Reč ima gospodin Arsen Đurić. Izvolite.

Poštovano predsedništvo, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, kao i u ranijim slučajevima kada je predlagač nekog zakona bilo Ministarstvo finansija, i sada se susrećemo sa potpunom vremenskom neusklađenošću predloženih zakona. To što su predlozi zakona o budžetu prethodne dve godine kasnili, govori o tome da Ministarstvo finansija očigledno ima problem sa kalendarom, odnosno, što je verovatnije, ima problem sa kompetentnošću i odgovornošću prema ovom domu.
U 2008. godini budžet je kasnio više od mesec dana. U 2009. godini kašnjenje je skraćeno na 20 dana, ali, bez obzira na to, radi se o gruboj povredi budžetske procedure i konstantnom pritisku na poslanike, ne samo opozicije, već i pozicije, da donose ishitrene i nepripremljene zakone, sa neispitanim posledicama po privredu Srbije, po građane Srbije, pa čak i po sam budžet.
Tom maniru kašnjenja u predlaganju i usvajanju zakona možemo dodati dva nova primera. To su Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća.
To su dva najznačajnija zakona, moglo bi se čak reći dva ključna zakona za budžet svake države s obzirom na prihode koji se ostvaruju po tom osnovu, i potpuno je nelogično da se tek danas nalaze na dnevnom redu Skupštine i da će biti usvojeni krajem marta, iako je budžetska i poslovna godina odavno počela. Podsetio bih vas da prihodi u budžetu po osnovu ta dva zakona čine preko 15% ukupnih prihoda budžeta.
Ono što je još opasnije u ova dva zakona, naročito u Zakonu o porezu na dobit preduzeća, jeste da tu ne postoji nikakav poreski podsticaj, poreske stimulacije za privrednike i investitore, čak se, naprotiv, tim izmenama otežava investitorima, odnosno podiže se iznos sredstava koji oni treba da investiraju da bi ostvarili određene poreske podsticaje i olakšice, što je nedopustivo, posebno u uslovima svetske ekonomske krize.
Pošto se danas na dnevnom redu, u ovoj objedinjenoj raspravi, nalazi i novi carinski zakon, podsetio bih vas na činjenicu da smo vas mi, poslanici DSS-a, upozoravali, kada ste doneli odluku o jednostranoj primeni SSP-a, da će to znatno smanjiti priliv sredstava od carina u budžet Srbije i smanjiti konkurentnost srpske privrede, naročito poljoprivrede, jer naše kompanije nisu spremne za tržišnu utakmicu i žestoku konkurenciju sa kompanijama iz zemalja EU.
Tada ste govorili da SSP otvara vrata Evropske unije, da će kompanije iz Evrope pohrliti u Srbiju da investiraju ovde, da proizvode i te svoje proizvode izvoze u Evropu. Nažalost, od toga nije bilo ništa. No, dobro, mi ih i dalje čekamo, kao što strpljivo čekamo da ispunite barem jedno svoje predizborno obećanje.
Umesto da prihodi od carina u 2009. godini budu oko 70 milijardi, koliko su bili u 2008. godini, oni su spali na 40 milijardi, tačno onoliko koliko smo mi govorili da će biti, odnosno da nas je ta jednostrana primena SSP-a na godišnjem nivou koštala preko 200 miliona evra.
Vi sad predlažete novi carinski zakon. Bojim se da li je izvršena prava analiza ili paušalna, kako ste i do sada radili u medijskoj pripremi za donošenje zakona, da li ste napravili projekciju kakvi će u budućnosti biti prilivi od carina, da li će biti manji ili veći, ko će i koliko plaćati carine. Imam utisak da se više od polovine zakona koji se usvajaju ovde u Skupštini donose zato što je neko rekao da oni treba da se donesu, a ne zato da bi doneli neko dobro građanima Srbije i srpskoj privredi.
Mera očuvanja domaće privrede i podizanje njene konkurentnosti se meri visinom naplate poreza na dobit preduzeća. Upozoravali smo vas i govorimo da je izuzetno teška situacija, da se preko 70.000 preduzeća u Srbiji nalazi pred stečajem, da su prihodi znatno smanjeni i da nas očekuje izuzetno teška, možda čak i najteža godina za srpsku privredu.
U 2008. godini privreda Srbije je zabeležila gubitak od 37 milijardi dinara, za razliku od 2006. i 2007. godine, za vreme vlade Vojislava Koštunice, kada je privredna aktivnost bila pozitivna.
Ono što najviše utiče na gubitke srpske privrede svakako su troškovi finansiranja, kamate i kursne razlike. Ovih dana je potpuno jasno da ste nesposobni da kontrolišete uslove poslovanja, s obzirom da dinar u odnosu na evro pada već danima, odnosno mesecima, da su kamate izuzetno visoke i da nikada nije bilo teže dobiti kredit.
Ovako drastične kursne razlike će mnoga preduzeća u Srbiji, pa čak i ona koja su poslovala pozitivno, oterati u gubitke, a da ne govorim o građanima Srbije koji imaju kredite vezane za evro. Rata kredita građanima raste iz dana u dan zbog kursnih razlika, a plate i penzije su zamrznute.
Podsetio bih vas da je kurs evra za vreme mandata prethodne vlade bio 75 dinara, a da je danas preko 100 dinara. Danas više niko ozbiljan u Srbiji ne očekuje da ćete vi napraviti neke radikalne pomake u smislu ekonomskog oporavka države, ali barem se potrudite da stabilizujete kurs i time ćete učiniti dosta i za privredu Srbije, ali i za građane Srbije.
Prilikom donošenja budžeta za 2009. godinu uveravali ste nas u to kako je ekonomska kriza razvojna šansa za Srbiju, kako će kompanije iz čitavog sveta promeniti svoje sedište, doći u Srbiju da investiraju i proizvode, i tada ste projektovali prihode od poreza na dobit preduzeća na 44 milijarde. Mi smo vas tada upozoravali da je ta projekcija nerealna, da se neće ostvariti, a vi ste nas proglašavali defetistima, ljudima koji šire paniku i uveravali nas da je to realno jer ste preduzeli mere za očuvanje privrede.
Kakve ste mere preduzeli, vidi se iz toga da je ove godine planiran prihod od poreza na dobit preduzeća 22 milijarde, odnosno duplo manje nego za 2009. godinu. Pitam se da li je to ta iskorišćena razvojna šansa i da li je politika koju ste vodili dala rezultate. Dala je, ali, nažalost, katastrofalne za privredu Srbije.
U vreme ekonomske krize gotovo sve zemlje su pribegle korigovanju svojih poreskih politika u cilju rasterećenja privrede i građana. Cilj tih mera svakako je pokretanje investicija na svim nivoima, radi zadržavanja privredne aktivnosti. Stoga poreski sistem mora da bude zasnovan na proširenju broja poreskih obveznika, a na smanjenju poreskih stopa, kao i na poreskim podsticajima svima čija delatnost dovodi do otvaranja novih radnih mesta i onima koji su zahvaćeni negativnim efektima ekonomske krize, a bore se sa njenim posledicama održavajući zaposlenost, izvoznu i svaku drugu poslovnu aktivnost.
