Gospođo Kolundžija, naravno, mislim da je suština zapravo u tom vašem jasnom stavu da branite ovaj zakon tako što ćete reći da je on dobar ili idealan.
Ako mi, donoseći zakon o Skupštini, nemamo argumentaciju da ga opišemo dobrim, zašto ga uopšte donosimo?
Drugo, uveren sam da ne postoji nijedna stranka u opoziciji, stranka mimo vladajuće koalicije, koja je pokrenula toliko inicijativa kao što je to LDP, bez obzira da li govorimo o ekonomiji, mnoge od njih su prihvaćene sa zakašnjenjem od godinu dana, da li govorimo o EU, da li govorimo o Kosovu i našim rezolucijama koje su gurale državnu politiku u drugačijem pravcu, u pravcu promene dosadašnje.
Da li govorimo o Srebrenici, ovaj parlament može da kaže da je u njemu rezolucija iz 2007. godine, kojom se reaguje na način na koji danas otvara mogućnosti za uspostavljanje jednog normalnijeg društva. Konačno, i naši predstavci su radili i u radnoj grupi na ovom zakonu i u radnoj grupi na Poslovniku, a i svoju verziju izmena i dopuna Poslovnika smo predali Skupštini.
Kada kažem da smo čekali, ne mislim da smo bili nemi posmatrači. Mislim da smo suočeni sa politikom – uzmi ili ostavi, nažalost, prinuđeni da se distanciramo od ovog zakona, jer nijedan od naših argumenata nije uvažen. Jedino o čemu se vodila polemika zapravo sve vreme u javnosti govori ne samo o LDP, nego i o svim drugim poslaničkim klubovima ovde u Skupštini, kao stranama koje nisu u tome učestvovale.
Svi znamo da smo bili šokirani naslovnim stranama na kojima je pisalo da se borimo za svoje penzije, da želimo da sa deset godina mandata ovde u Skupštini odemo u privilegovanu penziju od sto hiljada dinara, dok istovremeno tražimo da se penzije zamrznu. Komentari su bili da prvi put za tako nešto čujemo i da to ne znamo.
Ta radna grupa nije imala neophodnu političku slobodu da bi mogla da uradi kvalitetno svoj posao, zbog toga se on radi tri godine. On se radio i dok je Oliver Dulić bio predsednik Skupštine. On se radio u prethodnih godinu i po dana, a kako je urađen, onako kako je to bilo moguće, u ovom trenutku, bez ikakvog pomaka u odnosu na startne pozicije pre godinu i po ili dve, dakle, od 2007. godine.

Gospođa Nada Kolundžija.

Mislim da je uvek pitanje odgovornosti prema onome što se radi kada čovek ne tvrdi da je ono što zastupa i što je uradio najbolje na svetu i da ne može da se izloži kritici i da ne može da se popravi ukoliko postoje dobri razlozi da se to popravi. U tom smislu sam govorila o ovom zakonu.
Zaista mislim da je ovaj zakon dobar i dovoljno dobar da se nađe u Skupštini i da ga podrži čak većina koja ne čini samo parlamentarnu većinu, već i opozicija.
Ne bih se saglasila da on ne sadrži nikakve napretke u odnosu na početne verzije. Možda bi trebalo da vas podsetim kako su izgledale početne verzije iz 2007. godine, pa da svi zajedno zaključimo da je učinjen, ipak, značajan napredak u posebno važnim pitanjima koji su vezana za parlament.
Naravno, svako ima razloga da kaže, ako ne ispunjava one kriterijume za koje smatram da su kriterijumi za koje se zalažem kao krajnji kriterijum, za to ne želim da glasam. To je legitimno pravo, ali želim da kažem da politički sistem koji gradimo, gradimo usklađujući ga sa onim što nam je dao Ustav kao okvir i možemo da otvorimo polemiku o Ustavu, ali mislim da to nije tema.

Gospodin Velimir Ilić ima reč. Izvolite.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o zakonu o Skupštini i jedan od diskutanata je govorio o jednoj veoma bitnoj stvari, a to je da je Skupština prošle godine donela preko 300 zakona.
Postavlja se pitanje – koliko li će tek zakona doneti Skupština sada posle novog zakona o Skupštini? Koliko li ćemo zakona doneti u ovoj godini, jer taj učinak kojim se hvalite, 300 zakona u prošloj godini, nije doprineo da Srbiji bude bolje.
Da li se bolje u Srbiji živi? Da li je više ljudi zaposleno? Da li imamo više preduzeća koja dobro rade? Da li imamo manje narodnih kuhinja? Kako selo živi? Da li smo izgradili za prošlu godinu više infrastrukturnih objekata? Nismo.
Prošla godina je bila katastrofalna godina za Srbiju. Prema tome, svi ti vaši zakoni koje ste doneli odveli su nas unazad. Gospodo narodni poslanici, da li nas ovi svi zakoni vode više ka demokratiji? Ne. Usvajanje novog poslovnika, usvajanje zakona nas udaljava od demokratije.
U Srbiji danas imamo velike probleme. Danas nemamo osnovno: slobodu kretanja. Nemamo slobodu govora, slobodu političkog delovanja. Nemamo slobodno tržište. Nemamo slobodno sudstvo, tužilaštvo je zavisno.
Zamislite nekog dana, kada je specijalni tužilac morao da ide u neki sud da uzme neki predmet, jer mu je neko rekao lično i da ga aktivira. Zašto? Što ga je neko okrenuo i to mu naložio, a godinama ga taj predmet nije interesovao.
