Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram sednicu Prvog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 145 narodna poslanika.

Da bismo utvrdili broj poslanika prisutnih u sali, molim vas da ubacite identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.

Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 96 narodnih poslanika, odnosno više od jedne trećine narodnih poslanika zbog čega, saglasno članu 86. stav 2, možemo početi rad.

Da li neko od predsednika odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 235. Poslovnika?

Gospođa Jorgovanka Tabaković, izvolite.

Postavljam pitanje ministru zdravlja, prof. dr Tomici Milosavljeviću - šta je preduzeo povodom najvećih zloupotreba vezanih za nenamensko trošenje sredstava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja koje se dogodilo u pokrajinskom Zavodu za zdravstveno osiguranje i filijalama sa područja AP Vojvodine u periodu od 1. januara 2008. do 2. decembra 2009. godine, kojom prilikom je nenamenski, nelegalno, nesvrsishodno i neopravdano potrošeno 1,2 milijarde dinara?

O ovome je ministar obavešten na mnogo različitih načina i početkom decembra prošle godine dobio je dokumentaciju o tome, ali nikakvih akcija nema.

Koji je ishod akcija koje je preduzela gospođa Svetlana Vukajlović, kao direktor Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, koja je, takođe, upoznata sa ovim, koja zna koji su nosioci nezakonitog i nenamenskog trošenja? Pouzdano znamo da je na sednici, održanoj 11. decembra, o čemu je iznela izjavu u medijima, preduzela neke od akcija, ali rezultate ne znamo.

Postavljam pitanje gospodinu Dačiću, ministru policije – koji su rezultati policijske istrage istim ovim povodom? Da ne bude da nije upoznat sa onim što se dešava u Pokrajinskom zavodu za zdravstveno osiguranje, obaveštavam ga da je na njegovo ime i na njegovu odgovornost, na njegovu nadležnost predat predmet i primljen 22. juna 2009. godine.

Postavljam pitanje Diani Dragutinović, ministru finansija – kada će konačno da uputi budžetsku inspekciju radi kontrole i utvrđivanja obima i stepena načinjenih zloupotreba i nenamenskog trošenja sredstava Pokrajinskog zavoda za zdravstveno osiguranje?

Istovremeno pitam i gospodina poslanika Cimešu, mog kolegu iz DS, koji je i došao da to stanje, koje je utvrđeno nesporno, uredi i dovede u zakonite okvire i ko je na njega sve vršio i kakav pritisak da se apsolutno ništa ne pomeri u vezi sa tim?

Pozivam vas, gospođo Đukić da, kao što postoje otvoreni dani za obilazak Skupštine, pozovete građane da obilaze sedmi i osmi sprat zgrade Zavoda za zdravstveno osiguranje u Novom Sadu, da trudnice, bolesnici i svi ostali vide na koji način i kako se namenski, tj. nenamenski troše sredstva iz ovog fonda.

Gospodin Radojko Obradović ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, građani od državnih institucija u ovom trenutku očekuju odgovore na brojna pitanja. Sve građane brine da li je Srbija izašla iz krize. Građani su zabrinuti da li je počeo privredni oporavak, ako jeste kojom brzinom. U toku su pregovori sa MMF, pitanje je šta će se desiti sa penzijama i na koji način će se one usklađivati narednih godina, kurs evra je blizu sto dinara i pitanje je gde će se zaustaviti.

Pitanje je koji je model ravnoteže i na koji način će funkcionisati ekonomija i privreda Srbije? Čini mi se da je to jedno jedino pitanje oko koga svi ministri u Vladi imaju identičan odgovor. Kažu da će infrastrukturni projekti pokrenuti privredu i zaposliti građane Srbije.

Prema pregledu kredita o kojima se pregovaralo polovinom novembra, samo u tom trenutku u toku su bili pregovori za tri kredita, ukupne vrednosti 810 miliona evra. S druge strane, tu nije kredit za most Zemun-Borča, nije kredit za most Gazela, nisu krediti za brojne druge infrastrukturne projekte.

