Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha, koji želi reč.

Članom 14. Predloga zakona o budžetu predviđeno je sledeće - u skladu sa programom Vlade za ublažavanje posledica globalne finansijske krize u 2010. godini sprovodi se nominalno zamrzavanje plata za sve direktne i indirektne korisnike sredstava budžeta RS, jedinica lokalne vlasti i organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, osim za izabrana, imenovana i postavljena lica u pravosudnim organima, gde će se vršiti ujednačavanje plata shodno setu pravosudnih zakona.
U predlogu svog amandmana sam tražio brisanje - gde će se vršiti ujednačavanje plata shodno setu pravosudnih organa, jer je predložena formulacija nepotpuna i konfuzna. Nepoznanica je ko će vršiti ujednačavanje plata i šta znači taj pravni termin, ujednačavanje plata?
Koji su to pravni propisi iz seta pravosudnih propisa koji upućuju na mogućnost ujednačavanja plata? Nejasnoća je da li se ujednačavanje plata vrši striktno po imperativnoj odredbi nekog od pravosudnih zakona ili je to društvena obaveza koja je rezultat društveno ekonomske krize u društvu.
Gospođo Dragutinović, ponovo napominjemo, ne možete unositi u odredbe zakona nešto što je predviđeno setom pravosudnih zakona. Termin - ujednačavanje nije finansijski termin koji može da postoji u Zakonu o budžetu. Nije. Šta on znači? Iz čega izvlačite to ujednačavanje?
Ako ste rekli u ovom članu da ćete zamrznuti plate samo određenih kategorija lica, jasno ste rekli koga ste izuzeli. Zašto ujednačavanje? U kom smislu ujednačavanje, po kojim rokovima, po kojim propisima, ko će to vršiti itd?
Nepoznanica do nepoznanice. Tako je celokupan budžet napisan i finansijski deo i ovaj deo koji se odnosi na izvršenje budžeta.

Na član 15. amandman u istovetnom tekstu podneli su zajedno narodni poslanici Zlata Đerić i Miroslav Markićević, narodni poslanik Aleksandar Martinović i narodni poslanik Milica Vojić-Marković.
Gospođa Zlata Đerić želi reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa NS je tražila da se član 15. briše u celosti, jer smo smatrali da bi se time nanela ozbiljna nepravda svima onima koji zaslužuju neke nagrade i bonuse, i tako već skromne u budžetu.
Amandman je odbijen sa obrazloženjem da se ne prihvata iz razloga što u uslovima kada se zemlja suočava sa posledicama svetske ekonomske krize, to je onaj copy paste, koji se svuda pojavljuje i kada Vlada preduzima mere u cilju racionalizacije državne uprave, između ostalog i putem zamrzavanja plata i ograničenja u zapošljavanju kod svih budžetskih korisnika i neprihvatljivo je brisanje navedenog člana, kojim se rashodi za zaposlene usklađuju sa bilansnim mogućnostima budžeta.
Imate neke zakonske obaveze, prihvaćene i nekim drugim zakonima koje se moraju izvršavati. Drugo, kod te i takve uštede i racionalizacije, bojim se da se mnogo puta izgube dizgini, pa na primer, imam informaciju da na jednom državnom fakultetu su božićnice predviđene za sve, onako linearno 60.000 dinara. To je budžetski korisnik.
Zatim, interesuje me, pošto sam dobila nekih 11 pisama iz mog grada, kako to izgleda kada u lokalnoj samoupravi neko uzme otpremninu zarad odlaska sa radnog mesta i oslobađanja, pa posle toga zaposli u javnom preduzeću, javno komunalnom preduzeću iste te lokalne samouprave i onda se vrati u istu tu lokalnu samoupravu na radno mesto, a pri tom uzme pozamašna sredstva i niko za to ne odgovara.
Bilo bi dobro, gospođo ministar, dostaviću vam ta pisma, da budžetskom inspekcijom proverite navode, jer takvih zloupotreba, verujem da ima mnogo, a takve zloupotrebe onemogućavaju one ljude koji pošteno rade (Predsednik: Vreme.) samo da završim rečenicu... i zaslužuju te nagrade, vrlo retke, da ih i dobiju.

Gospođa Vojić-Marković.

