Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, pretpostavljam da će vama saradnici preneti ono o čemu budem govorio, SRS je politička stranka koja prva u ovoj zemlji uoči problem i daje predloge za njegovo rešenje. Najbolja potvrda toga jeste kada je ovaj Zakon o državnom premeru i katastru bio na dnevnom redu u julu i kad smo mi o njemu tada govorili.
Za nas je neshvatljivo da posle par meseci imamo zakon o izmenama i dopunama zakona, i to nije sporno, to jeste uloga parlamenta da donosi i menja zakone, da prilagođava uslovima života i ono što se reguliše tim zakonom, ali ovo što je predloženo u izmenama i dopunama zakona, to svakako nije smelo da bude predmet izmena i dopuna.
Ne možemo sada sporiti političke korektnosti da ovo ne treba da se promeni, jer smo ukazivali da su rokovi od osam dana ne samo vrlo kratki, nego nisu u skladu sa Zakonom o opštem upravnom postupku, a odnosi se na pravo stranaka u postupku da određene žalbe ili neke druge zahteve podnose u roku od 15, a ne osam dana, kako je to bilo predviđeno ovim zakonom.
Zahvaljujući mojim kolegama iz SRS koji su govorili pre mene i na najbolji način osvetlili probleme iz oblasti Zakona o državnom premeru i katastru i, svakako, Zakona o prostornom planiranju i izgradnji koji se konvencionalno u narodu naziva još i ''zakonom o legalizaciji'' i s obzirom na to da su oni na najbolji način ukazali na probleme i dali predloge na koji način treba pristupiti rešenju tih problema, ja mogu da idem korak dalje i, želje radi, preventivno ukažem ministru, ali ja njega ne posmatram sada kao resornog ministra za oblast zaštite životne sredine i prostornog planiranja i izgradnje, nego kao člana Vlade, i ističem potrebu da se u Vladi prilikom utvrđivanja predloga zakona povede računa i da se oni usaglase jedni s drugima.
Besmisleno je u obrazloženju, odnosno u razlozima za donošenje ovog zakona reći da se tome pristupa jer se primetilo za pet ili šest meseci, koliko je ovaj zakon na snazi, da taj zakon nije usaglašen s drugim zakonima u pravnom sistemu Republike Srbije. Moralo se voditi računa u julu, kada smo raspravljali o ovom zakonu, da li je on usaglašen s drugim zakonima ili nije.
Drugi razlog je otklanjanje kolizije pojedinih zakonskih odredaba u samom zakonu. Pa, prilikom izrade zakona moralo se voditi računa o tome. Imajući u vidu osnovno zanimanje ministra Dulića, mogu da razumem i shvatim da određene stvari u tom momentu, jer čovek svaki dan napreduje, ne u svakom pogledu, nego u pogledu poslova koji su mu obaveza u ministarstvu, ali ako nije znao u tom momentu, valjda u Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja postoje ljudi koji imaju osnovno, elementarno pravničko znanje, pa onda ne bi došlo do ovakve situacije.
Ovaj Zakon o državnom premeru i katastru treba posmatrati kao opšti zakon u odnosu na Zakon o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u republičkoj administraciji.
Zakon o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u republičkoj administraciji donet je u decembru. U članu 1. tog zakona kaže se da se smanjuje, odnosno maksimira se čak u apsolutnom broju 28.400 zaposlenih u državnoj administraciji. U članu 1. stav 4. tog zakona je rečeno da se ove odredbe ne primenjuju na MUP, Ministarstvo odbrane, BIA i Upravu za izvršavanje krivičnih sankcija.
Političke korektnosti radi da kažem da je u članu 3. ovog zakona rečeno da se ove odredbe o maksimalnom broju zaposlenih neće odnositi na Republički geodetski zavod, i to je sasvim opravdan predlog. Neće se odnositi zbog izgradnje Koridora 10, zbog potrebe da se izvrši legalizacija bespravno podignutih objekata, jer je to posao zaista velikog obima. Ali, ova dva zakona se moraju dovesti u vezu i ministar Dulić je morao, prilikom donošenja tog zakona, da da neke napomene koje se tiču ovog zakona da to nije moguće uraditi u Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja.
