Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Radiša Ilić.

Dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče međunarodnog prevoza u drumskom saobraćaju, do sada ste imali bezbroj primera zbog koga su trpeli i srpski prevoznici, ali i državna kasa. Srbija, kao tranzitna zemlja na raskrsnici između Evrope i Azije, sigurno može bolje iskoristiti resurse koje joj daje upravo ovakav geostrateški položaj.
Međutim, u prethodnom periodu veliki broj domaćih prevoznika nije bio u mogućnosti da se bavi međunarodnim transportom zbog načina i kriterijuma za izdavanje dozvola. Dešavalo se čak da naši prevoznici s punim šleperima poljoprivrednih proizvoda, voća i povrća, čekaju na dozvole, međutim, ne na one koje se tiču kvaliteta i ispravnosti robe, već upravo one koje će omogućiti rad domaćeg prevoznika. Sada predlagač menja upravo član 3, koji se odnosi na način dobijanja određenih kategorija dozvola, i nadamo se da će se dosadašnja praksa promeniti.
U okviru člana 1. ovih izmena i dopuna prokomentarisao bih tačku 30), koja se odnosi na putni list. O tome je nešto prethodno govorio i narodni poslanik Nikola Savić. Putni list je dokument koji u sebi pored podataka o vozaču i ispravnosti vozila sadrži i spisak putnika kao prilog. Predvideli ste da prevoznik putni list zaključi pre postavljanja autobusa za ukrcavanje putnika. Postavlja se pitanje kako to izvesti s obzirom na to da je moguće da se neko od putnika koji su zakazali i platili vožnju jednostavno ne pojavi u predviđeno vreme za polazak. Šta tada prevoznik treba da radi?
Još ako uzmemo u obzir član 20. ovog predloga zakona o izmenama i dopunama, gde se u tački 1b, u odeljku koji govori o novčanim kaznama, kaže da će prevoznik biti kažnjen sa 250.000 dinara ako je podatke unete u putni list sa spiskom putnika precrtao ili ispravljao. Takođe, u istom ovom članu, u tački 1a piše – prevoznik se uslovljava da u taj putni list sa spiskom putnika podatke unosi pisaćom mašinom ili štampačem kompjutera. Kako je to moguće sprovesti u delo teško je zamisliti, jer ovakvom zakonskom odredbom vi prevoznike i vozače stavljate u položaj nepogrešive osobe.
U obrazloženju razloga za donošenje zakona kaže se da je cilj usklađivanje važećih propisa s propisima EU, zatim da se uvede red na saobraćajnom tržištu međunarodnog prevoza i pružanju staničnih usluga u obavljanju tog prevoza. Pravo pitanje bi bilo – kada ćemo, pre svega, putnu infrastrukturu u Srbiji, s propalim kolovozom, oronulim mostovima, udarnim rupama, bez odgovarajuće signalizacije, prilagoditi putnoj infrastrukturi EU?
Za ovih šest godina, koliko sam u parlamentu, svedok sam da je Narodna skupština usvojila desetine i desetine predloga Vlade za davanje garancija za kredite, kojima se Srbija i javna preduzeća koja se bave niskogradnjom i putevima zadužuju na ime izgradnje putne infrastrukture. Poslednje zaduživanje je bilo za Gazelu. Međutim, ogromne pare su potrošene, a međunarodne saobraćajnice su u veoma lošem stanju. Dovoljno je proći samo autoputem duž Srbije da bismo se u to uverili.
Imali smo dosta slučajeva čiste diskriminacije naših prevoznika od susednih država. Doduše, država je reagovala, ali sa zakašnjenjem. Ubuduće, za svako neopravdano maltretiranje i šikaniranje naših prevoznika od nadležnih organa pojedinih stranih zemalja odmah treba primeniti recipročne mere.
Navešću vam primer od pre par godina, kada su se našli u sporu naši i hrvatski prevoznici koji su radili na prevozu šećerne repe iz Vojvodine za šećerane u Hrvatskoj. Hrvatski prevoznici su bez problema ulazili u Srbiju, utovarali šećernu repu i vozili za hrvatske šećerane, dok su prevoznici Srbije sa natovarenim kamionima čekali na granici da se Hrvati smiluju da ih puste. Tek na kraju kampanje, kada je uglavnom sva šećerna repa prevezena, naši organi su se setili da donesu recipročne mere.