Kakva je vaša ekonomska politika, kada ukidate poreske kredite za poslodavce koji otvaraju nova radna mesta? Malopre ste objasnili da je to regulisano nekim drugim zakonima. Ne vidim šta je sporno u tome da to stoji i u ovom zakonu, s obzirom na to da je ovo Zakon o porezu na dobit preduzeća.
Takođe, ovim izmenama Zakona predložili ste ukidanje podsticaja za investiranje u zaštitu životne sredine. To je potpuno nelogično. Sve države stimulišu ulaganja u tzv. zelene tehnologije, osnivaju se posebni fondovi za te namene, u direktivama EU o energetici postoji obaveza ulaganja u obnovljive izvore energije, a mi ukidamo podsticaje za ulaganja u zaštitu životne sredine. To je, svakako, kontraproduktivno.
Najnelogičnije u ovom zakonu, što ste obrazložili kao usklađivanje iznosa, jeste da predlažete povećanje iznosa koje je investitor obavezan da uloži da bi iskoristio određene poreske podsticaje. Podsetio bih vas da je još pre ekonomske krize investicioni ciklus u Srbiji ušao u fazu opadanja, a da je početkom krize gotovo potpuno zaustavljen. O tome svedoči činjenica u izveštaju banaka za 2009. godinu, da je od 950 miliona evra kredita privredi samo dva i po posto iskorišćeno za nove investicije, a sva ostala sredstva su iskorišćena za očuvanje likvidnosti.
U 2009. godini su direktne strane investicije bile tri puta manje nego 2007. godine, tako da je to što ste predložili da se iznos sredstava koje investitor treba da uloži u određenu privrednu aktivnost poveća sa 600 na 800 miliona, najblaže rečeno, neprihvatljivo. Podneli smo amandman na taj član Zakona i predložili da se taj iznos smanji na 400 miliona, jer smatramo da onaj ko uloži 400 miliona dinara i zaposli sto novih radnika treba da uživa maksimalne poreske podsticaje.
Ono što je potpuno neprihvatljivo, daću sebi za pravo da kažem i skandalozno, jeste da ste predložili ovim izmenama Zakona da se povećaju iznosi sredstava koje investitor treba da uloži u nedovoljno razvijenim područjima. Puna su vam usta priče o ravnomernom regionalnom razvoju, o nejednakosti u razvijenosti određenih regiona, naročito opština, a ovim zakonom predlažete da se povećaju iznosi koje investitori treba da ulože da bi koristili određene poreske podsticaje.
Podsetio bih vas da su razlike u Srbiji toliko drastične da se prosečan lični dohodak kreće od 14 do 57 hiljada dinara, da u ceni zemljišta ima razlike 300 puta u zavisnosti od dela Srbije u kom se ono nalazi, da se u Beogradu siromašnim smatra 4,2% građana, a jugoistočnoj Srbiji čak 23,5%, i u uslovima tako nejednake razvijenosti i socijalnih razlika vi predlažete ovu izmenu Zakona o porezu na dobit preduzeća.
Moj kolega Lapčević će govoriti više o problemima na jugu Srbije, a ja ću se osvrnuti na prostor odakle dolazim. To je Zlatiborski okrug, odnosno zapadna Srbija. Želim samo da vas pitam da li znate kako se živi u Priboju, Novoj Varoši, Prijepolju, Sjenici, koliko firmi tamo ne radi, koliko ljudi nema posao i nalazi se na ivici egzistencije. Sada otežavate investitorima koji bi, eventualno, mogli tamo nešto da investiraju, podižete im granicu za visinu ulaganja da bi mogli da koriste poreske podsticaje.
(Smejala se ministarka i prošli put, pa se ispostavilo da sam bio u pravu.)
Ono što je bitno, mi u zapadnoj Srbiji nemamo razvijenu ni saobraćajnu infrastrukturu, koja je, takođe, bitna za privredni razvoj i investiranje. U prethodne dve godine 80% investicija u Srbiji je u krugu od 50 kilometara oko Beograda. Znači, mi nemamo ni autoput, čiju koncesiju ste poništili kada ste došli na vlast. Od tada obećavate početak izgradnje autoputa, a u budžetu za ovu godinu su planirana sredstva za izgradnju 2-3 kilometra tog puta, tako da pretpostavljam da ćemo, tom dinamikom, u narednih 50 godina uspeti da izgradimo autoput.
Jedino što je ostalo, to su poreski podsticaji kako bismo stimulisali nekoga da ulaže u te manjerazvijene opštine, a vi ovim zakonom predlažete da se ti uslovi investitorima otežaju.
Mi smo na ove zakone podneli veliki broj amandmana. Pozivam vas da razmotrite te amandmane, da ih prihvatite, kako bi se tekst zakona popravio, ili da povučete ove zakone i napravite neke bolje, koji će biti u interesu građana Srbije i srpske privrede.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Dragan Stevanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS smatra da možemo da se složimo sa konstatacijom predstavnika Vlade da carinski zakon, po svojoj suštini, jeste tehnički zakon. Međutim, to što je on tehnički zakon, ne znači da ne otvara neka bitna politička pitanja, na koja je, čini mi se, nekako izbegnut odgovor. Mislim da je to bio razlog zbog čega se onako ovlaš prošlo kroz njega.
Na neki način, pitanja političke prirode su i malopre bila ovde otvorena. Istina, za SRS ona treba da imaju potpuno drugačiji smer. Koristeći ovoliko vremena koliko imamo, pokušaću da ih otvorim i eventualno zatražim odgovor od gospođe Diane Dragutinović.
Ali, ono što u vezi s ovim zakonom, pre svega, treba prokomentarisati, jeste činjenica da je on u proceduri od marta prošle godine. Zamislite, u martu 2009. godine je traženo da se usvoji po hitnom postupku, a o njemu raspravljamo godinu dana kasnije.
Zašto na ovome insistiramo? Slažemo se i niko neće dovesti u pitanje izmene u oblasti carina kada je u pitanju tranzit, kada je u pitanju analiza rizika, unapređenje carinske procedure, dovođenje na neke razumne mere ovlašćenja carinskih službenika, jačanje te naknadne carinske kontrole, afirmacija ljudskih resursa u carinama. Ali, postavlja se pitanje da li će ovim zakonom, s obzirom da je napisan pre godinu dana, biti obuhvaćeno i nešto što se u međuvremenu desilo.
Desilo se i u ovoj državi, odmrznut vam je taj prelazni sporazum. Da li će neke definicije biti rešene na adekvatan način? Nameće se zaključak da ćemo vrlo brzo raditi ili izmene i dopune ovog zakona ili ćemo, eventualno, usvajati neki novi zakon.
Sve ovo, kao što ste i vi, gospođo Dragutinović, malopre rekli, što se tiče tehničkog karaktera ovog zakona, da se ispraviti. Nas interesuju neke stvari koje su političke prirode, a otvaraju se u ovom zakonu i voleli bismo da dobijemo odgovor.