S obzirom na to da je ovaj zakon stupio na snagu i trebalo je da se donesu akti o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji u Geodetskom zavodu, postavljam pitanje – šta od 1. januara pa konačno do današnjeg dana, a pogotovo što će možda glasanje o ovom zakonu biti na dnevnom redu krajem marta? Praktično, određen broj ljudi iz Zavoda bi trebao da ostane bez posla, i možda mnogi, pridružujem se kritici kolege Stevanovića, koji rade u Zavodu (ovo sad govorim čisto proizvoljno, ali pretpostavljam da ima i takvih situacija) nisu stručno osposobljeni da na najbolji način urade ove poslove, pa u tom smislu i treba napraviti neko pročišćavanje, ali broj zaposlenih svakako treba da bude povećan.
Možda je danas trebalo govoriti, ako su već na dnevnom redu izmene i dopune Zakona o državnom premeru i katastru, i staviti na analizu određen broj članova ovog zakona koji kažu da licence daje Zavod, a postoje mnogi stručnjaci u Zavodu, u centru, u službama katastra, koji su položili u Inženjerskoj komori i dobili licence. Na takve ne bi trebalo to da se odnosi.
Ne mogu da se složim, gospodine ministre, s vama, kada je kolega Mladenović rekao da buja divlja gradnja, a vi ste rekli – ona buja sto godina. U delu koji se odnosi na to da je nedozvoljene gradnje bilo i pre sto godina, to je tačno. Ali, da li znate da je od najave da je krajnji rok za podnošenje zahteva za legalizaciju 11. mart ubrzano počela gradnja, ali ne samo za zadovoljavanje sopstvenih potreba, nego i zarad izlaska na tržište s prodajom stambenih ili poslovnih prostora? O tome ste morali da vodite više računa. I, samo da povedete računa o različitosti prilikom naplate kod legalizacije. Hvala vam.

Iskorišćeno je sedam minuta od vremena poslaničke grupe.
Reč ima gospodin Mirko Munjić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, predlagač navodi tri razloga za donošenje ovih izmena i dopuna zakona. Prvi je usaglašavanje sa drugim zakonima, drugi je otklanjanje kolizije pojedinih zakonskih odredaba i treći je definisanje rokova za postupanje Geodetskog zavoda.
Kao što znamo, to ste i vi maločas rekli, u toku je postupak legalizacije, postupak prikupljanja prijava za legalizaciju bespravno izgrađenih objekata. Taj postupak traje do 11. marta, odnosno do sutra. U članu 194. Zakona o planiranju i izgradnji predviđeno je da, ukoliko zainteresovano lice u ovom roku ne podnese zahtev za legalizaciju, nema produžetka roka, odnosno da će zahtev biti odbačen jer se ovde radi o prekluzivnom roku.
Gospodine ministre, sigurno znate da su rokovi jedna od najvažnijih pravnih kategorija, i to po sistemu "prior tempore, potior iure" – "prvi u vremenu, jači u pravu". Ovde postoje, u stvari dve, vrste rokova. Jedni su ovi rokovi koji su prekluzivni, o kojima sam govorio, a druga vrsta rokova jesu oni koji se tiču samog postupka. Reći ću nešto o rokovima vezanim za samu legalizaciju.
Problemi u praksi mogu nastati kod ove druge vrste rokova, kada stranka u postupku, po nalogu organa koji vodi postupak, mora u određenom roku, na primer od 60 dana, da dostavi određenu dokumentaciju. Uzmimo uslovno da je ta stranka podnela određenu dokumentaciju, međutim da je istovremeno podnela i tužbu sudu, na primer, radi utvrđivanja. Šta se tada dešava? Organ svojim zaključkom treba da prekine postupak i da omogući stranci da do okončanja parničnog postupka faktički odloži prekluzivnost ovog roka.
