SEDMA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 22.12.2009.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

SEDMA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

2. dan rada

22.12.2009

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:05 do 18:10

  • TAGOVI

  • Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja (2009)
  • Traženje obaveštenja ili objašnjenja u skladu sa Poslovnikom (22.12.2009)
  • Rebalans budžeta za 2009. godinu (zajedno 11-13. i 24. tačka) (2009)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Da li žele reč izvestioci nadležnih odbora? Odbora za finansije - narodna poslanica Branka Ljiljak? (Ne.) Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja - narodni poslanik Meho Omerović? (Da.) Izvolite, reč ima narodni poslanik Meho Omerović.
    ...
    Socijaldemokratska partija Srbije

    Meho Omerović

    Za evropsku Srbiju
    Zahvaljujem, poštovana potpredsednice Skupštine.         Hteo bih da ukažem samo na nekoliko, čini mi se veoma važnih činjenica, koje se odnose na zakon o potvrđivanju sporazuma između Republike Srbije i Republike Slovenije o socijalnom osiguranju. Čuli smo ministarku koja je napomenula nekoliko važnih segmenata ovog sporazuma.
    Dozvolite mi samo da kažem da je ovaj sporazum zasnovan na standardima koje predviđa Uredba EU i naše države u ovoj oblasti, kao i na standardima koji regulišu socijalno osiguranje radnika migranata. To podrazumeva princip jednakog tretmana osiguranika dveju strana, izjednačenost teritorija strana ugovornica u korišćenju i ostvarivanju ovog prava, kao i za nas veoma važno sabiranje staža osiguranja i eksport naturalnih i novčanih davanja.
    Predloženi zakon značajno će doprineti rešavanju osiguranika, odnosno penzionera državljana Republike Srbije, kojih po procenama i podacima Ministarstva rada i socijalne politike ima negde oko deset hiljada, a koji do sada nisu mogli da ostvare ovo svoje pravo po osnovu staža osiguranja koje su ostvarili u Republici Sloveniji zbog nepostojanja sporazuma o socijalnom osiguranju između dve države.
    Ministarka je napomenula, Slovenija je poslednja od država članica bivše SFRJ posle 18 godina sa kojom mi, evo i na ovaj način, treba da ratifikujemo ovaj jedan veoma važan sporazum.
    Dalje, ovim zakonom je omogućena i nesmetana primena koja predstavlja sveobuhvatni međunarodni sporazum iz oblasti socijalnih osiguranja, a koji sadrži, kao što smo čuli, i odredbe o ostvarivanju prava iz penzijskog, invalidskog, zdravstvenog osiguranja i, što je veoma važno, uključujući i prava na osnovu povreda na radu i profesionalne bolesti i prava za slučaj nezaposlenosti.
    Nekoliko razloga je veoma bitno, na koje bi hteo da ukažem, zašto je ovaj zakon i predložen po hitnom postupku. On je potpisan od strane dva ministra za rad i socijalnu politiku, ministra u Vladi Republike Slovenije dr Ivana Svetlika i ministra u Vladi Republike Srbije gospodina Rasima Ljajića, 29. septembra. Naša Vlada je uputila 19. novembra na ratifikaciju nama ovaj sporazum.
    On je važan i zbog toga, osim što se čekalo jako dugo na zaključivanje ovog sporazuma, što veliki broj lica nije bio u mogućnosti da ostvaruje svoja prava po osnovu staža osiguranja koje je stekao u Republici Sloveniji. Potrebno je ukazati i na značaj ovog sporazuma i na činjenicu da bi primena sporazuma imala veoma značajne efekte u oblasti penzijsko-invalidskog osiguranja, kao i u zdravstvenoj oblasti.
    Posebno bih na kraju ukazao na to da bi se na taj način rad organizacija za obavezno osiguranje bitno olakšao i ostvarile bi se značajne finansijske uštede, jer bi primenom ovog sporazuma budžet Republike Srbije bio rasterećen. Zato verujem da će u Danu za glasanje skoro svi poslanici Skupštine Republike Srbije glasati za ratifikaciju ovog sporazuma. Zahvaljujem na pažnji.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Da li želi reč izvestilac Zakonodavnog odbora, narodni poslanik Vlatko Ratković? (Ne.)
    Da li žele reč narodni poslanici koji su na sednicama odbora izdvojili mišljenje, na sednici Zakonodavnog odbora narodni poslanici: Vjerica Radeta, Petar Jojić i Sreto Perić i na sednici Odbora za finansije narodni poslanik Slobodan Maraš.
    Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Vjerica Radeta