Prema tome, sve smo dalje od demokratije i to, gospodo iz vladajuće koalicije, morate da shvatite.
Očekivao sam da neće biti nekih kozmetičkih ovde odluka koje donosimo, da li će biti špalir garde tamo, ovamo, ko će da prođe, ko neće. To je toliko nebitno, ali da donesemo nešto, da se ono što se u Skupštini traži, što postave narodni poslanici kao pitanja, razreši do kraja i da se dobiju odgovori. To je za nas sve ono bitno, da oni zakoni koje donosimo se poštuju. Ali, toga danas u Srbiji nema.
Lično sam ovde pitao pre nekoliko meseci i postavljao neka nezgodna pitanja koja me umalo života nisu koštala. A zašto? Postavljam pitanje ponovo – ko je "Nuba invest", ko je Dulića ovlastio da potpiše nekoj firmi, jednom tajkunu slovenačkom da prođu koridori optičkih kablova besplatno, bez tendera, bez ičega, pored naših autoputeva i koridora kružnih?
Postavljam pitanje, investicija je 25 miliona evra za prolazak tog optičkog kabla trenutno. Investicija po projektu se isplaćuje za devet meseci. Godišnja zarada na toj investiciji je 45 miliona evra. Ko je to uradio bez međunarodnog tendera? Radovi se uveliko izvode.
Postavljam ovde pitanje, oni sutradan počinju radove. Da je Dulić lično naložio javnim preduzećima da se daju saglasnosti, daju dozvole i da radovi počnu. Za šta mi ovde služimo? Da li smo mi paravan nekome? Šta preduzimamo protiv kršenja zakona, posebno zakona o budžetu određenih ministara? Ništa. Aplaudiramo im kada dođu. Pozdravljamo ih. Ne udostoje nas i da dođu.
Da li je neko odgovorio na pitanje koje je ovde postavljeno i dokumentacija koja je uredno predata državnim organima - ko je taj koji je naložio zameniku državnog pravobranioca da napiše u privatizaciji Zagrebačke banke da se Srbija, jednostavno, odriče svojih 2,2 milijarde evra i da nije zainteresovana za te pare?
Te akcije su prebačene na privatne račune koji su pod šiframa. Dati su brojevi šifri i sve. Ko su ti vlasnici i nosioci određenih šifri na koje se vode 2,2 milijarde evra? To je pitanje ovde postavljeno. To nikoga ne interesuje. Možemo da pitamo šta god hoćemo.
Kako je poginuo pilot? Zašto je poginuo? Postavljamo pitanje, odbori postavljaju pitanja. Zašto je uništen jedan avion? Ko je dao naredbu? Dva. Nikoga to ne interesuje. Svi giškaju, vi aplaudirate, uživate.
Mi pitamo li pitamo, a vi donosite ovde nam postavite gardu da mi prolazimo kroz špalir, da se malo nasmejemo mi njima, a oni nama, da to lepo deluje, lep dekor da bude, narod da vidi da se nešto u Srbiji promenilo. Prema tome, gospodo, vi ste doneli ovde jedan zakon, držite nama ovde predavanja kako to treba da se radi, kako i šta. Koga mi ovde štitimo? Narod, građane Srbije.
Gde je taj ministar zdravlja da dođe ovde da položi račune u parlamentu? Ko ga je izabrao? Naložio ga neko da kupi vakcinu, a narod neće vakcinu. Onda ministri teraju narod, teraju vojsku, teraju decu, a neće niko da se vakciniše, neće. Niko ne odgovara zbog toga. Sada se vodi kampanja kada je sve prošlo. Nisam čuo da je neko oboleo od tog gripa, ne znam da li ste vi čuli, samo je ministar možda negde načuo.
Sada se postavlja pitanje, evo, terali smo i decu, deca pametna, sad se i ona obučila, neće ni oni vakcinu. Neće ni vojska, neće niko. Šta se sad događa? Samo je Mišković hteo da uveze vakcinu da malo zaradi, ali sada niko ne kaže – pa, dobro, ljudi, parlamentu smo uzeli dve milijarde da uštedimo, parlamentu smo uzeli dve milijarde dinara da bi uštedeli; svetska kriza, u redu je. Ali, zašto se razbacujemo na drugu stranu? Zašto nekome bacamo lopatama novac? To je pitanje vrlo teško, zbog toga može da ode i glava.
Prema tome, očekivao sam da kroz novi zakon o Skupštini mi počnemo više da cenimo ovu instituciju, da je uvažavamo, da ona ne bude samo paravan ili maska za ono što radi jedna Vlada, koja ne može da reši hiljade svojih problema, jedna glomazna, prevelika Vlada i da mi ovde blanko donesemo Zakon o budžetu, damo im stavke nerazvijene, neraščišćene.
Ljudi rade šta hoće. Oni bez naše saglasnosti zaduže ovu državu tri milijarde evra, uzmu kreditnih linija. Baškare se, koriste, razbacuju. Niko ne pita – zašto smo doneli Zakon o budžetu? Da li je to predviđeno Zakonom o budžetu? Nije.
Šta je rekao guverner? Dao je garancije da će dinar biti stabilan. Jutros propratih, kaže – rekordni rast evra, od uvođenja evra, najveći rast evra. Da li taj guverner treba jednom da dođe ovde da podnese neki račun o radu Narodne banke, o svom poslovanju, o svojim mišljenjima, stavovima? Ne, ne dolazi, ne interesuje ga.
