Poštovana predsednice, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, zapravo sada ovde predstavljam ovaj tekst zakona u ime svih onih koji su na njemu radili poslednjih, može se reći, dve godine.
Sećamo se da je Narodna skupština formirala radnu grupu, da je radna grupa različitim intenzitetom u toku ovog perioda radila na usaglašavanju teksta zakona koji bi na neki način mogli da kažemo da bi mogao biti zajednički. Ideja od samog početka jeste bila da bi ovo trebalo da bude zakon oko koga političke stranke ne bi trebalo da se spore, već smo pokušali da nađemo ono što jeste zajedničko za sve nas, a to je zajednička odgovornost za izgradnju institucije čiji smo predstavnici i čiji smo osnovni nosioci njenih funkcija.
Nažalost, u tom naporu nismo uspeli i do ovog teksta zakona se ipak nije došlo zajedničkim radom svih poslaničkih grupa, odnosno njihovih predstavnika, jer su neke poslaničke grupe napustile radnu grupu. Neke se nisu uključivale u nekim poslednjim fazama rada ove radne grupe i sa žaljenjem moram da konstatujem da ovaj predlog nije, nažalost, u tom smislu naš zajednički predlog.
Istovremeno, želim da verujem da svih 250 narodnih poslanika deli istu volju da ovim zakonom uredimo instituciju parlamenta na način koji ona ne samo zaslužuje, već je i neophodna kako bismo ostvarili ono što je osnovni princip demokratskog društva. Snažna institucija parlamenta je pretpostavka za izgradnju demokratskog društva.
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona je sadržan u članu 110. Ustava, koji je obavezao Narodnu skupštinu da o Narodnoj skupštini donese zakon. Istovremeno, poštujući princip podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, sve druge grane vlasti imaju svoj zakon, jedino Narodna skupština do sada nije imala zakon i mnoga pitanja bila su načelno rešena Ustavom, a ostala pitanja su bila rešena, pre svega, poslovnikom o radu Narodne skupštine, te je tako i sam sadržaj Poslovnika sadržavao elemente koji nisu poslovničke prirode, ali je to bilo neophodno zbog toga što nije postojao zakon koji bi razgraničio pravila procedure u strogom smislu od onoga što jeste pitanje položaja institucije i pitanje položaja narodnih poslanika.
Ono što je namera bila, jeste da ovim zakonom ne samo ispunimo ustavnu obavezu i najmanje, da tako kažem, jeste pitanje ispunjavanja ustavne obaveze da se donese zakon. Zaista duboko verujem da bez nezavisnog, snažnog, kredibilnog parlamenta, ne možemo govoriti o izgradnji demokratskog društva. Bez nezavisnog, kredibilnog, uglednog poslanika koji uživa ugled, takođe, ne možemo graditi demokratsko društvo, ne možemo graditi ni ovu instituciju.
Bez obzira na sva neslaganja koja se u našem radu ispoljavaju, ono što na neki način želim da verujem jeste da, i pored činjenice da se to ne dešava po pravilu u ovom parlamentu i da ima ispada koji narušavaju ugled svih i narušavaju ugled institucije, verujem da postoji u svima osećaj odgovornosti, da svako od nas 250 snosi odgovornost za kredibilitet i ugled ove institucije, a ne samo za svoj ugled.
Za nas je važna činjenica ne samo da prvi put donosimo zakon o Narodnoj skupštini, već da ovim zakonom pokušavamo da učvrstimo poziciju parlamenta na način na koji to do sada ni u praksi, a ni drugim zakonskim propisima nije bilo urađeno.
Istorija srpskog parlamentarizma nije duga i nije nam dala ni mnogo iskustva na koja bismo se mogli oslanjati, bez obzira što neki vole da se, vraćajući se u prošlost, tvrde kako smo imali neverovatne institucije i neverovatne napretke. Ali, ono što može sigurno da se kaže jeste, ako je i bilo svetlih trenutaka, nije bilo kontinuiteta.
Jedino kroz kontinuitet, duboko verujemo, na dobrim temeljima možemo da izgradimo kvalitetne, dobre institucije koje će preuzeti odgovornost za izgradnju jednog demokratskog društva, u kome će važiti jasna pravila, u kojima će nedvosmisleno postojati jednakost svih i u kojima će svaki poslanik biti odgovoran pred svim biračima, a ne samo pred svojim.
Dakle, ukoliko dođemo u stanje u kome verujemo da, bez obzira ko je za nas glasao, mi snosimo odgovornost za sudbinu svih građana u ovoj zemlji, mislim da ćemo uspeti da izgradimo odnose unutar parlamenta koji će omogućiti da parlament u najboljem interesu građana radi posao zbog kojeg su nas građani ovde izabrali.