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, o suštinskim primedbama koje poslanici SRS imaju na ova četiri predloga zakona govoriće moje kolege u toku načelne rasprave. Naravno, podneli smo i određen broj amandmana i govorićemo i u raspravi o pojedinostima, ali sam, kao i ostale moje kolege pravnici, na Zakonodavnog odboru morala da izdvojim mišljenje, pre svega da bismo zaštitili pravničku struku.
    Način na koji je zakazana ova sednica Zakonodavnog odbor je nešto što je zaista nedopustivo, nije u skladu sa našim poslovnikom, i to toliko nije u skladu da se to nikad do sada nije dešavalo. Mi smo materijal dobili nekih pola sata pre zakazanog i održanog Zakonodavnog odbora i potpuno je normalno da nije bilo moguće da se vodi ozbiljna rasprava o svim ovim predlozima.
    Ni ministar nije imala potrebu da dođe na Zakonodavni odbor zato što zna žena da je to samo jedna formalnost, nažalost. Zakonodavni odbor bi trebalo da ima mnogo značajniju ulogu u radu ovog parlamenta, ali vi ste to sveli na jednu puku formalnost, za deset minuta se pretrči preko 14-15 predloga i onda je normalno da morate da očekujete da narodni poslanici koji žele ozbiljno da rade ovaj posao moraju da reaguju.
    Ovde ste spojili četiri predloga zakona i ministar traži od narodnih poslanika da u Danu za glasanje glasaju za ove predloge. Naravno da, što se tiče poslanika SRS, to nije moguće ako imamo u vidu činjenicu šta smo vam govorili kada ste usvajali budžet za ovu godinu, šta smo vam govorili kada ste donosili prvi rebalans budžeta za ovu godinu.
    Mi smo vam, gospođo Dragutinović, skretali pažnju da planirate nerealne prihode, na planirane prekomerne rashode. Vi ste tada tvrdili da je to sve realno, da ste vi kao Vlada u stanju da ispunite u svakom pogledu taj budžet, i sad, nekoliko dana pred kraj ove godine i pred kraj ovog zasedanja, pojavljujete se ovde sa ovim predlogom rebalansa budžeta za ovu godinu.
    Niste nam u uvodnom izlaganju, a ni u materijalu koji smo dobili, objasnili ono što je takođe bio predmet rasprave i kada smo govorili o Predlogu zakona o budžetu i o njegovom prvom rebalansu, na koje ste to specijalizovane usluge potrošili neke pare koje su vam možda sad manjak, koji su to ugovori na koje ste potrošili neke pare, a koje su vam sada manjak u budžetu. Tražili smo taj odgovor, tražimo ga i sada.
    Tražili smo da uopšte pre razgovora o budžetu i za ovu godinu i ovog rebalansa raspravljamo o Izveštaju DRI. Tamo postoje mnogi odgovori na pitanja koja su poslanici SRS postavljali ne samo ovoj vladi, nego i onim prethodnim vladama.
    Podsećam, pre svega radi javnosti, da je taj izveštaj DRI obuhvatio svega 27% budžetskih korisnika, pa u tome onoliko nepravilnosti, onoliko prekršaja, onoliko krivičnih dela, da bi na kraju predsednik Vlade rekao da će službenike koji rade u računovodstvu poslati na neki dodatni seminar, da nauče da rade posao koji verovatno dobro rade, ali nažalost nisu mogli da pišu nešto što nisu stvarne činjenice.
    Ovo su, pre svega, formalni razlozi, formalno-pravni razlozi zbog kojih sam izuzela mišljenje i zbog kojih ne možemo glasati za ove vaše predloge, a o suštinskim razlozima, rekoh, čućete mnogo u toku današnje rasprave. Hvala.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Sreto Perić