Da li se Ustav poštuje? Ne poštuje se, krši se. Zašto se krši Ustav? Da li se poštuju skupštinske rezolucije? Ne. Otkud Euleks na Kosovu ako smo mi ovde doneli maltene jednoglasno odluku da ne može niko uvesti Euleks na Kosovo dok se ne otpoštuju određene stavke koje su bile u rezoluciji? Ovde je rečeno da ima nekih šest tačaka koje to menjaju. Kojih je to šest tačaka? Niko nas o tome nije obavestio, ni udostojio, ni došao, ni pitao, ni bilo šta.
Prema tome, možemo mi donositi šta god hoćemo. Možete vi aplaudirati koliko kod hoćete, ali u Srbiji je sve gore i gore. Sve smo dalje od demokratije, sve smo samim tim dalje i od EU, mogu nas oni uvrstiti pro forme da zadovolje neke naše političare jer su mnogo poslušni, i mnogo dobri, i mnogo daju više i ono što se ne traži.
Mi smo ovde doneli neke administrativne regione i šta se sada događa? Sada se prave neki novi, rade se neki novi ustupci, odmah se to krši, odmah se prepravlja, odmah se ispravlja. Ovde smo postavili sto i jedan put pitanje – šta je sa kiparskim parama? Nikoga to ne interesuje. Niko o tome neće da raspravlja.
Prema tome, kako da jednostavno mi predstavljamo građane u ovom parlamentu kada ljudi nas pitaju, a mi nemamo odgovore na ta pitanja ili ih postavljamo, a niko na ta škakljiva pitanja ponovo ne odgovara.
Ko je dao dozvolu da uđe kablovska televizija besplatno, a sada im odobravamo i da povećaju cene? Ko je donosio ovakve katastrofalne zakone i da li je nekada podnesen izveštaj o nakaradnim privatizacijama koje su urađene? Nije. Nikoga to ne interesuje.
Zašto se neki dan čekalo sa oduzimanjem nekih firmi? Zato što je Mišković trebalo da uplati tamo jer bi njemu bile oduzete firme. Čim je on uplatio, posle sat je dat nalog da se neke firme oduzmu, naravno, izuzmu i vrate nazad itd. Čekalo se, čim je Miško rekao – plaćeno, a oni rekli – bravo Miško, sada možemo da pustimo.
Ko vodi Srbiju? Da li ovde zakonodavno donosi određene odluke ovaj parlament ili neko iz senke sve to radi, a mi smo ovde neki paravan koji to pokrije sve na kraju godine? Mi usvojimo rebalans na kraju godine i sve ono jednostavno ozakonimo šta su ljudi radili.
Evo, sada se revizor oglasio, državni revizor, Reviziona komisija. Šta će da bude sa ministrima iz ove Vlade koji krše Zakon o budžetu? Ništa. Platiće 50.000 dinara i premijer je rekao da će da ih upozori da više to ne rade, jer nije lepo da to rade.
Prema tome, zabranićemo okupljanja, zabranjujemo proteste, zabranićemo i štrajkove, nema štrajkovanja. Kako da štrajkujemo? Firme ne rade, sedite ljudi kući. Što štrajkujete, pobogu? Zar vam nije lepše da sedite kući nego da idete na posao? Ko će vam dati plate? Pa Mlađa, gde se smiluje, gde je njegov interes, on će odneti.
Šta bi sa onim našim žestokim programima koje smo usvojili, da će "Zastava" proizvoditi 200.000 "punta" i da će izvoziti u Rusiju? Neki dan je potpisan ugovor Fijata i ruske Vlade. Fijat ulazi direktno u Rusiju. Šta ćemo mi sada sa 200.000 auta, kada je naša kupovna moć 45.000 automobila godišnje. Od toga smo prodali 15.000 punta i to je ona najmanja, najniža ponuda, RTS, svi su radili i maksimalno 15.000.
Šta da radimo sa tih 200.000 što će Mlađa da napravi ove godine, ako napravi? Ne znamo ni mi. Ući ćemo u velike probleme. Ko krši Zakon o budžetu koji smo mi ovde doneli, ko stimuliše plaćanje kola određenom privatnom proizvođaču, mi to ne znamo. Ko je to odobrio? Da li je to kršenje Zakona o budžetu? Jeste, sigurno. Toga u budžetu nema.
Da li ste jutros čuli vest da je Fijat zatvorio sve fabrike na području Italije zato što je u krizi? Jeste čuli. Jutros je bila jedna vest takva, ako ste gledali jutros Dnevnik. Šta se dogodilo? Mi milijarde ovde ulažemo u truli Fijat, koji sam sebi uplaćuje, Fijat koji je u fazi raspadanja i jednostavno iz ove naše prebogate države mi šaljemo tamo, a mi ovde otvaramo narodne kuhinje u najrodnijoj godini koja postoji u poslednjih 30 godina.
Da li smo videli kako Zaječar pliva? Zašto? Gradonačelnik pravio tamo golf igrališta, hoće da ima on prvi u Srbiji, pa je došao u "Farmu", pa se šeta, pa pravi partije, pa pravi stranke i napravi Veneciju od Zaječara. Ljudi, da li je to normalno? Da li on nekome mora da podnese izveštaj? Ko je sklonio te bedeme? Otkud tolika voda tamo da dođe? Kaže – najveći vodostaj. Naravno, gradovi se obezbeđuju od najvećeg vodostaja.
