Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Prve sednice prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuju 53 narodnih poslanika. S obzirom na trenutne vremenske prilike, jasno je zašto je tako mali broj prijavljen u službenoj evidenciji.

Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje. Izvolite.

Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 48 narodnih poslanika, odnosno da nije prisutna najmanje 1/3 narodnih poslanika, zbog čega, saglasno članu 88. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, sednicu odlažem za jedan sat, odnosno za 11.05 časova. Zahvaljujem.

(Sednica je počela u 11.05 časova. Predsedava Gordana Čomić, potpredsednik Narodne skupštine.)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad nakon Poslovnikom utvrđene pauze, tj. odlaganja za jedan sat u odnosu na propisano vreme za početak sednice, s obzirom na to da u 10.00 časova nije bilo kvoruma potrebnog za rad.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje. Izvolite.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 86 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno više od 1/3 narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštenje o odsutnosti narodnih poslanika.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Zoran Kasalović, Milan Lapčević, Đuro Perić, Aleksandra Janković, Riza Halimi i Elvira Kovač.
Obaveštenje o pozvanima na sednicu.
Saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da je predsednica Narodne skupštine gospođa Slavica Đukić-Dejanović, pored predstavnika predlagača Olivera Dulića, ministra životne sredine i prostornog planiranja, pozvala da sednici prisustvuju i Nenad Tesla, direktor Republičkog geodetskog zavoda, i Kosta Mirković, pomoćnik direktora Republičkog geodetskog zavoda.
Prelazimo na 14. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O DRŽAVNOM PREMERU I KATASTRU (načelni pretres)
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada. Primili ste izveštaje Odbora za urbanizam i građevinarstvo i Zakonodavnog odbora.
Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe, i to: Poslanička grupa ''Za evropsku Srbiju'' - jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; Poslanička grupa SRS - jedan sat, sedam minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa G17 plus - 28 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa DSS – Vojislav Koštunica - 25 minuta 12 sekundi; Poslanička grupa "Napred, Srbijo" - 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa SPS-JS - 18 minuta; Poslanička grupa LDP - 14 minuta i 24 sekunde; Poslanička grupa ''Nova Srbija'' - 10 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa manjina - osam minuta i 24 sekunde i Poslanička grupa PUPS - šest minuta.
Saglasno članu 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi nijedne poslaničke grupe imaju pravo da govore svako po jednom, do pet minuta.
Molim sve poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Takođe vas obaveštavam da su poslaničke grupe ovlastile da ih predstavljaju: narodni poslanik Zoran Bortić poslaničku grupu SPS-JS; narodni poslanik Dragan Stevanović poslaničku grupu SRS i narodni poslanik Mićo Rogović poslaničku grupu ''Napred, Srbijo''.
Saglasno članu 142. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru.
Pre nego što pitam da li predstavnik predlagača želi reč, molim službu da mu dostavi karticu da bi mogao da se prijavi u elektronski sistem za glasanje.
Reč ima Oliver Dulić, ministar životne sredine i prostornog planiranja.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred vama se nalazi Predlog izmena i dopuna Zakona o državnom premeru i katastru. Na početku bih vas vrlo kratko obavestio o aktivnostima koje sprovode Republički geodetski zavod i službe katastra u Srbiji.
Dugogodišnji poslovi koje Republički geodetski zavod i katastri izvršavaju su: osnivanje, obnova i održavanje katastra nepokretnosti, premer vodova, osnivanje i održavanje katastra vodova, katastarski i komasacioni premer, adresni registar, održavanje registra prostornih jedinica.
Novim zakonom je Republički geodetski zavod, odnosno katastar nepokretnosti, dobio i nove nadležnosti. To su: premer državne granice i vođenje registra državne granice, procena i vođenje vrednosti nepokretnosti, osnivanje, održavanje i raspolaganje geodetsko-katastarskim informacionim sistemom, osnivanje i održavanje Nacionalne infrastrukture geoprostornih podataka, inspekcijski nadzor nad radom geodetske organizacije, daljinska detekcija, topografski premer i topografsko-kartografska delatnost, izdavanje i oduzimanje geodetskih licenci i centralni registar planskih dokumenata.