Ono što je, takođe, činjenica jeste da je u 2009. godini završeno svega 40-ak kilometara regionalnih, magistralnih i drugih puteva. Za 2010. godinu planirano je da to bude 300 do 400 kilometara. Takođe, planirano je da se istovremeno rade putevi od Beograda ka Horgošu, od Beograda ka Požegi, od Niša ka Dimitrovgradu, od Niša ka makedonskoj granici, od Pojata ka Trsteniku, da se radi Gazela, da se završi most Beška, da se radi most preko Zemuna.

S druge strane, ministar za infrastrukturu gospodin Mrkonjić kaže sledeću stvar: preduzeće "Putevi Srbije" nije imalo nijednog inženjera za projektovanje puteva kada je on postao ministar. To je jedan od razloga što nije urađen ni jedan kilometar puta na Koridoru 10, a nije čak ni projektovan.

S druge strane, potpredsednik Vlade kaže kako je Svetska banka odobrila po skraćenoj tenderskoj proceduri kredite Republici Srbiji, a domaće institucije zadužene za pripremu tenderske dokumentacije katastrofalno su uradile posao. Prema njegovim rečima, Srbija nema nijednog stručnjaka za projektovanje tunela.

Imam pitanje za predsednika Vlade gospodina Cvetkovića – da li je moguće da u Srbiji, gde je građevinarstvo bila najvažnija izvozna grana, nema nijednog stručnjaka koji može da projektuje mostove, puteve i tunele? S druge strane, da li je tačno da za sve ove projekte koji se planiraju nema projektne dokumentacije, da je urađen samo mali deo projektne dokumentacije? Da li je tačno da nije sprovedena eksproprijacija, koja je osnovni uslov za realizaciju tih projekata, da nam se ne bi dešavalo ono što se dešava oko obilaznice, oko Gazele i na nekim drugim projektima?

Ako je to sve tačno, molim predsednika Vlade da nam dostavi tačnu informaciju o tome na koji način ovi projekti treba da se izvode, da nam se ne bi dešavalo da nam Svetska banka i druge finansijske institucije oduzimaju već odobrene kredite.

Gospodin Dragan Todorović ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje pre svega MUP – dokle će brutalno da se gaze ljudska prava porodice Darka Mladića? Jer, već desetak puta policija upada u njegovu kuću, pretresa bez ikakvih rezultata. Između ostalog, Darko Mladić ima dvoje maloletne dece i dokle će da ih bude ljudi u fantomkama sa uperenim mašinkama? Očigledno je da je jedino ovo način da eventualno ostvare neke ciljeve tako što maltretiraju porodicu Darka Mladića.

Molio bih Ministarstvo inostranih poslova da nam da informaciju zbog čega je danas u toku ponovo pretres kuće Darka Mladića?

Takođe, postavljam pitanje našoj Vladi, Ministarstvu odbrane da li je obavešteno da se na severu KiM razmeštaju dve čete vojnika američke vojske i šta će uraditi tim povodom, jer to je protiv rezolucije 1244. Takođe je to brutalno kršenje i verovatno je to u cilju pritiska kako bi pokušali da ostvare pretnje Fejta da se severne opštine KiM podrede pod Prištinu.

Takođe postavljam pitanje našoj Vladi i Ministarstvu inostranih poslova – šta će uraditi na ovu informaciju koju smo dobili u zadnje vreme da je stvorena tzv. Grupa prijateljstva pomoći Sandžaku? Ako znamo da u toj grupi prijateljstva se nalaze predstavnici Francuske, Nemačke, američke, ambasade Velike Britanije i Turske, postavlja se pitanje kakva je to grupa i s kojim ciljem?