Gospođo predsednice, gospođo ministar, evo jednog člana za koji je DS smatrala da treba da bude izbrisan, a on se odnosi na onaj deo kolektivnog ugovora koji se tiče isplaćivanja bonusa za Božić, godišnjih jubilarnih nagrada i drugih vrsta nagrada i bonusa predviđenih posebnim pojedinačnim i kolektivnim ugovorima.
U ovom amandmanu na član 15. želeli smo da skrenemo pažnju da postoji veliki broj ljudi kojima ova država oduzima sva prava koja im pripadaju i nije problem što ste rekli da nećete ovo isplaćivati, jer je ovo jedan deo kolektivnog ugovora. Vi niti imate kolektivne ugovore, niti one koje imate poštujete. Ne isplaćujete ljudima ni ono što su zaradili kao lični dohodak.
U odgovoru koji je meni najzanimljiviji, odgovarate da je velika ekonomska kriza i da ne možete da isplatite ovo. Šta bi sa prethodnim amandmanom u kome vam kažem da je ekonomska kriza, nema povlašćenih u ekonomskoj krizi, a vi meni kažete da imaju leks specijalisi koji tim povlašćenima omogućavaju da im se povećava plata.
Molim vas, ako je ekonomska kriza, onda je valjda u svim članovima budžeta predviđeno da pratite tu ekonomsku krizu. Nekada kada se tiče onih sitnih, malih, običnih ljudi, kada im se isplaćuju božićne naknade ili neka pomoć, znate li u koliko kuća nećete imati ni ono što pripada za Božić, zato što neće imati mogućnosti ni da im se isplati plata. Na tim malim, sitnim ljudima ćemo pokazati da je ekonomska kriza. Nećemo pokazati na onim koji imaju prilično velike plate.

Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović, koji želi reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo podneli u ovom članu 16. u stavu 2. jedan amandman koji ima, rekao bih, tehnički karakter. To smo čak stavili i u našem obrazloženju.
Interesantno je obrazloženje kojim je amandman odbijen, gde se kaže da on ne bi predstavljao pravno-tehničku korekciju nego bi suštinski promenio predloženu odredbu, a u nastavku se kaže - s obzirom da reč „odgovarajuću“ predstavlja vezu sa ostalim stavovima predloženim u članu 16.
Dalje se nastavlja: „Osim toga, samim tim što se navodi termin refundacije nastalih rashoda, suvišno je upućivati na finansijsku refundaciju“. Ovo je možda moglo i u startu da bude suvišno, da ga definišite – suvišno je, ne prihvatamo, ali da kažete da bismo suštinu promenili, to nam zaista nije bila namera i intencija.
Ja mogu da prihvatim činjenicu da ovo niste pisali vi, to su pisale službe tako kako su napisale, ali ovo nije jedino obrazloženje koje je zaista površno i koje, na neki način, može kod onih kojih su predlagali da izazove osećaj da ste se takvim obrazloženjem možda hteli da podsmevate poslanicima.
Malopre sam otvorio jedno pitanje a ostao sam uskraćen za taj odgovor. Zaista bih vas molio da pogledate ovde u Fondu za zaštitu životne sredine, gospođo Dragutinović, gde se neke brojke ne uklapaju. Jer, ovde fali 800 miliona. Jer, nemoguće je da milijardu i 900 miliona dinara i neke siće predstavljaju dve milijarde i 39 miliona. To nije 800 hiljada, to nije osam miliona, to je 800 miliona dinara. Znači, nešto nije u redu. Da li ja grešim ili je u pitanju neka tehnička greška, ne bi bilo loše da nam objasnite o čemu se radi ovde.

Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Živkov. Da li neko želi reč? (Da)

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam na član 16. amandman koji glasi da se stav 3. u članu 16. briše. Glasi: „Refundacija iz stava 2. ovog člana smatra se načinom izvršavanja rashoda u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu“. Smatram da je ovaj stav 3. nepotreban u ovom članu.
Takođe, kao što je i prethodni govornik objašnjavao za stav 2, tj. Dragan Stevanović, u obrazloženju koje ste dali, da bi amandman koji se ne prihvata, koji sam podneo, urušio član 16, da je on upravo suština člana 16. kao celine, između ostalog da ne dolazi do multiplikovanja prihoda i rashoda, pošto je činjenica da račun za komunalne usluge i većinu slučajeva glasi na nosioce korišćenja imovine.
Zatim – u skladu sa tim predloženim stavom 3, koji sam predložio da se briše u ovom zakonu, precizirano je da budžetski korisnici treba da planiraju sredstva za navodne rashode u iznosu potrebnom samo za njihove potrebe. To je za mene nelogično objašnjenje kad je ovaj stav 3. u pitanju i smatram da ovim refundiranjem određeni korisnici, tj. vlasnici imovine, korišćenja imovine, koji su nosioci, to nekim drugim ugovorima i drugim dokumentima mogu da postignu.