Donošenjem novog zakona o planiranju i izgradnji povećao se obim rada Geodetskog zavoda i rada katastara na nivoima lokalnih samouprava i definisane su tri nove oblasti.
Očekujemo veliki broj zahteva građana koji su, pre svega, vezani za postupke koji će se voditi oko pripreme digitalnih podataka za potrebe popisa stanovništva u 2011. godini, oko aktivnog učešća u predstojećim postupcima denacionalizacije i restitucije, odnosno vraćanja imovine, oko implementacije novog zakona o planiranju i izgradnji, koji definiše pitanje legalizacije, gde se u postupcima koje će građani voditi pred jedinicama lokalnih samouprava očekuje nekoliko miliona predmeta koje je potrebno obraditi, i oko jedne velike i krupne suštinske reformske obaveze lokalnih samouprava, da u narednom periodu donesu dva ključna akta - prostorni plan lokalne samouprave i plan generalne regulacije, koji bi trebalo da obezbede nesmetano i ubrzano izdavanje građevinskih dozvola i regulisanje građevinskih i urbanističkih parametara na teritorijama lokalnih samouprava.
Iz svih ovih razloga i iz potrebe da se građanima pruži pun servis i da ne bude nejasnoća u implementaciji ovih zakonskih propisa, uočila se neophodnost da se uđe u izmene i dopune Zakona o državnom premeru i katastru u onim segmentima gde ne postoji usklađenost sa druga dva zakona - Zakonom o planiranju i izgradnji i zakonom koji definiše hipoteku.
Rok za izjavljivanje žalbe na rešenje doneto u prvostepenom upravnom postupku od osam dana zamenjen je rokom od 15 dana. Na taj način smo ujednačili zakonske odredbe koje su definisane u ovom zakonu i u ova dva zakona koja sam spomenuo. Takođe, ovim zakonom se produžava rok za usklađivanje Pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji sa odredbama Zakona o državnom premeru i katastru.
U toku rasprave na odborima, u proceduri Skupštine, na izmene i dopune ovog zakona pristigla su tri amandmana. Zahvaljujem narodnim poslanicima koji su amandmane podneli i mogu sada da kažem da smo od tri amandmana prihvatili dva. U toku rasprave ćemo potvrditi da smo prihvatili amandmane narodnog poslanika Dragana Stevanovića i amandman narodnog poslanika Srete Perića.
Dame i gospodo narodni poslanici, pozivam vas da glasate za izmene i dopune Zakona o državnom premeru i katastru. Hvala.

Da li izvestilac Odbora za urbanizam i građevinarstvo, narodni poslanik Jovan Nešović, predsednik Odbora, želi reč? (Ne.) Zahvaljujem.
Da li izvestilac Zakonodavnog odbora, narodni poslanik Vlatko Ratković, predsednik Odbora, želi reč? (Ne.)
Da li želi reč narodni poslanik Bojan Mladenović, koji je izdvojio mišljenje na sednici Odbora za urbanizam i građevinarstvo prilikom razmatranja Predloga zakona? (Da.) Reč ima narodni poslanik Bojan Mladenović.

Dame i gospodo, građani Srbije, upozoravali smo DS, ministra i predstavnike Vlade na neprimenjivost Zakona o državnom premeru i katastru kako je napisan prošle godine. U raspravi, kako u načelu tako i u pojedinostima, argumentovano smo ukazali da određeni članovi ovog zakona neće moći da se primenjuju u praksi.
Ukazivali smo na to da su rokovi od osam dana i suviše kratki, da neće moći da se ispoštuju i amandmanima smo predložili da se sa osam pomere na 15 dana (odnosili su se na određene vrste žalbi i mnoge druge stvari iz ovog zakona). Petnaest dana je optimalan rok u kome se definisane radnje mogu obaviti na vreme, kako ne bismo dolazili u situaciju da se vremenski probijaju rokovi i na taj način krši zakon.
