Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 35. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe “Napred Srbijo”. Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Mićo Rogović.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman poslaničke grupe SNS na član 35. ne bi mogao da se obrazloži, a da se pre toga ne pogleda posebno poglavlje Vanredne situacije i podnaslov Rukovođenje u vanrednim situacijama, to je član 33, gde se za koordinaciju, rukovođenje zaštitom i spasavanje u vanrednim situacijama, u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima, kao operativno-stručna tela obrazuju štabovi za vanredne situacije.
To stoji u članu 33. i u tački 5), za teritoriju opštine, opštinski štab za vanredne situacije koji obrazuje skupština opštine. U tom članu se navodi šta treba, odnosno koja tela i organi čine štab i da štab za vanredne situacije obrazuje po potrebi pomoćne stručno-operativne timove za specifične zadatke zaštite i spasavanja.
U članu 35. u tački 2) govori se dalje i o sledećim poslovima opštinskog organa i između ostalog o imenovanju menadžera zaštite i zamenika menadžera u naseljenom mestu. Računam da je ovaj amandman prihvaćen, s obzirom na situaciju koju ste dali u obrazloženju da ćete izvršiti pravno-tehničku redakciju, što je nama bila i glavna namera.
Znači, da se iz naslova odnosno iz tačke 2) člana 35. izbriše ovo što se naveli, znači - menadžer zaštite i zamenik menadžera u naseljenim mestima, s obzirom na situaciju da to relativno i zaista dovodi do situacije da će u lokalnim samoupravama određeni broj morati da se zaposli po ovim pitanjima.
Neozbiljno bi bilo, s obzirom na Predlog zakona i važnosti zakona o vanrednim situacijama, da se radi o volonterskim mestima. Znači, radi se o vrlo osposobljenim i stručnim kadrovima i to bi neminovno poskupelo funkcionisanje i broj zaposlenih u lokalnoj administraciji.
S obzirom na situaciju, kao što sam u načelnoj zajedničkoj raspravi pričao o ovom problemu, na situaciju pred kojom se nalaze lokalne samouprave, smanjenim transferima za 2009. i 2010. godinu i verovatno još neke neradne godine nažalost, i smanjenja broja zaposlenih u lokalnim samoupravama, ovaj član predviđa zapošljavanje menadžera i njegovih pomoćnika, što bi automatski dovelo do problema u funkcionisanju ionako skromnih budžeta većine lokalnih samouprava u Republici Srbiji.
U obrazloženju navodite da ćete u prvno-tehničkoj redakciji izvršiti korekciju i s obzirom na tu činjenicu ne zbog amandmana, da li ste prihvatili ili ne, poslanički klub SNS je uspeo u nameri da se ovaj pojam definiše na način kao što ste rekli, odnosno da se izvrši pravno-tehnička redakcija i računamo da je amandman, koji nije prihvaćen, ugrađen u okviru pravno-tehničke redakcije.

Jedan minut iskorišćen vremena poslaničke grupe. Pre nego što nastavimo pretres u pojedinostima raspravama o amandmanima na Predlog zakona, obaveštenje narodnim poslanicima o ostavkama narodnih poslanika.
Primili se ostavke Lidije Dimitrijević i Elene Božić-Talijan na funkciju narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije i izveštaj Administrativnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije povodom razmatranja ovih ostavki, koji je utvrdio da je podnošenjem ostavki nastupio slučaj iz člana 88. stav 1. tačka 2. Zakona o izboru narodnih poslanika i predlaže da Narodna skupština, u smislu člana 88. stav 2. i 3. istog zakona, konstatuje prestanak mandata ovim narodnim poslanicima.
Saglasno članu 88. stav 1. tačka 2. i stav 2. i 3. Zakona o izboru narodnih poslanika, Narodna skupština na predlog Administrativnog odbora, konstatuje da je prestao mandat, pre isteka vremena na koje su izabrane, narodnim poslanicama Lidiji Dimitrijević i Eleni Božić-Talijan, izabranim sa Izborne liste "SRS - dr Vojislav Šešelj".
Saglasno Zakonu o izboru narodnih poslanika, izvršiće se popunjavanje upražnjenih poslaničkih mesta u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Prelazimo na amandman.
Na član 38. koji je podneo narodni poslanik Dejan Mirović. Vlada je prihvatila ovaj amandman. Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć. Narodna skupština će se u danu za glasanje izjašnjavati o amandmanu. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 40. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Donka Banović i Milan Dimitrijević. Vlada je prihvatila ovaj amandman. Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć. Narodna skupština će se u danu za glasanje izjašnjavati o amandmanu. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 52. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe “Napred Srbijo”. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 52. definiše ličnu, uzajamnu i kolektivnu zaštitu. Tu je predlagač zakona predvideo: Radi ostvarivanja lične, uzajamne i kolektivne zaštite, državni organi, organi autonomne pokrajine i organi jedinica lokalne samouprave, privredna društva i druga pravna  lica obezbeđuju i drže u ispravnom stanju potrebna sredstva i opremu.
Stav poslaničke grupe “Napred Srbijo” - SNS je da zakonom predviđeno rešenje da sredstva i oprema mora da bude u istom stanju nije dovoljno precizna. Naime, da bi neka specijalna mašina, kombinirka ili utovarivač, recimo, bila u ispravnom stanju znači da je ispravan kočioni sistem, da agregat, odnosno motor radi, da je upravljački sistem ispravan, ali u vanrednim okolnostima je potrebno da sredstva i oprema budu u upotrebnom stanju, što podrazumeva da nadgradnja na tim mašinama bude u ispravnom stanju, kako bi uopšte mogla i da se koristi.
Ako ne prihvatite amandman naše poslaničke grupe, doći ćemo u situaciju da u stanju vanredne situacije specijalne mašine dođu u ugroženo područje, ali neće moći da se koriste zato što je nadgradnja neispravna. Tehnička ispravnost specijalnih vozila je jedno, a ispravnost hidraulike, kopaćih i utovarnih kašika i druge nadgradnje je sasvim drugo i zbog toga bi trebalo u danu za glasanje da prihvatite ovaj amandman.

