Da li još neko želi po amandmanu gospodina Toškovića? (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Miloš Radulović, koji želi reč. Izvolite.

Počeo bih prvo od obrazloženja zašto se ne prihvata ovaj amandman. U obrazloženju stoji da bi iznos od 10.000 dinara ugrozio funkcionisanje ovog budžetskog korisnika. Pre svega, postavio bih pitanje – šta je suština i zašto uopšte postoji ovaj budžetski korisnik?
Vama, gospođo ministar, kada već imate kancelariju predsednika države, gde imamo medijske magnate i gde imamo njegove saradnike vlasnike velikih firmi koje se bave medijima, to su „Univerzal mekejn grupa“, „Mekejn Erikson“, gde je vlasnik Srđan Šaper, član Predsedništva DS, zatim, „Nova komunikejšen“, gde je vlasnik Nenad Krstić, savetnik predsednika Tadića, gde imamo „Mulitikom grup“, gde su vlasnici Dragan Đilas, gradonačelnik i Milica Delević, koja je direktor Vladine Kancelariju za saradnju sa EU. Oni su stvarno ti koji spinuju celu situaciju i prikazuju virtuelnu Srbiju onako kakva ona, u suštini, nije. Država je u velikim problemima, više puta smo pričali kakva je kriza i koliko radnika ne radi.
Ono što je interesantno, to je da ukupan iznos usluga po ugovoru za Vladu i za sva ministarstva iznosi 4 milijarde i 800 miliona dinara.
Hteo bih da kažem da ovaj iznos, koji sam predložio i kojim želim da umanjim ta sredstva za usluge po ugovoru kod Vladine Kancelarije za saradnju sa medijima i predložio da se prebace na sredstva za socijalnu zaštitu, pre svega porodica sa decom.
Taj iznos od 10 miliona dinara uopšte nije mali iznos. Tih deset miliona dinara ako raspodelimo samo na hiljadu porodica mi time završavamo.
Hiljadu porodica bi dobilo pomoć od 10.000 dinara. Da li vi znate šta znači 10.000 dinara, gospođo ministar za jednu socijalno ugroženu porodicu u Srbiji? Da li uopšte imate predstavu šta za običan narod znači 10.000 dinara.

Na član 7. amandman je podnela potpredsednica gospođa Judita Popović, koja ima reč. Izvolite.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarko, mi danas raspravljamo o novcu, jer šta je budžet neko novac, i raspravljamo o poverenju zato što Vlada traži poverenje od građana Srbije koje mi predstavljamo ovde u Skupštini na koji način namerava da potroši novac poreskih obveznika u toku 2010. godine. Nažalost, mi ne raspravljamo o odgovornosti, a trebalo bi prethodno normalno da se priloži račun o tome kako se novac trošio u prethodnom periodu.
Nažalost, iz skupštinske procedure povučeni su i Predlog zakona o završnom računu budžeta za 2008. godinu, ujedno je povučen i izveštaj državnog revizorskog inspektora. Dakle, to su ona akta koja su neizostavno morala da prethode raspravljanju o budžetu za 2010. godinu. Upravo to je razlog za postojanje ovog amandmana koji sam predložila, a to je da se pojača kapacitet državnih regulatornih tela. Iz tog razloga sam predložila da se povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti funkcija, DRI, kao i Agenciji za borbu protiv korupcije poveća određeni iznos novca za poboljšanje njihovog rada, dakle, da im se da određeni autoritet i na taj način što će im se materijalni položaj poboljšati.
Veoma lako mogu da podnesu smanjenje dela troškova usluga Kancelarija za saradnju sa medijima, Kancelarija Nacionalnog saveta za decentralizaciju, kao i Ministarstvo vera. Dakle, to je ono što može da se uradi da se pojača autoritet ovih regulatornih tela, koja su brana za zloupotrebe, za korupciju, kao i za besomučno trošenje novca iz budžeta.