Ovi naši amandmani su prošle godine odbijeni bez jasnog i preciznog obrazloženja, a danas imamo slučaj da potpuno identične predloge daje Vlada Republike Srbije.
Sprovedeno je ono što je čest slučaj u praksi Skupštine, a to je da se amandmani odbiju samo zato što su ih pisali opozicioni poslanici. Krajnje je vreme da se sa ovakvom praksom prekine. Svako od nas piše amandmane s ciljem da se na neki način popravi zakon, odnosno da se precizira, ispravi, dopuni ili izbriše član zakona kako bi on bio daleko jasniji i precizniji.
Nekima očigledno nije jasno da je neophodno da se amandmani razmatraju bez ikakvih predrasuda prema bilo kojoj poslaničkoj grupi. Treba razmotriti i utvrditi šta je njihova suština i onda odlučiti da li je bolje njihovo prihvatanje ili odbijanje. Nažalost, u Srbiji, gde nedostaje demokratija, odnos prema predlozima zavisi od toga ko je njihov podnosilac. Da su ove moje tvrdnje tačne pokazuje i broj usvojenih amandmana stranaka koje su na vlasti u odnosu na usvojene amandmane opozicionih partija.
Ono što je takođe neprihvatljivo i što pokazuje da u ovom parlamentu ima veoma malo razumevanja, jeste veoma mali broj amandmana koji se usvoje u toku same rasprave u pojedinostima. Njihov broj je zanemarljiv, što znači da se veoma malo sluša njihovo obrazlaganje, da pre svega DS ne mari kada se o njima govori. Jednostavno, nemaju poverenja u ono što predlažu poslanici SRS ili drugi opozicioni poslanici. Jednostavno, ne žele da saslušaju i prihvate naše stavove i mišljenje o određenim članovima ovog ili nekog drugog zakona.
Mi ih obrazlažemo najbolje što možemo, kako bi bili prihvaćeni, jer ih isključivo pišemo u interesu građana Srbije. Čini mi se često da je naš rad uzaludan, jer nema ozbiljnosti kod onih ljudi koji odlučuju o njima i da se, nažalost, mnogo češće rukovode time ko ih je pisao, nego šta je u njima napisano.
Dao sam malo opširniji uvod u samu priču o amandmanima, i to s dobrim razlogom. Zarad građana Srbije, kojima se, pre svih, obraćam, želim da im ukažem na to kakve se stvari dešavaju u parlamentu, kako se ne uvažava stručnost naših ljudi, kako se na neki način ponižava rad narodnih poslanika SRS i drugih opozicionih poslanika.
Naime, prošle godine smo podneli više amandmana na Predlog zakona o državnom premeru i katastru. Gotovo svi su odbijeni. Zakon je usvojen 31. avgusta prošle godine i tada smo rekli da zakon neće biti primenljiv u onom obliku u kome je napisan. Evo, nakon par meseci celokupna javnost se može uveriti u tačnost naših tvrdnji, a krajnje je licemerno što sada Vlada Republike Srbije predlaže potpuno iste amandmane kao što su bili naši koji su odbijeni.
Oni koji su dali negativno mišljenje, oni koji su ih kritikovali, oni koji su ih odbili, sada su primorani da iste te promene sami predlože. Na neki način, priznali su svoju grešku i zato danas na dnevnom redu imamo izmene i dopune upravo ovog zakona. Zakon koji je na snazi svega par meseci plod je neozbiljnosti stranaka na vlasti, kao i cele Vlade Republike Srbije.
Postavljam pitanje – kome su potrebni zakoni koji važe samo par meseci? Zbog čega su odbijeni amandmani SRS, a onda identične predlaže Vlada Republike Srbije? Zbog čega se dešavaju ovakve stvari? Na ovaj način se potpuno guši demokratija, potpuno obezvređuje rad narodnih poslanika, kao i rad same Narodne skupštine. Hvala.

Da li predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa žele reč, po pravilu od najmanje ka najvećoj? (Da.) Narodni poslanik Čedomir Jovanović ima reč.