Sigurno je ovakvih primera bilo još puno u Srbiji i to samo pokazuje kako su se, ja bih rekao - nikako, štitila prava domaćih prevoznika.
Novim članovima 6b i 6v se predviđa da domaći i strani prevoznik može da obavlja međunarodni linijski ili vanlinijski prevoz putnika samo autobusom. Ovo će, pre svega, značiti kraj za veliki broj naših ljudi koji su na ovakav način ostvarivali prihod za sebe i svoju porodicu.
Uzmimo, na primer, linije koje su funkcionisale u pograničnom pojasu, recimo od Niša do Bugarske, od Zaječara do Bugarske, zatim iz Banata do Rumunije i Mađarske, prema Republici Srpskoj, Crnoj Gori, Makedoniji itd. Te kratke međunarodne linije bi mnogo lakše funkcionisale kada bi tzv. kombi vozila ili minibusi i dalje mogli da vrše svoju delatnost. Ovako se to odnosi samo na autobuse i sigurno je da će građani od toga imati samo štetu. Prevoz putnika u manjim vozilima karakterisala je rentabilnost, jer su uvek 100% popunjena, dok je slučaj s autobusima drugačiji, pa će samim tim i interes prevoznika biti manji.
U članu 19. tačka 15) verovatno se potkrala greška, jer se kaže: "ako obavlja međunarodni javni linijski prevoz putnika bez dozvole za međunarodni javni prevoz koju izdaje", ovo podvlačim, "savezni organ nadležan za poslove saobraćaja". SRS je amandmanom intervenisao upravo zbog ove odrednice "savezni organ", jer tako nešto više ne postoji kod nas u Srbiji, osim ako se neko nije namerno istrčao, imajući u vidu planove pojedinih političkih činilaca u budućoj regionalizaciji Srbije.
Ovom prilikom bih istakao primer koji se verovatno kosi s pojedinim zakonima u Republici Srbiji, a tiče se transporta robe i sirovine u Republici Srbiji od strane Šiptara sa teritorije KiM. Već duži niz godina pomenuti prevoznici, prelazeći administrativnu granicu AP KiM, u prvom gradu na teritoriji centralne Srbije (recimo, Prokuplje i Vranje) uzimaju probne tablice i s takvim tablicama (rekao bih - zalepljenim kartonom) krstare srpskim drumovima.
Konkretno, najviše ih dolazi u popovačku fabriku cementa, gde prioritetno utovaruju robu, dok naši prevoznici mogu samo da gledaju šta se to dešava sa strane. Zatim se vraćaju na KiM, na granici bacaju probne tablice koje su namenski i vremenski ograničene, stavljaju neke svoje i nastavljaju put. To se tako dešava i danima i mesecima i godinama.
Sada pitam, a voleo bih da dobijem odgovor – s kojim putnim ispravama putuju ti vozači, s kojim ličnim kartama, s kojim vozačkim i saobraćajnim dozvolama, čiji su memorandumi na tim dozvolama i putnim ispravama i čiji pečati? Takođe, zanima me na koji način takvi prevoznici nadoknađuju korišćenje srpskih puteva, s obzirom da se registruju na teritoriji KiM i da novac ide nelegalnim šiptarskim institucijama.
U Srbiji mogu da nanesu štetu građanima, njihovoj imovini, mogu da ugroze nečiji život i da, jednostavno, s tim kartonskim tablicama, nestanu. Da ne govorim o svakodnevnom rabljenju kolovoza vozilima koja su sa teretom teška više od 50 tona. Ponavljam, to se dešava iz dana u dan. Da ne govorim šta bi se desilo u obrnutoj situaciji, da su u pitanju naši prevoznici koji prevoze robu na teritoriji AP KiM. Ovo ispada kao kad bi neko od nas išao do, recimo, Kovina, zatim svrati do policijske stanice, uzme probne tablice, vozi se do Sombora, dođe do Šapca, baci te probne tablice, vrati stare itd. Na šta bi to ličilo?
Odgovor na ovo pitanje, pored gospodina ministra, možda bih podrobnije i konkretnije dobio od predstavnika MUP, ali ukoliko može da odgovori, nije zgoreg da se čuje neko objašnjenje.