Međutim, kao što i život donosi određene probleme, određene neizvesnosti, to će biti i u sudskoj praksi. Legalizacija faktički nije ni započela, a već se naziru neki problemi koji će biti u samom postupku legalizacije. Zbog čega je to? To je zbog toga što je i ovaj zakon, kao i ovaj prethodni, propustio da utvrdi u stvari mehanizam, gospodine ministre, da li neko u postupku legalizacije namerno opstruira proces legalizacije. Tog mehanizma nema.
Šta će se, dakle, desiti? Zamislite situaciju da je stranka koja je podnela zahtev istovremeno podnela i tužbu sudu u svojstvu tužioca, druga strana u svojstvu tuženog jeste lice koje je, na primer, raniji prodavac po nekom privatnom ugovoru. I šta se dešava? Taj raniji prodavac, normalno, nalazi advokata. Taj advokat, kao što je to i običaj, počinje na neki način da opstruira postupak time što će postupak da traje mnogo duže nego što bi trebalo.
Ovde se stvara jedan trio, jedan triling - državni organ, advokat, stranka u postupku, i znate, postupak se odugovlači po onom oprobanom sistemu, kojim se obično pojedini advokati bave, da dok jedan parničar kravu vuče za rogove, drugi za rep, advokat je muze. Postupak se odugovlači i šta se dešava? To se sve radi na štetu stranke koja je u postupku legalizacije.
Ovo je relativno prost primer kako će se odugovlačiti ovakav postupak legalizacije, a u praksi će biti još mnogo složenijih postupaka.
Gospodine ministre, zamislite situaciju da u roku od 60 dana treba dostaviti određena dokumenta. Evo, daću jedan složeniji primer. Dakle, stranka koja je podnela zahtev za legalizaciju kupila je zemljište od suvlasnika. Ovde postoje više suvlasnika. Može se desiti da je neki od suvlasnika umro, da je u inostranstvu ili u bivšim jugoslovenskim republikama. I šta se dešava? Ovde se kao prethodno pitanje postavlja ostavinski postupak i dok se taj ostavinski postupak ne završi, ne može se okončati ni parnični postupak. Tek kada se završi ostavinski postupak, dolazi do okončanja parničnog postupka. Jednostavno, onaj koji je podneo zahtev za legalizaciju, na kraju će zaboraviti i kada je i zbog čega je podneo taj zahtev.
Desiće se nešto slično kao kad, recimo, pitate nešto filozofa i on vam odgovori, a posle odgovora na to pitanje ni vi sami ne znate šta ste ga u stvari pitali. Tako će se desiti s ovom strankom koja je podnela zahtev za legalizaciju. Toliko o ovim rokovima u kontekstu legalizacije bespravno izgrađenih objekata.
Još samo nešto da kažem. Geodetski zavod se izuzima od primene Zakona o maksimalnom broju zaposlenih iz dva razloga. Jedan su, u stvari, ovi krediti koji su uzeti od MMF-a i koji su, u stvari, kočnica da se Geodetski zavod uredi na način kako bi trebalo da se uredi. Dakle, uzimanjem svakog novog kredita upadamo u novu zamku. Ono što mislimo da imamo, u stvari ima nas, i tako da je nemoguće i Geodetski zavod urediti kako bi trebalo da se uredi.
I još nešto da kažem. Geodetski zavod se izuzima od primene ovog zakona bez prethodno tačno utvrđenog broja radnika koji su potrebni za obavljanje ovih poslova. Izuzima se, takođe, i bez prethodno jasno i precizno urađene analize potrebnih sredstava za prijem novih radnika. Izuzima se i bez analize mogućnosti preraspodele radne snage i samo se konstatuje da za primenu ovog zakona nisu potrebna nova finansijska sredstva.
Potrebna su nova finansijska sredstva, i to je trebalo jasno reći. Potrebna su finansijska sredstva u stvari iz onog budžeta za koji je skoro predsednik Republike rekao da se vrlo sporo puni, da on nije zadovoljan time kako se sredstva u budžet prilivaju. Naravno da nije zadovoljan, i ne može da bude zadovoljan, iz jednog prostog razloga - a ko će da puni taj budžet, da li oni sa pruga, da li oni nezadovoljni radnici koji pokušavaju da iskažu svoje probleme na međunarodnim putevima i prugama, da li žrtve mafijaških privatizacija, da li gladni, da li nezaposleni itd.?