Podsetiću vas da u članu 2. stav 1. piše da je cilj ovog zakona zaštita interesa Republike Srbije. U članu 3. ovog zakona se definiše carinsko područje Republike Srbije. Koliko smo mogli da pročitamo, a onda i da čujemo od vas, ovaj zakon se usklađuje s evropskim direktivama, s evropskom carinskom praksom, odnosno sa preporukama Svetske trgovinske organizacije.
Pokušavam da kažem da i ovaj zakon, koliko god apolitično izgledao, može da otvori pitanje o nemogućnosti usklađivanja zvanične politike Republike Srbije, kada je u pitanju teritorijalna celovitost, sa nekim standardima koje nameću Svetska trgovinska organizacija, odnosno Evropska unija.
Vi kažete u članu 3. da će se na neki način štititi carinsko područje Republike Srbije u skladu sa standardima koje nameće STO, a STO je pod svoje okrilje primila tzv. državu Kosovo. Sa druge strane, Evropska komisija vam šalje vrlo jasnu poruku, znate kakve prirode – kontrola granične linije sa Kosovom je slaba, odnosno pokazuje slabosti.
Nas sada interesuje kako ćete odredbe ovog zakona, sa kojima smo mi potpuno saglasni, primeniti na delu teritorije, a opstrukciju za primenu ovog zakona na delu teritorije Republike Srbije upravo inspirišu i STO i EU i njihovi standardi sa kojima usklađujete zakonodavstvo iz oblasti carina u Republici Srbiji.
Mislim da bismo mogli da dobijemo taj odgovor i odgovor da li će ovim zakonom biti obuhvaćena ta dijagonalna akumulacija porekla ili ćemo morati ponovo da se bavimo time kroz neke nove izmene i dopune zakona u nekom bliskom vremenu.
Takođe bismo hteli da zamerimo, znate, mi smo pre nekoliko dana ovde raspravljali o Zakonu o Narodnoj skupštini i SRS je insistirala da će suštinski sve ostati isto. Evo, danas opet imate, neko je to pomenuo malopre, objedinjavanje tačaka u okviru dnevnog reda. Ono što je greška i što je možda trebalo da uradite, jeste i ova konvencija o privremenom uvozu, koja je stigla u skupštinsku proceduru, a nije na dnevnom redu. Čini mi se da smo mogli i time da se pozabavimo i da to, zajedno s ovim novim carinskim zakonom, usvojite.
Što se tiče druge dve tačke dnevnog reda, izmena i dopuna zakona o porezu na dohodak građana i na dobit preduzeća, činjenica jeste da subvencije i poreske olakšice zaista treba da budu u funkciji stvaranja pozitivnog poslovnog ambijenta. Danas u svetu nije samo konkurencija na tržištu. Znate, nismo samo mi pametni. Mnoge države su napravile konkurenciju u stvaranju upravo tog pozitivnog poslovnog ambijenta. U tom smislu ću vas podsetiti da smo mi, iako se deklarišemo kao lider u regionu, država čiji je poslovni ambijent na toj lestvici ispod onog i u Albaniji i u Makedoniji.
Čini nam se da država mora mnogo ozbiljnije da rešava stvari da bi svoju poziciju u tom smislu menjala i unapređivala i da ovo što se predlaže kroz ove zakone po svojoj suštini predstavlja, to ste vi na neki način i rekli, samo kozmetiku. Lepo je stvarati neke pozitivne ambijente u startu kako bi investitori bili zainteresovani, ali je suština stvaranje takvog ambijenta kako bi Srbija kroz adekvatnu poslovnu aktivnost izvlačila benefite ne samo kroz ova dva poreza, nego kroz sve ostale prinadležnosti koje onima koji obavljaju posao stoje kao obaveza.
Naravno, mi živimo u državi u kojoj su vaše službe konstatovale da je poslednjih nekoliko godina utajeno 85 milijardi dinara poreza na dodatu vrednost. Ko zna koliko je ljudi zbog toga procesuirano i koliko njih je dobilo adekvatne kazne, ako mogu tako da kažem, odnosno pozvano na odgovornost na adekvatan način.
Mi se danas bavimo izmenama i dopunama zakona koji se odnose na direktna oporezivanja i to su porezi koji u poreskim prihodima učestvuju sa svega 14 ili 15 procenata. Jedan je 3,3% i to je, nažalost, porez na dobit preduzeća i, naravno, porez na dohodak građana sa svega 11 zarez nešto procenata. Ovo su porezi koji isključivo zavise od aktivnosti i broja zaposlenih, odnosno politike zapošljavanja i stvaranja prostora i mogućnosti da ljudi rade i žive od svog rada.
Koliko neko sada ove kozmetičke promene može da shvati ozbiljno, govori i činjenica da država nema mehanizme da natera 20 ljudi u Srbiji da izmire plate koje godinama ne isplaćuju, poreze, doprinose na zdravstveno i socijalno osiguranje itd. I sada smatramo da ćemo nešto uraditi ovim izmenama i da će to unaprediti naš poslovni ambijent.
Kada je tehnički karakter ovih usaglašavanja u pitanju, ne možemo da vam zamerimo puno. Nije sporno da ste uskladili zakon sa Zakonom o računovodstvu i reviziji, ali Evropska komisija, koja vas ocenjuje kako radite, opet kaže da ni taj zakon nije dovoljno dobar. Ali, izmene koje ovde predviđate ne možemo da osporimo i dovedemo u pitanje u celosti. Postoji nešto što je za nas sporno, dotaći ću se toga kroz svoju priču i vreme koje mi je opredeljeno, ali suštinski, ono što se tehničkog karaktera zakona tiče, tu, objektivno, ne može puno toga da se zameri.
SRS smatra da nije loše uraditi modernizaciju propisa u oblasti oporezivanja. Ali sada, pazite, opet vaša poruka od strane Vlade. Vi na Vladi dogovorite i usvojite preporuku o sveobuhvatnoj reformi propisa, ministri je izglasaju, a onda tu odluku i preporuku neće da sprovode. Zamislite apsurda. Uopšte neću ulaziti u prirodu i suštinu tih reformi propisa koja se propisuje, ali ako se Vlada obaveže kroz preporuku da će je sprovoditi, u čemu je problem da se to onda sprovodi?
Mi danas govorimo o izmenama i dopunama zakona koji će obezbeđivati, na neki način, subvencije, poreske olakšice, ali Vlada nema nameru da stavi u funkciju Komisiju za kontrolu državne pomoći. I kao što je probleme imala Državna revizorska institucija, sada ta komisija ima problem da radi.
Ovo je vezano čak i za druge dve tačke dnevnog reda. Danas treba da se izjasnimo o porezima, kojima ćemo dodatno opteretiti državu. Nije pitanje da li su krediti uzeti po povoljnim cenama, nego u šta će ti krediti suštinski biti ''upumpani''. Zbog činjenice da vam ne radi Komisija za kontrolu državne pomoći, na raspolaganju u EU vam stoji 50 miliona evra koje ne možete da povučete. To su apsurdi na koje želimo da ukažemo i koji zaista, po mišljenju SRS, obesmisle svaki vaš možda pozitivan napor da se nečim bavite.
Ono što nam je promaklo, što kroz amandman nismo uspeli, nismo videli ili nismo uradili, jeste da reagujemo na taj član 36, gde ste promenili stav i rekli da ćete se pozivati na propise o regionalnom razvoju kada su u pitanju poreske olakšice za preduzeća.