Prema tome, mnogo štošta smo mi ovde raspravljali, niko to ne zarezuje. Vi iz pozicije ponekad dođete, odsedite malo, slušate nas, mi ispričamo svoju priču, vi naravno radite po svome, radite kako hoćete, a mi Vladi trebamo samo kao neko paravanče. Evo, dva meseca se nismo videli, oni bi voleli da se vidimo samo onda kada usvojimo budžet i ako im treba rebalans da to regulišemo i više im ne trebamo nizašta.
Ponavljam, toliki zakoni u poljoprivredi, a kako je sad srpskom selu? Da li smo nekad čuli ovde ministra da nam objasni u čemu je problem? Šta je sa prerađivačima poljoprivrednih proizvoda? Pa zar je Srbija doživela da uvozi svinjsko meso prvi put u svojoj istoriji, da ne pričam o piletini itd.
Ali, to je najveći problem ove Srbije što se ne poštuju institucije, što se ruše institucije, što ovde pojedinci vladaju i rade bukvalno šta hoće. E, mi sad hoćemo da im to ulepšamo. Mi smo dekor predsednika države i mi treba da mu napravimo dobar dekor kad dođe tu, to da sve ima da blješti, da sija, to da on bude veliki šef, da nas malo potapše, ono baci kosku kad prođe ovuda između redova, i mi smo zadovoljni, idemo kući, vi iz vladajuće koalicije aplaudirate i sve ide po starom.
Mi iz Nove Srbije ne možemo podržati ovaj zakon zato što on ništa neće promeniti. U Srbiji se ništa neće dogoditi. U ovom parlamentu se ništa neće dogoditi. Slušaćemo ovde jednu gospođu koja će svima replicirati. Ona je sveznalica, bog nam je dao, evo ona dođe i sve objasni – i Ustav, i ustavno pravo i makroekonomiju. Sve je u redu i sve je u pravu, samo ovaj narod ništa ne razume.
Ovaj narod ništa ne razume, zato ne može da shvati i zato je nezadovoljan. Da razume, on bi bio srećan, sedeo kući, gledao televizor, zabavljao se Velikim bratom i sve bi bilo u najboljem radu. Ovako, pošto imamo narod koji ništa ne razume, neće da posluša ministre, oni stali u red, zavrnuli rukav, a sada dadoše silne pare preko Đilasove firme za ovo – zavrni rukav. Sve gura po starom.
Gospođo predsednice, najbolje je da zakon povučete, da sednemo da uozbiljimo ovaj parlament i da donesemo neke i kaznene odredbe, da mora neko i da sluša ovaj parlament, njegove odluke da poštuje, da uvažava, da članovi Vlade shvate da su oni izabrani od ovog parlamenta, da mora da mu polažu račune i da dolaze u ovaj parlament i da ga udostoje.
Sećate se koliko nas je šikanirao ministar odbrane kada je bio. Samo što nas nije vukao za uši. Došao, namrgodio se, šta kod kažemo, on ono. Videli ste i sami kako prolazimo. Ovaj parlament više niko iz Vlade ne uvažava, ne poštuje, a oseća da nije ni dužan.
Kažete da putuju neke delegacije. Sada će ići neke delegacije u Libiju, Maroko, Avganistan. Gde ćete sve ići, boga pitajte. Da li smo nekada čuli neke izveštaje što se to putuje? Ti putni nalozi, gde su bili, koja je korist Srbije od toga? Šta imamo koristi od raznoraznih putovanja, od velikih ekskurzija koje se obavljaju po svetu itd? Nemamo.
Molim vas da ovaj zakon povučete, jer ovo je prepisan poslovnik, malo ojačan i dekorisan. Nema smisla ovako razgovarati. Naš cilj iz opozicije je da ovo postane ozbiljan srpski parlament.
Koliko nam je ozbiljan parlament, toliko imamo i ozbiljnu državu, i da Vlada shvati da je ovaj parlament mesto gde oni moraju doći, da im drhte noge kada ovde dođu da polože račune parlamentu, a ne da nas ne uvažavaju, ne poštuju i da bukvalno rade šta hoće. Sada im dajemo još više ovlašćenja.

Gospodine Iliću, verovala sam da ste obavešteni od člana vaše poslaničke grupe šta parlamentarna diplomatija znači, na primer, u Australiji.
Pauza do 15.05 časova.
(Posle pauze – 15.05)

Dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite da vas obavestim da ćemo, u skladu sa članom 85, raditi do završetka tačke dnevnog reda.
Reč ima narodni poslanik gospodin Branko Ružić.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, zakon o Narodnoj skupštini je još jedan od delova jednog mozaika, čime zaokružujemo praktično donošenje zakona i usklađivanje sa Ustavom onoga što je potrebno da možda pojačamo rejting ovog doma, da se poštuje dignitet i integritet najvišeg predstavničkog doma u Srbiji.
Takođe, činjenica da zakoni o svim državnim organima iz oblasti sudstva i izvršne vlasti jesu doneti i usklađeni sa najvišim pravnim aktom naše države govore u prilog tome da je potrebno da donesemo i zakon o Narodnoj skupštini.
Na samom početku, veoma je važno istaći da veliku zahvalnost svi mi ovde dugujemo, pre svega, članovima radne grupe koja je radila na ovom tekstu skoro dve godine. U toj radnoj grupi, koja je radila različitim intenzitetom, uz prisustvo različitih, da kažem, političkih partija ili poslaničkih grupa, sedeli su, što je najvažnije, predstavnici svih političkih partija koje su zastupljene u ovom visokom domu.