Pitanje je sada kako će se ovim zakonom, ponavljam, tretirati Šiptari sa KiM koji prevoze robu sa KiM preko Srbije za EU ili neku drugu zemlju. Na osnovu čijih zakona će oni završavati sve pravne poslove u vezi s međunarodnim transportom? Naša država treba da sačuva svoj integritet i ugled i da takvim licima ne dozvoli tranzit kroz Srbiju.
Za Srbiju je legalno sve što nosi pečat državnih organa Srbije ili UMNIK organa, UN, ukoliko dolazi s teritorije KiM. U suprotnom, narušava se suverenitet Republike Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Bojan Mladenović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici i građani Srbije, saobraćaj je od izuzetnog značaja za razvoj svake države, jer bez dobro razvijenog saobraćaja nema uslova za napredak države, maltene ni u jednom segmentu. Putna mreža je nešto što je značajno za razvoj opština, gradova, regiona i cele države. Bez dobre saobraćajne infrastrukture teško je razviti bilo šta. Ne može se razviti ni industrija, ni poljoprivreda, ni turizam, niti bilo šta drugo.
Ko će vam doći kao turista ako nemate prikladne puteve, ako ne može brzo, efikasno i udobno stići do one destinacije gde je nameravao da boravi, bilo da su to banje, planine, jezera ili neke druge turističke destinacije? Ako je put do tih mesta loš, ako se dugo putuje zbog mnogobrojnih krivina, lošeg stanja samog puta, ako je zbog ovih stvari prosečna brzina vožnje izuzetno mala, to će sigurno mnoge turiste odvratiti od dolaska u našu zemlju. Takođe će i domaće turiste odvratiti kada je u pitanju obilazak ili boravak u određenim turističkim mestima.
Od ovih uslova zavisi i razvoj tranzitnog turizma. Naša država ne vodi dovoljno računa kada je u pitanju ovaj oblik turizma. Slabo je razvijen i zbog toga nemamo veliku dobit od njega. Ne može se razviti tranzitni saobraćaj bez dobrih autoputeva, bez dobrih magistralnih puteva, kao i bez dobro osvetljenih i, pre svega, bezbednih puteva. Osim toga, mora se ponuditi i adekvatan smeštaj za odmor, uz odgovarajući i siguran parking prostor, uz odgovarajuće sadržaje koji su neophodni za okrepljenje i osveženje putnika koji prolaze kroz našu državu.
Ono što može da privuče ili odbije nekog da prolazi kroz našu državu ili dolazi u nju jesu i određene vrste dozvola. One koje su važeće u drugim državama, treba da se priznaju i važe i kod nas. Tu nema nikakve dileme, jer bi njihovo neprihvatanje sigurno neke odvratilo od namere da putuju kroz Srbiju.
Kaznene mere takođe treba da budu u saglasnosti s onima u drugim državama. Ako neko ko je napravio, slučajno ili namerno, neki saobraćajni prekršaj, treba da plati izuzetno veliku cenu ili mora da ide kod sudije za prekršaje, a u drugim državama je to znatno blaže, normalno je da ćemo time odbiti veliki broj putnika da prolaze kroz našu državu.
Takođe, ono što je bitno za sam saobraćaj jesu i sami putokazi, jer se vozačima mora omogućiti lako snalaženje, da i oni koji prvi put dolaze kod nas nemaju problem oko orijentacije, da se osećaju sigurnim kada su u pitanju kuda vode određeni putni pravci.
Nama jeste cilj da privučemo što veći broj stranih putnika, stranih prevoznika, jer od njih država može da ostvari određenu dobit. Ono što je takođe bitno, domaći prevoznici koji obavljaju delatnost međunarodnog prevoza u drumskom saobraćaju moraju imati ravnopravan položaj u odnosu na strane prevoznike da ne bi došli u situaciju da izgube posao zbog nepovoljnog položaja. Moramo maksimalno smanjiti nelegalni međunarodni prevoz u drumskom saobraćaju u narednom periodu i povećati domaće prevozne kapacitete.
Ovim zakonom je propisano dobijanje i važenje više dozvola. Sada ću navesti samo neke. To je dozvola za međunarodni prevoz putnika ili stvari, pojedinačna dozvola za prevoz stvari, isprava na osnovu koje domaći ili strani prevoznik može da obavi najviše dve vožnje, vremenska dozvola za prevoz stvari, odnosno isprava na osnovu koje domaći ili strani prevoznik može da obavi neograničen broj vožnji u određenom periodu, posebna dozvola koja omogućava jednokratno obavljanje bilateralnog ili tranzitnog prevoza stvari, kratkoročna, odnosno godišnja dozvola, dnevnik putovanja, putni nalog, putni list, licenca vozača itd.