Gospođo Čomić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, dosta smo razgovarali o ovim temama tokom prethodne godine. Ovo nije prilika za rekapitulaciju svega onoga što je tada rečeno, ali jeste situacija u kojoj treba napraviti analizu efekata nekih odluka koje je parlament doneo.
Što se tiče izmena i dopuna postojećeg zakona, u najvećoj meri one su logične. Tačno je da su tada poslanici ukazivali na neodrživost rokova koji su utvrđeni iako se ne može smatrati lošom namerom da se skrate rokovi za, recimo, ulaganje žalbi ili izjašnjavanje po tom pitanju. Prosto, mi težimo efikasnijoj državi i to, samo po sebi, ne može biti problem, ali je činjenica da to nije bilo usklađeno s nekim drugim zakonima i to je veliki raskorak.
Drugi problem ovog zakona nije problem samog zakona. Radi se o izuzimanju iz onog zakona o kojem smo raspravljali u decembru, kada je limitiran broj zaposlenih u državnoj upravi. Tada smo rekli da se ne može broj zaposlenih ljudi u državnoj upravi ograničavati mehanički, a da se pri tom ne napravi analiza poslova koje od države očekujemo da radi. Tada smo rekli da se vrlo često naši građani suočavaju s neefikasnom državom, sa činjenicom da se i suviše dugo čeka na rezultat i da možda treba dodatno da zaposlimo ljude u administraciji da bi ta administracija bila efikasnija. Sada se suočavamo s prvim lošim posledicama. Članom 14. izmena i dopuna Zakona konstatuje se da Zakon o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u republičkoj administraciji neće biti primenljiv na Republički geodetski zavod. O tome smo vrlo ozbiljno razgovarali pre nekoliko meseci, kada smo tražili od Vlade da nam kaže koje poslove državna administracija preuzima na sebe, da bismo onda mogli da procenimo da li sa postojećim brojem zaposlenih ona te poslove može da uradi ili ne.
Ono što je veoma važno, gospodine Duliću, za nas kao poslaničku grupu, ne znam da li ste upoznati s amandmanom koji smo napisali, da se posle člana 12. doda novi član 12a. Time, praktično, tražimo da se odlučivanje u prvom stepenu prenese na lokalne samouprave.
Reći ću vam jedan konkretan razlog. U Beogradu je sada u postupku proces legalizacije bespravno izgrađenih objekata. Oko 200.000 zahteva je podneto. Vodimo kampanju tražeći od ljudi da legalizuju svoje objekte. Formirali smo Sekretarijat za legalizaciju da bi Gradska uprava mogla da bude efikasna, da bi Geodetski zavod mogao da bude efikasan.
Smatramo da je važno omogućiti u prvom stepenu delovanje lokalne samouprave. Tu argumentaciju prepoznajemo u činjenici da je nekada to bilo moguće. Ako Vlada insistira na tome da Republički geodetski zavod sve to radi, ako je vrlo komplikovano menjati druge zakone, onda je potrebno na neki način regulisati ovaj očigledan problem s kojim se suočavamo, problem u najavi. Jer, Zavod će biti zatrpan poslovima koje Beograd ne može, recimo, da uradi, kao ni mnoge lokalne samouprave, a građani će očekivati od onog ko je od njih tražio da legalizuju svoje objekte da bude efikasan u tom postupku legalizacije. Onda ćemo imati dosta nesporazuma između Gradske uprave i građana i između Gradske uprave i republičke administracije. A cilj ovakvih propisa je da se reše problemi koji postoje u sistemu, a ne da se oni uvećavaju.
Napisali smo dosta jasan amandman, da se Zakonom o glavnom gradu, odnosno drugim zakonom o lokalnoj samoupravi, odlučivanje u prvom stepenu, kao i vršenje operativnih poslova u prvom stepenu iz člana 1. ovog zakona može poveriti pojedinim jedinicama lokalne samouprave. Zakonom je predviđeno da se to može poveriti pojedinim jedinicama lokalne samouprave. Hteli bismo da ne samo u Beogradu, nego svim lokalnim samoupravama koje su izložene velikom pritisku u procesu legalizacije, tako nešto bude urađeno. Mislim da ćemo biti efikasniji.