Dovoljno je samo videti da su sve ove zemlje priznale nezavisnost KiM. Kad god su se osnivale ovakve grupe mi smo imali jako velikih problema, da vas samo podsetim na prijatelje Bosne, pa prijatelji Kosova, i svi znate šta se desilo. Očigledno je da se nama ponovo nešto priprema, jer je potpuno jasno. Mi možemo da zabijamo glavu u pesak koliko god hoćemo, ali očigledno da se nešto sprema.

Umesto da predstavnici ovih ambasada, odnosno naš nivo odnosa sa ovim ambasadama bude na najnižem mogućem nivou zbog priznanja nezavisnosti Kosova, mi im dozvoljavamo da u našoj zemlji vršljaju onako kako hoće i verovatno pripremaju nešto što će Srbiju koštati možda daljih teritorijalnih cepanja. Mislim da je to nedopustivo.

Zbog čega ne reaguju na adekvatan način naši državni organi, jer ovo što nam se dešava, posebno imajući u vidu najave vezane za neku novu regionalizaciju, odnosno pokušaj stvaranja nekih novih regiona, plašim se da ćemo doći u situaciju da će od Srbije zahtevati nove ustupke.

Setimo se nemačkog ambasadora Cimermana koji je vrlo precizno i jasno rekao šta nas očekuje. Gospodin Cobel je vrlo precizno rekao da Srbija nije 1918. godine ušla u ovim granicama u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca. Objasnio nam je još neke istorijske činjenice, a i već dvadesetak godina na neki način u opticaju su ciljevi koji se sprovode prema Srbiji.

Usvojili smo Statut Vojvodine, tu je već jasna stvar, pre toga je izdat i pasoš Vojvodine, doduše niko nije odgovarao za to, ali, kako stvari stoje, po nekim ranijim nagoveštajima treba da se stvori nova AP u Srbiji, to bi bio tzv. Sandžak.

Onda će to verovatno ići dalje dok se srpski prostor potpuno ne razdrobi, a naši državni organi apsolutno ne reaguju i još nas ubeđuju kako to apsolutno nije upereno protiv interesa Srbije, protiv građana Srbije. Siguran sam da jeste. Setite se samo nedavne izjave turskog ministra inostranih poslova, koji je rekao da je cilj Turske ponovno stvaranje Otomanskog Balkana. Ako se setimo šta je to značilo za Srbe, jednostavno pet vekova ropstva.

Reč ima poslanik Čedomir Jovanović.

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, prvo bih poželeo svima uspešan rad.

Želim da izrazim protest LDP zbog toga što smo bili prinuđeni da statiramo u političkom životu zemlje, koji je bio vrlo dinamičan prethodna dva meseca zbog toga što nisu održavane vanredne sednice Skupštine Srbije. Da li je za tako nešto postojao razlog? Da, jeste.

Konkretno pitanje za predsednika Vlade Mirka Cvetkovića – na osnovu koje strategije za borbu protiv korupcije i kriminala u ovom trenutku postupa njegova Vlada i kako se sve ono što u ovom trenutku prati nastojanja naše zemlje da se obračuna sa korupcijom i kriminalom može uspešno završiti ukoliko se zaobilazi suština problema?

Tu bih u fokus svoga pitanja, koje upućujem predsedniku Vlade, naravno i njegovim ministrima, ministru unutrašnjih poslova, ministru pravde, ministru spoljnih poslova, ali i drugim institucijama s kojima Vlada mora da sarađuje, poput Agencije za privatizaciju, BIA, kako je moguće boriti se protiv narko-klanova u zemlji, a zanemariti političku pozadinu bez koje oni ne bi mogli da postoje?

Naime, ovde je recimo ministar za privatizaciju iz Vlade Zorana Đinđića, kojeg smo mi tada apsolutno podržavali, gospodin Vlahović, i mene čudi što njegova stranka nema hrabrosti da postavi ta pitanja, već je borbu protiv korupcije i kriminala svela na obračun sa Crnom Gorom.