Ono što može da bude problem jeste način na koji se one dobijaju, odnosno da li se zakon poštuje kada je u pitanju njihovo izdavanje. Možemo imati dobar zakon, ali ako se on ne sprovodi, ako se on ne realizuje, onda od njega nemamo apsolutno nikakve koristi. Tako da je, pored usvajanja zakona, daleko bitnije da li se on primenjuje ili poštuje, tako da je izuzetno značajno kontrolisati njegovo sprovođenje u praksi.
Više primera imamo kako se i šta se sve radilo u našoj državi. Podsetiću samo građane Srbije na aferu ''drumska mafija''. Učesnici su osuđeni zbog prisvajanja novca od naplate putarine, čime su oštetili našu državu za šest i po miliona evra. Od 50 optuženih, na zatvorske kazne osuđena je 41 osoba.
Najveću kaznu, od šest godina zatvora, dobio je Milan Jovetić iz Unutrašnje kontrole JP "Putevi Srbije". Organizovao je grupu koja je izdavala duple kartice za naplatu putarine inostranim šleperima. Za ta vozila putarina je bila najviša, oko 6.500 dinara, odnosno tada oko 100 evra. Sistem je bio takav da su štampane po dve kartice s istim serijskim brojem, od kojih jedna uz pomoć ilegalnog kompjuterskog programa nije evidentirana u zvaničnim dokumentima. Prema presudi, utvrđeno je da su osuđeni oštetili "Puteve Srbije" za više od 85 miliona dinara.
Prema rečima predsednika sudskog veća sudije Vladimira Vučinića, glavni organizatori tzv. ''drumske mafije'' ostali su van domašaja pravde. Kako je rekao, na osnovu iskaza optuženih, sud je utvrdio da postoje glavni organizatori, kojima je odlazilo 40% ukupne sume novca. Međutim, njihov identitet ostao je tajna do danas.
Inače, najmanje polovina od 41 osobe koja je proglašena krivom moći će ubrzo da izađe iz zatvora i, kako je objasnio sudija Vučinić, pošto im je u kaznu uračunat i period koji su proveli u istražnom zatvoru, najmanje polovina njih steći će zakonski uslov da zatraži uslovno puštanje na slobodu.
Ovakve stvari uništavaju našu državu, nanose štetu celokupnom društvu, a najviše ispaštaju građani Srbije.
Za kraj, još jedanput da napomenem izuzetnu bitnost kontrole sprovođenja ovog i drugih zakona, da se članovi ovih zakona poštuju, jer u suprotnom ništa ne znači ni ova rasprava ni usvajanje samih izmena i dopuna zakona ako se ne pridržavamo onoga što je u njemu napisano.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milan Avramović.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi komšija Mrkonjiću, pre nego što bih vam rekao neku analizu vezanu za sam zakon, moram da vas podsetim na zloupotrebe prilikom dodele CEMT dozvole koje su bile na snazi, a što treba da sprečimo, da ne budu i dalje.
One nikada nisu objavljene kao konačne rang liste, nikad se nije moglo znati zašto su takve odluke o podeli donošene. Članovi CEMT komisije su napravili jednu preambulu da je njihova odluka konačna i da se ne može menjati. Očigledno je da su dozvole dobijali oni koji su davali više novca i mita.
Bilo je prigovora i nezadovoljnih. Bilo je problema. Intervenisala su neka udruženja i otkriveno je pet ili šest falsifikovanih dozvola. Radi pribavljanja koristi drumskim prevoznicima, taj vid korupcije je postao sve češći. Donesena je odluka o dodeli CEMT dozvola za 247 pravnih lica, od kojih 128 ne ispunjavaju potrebne zakonske obaveze (to je slučaj iz 2009. godine).
Da se ispravi nepravična raspodela dozvola za međunarodni transport robe CEMT, ovaj zakon je trebalo mnogo ranije da uđe u skupštinsku proceduru. No, on nije sprečio ono što je bila praksa, a to je, primera radi, nešto što se provlačilo i u medijima, a to je rat za međunarodne dozvole.
