Poštovana predsedavajuća, uvaženo predsedništvo, poštovani ministre, predstavnici Ministarstva, cenjene kolege narodni poslanici, stepen uređenosti jedne države se meri, između ostalog, i činjenicom kako je u toj državi uređen premer njenog zemljišta, nepokretnosti i infrastrukturnih transverzala.
Republika Srbija je, nažalost, u ovoj oblasti organizovanja države u relativnom zaostajanju u odnosu na razvijene zemlje savremene Evrope, i to iz više razloga. Ne ulazeći u dublju analizu tih razloga, jer oni nisu predmet ove rasprave, želim samo da podsetim da je Srbija kroz ceo 20. vek bila sprečena da ovu oblast svog ustrojstva reguliše zbog ratova i promena političkog sistema i državne organizacije.
Danas je Srbija demokratska država, koja gradi institucije u skladu s najvećim demokratskim standardima savremenog sveta. Kao što je poznato, građani Republike Srbije su se na poslednjim izborima opredelili za evropski put Srbije, za uključenje naše države u evropske integracije, i na takvoj izbornoj volji građana formirana je koaliciona vlada koja vodi Srbiju u EU.
Da bismo kao država mogli da ispunimo standarde za postizanje tog cilja i da Srbiju na ravnopravnim osnovama uključimo u proces evropskih integracija, mi smo dužni da izgradimo institucije koje će suvereno regulisati odnose u društvu i svim oblastima društvenog života.
Da bismo izgradili institucije i obezbedili njihov autoritet, kompetentnost i suverenost u regulisanju društvenih odnosa, mi smo dužni da usvojimo takve zakonske i druge propise koji će stvoriti pretpostavke i uspostaviti pravila i principe da se u Srbiji, kao u bilo kom drugom evropskom društvu, pitanja od neposrednog interesa građana rešavaju brzo, efikasno i pod istim ili sličnim uslovima.
To je dug i složen proces, koji, pored zahteva koje sam pomenuo, podrazumeva i usklađivanje naše zakonske regulative kako sa drugim normativnim aktima koji su na snazi u našoj zemlji, tako i sa Ustavom Srbije, kao najvišim pravnim aktom.
Taj proces zahteva ne samo mukotrpan rad ovog parlamenta, već i dobru volju i napor svih poslaničkih grupa i svih nas narodnih poslanika da kroz konstruktivnu i demokratsku raspravu dođemo do najboljih zakonskih rešenja kojima ćemo stvoriti pretpostavke za uređeno društvo i izgradnju Srbije kao države u kojoj postoje i funkcionišu demokratska pravila u svim oblastima njenog organizovanja. To nam je, valjda, svima cilj, nezavisno od toga da li u ovom trenutku predstavljamo većinu ili opoziciju u parlamentu.
Srbija je država svih nas, nezavisno od trenutne političke pozicije u kojoj se danas nalazimo i cilj nam je isti - da izgradimo njene institucije, njeno zakonodavstvo i da je učinimo respektabilnom i demokratskom evropskom državom. Polazeći od takvog cilja, od zajedničke namere da izgradimo respektabilne institucije i pravni okvir koji je u skladu s evropskim standardima, Narodna skupština Republike Srbije ima pred sobom zadatak da, pored niza drugih pravnih propisa, reguliše i pitanje državnog premera i katastra u Republici Srbiji.
Moram da vas podsetim da ovo nije nimalo lako pitanje, da Zakon o katastru predstavlja izuzetno važnu oblast zakonske regulative u našoj zemlji, pa je, po mom dubokom uverenju, neophodna dobra volja i konstruktivna rasprava svih narodnih poslanika, nezavisno od toga da li pripadaju poslaničkoj većini ili opoziciji, kako bi se kroz tu raspravu došlo do najboljih i kompromisnih rešenja o svim pitanjima i kako bi novi zakon o premeru i katastru pomogao Srbiji da se u normativnom i institucionalnom smislu približi standardima evropske demokratije u ovoj oblasti.
Polazeći od takvog strateškog cilja, želim da vas podsetim da su razlozi za donošenje zakona o državnom premeru i katastru sadržani u potrebi da se otklone određeni nedostaci koji su uočeni u dosadašnjoj primeni važećeg Zakona o državnom premeru i katastru i koji se, pre svega, odnose na usaglašavanje Zakona o premeru i katastru sa drugim zakonima u pravnom sistemu Republike Srbije, na otklanjanje kolizije pojedinih zakonskih odredaba i definisanje rokova za postupanje Republičkog geodetskog zavoda.
Budući da važeći Zakon o državnom premeru i katastru u pogledu rokova za izjašnjavanje žalbe nije usaglašen s drugim zakonima u pravnom sistemu Republike Srbije, stekli su se uslovi za otklanjanje štetnih posledica po rad državnih organa u oblasti državnog premera, katastra, upisa hipoteka, kao i u oblasti uređenja prostora i zaštite životne sredine. Ti uslovi su stvoreni mogućnošću da u Skupštini po hitnom postupku usvojimo Zakon o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru.
U odnosu na postojeći zakon koji reguliše ovu oblast, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru vrši terminološko ujednačavanje teksta i odlikuje se preciznošću normi i njihovim izjednačavanjem s drugim zakonskim propisima i važećim Ustavom Republike Srbije.