Drugo pitanje koje je veoma važno u okviru ovog zakona je – šta ćemo sa svim drugim zakonima koji su u ovom trenutku, da ne kažem međusobno suprotstavljeni, ali ostavljaju dosta prostora za tumačenje, pa se onda lokalne samouprave i institucije koje se bave tim poslovima suočavaju s problemima zbog toga što nema koordinacije u tom tumačenju, pa se na jedan način tumači u jednoj opštini, na drugi način u drugoj opštini, na jedan način u jednom gradu, na jedan način u Beogradu, a na drugi način u Novom Sadu?
Prvo, to dovodi u pravno nejednak položaj građane ili kompanije koje se pojavljuju kao stranke, a s druge strane, to od države pravi sistem koji ima neujednačen stav prema problemima prema kojima bi morao da ima identičan stav. To je za nas, kao poslaničku grupu, važno.
Što se tiče ovih rokova, žao nam je što ne mogu da budu ispoštovani i kraći, ali oni nisu bili u skladu s nekim drugim zakonima - Zakon o hipoteci, Zakonom o upravnom postupku itd. Očigledno je da sada to mora da se menja i da treba tome da se prilagodimo.

Reč ima narodni poslanik Zoran Bortić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS-JS.

Poštovana predsedavajuća, uvaženo predsedništvo, poštovani ministre, predstavnici Ministarstva, cenjene kolege narodni poslanici, stepen uređenosti jedne države se meri, između ostalog, i činjenicom kako je u toj državi uređen premer njenog zemljišta, nepokretnosti i infrastrukturnih transverzala.
Republika Srbija je, nažalost, u ovoj oblasti organizovanja države u relativnom zaostajanju u odnosu na razvijene zemlje savremene Evrope, i to iz više razloga. Ne ulazeći u dublju analizu tih razloga, jer oni nisu predmet ove rasprave, želim samo da podsetim da je Srbija kroz ceo 20. vek bila sprečena da ovu oblast svog ustrojstva reguliše zbog ratova i promena političkog sistema i državne organizacije.
Danas je Srbija demokratska država, koja gradi institucije u skladu s najvećim demokratskim standardima savremenog sveta. Kao što je poznato, građani Republike Srbije su se na poslednjim izborima opredelili za evropski put Srbije, za uključenje naše države u evropske integracije, i na takvoj izbornoj volji građana formirana je koaliciona vlada koja vodi Srbiju u EU.
Da bismo kao država mogli da ispunimo standarde za postizanje tog cilja i da Srbiju na ravnopravnim osnovama uključimo u proces evropskih integracija, mi smo dužni da izgradimo institucije koje će suvereno regulisati odnose u društvu i svim oblastima društvenog života.
Da bismo izgradili institucije i obezbedili njihov autoritet, kompetentnost i suverenost u regulisanju društvenih odnosa, mi smo dužni da usvojimo takve zakonske i druge propise koji će stvoriti pretpostavke i uspostaviti pravila i principe da se u Srbiji, kao u bilo kom drugom evropskom društvu, pitanja od neposrednog interesa građana rešavaju brzo, efikasno i pod istim ili sličnim uslovima.
To je dug i složen proces, koji, pored zahteva koje sam pomenuo, podrazumeva i usklađivanje naše zakonske regulative kako sa drugim normativnim aktima koji su na snazi u našoj zemlji, tako i sa Ustavom Srbije, kao najvišim pravnim aktom.
Taj proces zahteva ne samo mukotrpan rad ovog parlamenta, već i dobru volju i napor svih poslaničkih grupa i svih nas narodnih poslanika da kroz konstruktivnu i demokratsku raspravu dođemo do najboljih zakonskih rešenja kojima ćemo stvoriti pretpostavke za uređeno društvo i izgradnju Srbije kao države u kojoj postoje i funkcionišu demokratska pravila u svim oblastima njenog organizovanja. To nam je, valjda, svima cilj, nezavisno od toga da li u ovom trenutku predstavljamo većinu ili opoziciju u parlamentu.