    Srpska radikalna stranka
    Uvažene dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar, bez obzira koliko vaša priča bila bolna i teška za građane Srbije, ona može da ima jedan pozitivan efekat. Objasniću vam to kroz jednu kratku pričicu.
    Kada je jedan ljubitelj i zaljubljenik u igre na sreću neočekivano dobio veliku nagradu, veliki dobitak, on još uvek nije znao da je on taj dobitnik. Njegovi prijatelji, znajući da bi to moglo negativno da se odrazi na njegovo zdravstveno stanje, angažuju jednog psihologa koji je trebalo nekoliko dana da ga pripremi za tako veliki dobitak. Kada je psiholog procenio da je možda sad stvar završena, kaže mu – kada biste dobili, pa mu pomene neku veliku cifru, na sportskoj kladionici, šta biste vi uradili? On je vrlo brzo odgovorio – dao bih vama pola. Psiholog je, normalno, nepripremljen za tako veliki dobitak, pao u nesvest.
    U zadnjih nekoliko dana smo imali viznu liberalizaciju, imamo ''fijatizaciju'', imamo privatizaciju. Danas predsednik Republike odlazi u Brisel da odnese jedan zahtev, onako lepo upakovan, da Srbiju prime u EU. Prenesite predsedniku, ako još nije stigao tamo, da samo zamoli da nam ne diraju KiM, a vaši uslovi neka ostanu.
    Sad ovo, što ste vi građane Srbije vratili u realnost, u stvarno stanje, tu jeste ona pozitivna priča u odnosu na ono što imamo u poslednjih nekoliko dana mogućnost da čujemo. Dakle, da nam građani ne bi popadali u nesvest. Iako teško žive, vi ste sad došli ovde i ispričali jedan naš veliki problem vezano za javne finansije.
    U čemu je osnovni problem? Ova vlada ne zna da upravlja javnim finansijama u krizno vreme i tu je tačka. Ali, vi ste pokušali, trčeći u zagrljaj MMF-u, da sklopite ugovor kako i na koji način oni nama tu malo da pripomognu. Normalno, u maju 2009. godine je sklopljen ugovor, pa je 24. avgusta ove godine bila revizija, pa onda u oktobru revizija, pa nadalje. Molili ste samo da taj deficit bude nešto povećan, da bude tolerantan, dozvoljen do 4,5% u odnosu na ukupan bruto prihod i mi smo se time hvalili.
    Oni su od vas tražili neko drugo obećanje. Vi ste rekli - pa, mi ćemo da smanjimo broj zaposlenih u javnom sektoru i u republičkoj administraciji, u lokalnoj samoupravi, pa šta još možemo za vas da uradimo? Možemo da zaledimo penzije, pa možemo da zamrznemo plate. Vidite, ovo su sve neka agregatna stanja. Eto, to mi možemo u ovom momentu da uradimo. Naravno nije to jedino, ali zaposlenja nema nigde i nigde se ovde ne vidi ta situacija.
    Fiskalni deficit je razlika između javnih prihoda i javnih rashoda i on mora na neki način da se nadomiri. Rupe na neki način moraju da se krpe. Vi ste u 2009. godini pribegli nekim zaduživanjima, nekim kreditima, jer se taj deficit na taj način može i prevazići. Pa je onda uzet kredit od Ruske Federacije 350 miliona evra, Svetske banke 140 miliona, EU 200 miliona, komercijalni krediti (je li ovo nije tačno?) 90 miliona, što je ukupno 780 miliona, pa je Ministarstvo za finansije preko Trezora emitovalo državne zapise otprilike negde oko 500 miliona, i to je negde milijardu i 200 miliona.
    Mora doći dan da se to jednog dana ispegla, da se vrati. Kako može? Može prodajom "Telekoma", može prodajom EPS-a, prodajom šuma, rudnog bogatstva, voda itd. To je ono na šta vi možete da utičete, odnosno da vratite na taj način dug, ali je vrlo zanimljivo napraviti jednu malu uporedbu u odnosu na ono šta su bili javni prihodi projekcijom budžeta za 2010. godinu. Bilo je 649 milijardi, a izdaci su bili 719 milijardi (je li tako?) i budžetski deficit je u tom momentu bio oko 70 milijardi.
    Od svega ste pokušali da smanjujete, da povećavate, ali se povećao i budžetski deficit za oko 35 milijardi dinara. Već polovinom godine je bilo potpuno jasno, kada se moglo uočiti na koji način se puni budžet, pa je to bilo sa 281 milijardom, ali su izdaci bili 337 milijardi polovinom 2009. godine. Tada je već deficit u budžetu bio oko 55 milijardi.
    Onda se moglo videti da bi on na kraju godine, pod uslovom da se ništa drastičnije ne menja, mogao da bude 110 milijardi dinara, ali, eto, mi imamo otprilike oko 105. Vidite koliko tokom godine, kada se vrše određene provere, i treba upravljati javnim finansijama, možemo da dođemo i do podataka kakva situacije će da nas zadesi na kraju godine.
    Mene zanima otkud ste sa rebalansom budžeta izašli pre 31. decembra. Zašto niste to ostavili za iza Nove godine, pa onda tačno da imamo pravo stanje koje jeste? Predložio bih vam da povedete računa o štednji. Pošto je očigledno da ćete i u sledećoj godini, do kada - ne znam, biti ministar finansija, probajte da štedite da ne biste kasnije morali iz suve drenovine da izvlačite neku paricu da bi ovi građani Srbije mogli bar najnužniji minimum svojih potreba da obave. Hvala vam.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Pet minuta. Zahvaljujem.
    Reč ima narodni poslanik Slobodan Maraš, koji je izdvojio mišljenje na sednici Odbora za finansije.
    ...