Svaki put pred kraj godine u prostorijama Ministarstva za infrastrukturu na Novom Beogradu atmosfera dođe do usijanja. Oseća se pritisak kao da su na lutriji – svaka peta dobija. Nakon osmog izvlačenja kamiondžije su ponovo proključale i mnogi od njih u znak protesta formiraju duge kolone kamiona od Merkatora do Beogradske arene, poručujući – ako se dozvole pravično ne podele, eto nas u centru.
I, šta dobijamo od celog ovog zaključka? Pitanje zašto je to tako. Zaključak koji je izveden 2009. godine jeste da je od 32 prevoznika Poslovnog udruženja međunarodnih drumskih prevoznika Srbije, skraćeno "Pumed", dobilo najveći broj dozvola. U Srbiji je za međunarodni transport registrovano 785 prevoznika, a ''pumedovci'', da ih tako nazovem, koji čine samo 4% srpskih prevoznika, nakon sedam promena kriterijuma dobili su svaku petu međunarodnu univerzalnu jednogodišnju dozvolu.
Bez njih će u isto vreme naredne godine ostati čak 498 prevozničkih kompanija. Ovo dovodi do zaključka da su pojedinci svojima delili kapom i šakom, tako da je 35 članova Upravnog odbora ''Pumeda'' dobilo 197 dozvola u 2009. godini.
Preduzeće sa CEMT dozvolom može da se proda čak za sto do sto pedeset hiljada evra, a bez tih dozvola dobiće najviše pet do deset hiljada evra, objašnjavaju neki prevoznici. Po čemu su favorizovani članovi ''Pumeda''?
Konkretno, recimo, beogradski "Atomis" sa šest kamiona dobio je dve CEMT dozvole, a AT "Kraljevo" s 44 kamiona samo jednu, ali on nije član ''Pumeda'' i to je zaključak cele ove priče.
Ono što je loše, zbog čega se i krivi Ministarstvo, jeste praksa, koja je na neki način bila loša. Zato će se već u januaru morati obelodaniti kriterijumi kako da se ispunjavaju obaveze za dobijanje dozvola.
Ovako, kada se to desi kao u 2009. godini, da se deset dana pred raspored dozvola menjaju kriterijumi pod pritiskom i sličnim željama pojedinaca, dolazimo u ovu situaciju, da do dozvole ne mogu svi ni doći.
Ima tu još nekih podataka, da je potrebno do 31. decembra obezbediti podelu CEMT dozvola, što je uslov da odmah iza njih krene raspodela i pojedinačnih dozvola. To će značiti samo jedno, da od 1. januara nijedan registrovani kamion za međunarodni transport neće moći da pređe državnu granicu i krene put Evrope.
U jednoj novini navedeno je da je zbog manjka transportnih dozvola Srbija godišnje gubila bar milijardu evra. I to je ono što može da utiče na ekonomsku situaciju u našoj zemlji. Da li će to tako biti u 2010. godini, ostaje nam da vidimo.
Ono što bih posebno napomenuo, a što se nije moglo čuti iz današnje diskusije (žao mi što tu nema predstavnika pozicije, verovatno za njih ovaj zakon nije važan), jeste afera "Elektromreže Srbije", koja je objavljena vezano za ilegalni transport transformatora "Elektromreže Srbije", u kojoj je Hrvatska odigrala glavnu ulogu. Tu je pre nešto od dve godine srpskim transportnim preduzećima bilo od strane Hrvatske ukinuto 12.000 bilateralnih dozvola za ''krstarenjem'' Hrvatskom.
Razlog svega toga je naveden i kao vrsta pritiska na tadašnjeg ministra, koji se tek ustoličio. To je uradio bukvalno hrvatski ministar, koji je obavestio našeg ministra ili vas, gospodine Mrkonjiću, da srpski prevoznici neće dobiti dozvole sve dok se "Zagrebtransu" ne omogući da preveze transformatore za "Elektromreže Srbije".
Dakle, radi građana da kažem, hrvatski "Rade Končar" proizveo je dva transformatora, ali s njihovom isporukom kasni već osam meseci jer je kao prevoznika angažovao firmu koja takav transport po domaćim zakonima ne može da obavi, tačnije nema uslove.
Direktor, jedan od njih, Bora Kečić, koji je edukovan i koji ima mogućnosti za specijalni transport, rekao je da je Kalmeta, tako se zove hrvatski funkcioner koji je uvrstio ovu vrstu ucene, zajedno sa svojim saradnicima i direktorima javnog preduzeća "Putevi Srbije" prošlog petka uveče do kasno radio za jednu kriminogenu firmu "Eurošped" iz Zemuna.