Pre nekoliko meseci smo usvajali Zakon o regionalnom razvoju. Kada je SRS pokušao da ukaže na to kakvu Pandorinu kutiju u političkom smislu taj zakon otvara, ovde su nam se podsmevali. Zamislite apsurd, ponovo apsurd, ljudi koji su glasali za taj zakon, ubeđivali nas da je u skladu s evropskim standardima - statistički regioni, ekonomski regioni - danas otvoreno šalju poruke da Srbiji takvi regioni ne trebaju, da su Srbiji potrebni politički regioni, nažalost - nacionalni regioni.
Hoću da vam kažem kakvi će instituti kroz zakon biti povereni nekim ljudima koji, nažalost, danas definišu naš politički i svaki drugi vid života. To će otvoriti mogućnost za zloupotrebe. Zašto bi neko, zbog političkog položaja koji ima, bio u prilici i stvarao sebi prostor da koristi beneficije, odnosno subvencije koje država želi, hajde da kažem, da omogući onima koji su zainteresovani da investiraju?
Gospođo Dragutinović, ja dolazim s juga Srbije, iz Pčinjskog okruga. Podsetiću vas samo da su (to je vaš podatak) u 2008. godini u budžetu subvencije na konto ulaganja sredstava po osnovu nerazvijenih područja – nula. Pogledajte u budžetu koji ste nam dali i usvajali za 2010. godinu, to tamo piše. Znači, subvencije u 2008. godini su nula, za 2009. nismo..., ali mislim da može da bude negativnije, jer je 2009. u poslovnom smislu bila gora nego 2008. Možete misliti kakvi su podaci tu.
Kada sam se toga dotakao, znate li šta nas interesuje kada su ovi zakoni u pitanju? Svaka subvencija i poreska olakšica predviđa, po svojoj suštini, određeno odricanje. Kada ste projektovali budžet za 2010. godinu, na jednom mestu ste rekli da ste uzeli u obzir činjenicu da ćete izmenama i dopunama zakona povećati poresku osnovicu. Mene sad interesuje da li ste u projekciji budžeta uzimali samo činjenicu da ćete povećati poresku osnovicu ili i činjenicu da ćete poreske stope oboriti kroz ove izmene i dopune zakona i kako će se to reflektovati na budžet za 2010. godinu.
Možete vi da se hvalite da zakon usklađujete sa direktivama EU. Porez na dobit preduzeća definiše se, rekli ste lepo malopre - kapitalni dobitak, kapitalni gubitak, dobro je što ste izbacuje dvostruko oporezivanje, predviđa takva mogućnost itd. Vidite sada, u zakonu razvijate poreski tretman pravnih lica u stečaju likvidacije. I sad mi to usklađujemo sa zakonodavstvom EU, u kojoj je prosek sprovođenja postupka stečaja svega 12 meseci. U Srbiji je taj prosek tri godine, i to za stečaje koji se privedu kraju. A kakva su nam iskustva sa stečajima, postupcima privatizacije i svega ostalog što je povezano na direktan ili indirektan način, to vi znate mnogo bolje nego mi ovde.
Znači, neki poreski tretman vi možete da podignete na nivo savršenstva, ali ambijent u kome treba da ga primenjujete je poražavajući i činjenica je da se postavlja pitanje da li će i pozitivne izmene i dopune zakona, ukoliko ih ima, naći prostor za primenu u praksi, odnosno u našoj ekonomskoj stvarnosti.
Ono što postavljamo kao pitanje možda nije toliko problematično, ali, eto, pokušali smo svojim amandmanom da intervenišemo. Znate, sad je mart, a mi usvajamo zakon koji će se primenjivati od 1. januara. Tako piše u zakonu - primenjivaće se od 1. januara 2010. godine.
Čak ni to nije sporno, s obzirom na to da ćete obračunavati poreze na kraju godine, ali ste takođe sebi dali zakonom za pravo da podzakonske akte donesete u roku od 12 meseci. Može se desiti slučajno da neki podzakonski akt, koji bi trebalo da reguliše neke stvari koje ovde predviđate, donesete u martu 2011. godine (ajde da ne bude u martu, neka bude u februaru), što će eventualno obesmisliti vaše napore da ovo stavite u funkciju i primenu.
Zato smo amandmanom predložili da to bude 180 dana. Smatramo da je to racionalno i da nije nešto što vi objektivno ne možete da prihvatite. Evo, samo ću još malo prokomentarisati, kada je ovaj dohodak građana u pitanju. Znate, lepo je to što obarate poreske stope, ali tržište kapitala je, nažalost, u Srbiji na jako niskom nivou i ova država ili vlast u poslednjih deset godina ništa nije uradila da to promeni.
U ovoj državi, najozbiljnije, hartijama od vrednosti, nažalost, trguju banke. Umesto da stimulišu, sa državom zajedno, uz državne garancije, privredu, naš realni izvozni sektor, što nam daje garanciju da sva kreditna zaduženja koja povlačite i vraćamo, trguju hartijama od vrednosti, zato što im se to više isplati nego da plasiraju kredite, zbog povoljnih kamata koje banka daje.
Da ne otvaramo pitanja, nemamo vremena, recimo, šta je i kakav je odnos... Evo, pogledajte banalnu stvar, kakav je odnos i koliko je podignuta svest građana Srbije u vezi s privatnim penzionim fondovima, tim trećim stubom penzionog sistema. I to je na neki način nešto što se tiče tržišta kapitala. Tako da su ovo neke kozmetičke stvari koje suštinske efekte zaista neće doneti.
Na samom kraju dotakao bih se i ova dva kredita. Malopre ste obrazložili sve aspekte ugovora, kamatnu stopu itd. Sprovedena je javna nabavka, tender, izabrani su najbolji ponuđači... Da, nećemo to sporiti, ali osporavamo suštinu, za šta će se trošiti ovi krediti. Možemo da prihvatimo ambiciju države da se zadužuje i da svi zajedno to vraćamo, ali da novac koji se povlači ide u realni sektor, u stimulisanje našeg izvoza, da bi ova država mogla početi da diše. Naš izvoz mora da učestvuje u BDP sa skoro 60%. Danas je to na nivou od svega 20%.
Dajemo garanciju JP ''Srbijagas''. Nije za nas problem da i njima date kredit i novac, garanciju, ali znamo na šta se novac troši. Između ostalog, smeta nam što će se ovim novcem pokrivati troškovi te firme na izborima u Vrbasu, na izborima u Odžacima, jer je bilo angažovano više vozila tog javnog preduzeća, osnovanog od strane Republike Srbije, nego svih ostalih političkih stranaka koje su učestvovale na tim izborima.
To su apsurdi, za koje zaista verujemo da Vlada Republike Srbije više nema snage niti volje niti opredeljenja da ih se otarasi ili da svoje sklonosti i manire promeni. Zato smatramo da ovo suštinski neće doneti, u ekonomskom smislu, ništa novo, ništa bolje i ništa drugačije od onoga što smo imali do sada. Hvala.