Na član 7. amandman je podneo narodni poslani poslanik Stefan Zankov, koji želi reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji je SNS podnela na član 7. Predloga zakona o budžetu kojim predlažemo brisanje u razdelu trećem Glave 3.8. i u razdelu 23 Glave 23.1, a odnosi se na Kancelariju za evropske integracije i Agenciju za zaštitu životne sredine, apsolutno nema nikakve veze sa našim stavom o evropskim integracijama za koje se kao stranka zalažemo, a takođe je poznato iz naših diskusija i stav o ulozi Agencije za zaštitu životne sredine, odnosno o tome da li je ona neophodna ili ne, ali to je neka druga tema.
Generalno posmatrano, jasno je naše opredeljenje, posebno u uslovima ekonomske krize da se ne sme povećavati javna potrošnja i umnožavanje državne administracije koja radi, da tako kažem, na istim poslovima. Mislim na razne kancelarije, agencije i direkcije čije se nadležnosti praktično poklapaju sa poslovima ministarstava. Postavlja se pitanje postojanja onda takvih ministarstava i ministara, koji u situacijama kada treba da se reše određeni problemi iz delokruga rada njihovog ministarstva kažu da nemaju nadležnost. Nama je potrebno kao državi i društvu da oni koji su na najvišim funkcijama, koji vrše vlast, imaju i odgovornost. Ako nemaju odgovornost nisu nam potrebni ni oni niti njihovi ne tako mali troškovi.
Vi ste sigurno čuli da jedna agencija za lekove Republike Srbije ima 15 automobila, pa je navodno polovinu tog broja novo rukovodstvo, pazite, poklonilo, kaže "Vladi Republike Srbije". S jedne strane se postavlja pitanje da li oni kontrolišu ispravnost lekova ili su recimo renta kar preduzeće, sa druge strane, uvredljivo je da jedna agencija na ovakav način pomaže Vladi Republike Srbije. Čijim novcem? Potpuno je jasno da sva ova praktično duplirana ministarstva, ne znam kako drugačije da ih nazovem, van su kontrole sistema, da nas mnogo koštaju, da su efekti njihovog rada i postojanja nesrazmerni njihovoj ceni koju plaćaju naravno građani.
Još je gore ako se zna da se mi kao država zadužujemo ne za ulaganje u proizvodnju ili posao koji će izvući korist od tog kredita, kredit vratiti, nego se zadužujemo za običnu potrošnju i samo se postavlja pitanje koliko će to moći da potraje, jer dugoročno je nemoguće, a ono što nije dobro to je da to dugoročno vas i apsolutno ne interesuje.
Konkretno što se tiče ovog amandmana, mi smatramo da je ovaj posao trebalo drugačije da se organizuje, jer imamo Kancelariju za evropske integracije i potpredsednika Vlade i njegov kabinet za poslove evropskih integracija, i sve to mnogo košta.
Kabinet 42 miliona, kancelarije 113 miliona, a da ne bi građani mislili da se tu ne znam šta iza tih cifara krije, radi se najviše o platama i o uslugama po ugovoru.
Ovakvih tela kao što je ova kancelarija koja regulišu neku oblast je preko 100 u našoj zemlji. "Potpredsednik Vlade", kaže: "usmerava i koordinira rad ministarstava i posebnih organizacija u oblasti evropskih integracija, a Kancelarija obavlja poslove za potrebe Vlade povezane sa koordinacijom rada ministarstva, posebnih organizacija i službi koje se odnose na proces pridruživanja i pristupanja EU" itd. Mi smatramo da je ovo moglo drugačije da se organizuje i da pre svega manje košta, jer kao što vidite, ovo je skoro jedno te isto.
U završnom računu za 2008. godinu videli smo da je za rad ove kancelarije potrošeno 61 milion dinara, a za 2010. godinu planirate 113 miliona dinara. Znam da smo mi ubrzali na tom putu, kako vi kažete, ka EU, ali baš ovoliko ne verujem. Znače neophodno je malo skromnije ponašanje, a ne samo da govorite o tome kako bi bili mirni penzioneri i radnici čija su primanja zamrznuta. E pa, gospodo iz Vlade, zamrznite i vi vaše troškove.
U obrazloženju Ministarstva finansija kaže se da je u obavezi da obezbedi u budžetu sredstva za rad organa državne uprave, službe Vlade. Vi ste se od suštinskog problema, da tako kažem, ogradili na jedan elegantan način.
Suštinski problem je naravno višak i duplirana administracija. Ovaj naš amandman upravo ima cilj da vas još jednom opomene da o ovome povedete računa i da javnost čuje da jedno govorite a drugo radite, a mislim da je situacija dovoljno ozbiljna da bi sa ovim trebalo da prestanete.

Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić, koji želi reč. Izvolite.

Gospođo ministre, sve amandmane koje je podnela SRS podnela je uglavnom na osnovu izveštaja DRI, koja je, da podsetim samo, uradila 27% svog rada. Gospođo ministre, 63% je preko dva puta više od ove cifre i da je ova institucija nekim čudom uradila i preostali deo svog posla od 63% preko ovih 27% pretpostavljam da bismo na svašta naišli.
Ovde, u Kancelariji za evropske integracije, u razdelu 10 usluge po ugovoru predviđene su u iznosu od 44 miliona i 542.000 dinara. Traženo je da se to smanji na 20 miliona dinara. Takođe, u Službi za upravljanje kadrovima usluge po ugovorima koje su predviđene u iznosu od 32.918.000 dinara, takođe smo tražili da se zameni iznosom od 20 miliona i da se ovaj zbirni iznos od 37 miliona pridoda razdelu 17, dakle funkciji 410 - subvencije privatnim preduzećima.
Gospođo ministre, ako želite da vam ovaj budžet bar malo liči na razvojni, usmerite sredstva tamo gde treba da budu usmerena, prioritetno, usmerite sredstva u ona preduzeća koja rade, koja prihoduju, koja izvoze, koja zapošljavaju. Tu je prioritet da se usmere ova sredstva.
Međutim, sve ono što dolazi od strane SRS nama je jasno da vrlo teško biva prihvaćeno. Ponekad se dešava, tako je i sa onim što je gospodin Krasić malo pre pričao, kada smo žestoko kritikovali onu odredbu koja uvodi fiskalne kase za taksiste, vi ste se na to smejali. Evo, sada imate blokadu Beograda. Imaćete blokadu i za mnoge druge stvari na koje smo vam mi ukazivali, a jednostavno ste ostajali kao Vlada gluvi i nemi na to.
Kazaću još jedan primer, gospođo ministre, dešava se da pojedini ministri koji tu sede deklarativno se izjašnjavaju da su za ono što im mi kao predstavnici SRS u pojedinim kritikama zakonskih predloga kažemo, ali samo deklarativno. Evo, pre neko veče, npr, gospodin Mrkonjić je 90% stvari od onoga što smo mi kritikovali o pojedinim zakonskim predlozima smatrao da je ispravno. To je čak i rekao. Znate, to ništa ne znači kada vaša vlada to ne prihvata. Vlada ostaje gluva i nema na to.
Znate šta, to pomalo podseća na ono vreme Nikole Pašića. Kada je Nikola Pašić sedeo negde, gospođo ministre, otprilike na takvom mestu gde vi sedite, kao predstavnik tadašnje vlade i slušao ono što mu predstavnici i opozicije i pozicije pričaju, pa je svojevremeno jedan ministar žestoko kritikovao jedan predlog koji je došao od njega, ovaj je ustao i rekao – gospodine poslaniče, vi ste u pravu, potpuno.
Na to se javio drugi poslanik, gospođo ministre, koji je kritikovao, ali po drugom osnovu, sasvim drugačije. Nikola Pašić je ustao i rekao – gospodine poslaniče, i vi ste u pravu.
Javio se treći, na kraju, i rekao – gospodine Pašiću, pa to je nemoguće, ova dvojica su sasvim dijametralno, suprotno pričali i morate se opredeliti ko je ovde, samo jedan od njih je u pravu, a on je rekao – gospodine poslaniče, i vi ste u pravu. Ne može to tako, postoji samo jedna istina.
Ako se ministri deklarativno zalažu, odnosno kažu ovde da smo mi u pravu sa pojedinim predlozima, to treba Vlada da prihvati. U tome je stvar. Ćutanje Vlade, neprihvatanje Vlade, ko zna gde će dovesti ovaj narod i ovu državu.