Svi su dali svoj veliki doprinos ovom tekstu i ovaj tekst, koji je praktično predlog 128 poslanika, jeste tekst koji u sebi inkorporira veliki deo ili dominantan deo onoga što su svi zajedno na toj radnoj grupi radili.
Zato smatram da donošenje ovog zakona treba da ima jedan svečarski karakter, da ne bude predmet za neka poštapanja, za politizaciju, za neke politikantske ciljeve. Bez obzira što je to legitimno i što u svakoj situaciji, naročito neke opozicione stranke, koriste tu šansu da pred javnošću Srbije iskoriste i ovaj zakon, da možda ukažu na neke greške.
Takođe, smatram da je veoma važno da, pored toga što će poslanička grupa Socijalistička partija Srbije – Jedinstvena Srbija da glasa za ovaj zakon, u načelu da sve one amandmane koji su predloženi od strane i opozicionih stranaka, ali i nekih pozicionih stranaka, uzmemo najozbiljnije u razmatranje, kako bi eventualno poboljšali tekst koji je iovako jedan kvalitativan pomak u odnosu na neko ranije stanje.
Ono što je najvažnije, a to je da parlament Srbije ili Narodna skupština Republike Srbije, u skladu sa Ustavom i ovim zakonom, dobija institucionalnu i finansijsku samostalnost. To će, praktično, po prvi put biti slučaj od uvođenja višepartijskog sistema devedesetih godina u Srbiji. Smatram da će to po prvi put i formalno staviti u ravnopravan položaj sve tri vlasti u državi Srbiji.
Veoma su važne sve četiri funkcije, dakle, izborna, zakonodavna i predstavnička i kontrolna, ali ono što je bitno, a to je da ovaj parlamenta sada afirmiše svoju kontrolnu funkciju, da će imati tu funkciju praktično pojačanu u odnosu na izvršnu vlast, u odnosu na Vladu Republike Srbije.
U prethodnom periodu, dakle, u prethodnih nešto više od godinu dana, ovaj dom je pokazao da poseduje i potencijal i kapacitet ne samo da donosi zakone, već da i nametne jednu dinamiku rada samoj izvršnoj vlasti, dakle Vladi Republike Srbije.
S obzirom da smo i sam proces evropskih integracija ubrzali na ovaj način, dakle, donošenjem ne samo kvantitativno velikog broja zakonskih predloga i usvajanjem tih predloga, već naravno uzimajući u obzir i sadržinu tih predloga i kvalitativnu odrednicu samih zakona.
Ono što su mnogi pokušavali u ranijem periodu, i prethodne godine i prethodnih godina, to je da devalviraju značaj Narodne skupštine, da devalviraju značaj narodnih poslanika, da devalviraju značaj narodnog poslanika kao takvog, da predstave ovaj dom kao dom u koji dolaze narodni predstavnici ili narodni izabranici samo zato da bi uzeli platu, da bi ostvarili lična primanja i podigli dnevnice.
To je krajnje pogrešno i zato smatram da svi mi zajedno, dakle, i opozicija i pozicija, treba da štitimo integritet i dignitet ovog doma, da shvatimo da je ovo praktično esencija demokratije za jednu državu i u ovome mi iz ove vladajuće koalicije bez opozicije ne možemo da uspemo punim kapacitetom ukoliko svi zajedno na tome ne budemo radili.
Rekao sam da sam zakon i ovih 80 članova zakona praktično jesu refleksija jednog predanog rada svih članova te radne grupe. Ima nekih novih elemenata koji zaista stavljaju i Narodnu skupštinu Republike Srbije u jedan pogodniji, povoljniji i relaksiraniji položaj, položaj koji Narodna skupština Republike Srbije zaslužuje.
Jedan od tih elemenata je i skupštinski budžet, gde praktično nećemo imati jednu situaciju koju smo imali, nažalost, do sada, da funkcionisanje parlamenta zavisi od toga kako će Vlada ili resorni ministar da odluči i da kaže da li će se nekome transferisati sredstva ili ne, a što je, naravno, bilo nedopustivo i na sreću se nije događalo toliko često.
Član 37, koji su mnogi pominjali ovde, a tiče se mandata narodnog poslanika, vrlo je jasan i smatram da se ne treba podizati tenzija u vezi sa tim pitanjem. Jasna je i preporuka Venecijanske komisije, jasna je preporuka evropskih relevantnih institucija, jasna je i orijentacija ove vlade i svih politički odgovornih ljudi u Srbiji.
Ukoliko taj član kaže da narodni poslanik slobodno raspolaže svojim mandatom u skladu sa Ustavom i zakonom kojim se reguliše izbor narodnih poslanika, što jeste stav i u Ustavu Republike Srbije, naravno bez ovog dela koji se tiče Ustava, moram da kažem da to sasvim jasno otvara mogućnost da se pitanje koje svi sada postavljaju, pitanje blanko ostavki reši izbornim zakonom koji će ovde, siguran sam, biti donet u što skorijem vremenu. To će biti još jedan korak ka našim daljim evropskim integracijama.