Reč ima gospodin Velimir Ilić.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, pažljivo smo slušali ministarku i onaj ko posmatra prenos misli da će se u Srbiji bolje živeti od danas, kada se donesu neke olakšice i smanje neke dažbine tamo gde ih gotovo i nema i tamo gde neće mnogo uticati i dotaći građane Srbije.
U ovoj eri poskupljenja struje, koja je ovih dana poskupela 10%, a očekuje se još jedno poskupljenje, najavljeno je i poskupljenje gasa, koje će svakog građanina Srbije debelo udariti po džepu, a najavljuje se i poskupljenje niza proizvoda posle poskupljenja struje, doći ćemo u veoma tešku situaciju. Ova kozmetika treba da kaže kako Vlada tobože nešto radi, pa nešto umanjuje, a umanjuje nešto od čega mi, kao građani Srbije, nećemo imati nikakve posebne koristi. To je sve čista kozmetika, da bi se stvorio privid da će nešto biti bolje.
U Srbiji će biti mnogo teško. Evo, od juče, posle poskupljenja struje, biće izuzetno teško. A da ne pričam o selu, o seljacima. Videli ste danas, cena žive vage svinjskog mesa je 80-90 dinara. Pre četiri godine bila je 140 dinara, pre dve godine 130 dinara, a sada je 80-90 dinara. U međuvremenu, nafta je poskupela 36 dinara po litru. Čuli smo jutros, proizvođači prerađevina od mesa, zbog novih dažbina koje su dobili, neće smanjiti svoje cene i ono što će doći do građanina ostaće, jednostavno, što se suhomesnatih proizvoda tiče, na istom nivou.
Kako će selo da preživi posle svega ovoga, kada struja poskupi, kada je nafta poskupela u 2009. godini 36 dinara, kada je sve poskupelo, repromaterijal i koncentrati, a cena kukuruza i pšenice je najniža u poslednjih nekoliko godina?
To su sve apsurdi koje vi ovde, gospođo ministarka, niste uspeli da rešite i koji će znatno pogoršati život u Srbiji. Posebno, evo, videli ste, poskupljuju suhomesnati proizvodi ili ostaju na istoj ceni. Mleko je skuplje, a otkupna cena mleka sa 34 dinara danas je dovedena na 15 dinara. Objasnite mi molim vas kakvom tehnikom selo da preživi i na koji način, posle svega ovoga što će se dogoditi.
Tačno je da pričamo o carini, ali tačno je, isto tako, da su na carini najveći problemi, da je nekad neko načeo pitanje carinske mafije i to je brzo zataškano, nije došlo do kraja, nigde se mrdnulo sa tog dela nije. Tačno je da se u Srbiju preko Kosova ubacuje hiljade tona mesa iz Argentine, Brazila, iz mnogih zemalja. Srpski narod, građani Srbije jedu meso izrazito lošeg kvaliteta, što se odražava na povećanje kancerogenih oboljenja, obolevanja od leukemije itd. I niko neće da zatvori te čepove. To je sve izuzetno organizovano.
Više puta sam reagovao u ovom parlamentu i rekao da je apsurdna situacija u opštini Medveđa, da na lokalnim izborima Albanci dolaze autobusima i glasaju za kandidata Draškovića, koji je sad gradonačelnik tamo. On je njima ventil za taj prolaz i javno za njega glasaju. Bio sam prisutan i tražio da se to zaustavi, jer nešto nije u redu. Međutim, mnogi koji su bili dole i vodili brigu o jugu Srbije su to podržavali i rekli da je to dobra saradnja. Jeste dobra saradnja, ali pogledajte gde smo doveli pojedine proizvođače u Srbiji i u kakvoj su oni sada situaciji.
Najavljuje se poskupljenje gasa. Kažu ne plaća se gas. Ne plaćaju Beogradske elektrane, a građani plaćaju. U čemu je problem? Zašto se ne plaća? I sad se traži poskupljenje.
I kako u Srbiji preživeti ako su plate zamrznute, ako su penzije zamrznute, ako lekovi drastično poskupljuju, ako su mnogi osnovni proizvodi, koji su neophodni za život, komunalije...? Sve je u fazi poskupljenja, ili će biti ili je bilo. Znači, Srbija dolazi u izuzetno tešku poziciju. Evo, samo posmatrajte ovo što se tiče svinjskog mesa, da ne pričam o ostalim proizvodima, o kojima sigurno treba govoriti.
U ovoj objedinjenoj raspravi ponovo mešate i carinu i kredite i sve trpate na gomilu, da čovek prosto ne zna u ovom bućkurišu kako da se snađe i o čemu da razgovara.
Krediti - gde odlazi 160 miliona evra? Ovde su to, koliko vidim, komercijalni krediti, kod komercijalnih banaka, i prvenstveno odlaze u Vojvodinu. Opet neki dil, da bi Vlada opstala, da bi se produžila vlast itd.
Šta se kreditira u ovom momentu? Gospođo ministarka, za vreme vašeg mandata zaustavljena je koncesija za izgradnju autoputa kroz Srbiju, koja je bila velika investicija i trebalo je da proizvede veliko zapošljavanje. Sada se pod vašim patronatom vrši kreditno zaduživanje da bi se radili autoputevi, da bi oni koji su kočili koncesiju vršili naplatu, a Srbija cela, kao država, treba da se zaduži kreditnim linijama i omogući nekima tamo da naplaćuju. Onima koji su govorili - mi ne damo naše novce. Sad će biti - vi nama da podignete kredit, da nam sve završite, a onda ćemo mi umeti da naplaćujemo, a vi ne možete da koristite, jer to su sada naši novci, naša naplata.
Vi to sve tolerišete. Da li je normalno da vi, kao ministar finansija, odobrite da skoro sve kreditne linije kojima Srbija sada raspolaže odlaze u infrastrukturu, koridore i ove krupne kapitalne objekte, koji su mogli koncesiono da se rade, a ne odlaze u privredu, da podstaknu izvoz, da podstaknu realno punjenje budžeta, da podstaknu zapošljavanje građana? To ste, kao ministar finansija, morali da uradite.
Svaka normalna država danas u Evropi, u svetu, koristi koncesije za izgradnju velikih objekata kao što su koridori, posebno se koridori i autoputevi rade koncesijama, a kolika je kreditna sposobnost Srbije, to se, naravno, ubrizgava u privredu, nova zapošljavanja, u podsticaj izvoza.
Koliki je danas izvoz Srbije, šta Srbija danas može da izveze (zato je ovde carina veoma bitna)? Ništa. Vi se veoma lako, kao ministar finansija, odričete prihoda ove države, koji su izuzetno važni za državu. Olako se odričete prirodnih resursa koje ima ova država i dajete ih tajkunima.
Voleo bih da vidim da li ste stavili veto, vi, kao ministar finansija, na projekat Olivera Dulića da se dozvoli da optički kabl u putnom koridoru 10 prođe besplatno, bez tendera, i da se dodeli jednom od najvećih slovenačkih mafijaša, a sa njim je učesnik u toj firmi brat Olivera Dulića. Da li je moguće da neko bez tendera dobije posao sa firmom koja ima na računu 3.000 evra, osnovana je u Srbiji, nema direktora, nema nikakvog rukovodioca, nema ničega? Zove se "Nuba invest". Da li je to moguće negde u svetu?