Vi se hvalite navodnim uspesima. Opstajete zato što imate većinu, kakvu-takvu većinu, ali znajte, setite se samo one izreke – manjina je ponekad u pravu, a većina uvek greši. Ja duboko verujem u tu izreku.

Sedam minuta i 45 sekundi je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Reč ima gospodin Nemanja Šarović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Duliću, dobro je da ste otvorili ovu temu vezanu za mogućnost konverzije prava korišćenja zemljišta u pravo svojine jer to je upravo najveća pljačka koja se u ovom trenutku odigrava u Srbiji.
Vi ste, naravno, nemušto pokušali da svoju odgovornost umanjite i kažete da se to sada nalazi u rukama Poreske uprave i da Ministarstvo više nema nikakve veze s tim, ali to, gospodine Duliću, mi ne možemo prihvatiti ni u kom slučaju. Evo, reći ću vam i zašto.
Taj vruć krompir je stavljen u ruke poreskih uprava i jedinica lokalne samouprave ne Zakonom o planiranju i izgradnji, jer u tom trenutku se i u javnosti bila povela polemika, jer je bilo predviđeno rešenje koje bi išlo u prilog onima koji su u privatizaciji u bescenje kupovali preduzeća ne zato da bi održali proizvodnju, ne zato da bi je proširili, da bi dalje zapošljavali radnike u Srbiji, već, pre svega, da bi došli do građevinskog zemljišta po izuzetno povoljnim okolnostima.
Najbolji mogući primer za to je upravo Luka Beograd, jer to je zemljište koje se nalazi u najužem centru Beograda, i ukoliko ste hapsili nekakvu građevinsku mafiju u Zrenjaninu pa tvrdili da je ta građevinska mafija zaradila milione evra, zamislite onda o kolikim se iznosima radi kada je u pitanju ne nekoliko ari, već više od stotinu hektara, i to u najužem centru Beograda, na obali reke Dunav.
To je apsolutno najperspektivnije zemljište i sigurno je da će profiti biti ogromni. Podsetio bih javnost da je gospodin Mišković vlasnik Luke Beograd, iako je Luka Beograd kupljena preko nekog luksemburškog preduzeća onako kako je to i bila praksa prilikom privatizacije, i da postoji plan njegove korporacije za izgradnju stambeno-poslovnog kompleksa od 2,5 miliona kvadratnih metara.
Ukoliko na taj način bude ostvaren profit samo po hiljadu evra po kvadratu, a siguran sam da će barem toliko biti jer će cene i poslovnog i stambenog prostora na toj lokaciji biti izuzetno velike, prostom računicom zaključujemo da će tu nečiji prihod (ekstra profit, kako bismo ga možda nazvali) biti negde oko 2,5 milijarde evra.
Duboko verujem da je uredba koju je donela Vlada Republike Srbije ne samo protivustavna i protivzakonita, već da je plod dogovora koji postoji duži niz godina.
Napraviću retrospektivu onoga što ste govorili vi i drugi čelnici DS-a. Nekada ste, pre izbora 2008. godine, svi bili izuzetno čvrsti u stavu da se tu nikada neće bilo šta graditi, da je Luka Beograd jedna od četiri strateške luke u Srbiji. Vi ste to, gospodine Duliću, ponavljali i kasnije, a vidimo da polako dolazite do toga da vlasnicima krupnog kapitala, najvećim tajkunima u Srbiji, omogućavate, nakon te pljačkaške privatizacije, da sada i pravo korišćenja zemljišta pod najpovoljnijim mogućim uslovima, pod uslovima koji su daleko od tržišnih, prevedu konverzijom u pravo svojine.