Mislim da je za nas važnije kako je Darko Šarić postao državljanin Srbije od činjenice da je pre i posle toga često boravio u Crnoj Gori. Ko je u vremenu u kome je vodeći narko-bos u Evropi dobio državljanstvo ove zemlje kontrolisao MUP, BIA, Agenciju za privatizaciju, Ministarstvo privrede? Isti oni koji danas traže vanredne izbore, pravdajući taj svoj zahtev, bez obzira na štetu koju tako nešto prati, činjenicom da se zemlja pljačka i uništava.

Očekujemo od gospodina Cvetkovića da kaže građanima ono šta zna, da je šef BIA dao saglasnost za pozitivan odgovor na zahtev za upis državljana Republike Srbije koji je podneo Darko Šarić. Očekujemo od BIA i od MUP da nam kaže – kako je moguće u ovoj zemlji potrošiti milijardu evra, kako nam to svakodnevno sufliraju predstavnici Vlade u medijima, milijardu evra crnih para, a da pri tom na tako nešto niko ne reaguje.

Pre dva dana smo slušali predstavnike Saveta za borbu protiv korupcije, koji po hiljaditi put govore o privatizaciji "Sartida" jednoj od najuspešnijih privatizacija u zemlji, jednoj od dve najveće kompanije u zemlji, koje su najefikasnije u izvozu. Niko ne postavlja pitanje o onome što se dešavalo poslednjih četiri ili pet godina. Mislim da nigde nećemo stići ukoliko borbu protiv kriminala pretvorimo u drugo poluvreme borbe koja je izgubljena 2006. godine, kada je Crna Gora postala nezavisna država.

Zbog toga, očekujem od vas predsednice, da prvo omogućite ovde nama da u četvrtak postavimo pitanja predsedniku Vlade, a da potom i na ta pitanja dobijemo odgovore – kako je bilo moguće privatizovati sve ono što je privatizovano od 2005. godine u Srbiji, a da na tako nešto ne reaguju BIA i MUP, pogotovo što su vrlo dobro znali poreklo tog novca?

Mislim da to danas moramo da postavimo prvo pred građane Srbije, jer je to suština borbe protiv korupcije i kriminala. Dok smo mi izvođeni na poligrafe, dok su generali policije koji su se obračunavali u "Sablji" sa mafijom hapšeni, dok su tužioci i sudije hapšeni, privođeni i uništavani njihovi i životi njihovih porodica, mafija u regionu je dobila svoju zemlju 2004. godine, dolaskom prve vlade Vojislava Koštunice na vlast. Tako je bilo od 2004. godine do prošle godine.

Mislim da ako želimo da živimo u uređenoj zemlji onda svako treba da ponese deo svoje odgovornosti. Mi ga nosimo i od oktobra 2000. godine do danas se vrlo ponosimo onim što smo uradili, bez obzira da li smo se nalazili na vlasti ili u opoziciji, ali to ćutanje ili zanemarivanje suštine problema je nešto sa čime ne možemo da se pomirimo.

Ovo je, pre svega, upućeno kao pitanje predsedniku Vlade, od koga očekujemo hrabrost, i umesto insinuacija i spletki koje svaki dan gledamo u medijima, želeli bi da se suočimo sa suštinom problema. Nije valjda jedan Mile Jerković bio pokrovitelj narko-bosa u Srbiji? Nama se čini da su to morali da budu mnogo uticajniji i značajniji ljudi, da su ti ljudi bili na pozicijama sa kojih su mogli efikasno da deluju, a to su pozicije u vlasti, a ne pozicije u opoziciji.

Upravo zbog toga, ako želimo da menjamo karakter ovog društva, onda ne možemo to da radimo onako kako se radilo u prošlosti. Institucije se bore protiv pojedinačnih primera korupcije, a država donosi zakone kojima omogućava sistemu da efikasno deluju, ukoliko je korupcija poprimila široke razmere.

Ovo je primer klasične političke korupcije i o tome treba da pričamo, sa tim treba da se suočimo i umesto kampanje koju vodimo protiv Crne Gore, treba da pogledamo sa kime sedimo ovde u parlamentu i ko je za šta odgovoran u prethodnih deset godina.