Da li je moguće, gospođo ministarka, da vaš ministar zdravlja uplati sanitete u firmi koja je blokirana pet godina? Da li je moguće da uplati sanitetska vozila firmi koja ne postoji više u registru? Ukinuta je. Nema je u stečaju, a duguje pet i po miliona evra državnih para koje su uplaćene. Da li znate da je Tomica Milosavljević uplatio milion evra firmi koja ne postoji? Nema je nigde. Mogu vam dati sve podatke. Da li ste vi, kao ministar finansija, preduzeli nešto i da li ćete preduzeti? Da li će Tomica Milosavljević dobiti krivičnu prijavu?
Da li će ovaj parlament smeniti Olivera Dulića što je zloupotrebio svoj službeni položaj, što je za dva-tri dana napravio građevinsku dozvolu firmi koja izvodi radove, što je lično otišao u javna preduzeća i naložio da se daju pozitivna mišljenja i dobio pozitivna mišljenja?
Koliko se čeka građevinska dozvola u Srbiji? Da li je Vlada dala saglasnost na to da posao bude dodeljen bez tendera? Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu, rekao je ovde u parlamentu da prvi put čuje za to. Kako može resorni ministar da ne zna da su na Koridoru 10 radovi u toku?
Da li znate da ta investicija, samo od hrvatske granice do Beograda, košta 25 miliona evra i da je isplativa za devet meseci, po projektu, a da će donositi godišnji prihod, samo to jedno parče, 45 miliona evra? Da li vi olako bacate 45 miliona evra i gde će otići tih 45 miliona evra? A mi ćemo ovde samo da se zadužujemo, zadužujemo i zadužujemo.
Gospođo ministarka, isto tako je neko, a zna se ko, potpisao da Soroš uđe ovde sa kablovskom televizijom, da koristi infrastrukturu i kanalizaciju "Telekoma" i da u svaki naš dom, u svim gradovima, uđe sa optičkim kablovima. Sada će da dođe i ovaj u Srbiju i da prođe sa svojim optičkim kablovima. I šta smo mi onda u telekomunikacijama? Nula. Šta je naše? Ništa.
To je najveći prirodni resurs, telekomunikacije. Sve smo dali džabe. A znate li ko je bio predsednik Upravnog odbora kada se to potpisalo, znate li ko je bio ministar za telekomunikacije? Predsednik Srbije gospodin Tadić. Da li vi sve to znate i da li sve to prolazi mimo vas i da li sada ima neko snage da zaustavi ovo na Koridoru 10, da se kaže Oliveru Duliću - gospodine, ti moraš krivično da odgovaraš zbog ovoga?
Jurite tamo za neke vagone za dva i po miliona evra pet godina. Vodite istrage, šta sve ne radite, a milione evra bacate kroz prozor. I niko to ne pomišlja da prekine i niko o tome ne razmišlja. Prema tome, molim vas da, kao ministar finansija, to zaustavite, da stavite veto na tu investiciju i da je potpuno sredite i zaustavite.
Da li vi znate da je osnivač "Zagrebačke banke" "Jugobanka" iz Srbije, da je osnivački ulog "Jugobanke" bio 2.200.000.000 evra? Da li znate da je zamenik državnog pravobranioca potpisao rešenje, kada je banka otišla u privatizaciju, da Srbija nije zainteresovana za ta sredstva? Da li znate da su ta sredstva prelivena na privatne, šifrovane račune? Na čije račune?
Gospođo ministarka, daću vam kompletnu dokumentaciju. Biće mi drago. To sam pitanje više puta postavio i vašem prethodniku, koji mi nije odgovorio. Da li je tačno da se sve to tako završilo i da niko nije odgovarao i niko ne zna? Niko ne zna.
Vi znate možda, a možda ne znate (ja sam bio šef tima za kiparske pare) da smo mi našli te pare i doneli sve papire ovde i ti su papiri predati pokojnom premijeru i Mlađanu Dinkiću. On je otišao na Kipar, raspuštena je ekipa i rečeno je - više se o tome ne razgovara. I od toga nema ništa. On je napravio dil, dogovorio se, sve je rešeno kako je rešeno i tu je i ostalo.
Iz tima u kome sam bio jedino je gospodin Kole, koji je radio u Narodnoj banci, dobio otkaz, smenjen je zato što nije bio kooperativan u Narodnoj banci, a predstavnik MUP-a Spasić je avanzovao, postao je direktor UBPOK-a. Pokojna Borka Vučić je imala sve te papire i više puta je kod mene dolazila s tom dokumentacijom. I to je sve ostalo.
Da li se mi, kao pijani milijarderi, lako razbacujemo – 2,2 milijarde, tamo tri milijarde, ovo sa Dulićem milijarde, sa kablovskom televizijom milijarde, a onda trčimo da uzimamo kredite? Možda uzimamo kredite onih naših što su šifrovani, pa nam oni rentaju njihove pare. Nije isključeno, je l' tako? Ljudi našli plasman, olako daju kredite, plasiraju itd.
Molim vas da, kao ministar finansija, odgovorite na ova pitanja i da pripremite pismeni odgovor. Ovo me jako interesuje, to sam više puta postavljao na Vladi, a mogu vam doneti kompletnu dokumentaciju što se svega ovoga tiče. Da li mogu u Srbiji da se poštuju institucije ove države, prvenstveno parlament? Da li može ovde da dođe jednom guverner da podnese neki izveštaj?
Nemojte misliti da mi želimo onu kozmetiku. Mislite da ste završili veliki posao što ste nam jutros odsvirali himnu i poređali nam gardu? Nismo mi mala deca. Mi hoćemo u Srbiji da se živi bolje, da se investira, da se zapošljava, da se radi i da se zaradi, da zaradi seljak koji tovi svinje, da zaradi proizvođač mleka, da zarade i oni koji odlaze na posao u preduzeća, a ne samo kozmetiku.
Evo, jedino šta se dogodilo u ovoj godini, prošloj godini, poređali ste nam gardiste, da nas kao jutros prime i da čujemo himnu. I o tome se priča, to je hit dana. A što Dulić napravi tamo da prođe kroz koridor optički kabl, to nikoga posebno ne interesuje. Da li ćete dati neku inspekciju da to pogleda i proveri? Da li će tužilaštvo da preduzme određene radnje? Da li će ekipa koja vodi javne nabavke da da krivičnu prijavu zbog netenderisanja ovog posla? Neće. Mnoge stvari su se na ovaj način zataškale.
Prošli put sam pitao ko je napravio kliniku za kardiovaskularne bolesti ovde u Beogradu. Ko je vlasnik? Kako je moguće da se na televiziji pri otvaranju kaže - vlasnik želi da ostane anoniman? Da li je tačno da u Ruzveltovoj ulici kliniku pravi gradonačelnik Beograda? Ako nije tačno, neka me demantuje, a ja kažem da je tačno.