Tvrdite kako će ta konverzija biti urađena tako što će se od tržišne cene određenog zemljišta, to ste pričali i na taj način obmanjivali javnost, biti odbijena cena uložena u pribavljanje prilikom privatizacije. To je pogrešno, gospodine Duliću, iz nekoliko razloga. Prvi i osnovni razlog je to što pravo korišćenja građevinskog zemljišta prilikom kupovine Luke Beograd nije ni ulazilo u procenjenu vrednost.
Kada je Luka Beograd kupovana, da krenemo od toga, procena Ekonomskog instituta knjigovodstvene vrednosti kapitala samo osnovnih sredstava, bez zemljišta, bez mnogih drugih stvari je bila 1.773 dinara po akciji. Ponuđena cena, ukoliko se ne varam, bila je 494 dinara. To je cena koja je ponuđena Akcijskom fondu Srbije. Na kraju je plaćano 800 dinara po akciji, a cena je na berzi dostizala u pojedinim trenucima čak i 7.000 dinara po akciji. Dakle, prodato je po 800, cena je dostizala 7.000, pa sami računajte koliki je iznos tu država izgubila.
Naravno, čitava ta igra oko tog zemljišta traje već duže vreme. Pokušaj rešavanja i dolaženja do određenih činjenica bio je i u Skupštini grada kada je, 13. aprila 2009. godine, formirana Komisija za utvrđivanje činjenica vezanih za postupanje nadležnih organa i organizacija u vezi sa statusom lokacije Luke Beograd. Ta je komisija formirana na predlog LDP-a, a čitavom tom postupku formiranja komisije su pružale podršku i sve ostale stranke vladajuće koalicije u Beogradu – DS, SPS, G17 i svi ostali.
Naravno, kada ste formirali tu komisiju, cilj je bio da se u javnosti stvori privid kako vi nemate nikakve veze s gospodinom Miškovićem, kako se tu ne radi o jednoj od najvećih pljački u 21. veku, a verovatno je to najveća pljačka i državnog budžeta i građana Srbije, ali niste računali da će bilo ko išta ozbiljno raditi u toj komisiji.
Komisija je održala nekoliko sastanaka, saslušan je pravni pravobranilac, saslušan je Oliver Glišić, koji je član Gradskog veća, saslušan je i gradonačelnik Beograda Dragan Đilas. On je tokom 2008. godine, pre onih republičkih i lokalnih izbora, govorio i zabavljao javnost Srbije tvrdnjama kako nema te sile koja će ga naterati da to zemljište, koje pripada gradu i Beograđanima, prepusti tajkunima.
Na primer, pročitaću vam samo jednu stvar. On je tada, u aprilu 2008. godine, rekao da prema procenama stručnjaka zemljište na kome se nalazi Luka Beograd vredi oko 500 miliona evra. To je, naravno, i znatno više, ali da nakon premeštanja Luke treba vratiti gradu to zemljište. Đilas je rekao da ga ne interesuje čije je vlasništvo ta kompanija i dodao da je Luka Beograd dobila zemljište na korišćenje i da ga, ako se time više ne bavi, treba vratiti prvobitnom vlasniku.
U skladu s prethodnim Zakonom o planiranju i izgradnji, pri jedinicama lokalne samouprave postojale su komisije čiji je zadatak bio da se, u skladu sa zakonom, ukoliko je nekome dato zemljište na korišćenje a nije privedeno nameni, oduzme to zemljište i vrati jedinicama lokalne samouprave.
Šta mislite ko je nakon izbora 2008. godine postavljen na mesto predsednika te komisije u gradu Beogradu? To je bio gospodin Oliver Glišić, inače član Gradskog veća, jedan od advokata Luke Beograd. Kada biste danas proverili veb prezentaciju advokatske firme gospodina Glišića, verujem da biste i dalje tamo našli njegovo ime i da biste u spisku klijenata našli Luku Beograd. Očigledno je da u svemu tome postoji sukob interesa.
Naravno, gospodin Glišić nije odredbe zakona sproveo u delo i nije pokrenuo postupak za oduzimanje tog zemljišta koje je sada sporno od Luke Beograd, već je rekao da čeka donošenje (to je nešto što sam ga pitao na jednoj od sednica Anketnog odbora) novog zakona. Zamislite pravnika koji kaže – neću da postupam po aktuelnom zakonu, čekam donošenje drugog.