Srbija je država svih nas, nezavisno od trenutne političke pozicije u kojoj se danas nalazimo i cilj nam je isti - da izgradimo njene institucije, njeno zakonodavstvo i da je učinimo respektabilnom i demokratskom evropskom državom. Polazeći od takvog cilja, od zajedničke namere da izgradimo respektabilne institucije i pravni okvir koji je u skladu s evropskim standardima, Narodna skupština Republike Srbije ima pred sobom zadatak da, pored niza drugih pravnih propisa, reguliše i pitanje državnog premera i katastra u Republici Srbiji.
Moram da vas podsetim da ovo nije nimalo lako pitanje, da Zakon o katastru predstavlja izuzetno važnu oblast zakonske regulative u našoj zemlji, pa je, po mom dubokom uverenju, neophodna dobra volja i konstruktivna rasprava svih narodnih poslanika, nezavisno od toga da li pripadaju poslaničkoj većini ili opoziciji, kako bi se kroz tu raspravu došlo do najboljih i kompromisnih rešenja o svim pitanjima i kako bi novi zakon o premeru i katastru pomogao Srbiji da se u normativnom i institucionalnom smislu približi standardima evropske demokratije u ovoj oblasti.
Polazeći od takvog strateškog cilja, želim da vas podsetim da su razlozi za donošenje zakona o državnom premeru i katastru sadržani u potrebi da se otklone određeni nedostaci koji su uočeni u dosadašnjoj primeni važećeg Zakona o državnom premeru i katastru i koji se, pre svega, odnose na usaglašavanje Zakona o premeru i katastru sa drugim zakonima u pravnom sistemu Republike Srbije, na otklanjanje kolizije pojedinih zakonskih odredaba i definisanje rokova za postupanje Republičkog geodetskog zavoda.
Budući da važeći Zakon o državnom premeru i katastru u pogledu rokova za izjašnjavanje žalbe nije usaglašen s drugim zakonima u pravnom sistemu Republike Srbije, stekli su se uslovi za otklanjanje štetnih posledica po rad državnih organa u oblasti državnog premera, katastra, upisa hipoteka, kao i u oblasti uređenja prostora i zaštite životne sredine. Ti uslovi su stvoreni mogućnošću da u Skupštini po hitnom postupku usvojimo Zakon o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru.
U odnosu na postojeći zakon koji reguliše ovu oblast, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru vrši terminološko ujednačavanje teksta i odlikuje se preciznošću normi i njihovim izjednačavanjem s drugim zakonskim propisima i važećim Ustavom Republike Srbije.
Izvršene su ispravke naziva institucija, organa i informacionog sistema i data nova zakonska rešenja kojima su određene nadležnosti Zavoda, između ostalog i time što se Zavod izuzima od primene Zakona o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u republičkoj administraciji. Zavod se izuzima zbog realizovanja Zakona o ratifikaciji sporazuma o kreditu za razvoj, Zakona o zaduženju Srbije i Crne Gore kod Međunarodnog udruženja za razvoj, kao i zbog implementacija kreditnih sredstava za realizaciju programa i projekata u oblasti modernizacije katastarskog sistema Republike Srbije.
Navedenim međunarodnim sporazumom o kreditu Srbija je preuzela i obavezu da do isteka roka korišćenja kredita neće preduzimati nikakve mere kojima bi se bitnije menjali uslovi rada Zavoda. Pored toga, razlozi za izuzimanje Zavoda od primene navedenog zakona počivaju u činjenici da je Zavod, pored postojećih nadležnosti koje izvršava, Zakonom o državnom premeru i katastru dobio i niz novih nadležnosti, i to: premer državne granice i vođenje registra državne granice, procenu i vođenje vrednosti nepokretnosti, osnivanje, održavanje i raspolaganje geodetsko-katastarskim informacionim sistemom, osnivanje i održavanje nacionalne infrastrukture, geoprostornih podataka, inspekcijski nadzor nad radom geodetskih organizacija, daljinsku detekciju topografsko-kartografsku delatnost, izdavanje i oduzimanje geodetskih licenci i centralni registar planskih dokumenata.