Ko je kupio Trepču, čuvenu atomsku banju? Ko je kupio Sokobanju? Da li je Đelić kupio Sokobanju preko holandske firme? Pet puta sam postavio to pitanje. Tu ima mnogo ušteda od kojih ova Srbija može mnogo bolje da živi i da svima nama bude bolje i da se osećamo u svojoj državi bolje, da bude viši standard, da živimo bolje, što i jeste naš cilj.
Videli ste neki dan anketu. Šta je 33% mlađih od 30 godina izjavilo, gospodo iz vladajuće koalicije? Da želi da napusti Srbiju. Da li je to budućnost Srbije? Dobili su ''beli šengen''. Srećan vam put, omladino, gurajte, a mi ćemo se ovde sa PUPS-om boriti da zadržimo vlast. Imamo mi sada našu ekipu i hvalićemo se da je MMF rekao da su zakon i uređenje penzionog osiguranja vrhunski urađeni.
Kako žive penzioneri? Kako će da prihvate ovo poskupljenje lekova, struje...? Struja povlači lanac poskupljenja. Naravno, za neki mesec biće još jedno poskupljenje struje, poskupljenje gasa itd.
Molim vas da se, kao ministar finansija, veoma ozbiljno pozabavite ovim poslovima i ovim problemima.
Da li su ''Skijališta'', gospođo ministarka, opravdana? Da li su to promašene investicije i koja skijališta su promašene investicije? Ko je uzeo provizije od ski-opreme za ''Skijališta'' i ona sad leže mrtva i trule tamo po kojekakvim šumama i kojekuda? Umalo i u Jagodini da napravite skijalište. (Predsednik: Vreme.) Svi su se smejali. Ne postoji nikakva mogućnost itd.
Da li će neko da odgovara za vakcinu, gospođo ministarka? (Predsednik: Zahvaljujem.) Da li će neko odgovarati za nabavljenu vakcinu koju ni deca neće da prime? (Predsednik: Gospodine Iliću, hoćete li, molim vas, da privedete kraju? Završite rečenicu, molim vas.) Hvala vam puno, gospođo predsednice.

Primili ste, poštovani narodni poslanici, ostavku Momčila Spasića na funkciju narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije i Izveštaj Administrativnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije povodom razmatranja ove ostavke, koji je utvrdio da je podnošenjem ostavke nastupio slučaj iz člana 88. stav 1. tačka 2) Zakona o izboru narodnih poslanika i predlaže da Narodna skupština, u smislu člana 88. st. 2. i 3. istog zakona, konstatuje prestanak mandata ovom narodnom poslaniku.
Saglasno članu 88. stav 1. tačka 2) i st. 2. i 3. Zakona o izboru narodnih poslanika, Narodna skupština, na predlog Administrativnog odbora, konstatuje da je prestao mandat, pre isteka vremena na koje je izabran, narodnom poslaniku Momčilu Spasiću, izabranom sa izborne liste ''Za evropsku Srbiju - Boris Tadić'', danom podnošenja ostavke. Saglasno Zakonu o izboru narodnih poslanika, izvršiće se popunjavanje upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Obaveštavam vas da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja zajedničkog načelnog pretresa prijave za reč u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnele poslaničke grupe: SPS-JS, ''Nova Srbija'', LDP, DSS - Vojislav Koštunica, ''Napred, Srbijo'' i SRS.
Dajem reč narodnom poslaniku Đorđu Milićeviću. Izvolite.

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je set od pet zakonskih predloga u objedinjenoj raspravi u načelu.         Na samom početku želim da kažem da ću u svom izlaganju akcenat staviti na dva zakonska predloga – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana.
Sa donošenjem predložena dva poreska zakona smo, čini mi se, malo zakasnili. Moje mišljenje je da ih je trebalo doneti u paketu sa ostalim fiskalnim instrumentima koji prate donošenje budžeta za 2010. godinu. Pored toga, pojedine odredbe ovih zakona imaju retroaktivno dejstvo od početka ove godine, što se može prihvatiti samo u izuzetnim slučajevima, kada to nalaže opšti interes.
Posebno negativne efekte može imati povratno dejstvo na nerezidentne obveznike koji obavljaju delatnost na teritoriji Republike Srbije preko samostalne poslovne jedinice, koji su naknadno obuhvaćeni poreskim tretmanom. Takva poreska politika, sa čestim izmenama (ili u toku godine) poreskih zahvatanja, može stvoriti, moje je lično viđenje, nesigurnost za strane investitore već postojeće poslovne jedinice, a još više može uticati na potencijalne poslodavce i preduzetnike iz inostranstva.
Pored navedenih konstatacija, još bih mogao dodati da su se od donošenja ovih zakona, čini mi se da je to bila 2001. godine, oni skoro svake godine menjali, ponekad i dva i više puta u toku godine. Zaključak koji se može izvući, između ostalog, jeste da još nismo stvorili konzistentnu i sveobuhvatnu poresku politiku i da je ad hok menjamo iz godine u godinu.
Možda će izmene ovih poreskih zakona i njihovo usklađivanje sa odredbama ostalih sistemskih zakona takvu politiku, između ostalog, ispraviti i stvoriti stabilnost fiskalnih instrumenata, što će imati pozitivne efekte na poslodavce i ekonomski ambijent, a takođe i na efekte budžetskih prihoda.
Što se tiče konkretno Zakona o porezu na dohodak građana, smatram da ga treba podržati i poslanička grupa SPS-JS u načelu podržava ovaj zakonski predlog, polazeći, pre svega, od ciljeva koje ovaj zakon proklamuje i sadrži.
Prvo, smatramo da treba podržati izjednačavanje poreskih stopa, jer šarolikost stopa ne odražava prave efekte poreske politike. Takođe, snižavanje stope poreza na prihode od kapitala sa 20% na 10% treba da stimuliše tržište kapitala, koje je u ovom trenutku, a i u prethodnom periodu, rekao bih, svedeno na minimum. Stimulativna mera je i prepolovljena stopa po osnovu ostvarenog kapitalnog dobitka.
Posebno ovde treba potencirati stimulativne mere koje se odnose na oporezivanje prihoda od osiguranja lica, a koje su usmerene u dva pravca. Najpre, snižavanje stope poreza na prihode osiguranja lica sa 20% na 10% i novi način utvrđivanja poreske osnovice, gde se u troškove priznaju, koliko sam mogao da shvatim, uplaćene premije osiguranja, odnosno kod povučenih akumuliranih sredstava po osnovu udela člana dobrovoljnog penzijskog fonda uložena u kupovinu društva, gde se poreska osnovica utvrđuje kao razlika iznosa isplaćenog po osnovu osiguranja lica i iznosa povučenih akumuliranih sredstava uloženih u kupovinu anuiteta.
Takođe smatram da treba podržati, bez obzira na otpore koji će se javiti, i uvođenje jedinstvenog neoporezivog iznosa za sve obveznike godišnjeg poreza na dohodak građana, pošto se ovom merom stvara jednak poreski tretman svih poreskih obveznika po ovom osnovu, a takođe proširuje i broj poreskih obveznika, kako na domaća lica i preduzetnike tako i na strance.
Zakon treba podržati i zbog stimulativnih mera za poljoprivrednike, koji u narednoj godini neće plaćati porez na prihode od poljoprivrede i šumarstva. Mera jeste stimulativna, ali imajući u vidu konkretne iznose zaduženja, mislim da neće imati velike finansijske efekte.