Izvršene su ispravke naziva institucija, organa i informacionog sistema i data nova zakonska rešenja kojima su određene nadležnosti Zavoda, između ostalog i time što se Zavod izuzima od primene Zakona o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u republičkoj administraciji. Zavod se izuzima zbog realizovanja Zakona o ratifikaciji sporazuma o kreditu za razvoj, Zakona o zaduženju Srbije i Crne Gore kod Međunarodnog udruženja za razvoj, kao i zbog implementacija kreditnih sredstava za realizaciju programa i projekata u oblasti modernizacije katastarskog sistema Republike Srbije.
Navedenim međunarodnim sporazumom o kreditu Srbija je preuzela i obavezu da do isteka roka korišćenja kredita neće preduzimati nikakve mere kojima bi se bitnije menjali uslovi rada Zavoda. Pored toga, razlozi za izuzimanje Zavoda od primene navedenog zakona počivaju u činjenici da je Zavod, pored postojećih nadležnosti koje izvršava, Zakonom o državnom premeru i katastru dobio i niz novih nadležnosti, i to: premer državne granice i vođenje registra državne granice, procenu i vođenje vrednosti nepokretnosti, osnivanje, održavanje i raspolaganje geodetsko-katastarskim informacionim sistemom, osnivanje i održavanje nacionalne infrastrukture, geoprostornih podataka, inspekcijski nadzor nad radom geodetskih organizacija, daljinsku detekciju topografsko-kartografsku delatnost, izdavanje i oduzimanje geodetskih licenci i centralni registar planskih dokumenata.
Treba podsetiti da je Zakonom o planiranju i izgradnji propisan ubrzan proces legalizacije nelegalnih objekata, kao i konverzija prava korišćenja u pravo svojine na nepokretnostima. Te odredbe pomenutog zakona višestruko će multiplikovati poslove Zavoda, jer će imati milion predmeta vezanih za legalizaciju i višemilionski broj predmeta po pitanju konverzije i korišćenja nepokretnosti u vlasnički odnos nad njom. Uz to, Zavod je u obavezi da pripremi podatke za sve lokalne samouprave za potrebe izrade prostornih planova.
Do konačnog osnivanja katastra nepokretnosti za celu teritoriju Republike Srbije Zavod je zadužen da izrađuje i održava katastar nepokretnosti, blagovremeno i efikasno završava sve važne državne poslove, kao što su npr. poslovi vezani za realizaciju velikih državnih projekata, kao što su Koridor 10, Koridor 7, obilaznica oko Beograda, ''kineski'' most i most na Adi u Beogradu i drugi. Zavod će biti suočen i s ogromnim brojem poslova koji proističu iz postupaka denacionalizacije i restitucije, odnosno vraćanja imovine, kao i sa obimnim poslovima sveobuhvatne i digitalne pripreme za popis stanovništva koji je planiran za 2011. godinu.
Na kraju, treba ukazati i na činjenicu da se završetkom osnivanja katastra nepokretnosti višestruko povećati posao Zavoda u postupku održavanja katastra nepokretnosti. Imajući sve to u vidu, može se s pravom reći da je potpuno opravdan razlog da se Zavod izuzme od primene navedenog zakona.
Poštovane kolege narodni poslanici, odredbe Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru kojima se dopunjuju odredbe dosadašnjeg zakona odnose se na izradu tehničke dokumentacije za izvođenje geodetskih radova i stručni nadzor, kao i na izradu projekata geodetskog obeležavanja i broj lica s geodetskom licencom prvog reda koja geodetska organizacija mora zaposliti.
Novim zakonskim rešenjem je predviđeno da za izvođenje radova katastarskog planiranja, bonitiranja i komasacione procene zemljišta, geodetska organizacija mora imati najmanje jednog zaposlenog stručnjaka za melioraciju zemljišta s položenim stručnim ispitom, odgovarajućom licencom Inženjerske komore Srbije i radnim iskustvom od najmanje tri godine.
Ovim zakonskim rešenjima postiže se da se podigne kvalifikaciona struktura geodetskih organizacija i njihova stručnost i kompetentnost. Pored niza drugih značajnijih izmena i dopuna u odnosu na postojeći tekst Zakona o premeru i katastru, vrlo je važno što će danom stupanja na snagu ovog zakona prestati da važe zakonske odredbe niza zakona koje su anahrone i koje su umnogome otežavale obavljanje poslova u realizaciji premera i katastra nepokretnosti. Isto tako, novim zakonskim rešenjem znatno preciznije se uređuje nadležnost institucija i organa, preciziraju se rokovi u postupku i regulišu sva druga važna pitanja iz oblasti premera i katastra nepokretnosti.
Polazeći od činjenice, koju sam pomenuo na početku, a koja se može svesti na to da nijedna država ne može biti uređena dok ne uredi katastar vlastitih nepokretnosti, mislim da ovim zakonom Republika Srbija stvara dobre pretpostavke da se ova oblast reguliše na pravi način i u skladu s najvećim normativnim standardima koji važe u savremenom svetu. Zbog toga će poslanička grupa SPS-JS u Danu za glasanje glasati i podržati ovaj zakon. Hvala vam na pažnji.