Postoje, siguran sam, i neke rezerve na određene članove ovog zakona i smatram da je zato od krucijalne važnosti da zaista u sledeća dva dana uzmemo sasvim ozbiljno i dobronamerno u razmatranje sve one amandmane koji su podneti na ovaj tekst zakona i da pokušamo da praktično jedan perfektuiran tekst i sadržaj ovog zakona dovedemo do perfekcije, jer ćemo shodno ovom zakonu i mi koji smo sada u vladajućoj većini i vi koji ste u opoziciji praktično se vladati u nekom budućem periodu, nakon nekih budućih izbora kada će nam se možda pozicije izmeniti.
Zato ponavljam ono s početka izlaganja da ovaj zakon ne treba da bude predmet politizacije, ne treba da bude predmet ili poligon za dobijanje političkih poena, ne treba da bude poligon za priču o svemu osim o zakonu o Narodnoj skupštini i o Narodnoj skupštini.
Dakle, mislim da ste svi dali jedan dragocen doprinos i da smo svi zajedno uradili mnogo da dođemo do ove situacije. Šteta je što do predloga ovog zakona nije došlo ranije. Imali smo rokove iz Ustavnog zakona, koji nisu tako decidno definisani da bi se moglo reći da je prekršen Ustav, ali u svakom slučaju je postojao rok za koji smo se svi vezivali, barem u onoj političkoj komunikaciji. Jedino loše je to što taj rok nismo ispoštovali, ali nikada nije kasno da se jedan ovako značajan zakon donese.
Sve kritike koje se tiču intoniranja himne ili nekih drugih stvari koje su predviđene ovim zakonom smatram da su više plod želje da se dobije neki politički poen, nego suštinsko poniranje sadržaja ovog zakona i intencija ovog zakona.
Zato smatram da je na svima nama da u sledećih dva-tri dana pokušamo da dobijemo zaista najbolji mogući zakon i da taj zakon dobije što širu političku podršku svih političkih opcija u parlamentu, i da i mi u vladajućoj većini i vi u opoziciji ne budete vođeni isključivo partijskim i političkim razlozima kada se budete izjašnjavali ili se opredeljivali o ovom zakonskom predlogu.
Ponavljam, poslanička grupa SPS - JS će u načelu, a siguran sam i u pojedinostima, uz određena nijansiranja, u celini podržati ovaj zakon. Mislim da je ovaj zakon jedan od onih zakona koji treba da objedini sve nas jer smo svi mi u različitim periodima vremena radili na ovom tekstu.

Dajem reč gospodinu Zoranu Šamiju.

Gospođo predsednice Skupštine, dame i gospodo poslanici, pre svega da kažem da se nadam da će naša koleginica biti dobro i da će sve proći bez posledica.
Juče me priupita jedan moj prijatelj šta je danas na dnevnom redu, a ja mu kažem ništa. Zapravo ga nisam slagao jer zakon predložen od strane 128 poslanika skupštinske većine je, po mom dubokom uverenju i uverenju poslanika DSS-a, jedno veliko ništa. Da ovo što sam sada rekao nije samo olako kazano, pokušaću da vas uverim u onome što sledi.
Osnovna primedba koja može da se stavi ovom zakonu je način na koji se zakon donosi. Naime, postoje neki dokumenti, pre svega dokumenti vezani za neka najvažnija državna pitanja, koje Skupština usvaja po pravilu konsenzusom ili najširim mogućim konsenzusom. Postoje dva tehnička dokumenta koje valja usvojiti konsenzusom, to su poslovnik i ovaj zakon o Skupštini. Drugim rečima, bilo bi mnogo bolje da je ovaj zakon predložila grupa od 250 poslanika i da ga ovdem, bez ikakve rasprave ili sa minimalnom raspravom, kao takvog i usvojimo.
Reći će neko da je nemoguće postići konsenzus. Moguće je. Ovde sede gotovo u svim poslaničkim grupama poslanici koji su sedeli u Saveznom parlamentu, odnosno u parlamentu Državne zajednice, kada smo poslovnik usvojili jednoglasno, uključujući tu čak i vlast i opoziciju Crne Gore. Dakle, ako ima dobre volje i ako se predlažu dobronamerna i suvisla rešenja, to se može učiniti.
Nisam sudelovao, ni bio u grupi za izradu ovog zakona, ali sam bio u grupi koja je pokušavala da donese poslovnik. Mi smo sa dosta velikom saglasnošću prošli polovinu poslovnika, onda je cela stvar stala, sve je povučeno i ovde se u parlamentu, isto kao i ovaj zakon, pojavio Poslovnik skupštinske većine, koji je kao takav i usvojen sa 128 glasova.
Slična stvar, koliko sam čuo od kolege Obradovića, desila se i u izradi ovog zakona. Dakle, nije tačno da je zakon posledica najšireg mogućeg konsenzusa i ponavljam velika je šteta zbog toga.
Da vidimo kako izgleda struktura zakona. U zakonu jedno 40% materijala su direktno ustavne odredbe prenesene iz Ustava. Tu je, doduše, o tome će biti nešto više reči kada budemo govorili o pojedinostima, pošto Ustav nije mogao baš da ulazi u najsitnije detalje, a zakon, pa i Poslovnik to mogu, propuišteno je da se doteraju neke stvari i da se izbegnu eventualni nesporazumi itd, no o tome ćemo kasnije. Takođe, 30% ovog zakona su zakonske odredbe nekih drugih, širih zakona. Nažalost, onih preostalih 30%, izvinite, ali u najvećoj meri su notorne gluposti.
Idem po redu. U članovima koji se bave poslanicima, odnosno pravima i dužnostima koje imaju poslanici, mnoge stvari nisu urađene, a s druge strane, neke stvari su urađene onako kako ne treba. Skrenuću vam pažnju na neke od njih.