Na član 57. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Donka Banović i Milan Dimitrijević. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodna poslanica Milica Vojić-Marković.

Ovaj član 57. se odnosi na evakuaciju, potpunu i delimičnu, i DSS je podnela amandman na ovaj deo u tački 4). Ovde sve piše ko podleže evakuaciji, pa između ostalog lica mlađa od 16 godina i starija od 65 godina muškarci, odnosno 60 godina žene.
Moram predlagača zakona da upozorim da je Srbija potpisnica međunarodnih konvencija o zaštiti prava deteta i da se u tim konvencijama dete tretira kao osoba do 18 godina. Zbog toga vas upozoravamo da ovde mora da stoji - lica mlađa od 18 godina, a ne od 16 godina.
S druge strane, mislim da Srbija koja ima problem sa starošću stanovnika, odnosno imamo jako mali broj mladog stanovništva, treba da povede dodatno računa o svom mladom stanovništvu, ne samo kada se borimo za glasove tih mladih ljudi koji će biti punoletni, nego i mnogo pre i evakuaciji moraju u svakom slučaju da podležu deca do 18 godina. To radi ozbiljna država, nadam se da Srbija treba da bude takva.

Na član 64. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe “Napred Srbijo”. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 64. stav 2. ste predvideli da ukoliko investitor ne gradi sklonište, a to se dešava u 99% slučajeva, dužan je da uplati naknadu u visini od 2% od ukupne vrednosti građevinskog dela objekta, koji se uplaćuje javnom preduzeću za sklonište. Tako ubrana finansijska sredstva nisu nimalo zanemarljiva.
Poslanička grupa “Napred Srbijo”-SNS ne pokazuje samo zabrinutost za nivo, odnosno iznos koji su investitori dužni da izdvoje, već smo i te kako zabrinuti gde ta sredstva uopšte završavaju. Da li se ona koriste za izgradnju novih skloništa? Da li se koriste za preduzimanje preventivnih mera kojima bi se sprečile neke vanredne situacije? Da li se koriste kao pomoć građanima koje je zadesila elementarna nepogoda? Odgovor na sva ova pitanja je, siguran sam, ne.
U Javnom preduzeću "Skloništa Srbije", koje nije toliko eksponirano javno preduzeće i koje, umesto da se bavi unapređenjem postojećih i izgradnjom novih oblika zaštite ljudi, bave se i biznisom.
Na sajtu tog javnog preduzeća stoji, kao jedina aktivnost, nadgradnja skloništa, odnosno izgradnja poslovnog i stambenog prostora koje to javno preduzeće posle toga izdaje u zakup.
„Skloništa Srbije“, pored ovog prihoda od 2% koje ste ovim zakonom predvideli, imaju prihod i od izdavanja poslovnog i stambenog prostora, kao i od izdavanja jednog broja prostora koji svojim izgledom izazivaju posebno interesovanje za turiste ili specifičnu delatnost kao što su vinoteke ili delatnost koja zahteva ambijent vezan za podzemne andergraund prostore.
Šta će se onda finansirati sa ovih 2%? Rad odnosno nerad preko 100 zaposlenih u javnom preduzeću „Skloništa Srbije“, čija je jedina obaveza da na kraju meseca vide koliko je stanje na njihovom žiro računu i da podele plate, a to su zaposleni partijski kadrovi i partijski jurišnici stranaka na vlasti.
Zbog svega izrečenog, pozivam vas da u danu za glasanje prihvatite amandman Srpske napredne stranke i smanjite procenat koji su investitori dužni da izdvoje sa 2 na 1%.

Iskorišćeno je 30 sekundi vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 79. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Donka Banović i Milan Dimitrijević.
Ovaj amandman je Vlada prihvatila, a Zakonodavni odbor smatra da je pravno moguć. Narodna skupština će se u danu za glasanje izjašnjavati. Da li neko želi reč? (Da) Reč ima poslanica Donka Banović.

Mi koji smo podneli ovaj amandman u ime Demokratske stranke Srbije smo praktično napravili intervenciju u okviru člana 79. koji govori o planu zaštite od udesa, i to je stav 2, gde kaže da „privredno društvo i drugo pravno lice plan zaštite od udesa ažurira i testira po potrebi, a obavezno je da to učini najmanje jedanput u periodu od tri godine“.
Mi smatramo da nije to dovoljno često. Mi nekako imamo manir da sve prolongiramo, tako da možemo da pretpostavimo da bi privredna društva i druga pravna lica te planove zaštite od udesa ažurirala jednom u tri godine ili testirala samo jednom u tri godine i zato smatramo da to treba raditi češće, te smo predložili da se testira i ažurira plan najmanje jednom u dve godine i mislimo da smo ovom intervencijom doprineli kvalitetu celokupnog zakona.