Posebna pitanja kojima se ovaj zakon bavio i koja su na neki način bila potencirana u ovom zakonu jesu pitanje javnosti rada, koje mi smatramo izuzetno važnim pitanjem. Dakle, najvažnije u demokratskom sistemu jeste da građani znaju do kraja šta njihovi predstavnici rade. U tom smislu mi smo pokušali da razradimo javnost rada, otvarajući maksimalno rad parlamenta očima javnosti.
Videla sam da su u međuvremenu došli neki amandmani i hoću da kažem samo da ćemo svaki amandman, koji doprinosi osnovnom cilju koji smo postavili, prihvatiti sa namerom da zaista učvrstimo one elemente pozicije ove institucije za koje verujemo da su noseće kada je ostvarivanje ustavne uloge parlamenta u pitanju.
Dakle, javnost rada za nas je ključno pitanje i smatramo da od toga zavisi do koje mere će parlament u odnosu na građane i u odnosu na ono što smo preuzeli kao obavezu ostvariti rezultate koji će biti u interesu građana Srbije.
Kada smo radili na utvrđivanju prava i obaveza narodnih poslanika vezano za mandatsko-imunitetska pitanja onda smo, kao i u drugim pitanjima naravno, ali ovde posebno, imali izvesna ustavna, da tako kažem, ograničenja i opredeljenja kojih smo se dosledno držali.
Mnoga pitanja se postavljaju - zašto se nismo bavili mandatima u ovom zakonu? Zato što zaista verujemo da je pitanje mandata pitanje Zakona o izboru narodnih poslanika, a ne o Narodnoj skupštini. Verujemo da će Zakon o izboru narodnih poslanika u skorije vreme doći pred ovaj parlament i da ćemo o njemu raspravljati i da ćemo tada raspravljati o pitanju mandata, koje jeste u izvesnoj meri sporno i koje, koliko sam razumela iz dosadašnjih razgovora sa predstavnicima poslaničkih grupa, polarizuje poslaničke grupe.
Jer neke smatraju da pitanje mandata mora biti rešeno kao neotuđivo pravo poslanika, da je poslanik jedini taj koji raspolaže mandatom i da je ono što se zovu nekako blanko ostavke kategorija koja je suprotna osnovnim demokratskim principima, dok druga smatra da je ovim zakonom trebalo zakucati ustavnu mogućnost da narodni poslanik u raspolaganju svojim mandatom može pod određenim uslovima svoj mandat da poveri stranci.
Ono za šta smo se mi opredelili jeste definicija koja kaže da narodni poslanik slobodno raspolaže svojim mandatom, uvereni da je ona u potpunosti u skladu sa Ustavom, s jedne strane, ali s druge strane takođe ne ulazeći u razradu mehanizama kojim se utvrđuje na koji način narodni poslanik slobodno raspolaže svojim mandatom.
Kada su u pitanju imunitetska pitanja, moram reći da je dosta komplikovano razraditi mehanizam zbog činjenice da je Ustav, dozvoliću sebi da kažem, malo kontradiktorno definisao pitanje imuniteta i imali smo dosta ozbiljan problem kako da pitanje imuniteta u granicama ustavnih rešenja definišemo preciznije. Ono što je bila naša ideja jeste da se pitanje poslaničkog imuniteta ne proširuje bez granice.
Dakle, pitanje poslaničkog imuniteta za nas je bilo, u političkom smislu, pitanje šta imunitet kada je poslanička funkcija u pitanju treba da štiti, a šta ne treba da štiti. Mi smo polazili od toga da iza imuniteta ne sme da se skrivaju krivična dela koja nisu vezana za obavljanje poslaničke funkcije i pokušali smo da nađemo formulaciju koja u izvesnoj meri daje mogućnosti da se ograniči imunitet poslanika na ono što zaista nije vezano za obavljanje poslaničke funkcije, a da se istovremeno držimo i Ustava.
Ono što je takođe za nas bilo važno jeste pitanje ostvarivanja osnovnih funkcija parlamenta, a to je zakonodavna, mi smo nosioci najviše ustavotvorne i zakonodavne vlasti, to je kontrolna funkcija, to je izborna funkcija i to je predstavnička funkcija.
Mi smo pokušali ovim zakonom da malo detaljnije učvrstimo ono što jesu osnovne funkcije svakog parlamenta i mi verujemo da treba da budu i osnovne funkcije ovog parlamenta. Naravno da nismo ulazili u detalje jer smatramo da razrada svih ovih pitanja treba da bude predmet drugih podzakonskih akata koje će ova skupština u zakonom predviđenim rokovima doneti.