I gospodin Pašić nekada i ministar Mrkonjić danas su u pravu.
Na član 7. amandman je podnela narodni poslanik Ljiljana Miladinović. Da li neko želi reč?
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Aćimović. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 7. amandman je podnela narodni poslanik Radica Jocić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 7. amandman je podnela narodni poslanik Lidija Vukićević. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Boris Aleksić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Momčilo Duvnjak.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Srboljub Živanović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Žutić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Kenan Hajdarević. Da li neko želi reč? (Da) Izvolite, gospodine Hajdareviću.

Poštovana predsednice, poštovana ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji sam podneo tiče se građana Republike Srbije koji su u događajima u opštini Priboj od 1992. do 1995. godine oštećeni. Podsetiću vas o čemu se radi.
U tom vremenskom periodu, 18 građana opštine Priboj kidnapovano je i likvidirano, četiri građanina opštine Priboj su ubijena na teritoriji opštine Priboj, preko 40 kuća i pomoćnih objekata na teritoriji opštine Priboj, u selima koja se nalaze uz granicu sa BiH je izgorelo, preko 200 porodica bošnjačke nacionalnosti iz tih sela koja se nalaze uz granicu sa BiH, kao što su Kukurovići, Sjeverin, Voskovina, Raičevići itd. je raseljeno.
Iako se radi o građanima Republike Srbije, oni do sada nisu dobili nikakvu materijalnu pomoć od strane države, a oni građani koji su raseljeni nisu u mogućnosti da obnove svoje domove, već i danas, 16, odnosno 17 godina posle tih događaja žive u teškim uslovima, van svojih domova, a država Srbija im čak nije omogućila ni status raseljenih lica.
Takođe, porodice otetih Sjeverinaca uskraćeni su za bilo kakvu materijalnu pomoć, jer država njihove otete članove porodica ne smatra žrtvama, jer u skladu sa sadašnjim zakonodavstvom, koji propisuje da materijalnu pomoć od države, porodicama civilnih žrtava rata, mogu da imaju samo lica kod kojih nastupi telesno oštećenje od najmanje 50% usled rane, povrede ili ozlede, a od strane neprijatelja za vreme rata, izvođenja ratnih operacija itd, a oni nisu tretirani od strane države na taj način.
Ovaj amandman, jednim delom je, takođe, gospođo ministar, rezultat sastanka koji se 9. decembra ove godine desio ovde u Domu Narodne skupštine, gde smo narodni poslanici Esad Džudžević, Bajram Šehović, Munir Poturak, Bajram Omeragić, Meho Omerović, Vitomir Mihajlović, Šerif Hamzagić i ja imali sa predstavnicima Fonda za humanitarno pravo sandžačkog odbora za zaštitu ljudskih prava, predstavnika opštinskih vlasti u Priboju, kao i sa predsednikom, članovima Udruženja za zaštitu prava proteranih i raseljenih lica iz opštine Priboj, gde smo se dogovorili o konkretnim koracima kako bi konačno rešili ove probleme o kojima sam govorio.
Na ovaj amandman sam dobio, može se reći, jedan birokratski odgovor, ali ovde prevashodno bi trebalo da dobijemo politički odgovor. Takođe, uveren sam, odnosno siguran sam da podršku ovom amandmanu imam i u Vladi Srbije, odnosno od onih ministara čija sam sredstva smanjio da bi se dala pomoć porodicama i otetih i porodicama raseljenih sa teritorije opštine Priboj.
Gospođo ministarko, najmanje što dugujemo tim građanima Republike Srbije jeste od vas odgovor – da li prihvatate ovaj amandman kojim se tri miliona dinara odvaja samo za pomoć tim porodicama? U odgovoru koji sam ovde dobio kažete da bi se ugrozila osnovna funkcija budžetskog korisnika Kancelarije za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja, ako bi im se uzelo milion i po dinara od 99 miliona dinara, a oni su prošle godine mogli sasvim normalno da rade sa 58 miliona dinara. Tako, očekujem, gospođo ministarko, da prihvatite ovaj amandman.