenja njihovih zahteva. Kada bi se smanjile zloupotrebe sredstava iz budžeta, odavno bi ovih sredstava bilo i njima bi bile isplaćene razlike. Ne postoji nijedno opravdanje da u 2010. godini ne dođe do isplate bar prve rate. Sve mogućnosti za bilo kakvo opravdanje eliminisao je državni revizor.