Evo, šta on kaže – oni su im omogućili da produže dozvolu za transport transformatora koja nije bila pravno važeća. Trećerazredni pravnik, sada on objašnjava, Goran Tomić dao mi je pokriće da to uradim. Najpre šta je urađeno? Dozvola je izdata na osnovu saobraćajne dozvole za prikolicu hrvatske firme "Zagrebtrans", koju je MUP Srbije ukinuo kao nezakonitu. Tomić je objašnjavao da su vršili pritisak na njega i da je morao to da potpiše i predložio da ga tuže, a on će odgovarati samo za prekršaj kabotaže, prevoz robe ili ljudi koji vrši strani prevoznik na teritoriji naše države.
Jedan od dva transformatora je prevezen, ali nije prevezen u skladu sa zakonom. Ne postoji klasičan simulovani pravni posao između "Zagrebtransa" i "Eurošpeda", jer ovaj nema prikolicu za takav prevoz, ali su posao maskirali fiktivnim ugovorom o zakupu prikolice "Zagrebtransa". Na terenu su ljudi "Zagrebtransa" upravljali prikolicom jer u "Eurošpedu" nemaju obučene radnike i jasno je da su time obavljali kabotažu. Time su oštetili, na neki način, i ovaj zakon.
Ono što je Udruženje međunarodnog transporta saopštilo je da je od Ministarstva za infrastrukturu i MUP tražilo da se izdaju dozvole za prevoz transformatora, zbog kojih je hrvatski ministar Božidar Kalmeta srpskim prevoznicima ukinuo 12.000 bilateralnih dozvola, da bi potom "Eurošpedu" iz Zemuna bilo dozvoljeno da taj prevoz obavi prikolicom "Zagrebtransa".
Ono što je takođe bitno jeste da su tu već žigosani neki pojedinci i da su neki komentari koji su bili vezani za vas, ministre, svakako bili stavljeni van snage, jer to u trenutku kada ste postali ministar s vama nije imalo nikakve veze, ali ima veze s onima koji su bili tada u nadležnosti JP "Putevi Srbije". Nekada su bili iz Direkcije za puteve, pomenuću sadašnjeg direktora za održavanje Darka Pešića, koji je omogućio ovo korišćenje i zloupotrebu kabotaže na našim putevima.
Sekretarijat za borbu protiv organizovanog kriminala pokrenuo je istragu protiv više lica zbog sumnje da su zajedno s hrvatskom kompanijom "Zagrebtrans" pokušali da oštete državu za preko sto hiljada evra. To je bio napis. Hrvatska kompanija proteklih dana je pokušala da sprovede poslove ilegalnog transporta kojim bi kompanije iz Srbije bile oštećene za preko 300.000 evra, dok bi država bila uskraćena za oko sto hiljada evra poreza na dobit i PDV. "Zagrebtrans" je u proteklim godinama, do sada, oštetio Srbiju, procena je, za više miliona evra.
Glavni organizator ovih radnji je Janko Lalić, direktor "Zagrebtransa" za tržište Srbije i Crne Gore. U posao su osim Lalića umešani i Dragan Stojanović, direktor "Eurošpeda", Jova Obradović, direktor "Savatransa", i Miodrag Kavgić, jedan od rukovodilaca JP "Putevi Srbije". Kavgić je bio zadužen za izdavanje dozvola za hrvatski transport. Uloga Obradovića i Stojanovića bila je u tome da angažovanjem svojih kompanija prikriju da je na delu ilegalna kabotaža i da onemoguće da u stvarnosti sve izgleda kao da posao obavlja neka druga strana firma.
Hrvatski ministar mora, prometa i infrastrukture Božidar Kalmeta nastavio je, i pored prebacivanja jednog transformatora, da ucenjuje naše ministarstvo.
Iako je naše ministarstvo odobrilo da hrvatska firma "Zagrebtrans" obavi ilegalan prevoz transformatora sa železničke stanice "Rimski šančevi" u Novom Sadu do trafostanice "Elektromreže Srbije", srpskim prevoznicima ukinuto je 12.000 bilateralnih dozvola za prolaz kroz Hrvatsku i obavestilo ministra da ih neće dobiti nazad sve dok se "Zagrebtransu" ne odbori da preveze ovaj drugi transformator, koji je domaćoj ''Elektromreži Srbije'' prodala hrvatska firma "Končar - energetski transformatori".