Izmene i dopune Zakona o porezu na dobit preduzeća, sada pravnih lica, znatno su opsežnija i nastavak su aktivnosti na sprovođenju fiskalne reforme u cilju izgradnje podsticajnog i, rekao bih, lako primenljivog sistema oporezivanja.
Porez na dobit preduzeća je fiskalni instrument kojim se ostvaruju ciljevi stabilizacione fiskalne i ekonomske politike, razvojni aspekt privređivanja, podsticanje tržišta i konkurentske sposobnosti privrede. Navedeni ciljevi se mogu ostvariti samo stimulativnom poreskom stopom i ciljnim investiciono-razvojnim podsticajima. Pored toga, stvara se pravna sigurnost investitora, posebno inopartnera investitora, na dugoročnim osnovama koje ne podležu kratkoročnim promenama.
U tom cilju treba istaći samo neke mere i ovom prilikom ću ih pomenuti: poreski podsticaji za sva ulaganja u osnovna sredstva koja se odnose samo na nova sredstva, na nekorišćena sredstva, čime se stimuliše nabavka savremene profitabilne opreme, čime se sprečava sukcesivno korišćenje poreskog kredita za istu, odnosno korišćenu opremu; proširenje određenih kategorija rashoda u poreskom bilansu rashoda; realno, odnosno tržišno određivanje nabavne cene imovine fer vrednosti u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardima, sadržanim i usklađenim u Zakonu o računovodstvu i reviziji i, na kraju, jedinstvena primena uslova za otpis potraživanja kada je prošao rok za naplatu, čime se ona priznaju u rashode u poreskom bilansu.
Pored već postignute visoke usklađenosti odredaba ovog zakona sa rešenjima u zemljama EU, novim pozitivnim iskustvima razvijenih zemalja, ovim izmenama nastavljeno je i usaglašavanje sa poreskim propisima u pogledu utvrđivanja oporezive dobiti. Prvi put se kod utvrđivanja oporezive dobiti priznaju prihodi i rashodi iz godišnjih finansijskih izveštaja i stimulisanja razvoja finansijskog tržišta u funkciji opšteg privrednog razvoja.
Takođe, odredbe ovog zakona se odnose i na ogranke i poslovne jedinice stranih pravnih lica sa sedištem u drugoj državi, a koja obavljaju privrednu delatnost u Srbiji.
Sledeći cilj predstavlja usaglašavanje postojećih zakonskih normi sa pojedinim sistemskim zakonima koji su u međuvremenu doneti. Taksativno ću ih navesti: Zakon o računovodstvu i reviziji, Zakon o privrednim društvima, Zakon o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, Zakon o deviznom poslovanju, Zakon o bankama i drugi. Usaglašavanje ovog poreskog zakona je u funkcionalnoj vezi sa novodonetim zakonima, čime se vrši dalja dogradnja sistema oporezivanja dobiti pravnih lica.
Na samom kraju, još jednom želim potpuno jasno i precizno da istaknem da će poslanička grupa SPS u načelu podržati svih pet zakonskih predloga. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Mladen Grujić.

Poštovana gospođo predsednice, poštovane kolege, poštovana gospođo ministarka, pročitao sam vaš zakon o porezu na dobit preduzeća i zakon o porezu na dohodak građana. Verujte mi, baš sam se lepo osećao kada sam ih pročitao. U ovim zakonima, koje ste napisali, ima puno lepih i dobrih elemenata – smanjivanje poreske stope na isplatu dividendi, smanjivanje poreza na kapitalnu dobit, ukidanje poreza na prihod stečen u poljoprivredi i šumarstvu.
Jedina stvar koju niste uzeli u obzir je okruženje u kome se nalazimo. Kakva crna dividenda? Pa, pola zemlje je prošle nedelje falsifikovalo završne račune da bi prikazali da su jedan dinar u pozitivnom, da bi mogli dalje da se zadužuju kod banaka.
Ne znam da li se sećate, sedeo sam na ovom istom mestu prošle godine, a i vi ste takođe tu sedeli, kada smo pričali u ovoj istoj sali, ubeđivali ste nas da je povećanje poreza na dividendu sa 10 na 16 posto prošle godine dobro za zemlju, a ove godine, kada je istekla ta mera, ubeđujete nas u obrnuto. Prošle godine sam vam govorio da grešite, a ove godine vam kažem da je potpuno svejedno kolika je stopa poreza na dividendu, jer je malo preduzeća u Srbiji pozitivno u 2009. godini, a još će ih manje biti u 2010. godini.
Ove godine godišnji porez na dohodak građana će plaćati svi koji imaju prihod veći od tri prosečne godišnje zarade, po vašem predlogu. To je pogrešno. Proširujete broj ljudi koji plaćaju porez, umesto da one sa većim prihodima oporezujete po većoj osnovi. To bi bilo logičnije, pravičnije i, iznad svega, korisnije.
Stalno razmatrate smanjenje kapitalne dobiti na trgovinu akcijama na Beogradskoj berzi. Prošle godine ste je sveli na 0%, kao privremenu meru, a ove godine nam smanjujete sa 20% na 10%. Molim vas da mi objasnite koliko je velika ta grupa ljudi u Srbiji kojoj će biti bolje od ove mere. Da li ih ima 100.000, 200.000 ili 500.000?
Hoće li onim nesretnim ljudima na pruzi u Lapovu biti bolje jer sada imaju manji porez da plate na svu tu kapitalnu dobit kada trguju akcijama na berzi, kada nisu na pruzi? Ovo što vi radite je kao kada čovek ima rak, a vi mu prepišete uput da ode kod frizera. Poreza oslobađate samo šaku ljudi koja u ovom trenutku trguje na berzi i par inostranih brokera koji valjda nemaju šta drugo da rade, jer u Evropi je kriza, pa se još uvek zamajavaju kod nas na berzi.
Podneli smo nekoliko amandmana, koji su tehničke prirode i koji su bazirani na mišljenju Ministarstva finansija na Zakon o porezu na dohodak građana. Očekujemo da budu prihvaćeni, zato što su tehničke prirode i radi se o unapređenju ovog zakona. Ali, ono što treba menjati nije samo ovaj zakon, već generalno politika Vlade. Privredu ćete oživeti angažovanjem para iz budžeta, a ne ovim, svakako simpatičnim, ali beskorisnim izmenama zakona.
Ovim predlogom zakona ste sigurno stekli simpatije par bogatih Srba i sigurno ste zaslužili da vas barem pozovu na ručak u Šekspirovu, ali ako ova vlada nastavi ovako, ni tih par bogatih Srba neće imati od čega da isplati dividendu, koju im ove godine manje oporezujete. Onda može da se desi da vas pitaju šta radite i gde vodite ovu zemlju, a znamo da je ovoj vladi više stalo do mišljenja nekolicine bogatih, nego do mišljenja miliona Srba.
Na kraju da ponovim, lepo je sročen ovaj zakon, dobro ste se potrudili, stvarno ima simpatičnih mera, ali bojim se da nikakve koristi od njega neće biti. Hvala.