Poštovani narodni poslanici, nije bilo inicijativa u skladu sa Poslovnikom na osnovu kojih bi zakazala sednicu u periodu u kome nije bilo plenarnog zasedanja.

U komunikaciji sa Vladom, naravno, podsetili smo, podsećamo građane i sve nas, poslednji četvrtak u mesecu to jeste prilika da našim ministrima i vladi postavimo pitanja i oni će biti u parlamentu.

Gospodin Miroslav Markićević ima reč.

Poštovana predsednice, poštovani kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, u ime poslaničkog kluba Nove Srbije imam dva pitanja za vas gospođo predsednice.

Prvo pitanje – zašto u svim demokratskim zemljama najvažnija institucija, Narodna skupština, ne radi više od dva meseca? Mislim da vaša objašnjenja ne mogu da istrpe kritiku javnosti, pogotovo zbog toga što mislim da se naša zemlja nalazi u teškoj društvenoj i ekonomskoj situaciji i da građani očekuju od svih državnih institucija, a možda bi trebalo najviše od Narodne skupštine da ona radi. Onda padaju u vodu sve priče kojima svi doprinosimo ovde, neko manje kriv, neko više, da ne radimo svoj posao, a za taj posao primamo platu.

Mislim da je situacija što se tiče standarda života građana Srbije alarmantna i da je potpuno neobjašnjivo da više od dva meseca Narodna skupština uopšte ne zaseda. Vaše objašnjenje da nije bilo inicijativa narodnih poslanika i poslaničkih grupa teško da može da pije vodu, kako narod kaže.

Znate, svima nam je želja da pojačamo rejting ove institucije. Vidimo da je danas na dnevnom redu i zakon o Narodnoj skupštini, gde će po predlogu da nam svira i vojna garda ovde kada ulazimo u Narodnu skupštinu.

Ako ovako radimo, gospođo predsednice, odnosno ne radimo više od dva meseca, može da nam dođe i Beogradska filharmonija, sa sve Šaperom, neće nam rejting skočiti.

Mislim da vi građanima Srbije treba da date jedno validno objašnjenje – zašto više od dva meseca, kada gore nebo i zemlja, kada građani štrajkuju, kada radnici štrajkuju, kada su ljudi očajni da ne znaju šta će sa sobom i sa svojim porodicama, i svojom decom, više od dva meseca ovde ne radimo.

Nisam zadovoljan tim objašnjenjem koje ste dali na pitanje kolege Jovanovića.

Drugo pitanje, takođe upućeno vama, već više od mesec ili dva slušamo izjave vaše u vezi sa deklaracijom o Srebrenici, da poslanici, tako ste vi rekli, poslanici razgovaraju i pišu tekst rezolucije. Niste čak rekli ni poslaničke grupe. Pitam vas da i narodnim poslanicima i građanima Srbije kažete ko piše tekst deklaracije, postoji li uopšte? Za vašu informaciju, pričao sam sa kolegama iz svih poslaničkih grupa i niko ne zna za to i niko ne piše deklaraciju, niti neki predlog i tekst deklaracije.

Imam osnovanu sumnju da će taj tekst, ako uopšte dođe u Narodnu skupštinu, doći i biti podmetnut narodnim poslanicima kao kukavičije jaje, šta god pisalo u tom tekstu rezolucije. Odgovorno tvrdim, makar u ime poslanika Nove Srbije, da niko ne piše tu deklaraciju. Mi smo tekst deklaracije, zajedno sa prijateljima iz DSS, podneli onako kako smatramo da taj tekst treba da izgleda, a ponavljam da sam razgovarao sa kolegama iz svih poslaničkih grupa i niko ne zna, i niko nikad nije održao ni jedan sastanak i niko ne zna nijedan red od tog navodnog teksta deklaracije.

Molio bih vas da vi kažete i nama i javnosti šta je istina u svemu ovome.