A on je, očigledno, kao i vi, gospodine Duliću, kao i gospodin Đilas, znao kakav će taj novi zakon biti, zato što ste ga pisali zajedno sa tajkunima koji iz ovoga izvlače najveću korist, kao što ste i uredbu Vlade Republike Srbije o kriterijumima na osnovu kojih će se izvršiti konverzija prava korišćenja u pravo svojine ovog zemljišta pisali zajedno s Miškovićem, Bekom i ostalim tajkunima, o kojima nažalost u Srbiji nijedan medij ne sme da govori i protiv kojih glas smeju da podignu jedino predstavnici SRS.
` Da stvar još bude zanimljivija, predsednik Upravnog odbora Direkcije za izgradnju grada Beograda Milan Perović takođe je jedan od pravnih savetnika Luke Beograd, a takođe je na tu funkciju postavljen na predlog LDP-a, iako, kako i oni priznaju, on nije član LDP-a nego DS-a.
Sve ovo, draga gospodo, pokazuje da se ovde radi o ozbiljnoj ujdurmi, da ćete vi na ovaj način oštetiti i budžet grada Beograda i budžet Republike Srbije, i jasno je da ste u ovo apsolutno svi umešani.
Ovih pet kriterijuma koje ste dali, gospodine Duliću, napravljeni su tako da bi i ono što je dato prilikom kupovine Luke Beograd bilo dodatno povećano, odnosno da bi bila smanjena cena te nadoknade koju će vlasnici Luke Beograd morati da doplate da bi izvršili konverziju zemljišta.
Gospodine Duliću, molim vas da sada konkretno odgovorite na sve ovo, a onda ćemo imati priliku dalje da nastavimo ovu diskusiju. Hvala vam.

Jedanaest minuta je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Reč ima ministar Oliver Dulić.

Svim narodnim poslanicima odgovoriću na kraju, kada se završi rasprava.

Zahvaljujem.
Reč ima gospodin Milorad Buha.

Dame i gospodo, uvaženi građani Srbije, krenuću od kritičkog odnosa ministra, koji je ovde priznao da je zbog njegove greške, odnosno greške Ministarstva, došlo do ovih izmena i dopuna. Ministre, samo da vam kažem da niste krivi. Vi ste po profesiji doktor i prirodno je da ne možete snositi odgovornost za promašaj koji su prevashodno formalno-pravne prirode, odnosno isključivo formalne prirode. Vi to ne razumete, ali ono što treba da razumete, to je da su greške učinile vaše službe. Vaše službe u Ministarstvu su morale izvršiti sve ono što ste nam ovde naveli u obrazloženju Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru.
Naime, u razlozima za donošenje ovog zakona kažete da predlažete izmene i dopune zakona zbog propusta koji su nastali, a oni su rezultat neusaglašenosti zakona sa drugim zakonima u pravnom sistemu Republike Srbije. Pod dva je otklanjanje kolizije pojedinih zakonskih odredaba i treći je definisanje rokova za postupanje Republičkog geodetskog zavoda. Ovo su isključivo formalno-pravni razlozi.
Ministre, kada izađete ovde i kažete da je to greška Ministarstva, onda morate i kazniti one koji su odgovorni za to. Pravna služba u vašem ministarstvu, pravna služba Vlade i sve ostale službe državnih organa ne smeju dopustiti koliziju, neusaglašenost zakonskih propisa. A gde ste vi krivi, ministre? Krivi ste u tome što niste osposobili državni organ koji je ovog trenutka najvažniji u postupku regulisanja odnosa u oblasti prostora i postupku legalizacije, a to je Geodetski zavod.