Analizirajući dosadašnji rad parlamenta i radnih tela, mi smo uočili da postoje u Poslovniku mnogi problemi vezano za određene postupke vezano za aktivnosti koje ova skupština ima. Dakle, imali smo problema da tumačimo i da sprovodimo različite vrste postupaka koji se sprovode ovde, od izbornih postupaka do donošenja zakona, do ratifikacija, i došli smo do zaključka da je neophodno da klasifikujemo ovim zakonom vrste postupaka koje ova skupština ima i da se posebnim aktom posebno utvrde ti postupci, kako bismo izbegli problem da nedostaju procedure za neke obaveze koje moramo da sprovedemo.
Ono što je takođe važno za sve, i mislim da oko toga možemo svi da se saglasimo, jeste da se u okviru zakona koji postoje i koji definišu druga pitanja definiše finansijska nezavisnost parlamenta. Naše duboko uverenje je da ukoliko parlament nema elementarnu finansijsku nezavisnost u odnosu na Vladu ne može da vrši svoju osnovnu funkciju, a to je kontrola rada Vlade.
Zato smo mislili da je način donošenje skupštinskog budžeta u kome Skupština predlaže svoj budžet, obavlja razgovore sa Vladom, traži saglasnost sa Vladom, ali u slučaju da ne dobije podršku Vlade, odnosno da Vlada nije spremna da podrži predlog budžeta, Vlada mora da prihvati budžet koji je predložila Narodna skupština.
Istovremeno, smatrali smo da je izuzetno važna odredba kojom kažemo da Vlada ne može jednostrano obustaviti i zaustaviti izvršenje budžeta prema Narodnoj skupštini, jer smo imali situacije u kojima Vlada kaže da ne može da prebaci pare parlamentu i to nedvosmisleno dovodi parlament u poziciju da je on, zbog finansijske zavisnosti u odnosu na Vladu, i politički ucenjen ili je bar moguće da bude politički ucenjen u odnosu na Vladu. Mislili smo da je to važno pitanje kome treba posvetiti pažnju.
Naravno, ovde imamo pretpostavku i ograničenja koja su vezana za Zakon o budžetskom sistemu. Dakle, onoliko koliko je to sada bilo moguće, mi smo to uradili.
Istovremeno, smatrali smo da ovim zakonom treba nedvosmisleno da obavežemo Vladu da učestvuje u radu parlamenta i njenih radnih tela i postoje odredbe u kojima se kaže da je na sednicama odbora, na kojima se raspravlja o zakonima i projektima i mišljenju Vlade, neophodno prisustvo predstavnika Vlade.
Na taj način želeli smo prosto da, uređujući taj odnos u jednom prirodnom sistemu u kome parlament ima nadzornu ulogu, odnosno kontroliše rad Vlade, dovedemo Vladu u situaciju da se ne postavlja pitanje da li su u obavezi ili nisu u obavezi da na taj način učestvuju u radu. Ovim zakonom je predviđena njihova obaveza.
Želim da kažem da smo tražeći načina da pojačamo rad odbora otvorili mogućnost da se na predlog odbora angažuju posebne naučne i druge institucije koje bi se bavile pružanjem stručne pomoći u radu odbora, kao i pojedinci koji bi takođe mogli da pomažu odborima.
Zaista otvoreno govoreći, sa stanovišta stručnog kapaciteta niko ovde ne može da kaže da Skupština ima kapacitet, profesionalni kapacitet kada su službe u pitanju, da odgovori na ogromne potrebe koje ovaj parlament ima u jednoj ogromnoj zakonodavnoj aktivnosti koja je i iza nas, ali posebno koja je ispred nas.
Mi zaista duboko verujemo da bez mogućnosti takve vrste angažovanja stručnjaka Skupština ili neće moći da odgovori na najbolji način svom zadatku, ili će ono što iz Skupštine bude izlazilo biti nedovoljno kvalitetno opservirano i na kraju nedovoljno kvalitetno intervenisano na zakonima.
Ovim ću završiti i želim samo da kažem da zaista verujem da, ukoliko postoje naravno primedbe na ono što su rešenja u ovom zakonu, mi smo spremni da ih ozbiljno razmotrimo i da sve ono što će poboljšati ovaj tekst uvrstimo u ovaj tekst.
Zaista verujem i pozivam sve narodne poslanike, ovo je zakon koji se ne tiče političkih partija. Ovo je zakon koji ne treba da nas deli na to da je neko vlast, a neko opozicija, jer će neko možda sutra biti vlast, a neko drugi će biti opozicija, i mislim da ako zajednički radimo na ovom tekstu možemo stvoriti zakon koji će svakoj vlasti i svakoj opoziciji u ovom parlamentu omogućiti da gradi ovu instituciju kao ključnu instituciju u demokratskom društvu, za koje verujem svi se zalažemo, čak i kada imamo različite poglede na to kako to treba da izgleda.