Treba podsetiti da je Zakonom o planiranju i izgradnji propisan ubrzan proces legalizacije nelegalnih objekata, kao i konverzija prava korišćenja u pravo svojine na nepokretnostima. Te odredbe pomenutog zakona višestruko će multiplikovati poslove Zavoda, jer će imati milion predmeta vezanih za legalizaciju i višemilionski broj predmeta po pitanju konverzije i korišćenja nepokretnosti u vlasnički odnos nad njom. Uz to, Zavod je u obavezi da pripremi podatke za sve lokalne samouprave za potrebe izrade prostornih planova.
Do konačnog osnivanja katastra nepokretnosti za celu teritoriju Republike Srbije Zavod je zadužen da izrađuje i održava katastar nepokretnosti, blagovremeno i efikasno završava sve važne državne poslove, kao što su npr. poslovi vezani za realizaciju velikih državnih projekata, kao što su Koridor 10, Koridor 7, obilaznica oko Beograda, ''kineski'' most i most na Adi u Beogradu i drugi. Zavod će biti suočen i s ogromnim brojem poslova koji proističu iz postupaka denacionalizacije i restitucije, odnosno vraćanja imovine, kao i sa obimnim poslovima sveobuhvatne i digitalne pripreme za popis stanovništva koji je planiran za 2011. godinu.
Na kraju, treba ukazati i na činjenicu da se završetkom osnivanja katastra nepokretnosti višestruko povećati posao Zavoda u postupku održavanja katastra nepokretnosti. Imajući sve to u vidu, može se s pravom reći da je potpuno opravdan razlog da se Zavod izuzme od primene navedenog zakona.
Poštovane kolege narodni poslanici, odredbe Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru kojima se dopunjuju odredbe dosadašnjeg zakona odnose se na izradu tehničke dokumentacije za izvođenje geodetskih radova i stručni nadzor, kao i na izradu projekata geodetskog obeležavanja i broj lica s geodetskom licencom prvog reda koja geodetska organizacija mora zaposliti.
Novim zakonskim rešenjem je predviđeno da za izvođenje radova katastarskog planiranja, bonitiranja i komasacione procene zemljišta, geodetska organizacija mora imati najmanje jednog zaposlenog stručnjaka za melioraciju zemljišta s položenim stručnim ispitom, odgovarajućom licencom Inženjerske komore Srbije i radnim iskustvom od najmanje tri godine.
Ovim zakonskim rešenjima postiže se da se podigne kvalifikaciona struktura geodetskih organizacija i njihova stručnost i kompetentnost. Pored niza drugih značajnijih izmena i dopuna u odnosu na postojeći tekst Zakona o premeru i katastru, vrlo je važno što će danom stupanja na snagu ovog zakona prestati da važe zakonske odredbe niza zakona koje su anahrone i koje su umnogome otežavale obavljanje poslova u realizaciji premera i katastra nepokretnosti. Isto tako, novim zakonskim rešenjem znatno preciznije se uređuje nadležnost institucija i organa, preciziraju se rokovi u postupku i regulišu sva druga važna pitanja iz oblasti premera i katastra nepokretnosti.
Polazeći od činjenice, koju sam pomenuo na početku, a koja se može svesti na to da nijedna država ne može biti uređena dok ne uredi katastar vlastitih nepokretnosti, mislim da ovim zakonom Republika Srbija stvara dobre pretpostavke da se ova oblast reguliše na pravi način i u skladu s najvećim normativnim standardima koji važe u savremenom svetu. Zbog toga će poslanička grupa SPS-JS u Danu za glasanje glasati i podržati ovaj zakon. Hvala vam na pažnji.

Reč ima narodni poslanik Mićo Rogović, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe ''Napred, Srbijo''.