    Slobodan Maraš

    Hvala, gospođo potpredsednice. Poštovana ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, izdvojio sam mišljenje na Odboru za finansije iz sasvim logičnog razloga, jer ovaj rebalans budžeta predstavlja i nastavak onog rebalansa iz aprila 2009. godine, kao i uvod, mada ide posle, u budžet za 2010. godinu.
    Uz puno razumevanje koje imamo za ekonomske i finansijske uslove koji su postojali u 2009. godini, mi smo na Odboru za finansije čuli dve-tri rečenice od vaše pomoćnice, gde je faktički rečeno samo da je rebalans sa 70 skočio na 104 milijarde. Nažalost, mnogo stvari je još ostalo da se kaže. Mislim da je bilo bitno reći koliki je pad industrijske proizvodnje i građevinske aktivnosti, koliki je pad izvoza itd., i da je to sve dovelo do toga da se nalazimo u veoma teškoj situaciji.
    Koliko god imali razumevanja za situaciju u kojoj se Srbija našla objektivno usled svetske ekonomske krize, imamo problem sa onim što ste vi planirali za sledeću godinu, i o tome smo već pričali, zbog toga što ne postoji spremnost da se učini ključni korak ka reformama u samoj državi.
    Znam da to verovatno najmanje zavisi od vas i da biste vi bili spremni, koliko god bilo potrebno, da se stegne kaiš same države, ali to je jedan politički dogovor do koga je moralo doći mnogo ranije. Zbog toga smo vam u prethodnoj načelnoj raspravi zamerili što niste došli, što niste odgovorili na poziv da sednemo, razgovaramo i zajedno vidimo šta bi to bilo najbolje za ovu državu kada je u pitanju budžet za 2010. godinu, odnosno koje su to reforme koje bi bile neophodne da se sprovedu i kojim putem da se krene da bismo napokon izašli iz ovog ćorsokaka u kom se nalazimo.
    Hteo sam da kažem nešto i o ovom drugom zakonu. Ono što me interesuje je, što ste malopre pomenuli i što stoji u ovim izmenama, da će se finansijski izveštaj zajedno sa izveštajima Revizije dostavljati samo Agenciji za privredne registre. Moram da vas pitam, gospođo ministarka – koliko ste vi sigurni u Agenciju za privredne registre? Koliko su oni sposobni da sami obavljaju taj posao i koliko možemo imati poverenja u podatke koji se nalaze, recimo, na njihovom sajtu? To sam vas i prošli put pitao.
    Kada smo raspravljali o budžetu za 2010. godinu rekli smo da smatramo da su subvencije za "Železnicu" ekstremno velike, pa smo vam naveli primere ko sedi u Upravnom odboru javnog preduzeća "Železnice". Recimo, u tom upravnom odboru sedi vlasnik jedne firme koja ne postoji u Agenciji za privredne registre. Malopre sam pričao i sa direktorom i pokušaćemo da nađemo da li je Vlada ta koja je postavila za člana Upravnog odbora javnog preduzeća čoveka koji ima nepostojeću firmu ili Agencija za privredne registre ne vodi registar na pravi način.
    Zbog toga vas pitam da li možemo imati poverenja u jednu takvu agenciju da će moći sama da nosi ovaj posao. Bez zle namere, ali sasvim opravdano. Ako imate jednu takvu evidenciju, odnosno ako se u Agenciji za privredne registre ne vodi jedno preduzeće, a direktor tog preduzeća je član Upravnog odbora javnog preduzeća, onda tu postoji veliki problem u načinu na koji Vlada funkcioniše. Zbog toga smo tražili, ne iz zle namere, nego je to jedino normalno, da prvo raspravljamo o završnom računu za 2008. godinu, pa smo tražili da raspravljamo i o Izveštaju DRI, podvlačim - ne iz zle namere, nego to su jedini logični potezi.
    Mi sad imamo rebalans budžeta koji će biti usvojen 29, a 31. je za dva dana. Tražili smo samo jedan normalan sled događaja, da možemo da imamo pravu sliku, da građani imaju pravu sliku i da vam, ako treba, pomognemo, da popravimo ono što se da popraviti. Međutim, nema dobre namere sa vaše strane da zajednički nešto uradimo. Jedino vidim vašu nameru da nas pozovete, sve poslanike, da glasamo u Danu za glasanje, i ne vidim da išta više činite, nijedan korak dalje od toga. Mislim da bi u budućnosti to trebalo da promenite.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Da li još neko od poslanika koji su izdvojili mišljenje na nekom od odbora želi reč? (Da.)
    Narodni poslanik Petar Jojić. Izvolite.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Petar Jojić