Na primer, u članu 46. prve dve alineje su potpuno problematične. U prvoj alineji drugog stava kaže se – narodni poslanik je dužan da učestvuju u radu Narodne skupštine i njenih odbora.
Nije baš sasvim jasno šta to znači. Da li to znači da je narodni poslanik dužan da prisustvuje sednici Skupštine? Tvrdim da to ne može da se zahteva od narodnog poslanika.
Mislim da ovde nema nijedne ozbiljnije stranke koja u nekom trenutku, dok je bila, naravno, u opoziciji, nije bojkotovala rad Skupštine. Ili ne mora da bojkotuje trajno rad Skupštine, može da bojkotuje jednu sednicu ili može da bojkotuje jednu tačku, ali to je potpuno legitimno pravo političkih stranaka jer je potpuno legitiman način političke borbe u parlamentu i to je dozvoljeno svuda u svetu.
Zahtevati ovo "učestvuje u radu" nije sasvim jasno.
Štaviše, u sledećoj alineji se kaže – postupa u skladu sa odlukama nadležnog, dakle Administrativnog, odbora Narodne skupštine kojima se uređuju prava i dužnosti narodnih poslanika.
Administrativni odbor može većinom glasova vladajućih stranaka da nametne takve odredbe koje su potpuno neprihvatljive poslanicima opozicije.
Podsećam vas da bi ovaj zakon, po logici stvari, trebalo da važi u nekom budućem skupštinskom sazivu, kada vlast i opozicija delimično ili potpuno promene uloge.
Moram da kažem da se o ovom zakonu najviše govorilo tako što je neko pustio u javnost, po meni, glupu ili, ako hoćete još gore, monstruoznu ideju kako svako ko napuni 45 godina i ne znam ima nešto od skupštinskog staža treba da ide u penziju sa nekom velikom penzijom.
Jasno je da je to urađeno namerno, ne verujem da su to uradili, odmah da kažem, predstavnici skupštinske većine, pre verujem da su to odradili oni koji sede u Vladi, a urađeno je prosto zato da se izvrši jedna dodatna satanizacija poslanika, jedno dodatno omalovažavanje parlamenta.
Naravno da je takav predlog besmislen i naravno da nije ni ušao u ovaj zakon. Ko normalan može da traži neka prava koje drugi građani nemaju?
Da stvar bude karikaturalnija, u članu 47, moram da ga pročitam, kratak je, piše bukvalno sledeće, kaže – narodni poslanik stiče pravo na penziju u skladu sa zakonom.
Naravno da stiče, svaki građanin u ovoj državi stiče pravo na penziju kada ispuni sve zakonske uslove da se ide u penziju i jasno je kako mu se određuje penzija itd, pa sve što važi za druge građane važi valjda i za poslanike. Ne vidim šta će ovaj član u ovom zakonu sem da groteskno istaknemo kako narodni poslanici mogu da odu i u penziju.
Dalje, deo koji se odnosi na predsednika Skupštine, ne bih voleo da me gospođa Đukić-Dejanović pogrešno shvati, uopšte nemam na umu sadašnji sastav i sadašnjeg predsednika i sadašnje potpredsednike, govorim krajnje načelno. Mislim da kada se govori o predsedniku Narodne skupštine mora da se mnogo jače istaknu sve njegove dužnosti i sva njegova prava.
Ovde samo u nekih četiri-pet članova je napisano kako se bira, šta otprlike radi, svi znamo šta radi, kako se razrešava i to je sve. Kada to pročitate, onda prirodno zaključite da je predsednik Skupštine Alajbegova slama, a da su potpredsednici Skupštine, izvinite, dve Alajbegove slame. Imaju cela dva člana koji se njima bave i u njima ne piše ništa. Oni to nisu.
Predsednik Skupštine, sviđao nam se-ne sviđao, podržavali ga-ne podržavali, jeste treći čovek u državi. Prvi je predsednik države, drugi je predsednik Vlade, a treći je predsednik Skupštine. To je tako u protokolima svih demokratskih zemalja u svetu i mora vrlo precizno da bude napisano, mnogo detaljnije koje su mu sve obaveze, a i koja su mu prava.
Na primer, obaveza predsednika Skupštine je da mora da ima obezbeđenje. Smešno vam zvuči, ali mora da ga ima, ne zato što to piše tamo u nekom policijskom zakonu, nego što je to njegova obaveza. Odmah da vam kažem, to je najveća muka, imati obezbeđenje to znači biti 24 sata u apsu, pa kada idete u bioskop, onda trči obezbeđenje zajedno s vama.
Dalje, sada imamo komičnu situaciju, ne vidim zašto se nije moglo ući i u plate. Da li je bio problem da se napiše ako je poslanička plata 10 dinara, da je plata predsednika 15 dinara, a plata potpredsednika 12 dinara? Mi imamo smešnu situaciju da šef kabineta predsednika Skupštine ima veću platu od predsednika Skupštine, što verovatno narod ne zna, ali je to tačno.
Ponavljam, izvinjavam se gospođi Đukić-Dejanović, stvarno ne govorim o njoj, govorim načelno o predsedniku Skupštine, sutra će to biti neko drugi, a prekosutra neko treći.