Geodetski zavod je, što vi takođe ne znate, dobio bitku sa teoretičarima koji su zagovarali dalji nastavak rada putem zemljišne knjige, gruntovnice, posebno na prostoru Vojvodine. Ono što su pravne službe Geodetskog zavoda učinile, to je da su uspele kroz pragmatičan pristup pobediti teoretski zasnovane principe koji se zasnivaju na elementima germanske škole. Ono što mi danas imamo, zemljišnu knjigu, katastarsku knjigu, to je ovog trenutka najsavremeniji oblik vođenja evidencije.
To vi ne znate, to ću vam reći i morate daleko veću pažnju posvetiti Geodetskom zavodu. Zašto? Zbog toga što ista ta služba koja na grbači danas ima na desetine hiljada predmeta koji su nerešeni... A zašto su nerešeni? Zbog toga što nemaju dovoljan broj radnika, nemaju dovoljan broj stručnih radnika, nisu dovoljno tehnički opremljeni, nemaju informacione tehnologije koje zahtevaju ovaj oblik rada i postupanja, nemaju adekvatne zarade, koje bi morale biti daleko veće i daleko bolji pristup svih drugih državnih organa prema ovom državnom organu.
Geodetski zavod ovog trenutka ima najvažniji zadatak, pored svih onih koje je doneo Zakon o državnom premeru i katastru, da reši postupak legalizacije. Ono što je ovog trenutka najvažnije za državni sistem jeste da se legalizacija dovede do kraja. On to ne može učiniti.
Imali smo pre mesec dana štrajk u Geodetskom zavodu. Dolazim iz Novog Sada. U Novom Sadu je na desetine i na stotine stranaka stajalo pred Geodetskim zavodom. Stoje i danas, stajaće i ubuduće. Zašto? Zato što nemaju adekvatne prostorije, nemaju dovoljan broj radnika za normalno postupanje, nemaju tehnologije kojima moraju i treba da obrade adekvatan broj predmeta.
Što se tiče same legalizacije, bespravnu gradnju, ministre, ovim zakonom i ovim sistemom državne kontrole nećete zaustaviti. Prvo, legalizacija nije rešena u normativnom smislu.
Evo, u praksi, da sada krenemo od naknade (ona je možda i nebitna u formalno-pravnom smislu, ali je bitna s finansijskog, ekonomskog i političkog aspekta), podatak – po metru kvadratnom u Inđiji će građanin platiti tri evra, u Novom Sadu 14 evra (govorim o individualnoj stambenoj izgradnji), a u Beogradu za otprilike istu komunalnu izgradnju 67 evra. Gledajte, u pogledu komunalne izgradnje Inđija nema 22 puta manje troškova, niti Novi Sad pet puta. Kako se može dozvoliti takva situacija?
Vi ste to kroz zakon omogućili. Šumarac je 2003. godine pričao o tome da će legalizacija biti jeftina, ubrzana, transparentna itd. Ništa od toga nismo napravili. Legalizovano je svega, u načelnoj raspravi smo o tome pričali, nekih 12-15% objekata koji su ušli u postupak. S ovom razlikom, budite ubeđeni da građani Beograda ne mogu platiti ovako visoku cenu, bez obzira što će se to plaćati u više rata.
Ono što je bitno naglasiti to je da, kroz ovaj način ubiranja sredstava, građani u Beogradu i drugim lokalnim samoupravama gde su razrezane ovako visoke naknade za uređenje građevinskog zemljišta, plaćaju visoke naknade kao vid poreza, državne odmazde, državne rente itd. Legalizacija ne može biti naknada poreza, ne može biti određen vid odmazde zato što ste promašili postupak, niste dobili građevinsku dozvolu, niste dobili upotrebnu dozvolu itd.
Ministre, morate vratiti u ovaj parlament Zakon o prostornom planiranju, zakon o legalizaciji, koji će u kompleksnom vidu razmotriti sve one elemente o kojima sam govorio. Slušali ste predstavnike opozicije koji su govorili o problemima u legalizaciji. Ovaj zakon ih sigurno neće rešiti. Hvala.

Sedam minuta i 20 sekundi je utrošeno od vremena poslaničke grupe.
Gospodin Nemanja Šarović želi da mi ukaže na povredu koju sam učinio. Izvolite.