    Srpska radikalna stranka
    Hvala, gospođo predsedavajuća.
    Dame i gospodo narodni poslanici, mi imamo preglomaznu administraciju i nije čudo što je stanje u oblasti finansija takvo kakvo jeste. Poreski obveznici ne mogu više da izdrže ovaj teret koji im se nameće od strane brojnih ministarstava, agencija, fondova, direkcija i ostalih korisnika budžeta.
    Srbija ima 25 ministarstava. Šta će Srbiji 25 ministarstava? Srbiji ne treba više od 10 ministarstava. Šta će Srbiji 111 republičkih organizacija koje koriste finansijska sredstva poreskih obveznika? Kako Vlada ne pokuša da štedi? Zašto ministar finansija i Vlada izlaze iz okvira kontrole parlamenta?
    Gospođo predsedavajuća, vreme je da vi preuzmete kontrolu, zajedno sa narodnim poslanicima, nad Vladom Republike Srbije. Vlada Republike Srbije i njene institucije i ministarstva ne mogu ovako da koriste sredstva poreskih obveznika, jer ovo prelazi u drastično rasipništvo. Ni Kina nema 25 ministarstava; ni velika Rusija nema 25 ministarstava; ni Nemačka, koja danas ima više od 70 miliona, nema 25 ministarstava.
    Svi oni čerupaju poreske obveznike, i radnike i preduzeća, one koji stvaraju dohodak, čija se sredstva slivaju u budžet Republike Srbije. To više ne može da se toleriše. Glomazna je administracija. Narod kuka i pita - do kad ćemo mi da brojimo određene institucije koje moraju da budu finansirane iz budžeta Republike Srbije?
    Što se tako malo daje poljoprivredi? Kako to da se Ministarstvu za nauku i kulturu, kojim rukovodi ministar Đelić, da osam i po milijardi dinara, a da nema budžetske kontrole? Skupština mora biti glavni kontrolor. Skupština mora biti kompjuter i mora da kontroliše one koji koriste narodne pare.
    Kako je moguće Đeliću dati osam i po milijardi, a Ministarstvo za infrastrukturu ima troškove deset miliona? Zamislite to. Pa i Mrkonjić je mogao da kaže - dajte i meni 200 miliona za putne troškove ili specijalne usluge.
    Gospođo predsedavajuća, gospođo Čomić, pare se ne kontrolišu u onom segmentu gde se koriste za specijalizovane usluge. Ogromna sredstva se odlivaju i idu na specijalizovane usluge, a niko ne kontroliše i ne vrši specifikaciju i ne ostvaruje uvid na šta idu te specijalizovane usluge, po ugovoru. Da li se primaju novi da rade po ugovoru o delu, da li su to usluge koje ne bi trebalo da dođu u obzir?
    Kako Skupština može da štedi, a Vlada ne može? Vlada je ta koja je uzela pare od naroda, ne ferma više ni Skupštinu. Ovo je jedinstven slučaj u svetu da Vlada kontroliše Narodnu skupštinu i da se stavila iznad Narodne skupštine.
    Sve dok Narodna skupština, državni revizor i budžetska inspekcija ne budu utvrdili kako se koriste sredstva poreskih obveznika i ovog siromašnog naroda, Vlada i pojedina ministarstva će da troše sredstva nemilice, nenamenski i ko zna u koje svrhe. Zbog toga se Srpska radikalna stranka zalaže i traži...
    Mi smo uspeli, gospođo predsedavajuća, da u prošloj godini usvojimo, pre svega, poslovnik o radu budžetskog revizora, da mu se nađu posebna zgrada i prostorije, ali još uvek nije popunjen taj državni revizor svojim kontrolorima i revizorima. Onda će se tresti gaće, da izvinete, svakom ministru kad mu dođe državni revizor da mu kontroliše kako je trošio pare poreskih obveznika. Hvala vam.