Dalje, uvodi se jedno telo, što možda u osnovi nije loša ideja – kolegijum. Ali, prema onome što piše u zakonu taj kolegijum je pododbor jednog pevačkog društva. Ne piše pre svega obaveza da se taj kolegijum sazove, kako funkcioniše, ne piše koja su mu prava i koje su mu obaveze. Drugim rečima, to je jedno fakutativno telo koje mož' da bidne ali ne mora da znači.
Budžet; odmah da se dogovorimo, osnovna ideja da Skupština ima budžet je dobra, ali je loše realizovana, nedostaju neke stvari. Na primer, nedostaju neki drugi prihodi. Mi apiori mislimo da Skupština ostvaruje prihode samo od države, iz budžeta države, ali Skupština može da ostvaruje i neke druge prihode.
Mnoge ozbiljne međunarodne organizacije, na primer OEBS, organizuju ovde u ovoj zgradi seminare, kurseve, konferencije, sastanke itd. i dobro znam da su spremni da to nadoknade i da pomognu Skupštini, kojoj pomoć treba za opremu, za šta god hoćete. O tome nema ni reči.
S druge strane, ima jedna malo nelogična stvar. Znam da nama godi, eto, mi ćemo da kažemo da hoćemo budžet od milijardu evra i onda to Vlada mora da prihvati. Naravno, nećemo mi reći da hoćemo budžet od milijardu evra, jer po pravilu skupštinska većina se nažalost vrlo često ponaša tako da bude potrčko Vlade, ali teoretski to može tako, a pri tome je zapravo Vlada odgovorna za realizaciju svih mogućih finansija, pa i ovih. Drugim rečima, nisam siguran da rešenje koje je predloženo ovde uopšte pije vodu.
Dalje, ima nekih stvari koje su malo smešne. Na primer, priča o zakletvi. Prvo, Skupština je institucija kojoj mnogi polažu zakletvu kada stupaju na funkciju. To je sve propisano Ustavom i odgovarajućim zakonima. Pred kime Skupština polaže zakletvu? Pred samom sobom, pred Bogom, pred narodom. Nisam siguran da je to dobro.
Na stranu tekst same zakletve. U tom tekstu nijedne rečenice nema o tome da ćemo valjda pre svega braniti ovu državu i njene interese jer se pominju ljudska prava itd, a državu, interese, granice, nema ni reči u zakletvi.
Drugim rečima, mogu da budem poslanik i da mi je legitiman politički cilj da ovu državu pripojim nekoj drugoj državi ili da deo ove države pripojim nekoj drugoj državi. Moglo bi tako da se tumači. Tekst je potpuno neprihvatljiv.
Ovo sa gardom gotovo da ne vredi ni komentarisati. Neće nama garda pomoći da popravimo imidž Skupštine. Naprotiv, bojim se da ćemo dodatno ispasti smešni. Nisam siguran, izuzimajući neke posebne prilike, da tako kažem, kada se podrazumeva da tu postoji garda, a zna se kada je to, u svim ovim drugim slučajevima koji se ovde predviđaju, na početku redovnog zasedanja itd, mislim da to nije dobro rešenje.
Dalje, mnogo toga u ovom zakonu nije urađeno uopšte. Biće vremena da u raspravi u pojedinostima nešto više o tome govorimo, ali samo da nabrojim. Uopšte se nije ušlo u mogućnost da se pomoćne službe u Skupštini bolje organizuju.
Da li baš radno mesto npr. čistačice mora da bude u Palati federacije, pa da nas odatle opslužuju, da li obezbeđenje Skupštine mora i dalje da ima svog šefa u policiji ili možda može neko u Skupštini da im komanduje, što mislim da je praktičnije? Da li kuvarice, kelneri i svi ostali takođe imaju radno mesto danas u Skupštini, sutra u nekom ministarstvu, prekosutra negde drugo ili bi i oni mogli da budu radnici Skupštine? O tome se uopšte nije razmišljalo.
Zatim, pitanje koje takođe treba definisati – kome sve ova skupština može da izdaje prostor? Izvinite, imali smo nekoliko slučajeva, za mene lično vrlo problematičnih, kada se tu sviralo, pevalo, igralo itd, što ne mislim da je primereno Skupštini. Naravno, to ne znači da ne treba nikome izdavati, ali postoji velika razlika između ozbiljnih međunarodnih organizacija koje nešto organizuju i 20.000 nevladinih organizacija odavde koje, kako kojoj padne na pamet, tako organizuju nešto ovde u Skupštini.
Dalje, na primer, u članu 30. nije definisan broj poslanika koji čine poslaničku grupu. Drugim rečima, možemo da zaključimo da broj može ići od dva do 250. Mi u Poslovniku imamo definisano da je to pet, ali ako stoji ovako može nekome pasti na um i da dva poslanika mogu biti poslanička grupa, ali može i kontra. Na primer, može nekome pasti napamet da 70 poslanika budu poslanička grupa, pa bi u parlamentu postojala samo jedna u ovom trenutku. Dakle, to je nešto što svakako treba definisati.
Na kraju, valjda je jasno iz svega što sam govorio da će DSS u danu za glasanje doći da glasa, ali će glasati protiv usvajanja ovog i ovakvog zakona, uz ponovljeno žaljenje što se do zakona nije došlo na jedan pametniji i bolji način, i što i sam zakon nije pametniji i bolji. DSS, inače, nije predlagala amandmane, jer smatramo da se ovaj i ovakav zakon amandmanima ne može popraviti, može se samo zakon povući i napisati drugi, ponavljam, na jedan drugačiji i pametniji način.