Ministar je dozvolio "Zagrebtransu" da preveze jedan Končarov transformator, a ako želi da dobije 12.000 dozvola, moraće da dozvoli i drugi. Time je na neki način od strane hrvatskog kolege napravljen pritisak na naše ministarstvo da bi se ostvarili neki hrvatski ciljevi.
Ovo iznosim kao primer situacije koja je nedefinisana ovim zakonom. Glavnu ulogu je imao pomoćnik Borislav Borović. Postavlja se pitanje da li je pomoćnik Borislav Borović tada govorio istinu kada je obavestio da prevoz transformatora za ''Elektromrežu Srbije'' može da obavi samo domaći prevoznik, a da je domaća firma "Eurošped" najavila da je zainteresovana. Za taj transport mogla je da uradi obavezu vezano za 5.000 evra, iako je ona kao jedina u tom trenutku bila zainteresovana. Svima je postalo jasno da je taj novac mali za takvu vrstu usluge i da je odmah bila sumnjiva okolnost kako će se uopšte uraditi transport tog transformatora.
On je istakao da su u Privrednoj komori za takav prevoz registrovane samo dve firme, ali da među njima nije "Eurošped" iako je dobio dozvolu. Dozvolu za prevoz transformatora je na kraju ipak dobio "Eurošped", a prevoz je obavljen prikolicom "Zagrebtransa", kojom je upravljao radnik te hrvatske kompanije, što je opet dokaz da je urađena kabotaža.
Na stranu to da direktor Javnog preduzeća ''Elektromreža Srbije'' Miloš Milanković, koji je radio u kompaniji ''Končar'', ovoj firmi nije ispostavio milionski račun zbog kašnjenja u isporuci transformatora, za šta je imao zakonsku obavezu.
Našem poslaničkom klubu je dostavljena kopija pismene prepiske koju je JP ''Elektromreža Srbije'', tačnije Miloš Milanković, vodio sa direktorom ''Končara'' Ivanom Miličićem. Ako vam bude potrebno, dostaviću vam to, ali, evo, samo radi građana, da navedem par podataka. Milanković navodi da ističe osma nedelja kašnjenja i da je isporuka transformatora trebalo da bude obavljena pre 330 dana, što je opravdao zakonskom neregulativom kako će se transport obaviti. Ugovorene kazne su nedeljno 0,5% od vrednosti transformatora, napisao je Milanković u svom dopisu, koji je već 1. aprila primio direktor ''Končara'' Miličić.
Portparol Javnog preduzeća ''Elektromreža Srbije'' Milan Vujičić smatra da direktor nije pogrešio i da će posle isporuke transformatora imati dovoljno vremena da Hrvatima ispostavi fakture. To nije urađeno ni dan-danas.
Jasno je da je ''Končar'' morao da plati 0,5% za svaku nedelju kašnjenja. Ukoliko je posao vredan osam miliona evra, hrvatska kompanija duguje ''Elektromreži'' 40.000 evra nedeljno. Pošto ''Končar'' sa isporukom transformatora kasni oko 30 nedelja, taj dug iznosi 1.200.000 evra, koji i dan-danas nije izmiren, pravdajući se neregulativom transporta transformatora.
Protiv generalnog direktora hrvatske kompanije ''Končar – energetski transformatori'' Ivana Miličića hrvatska policija je čak pokrenula istragu i za sada nije poznato da li to ima veze s poslovima koje je on sklapao s direktorom srpske ''Elektromreže'' Milankovićem.
Ono što je tačno jeste da je postojalo saučesništvo i u našem ministarstvu. Nemojte ovo, ministre, shvatati lično, jer ste vi došli i već zatekli tu situaciju, ali je možete rešiti. Žarko Kosović, vlasnik beogradskog preduzeća "Bora Kečić" koji se bavi specijalnim transportom, javno je optužio pomoćnika ministra za infrastrukturu Borislava Borovića i šeficu pravne službe tog ministarstva Sonju Kocić da su krivi zbog haosa koji je nastao u oblasti međunarodnog transporta.
On je takođe rekao da su saveznici hrvatskog ministra mora, saobraćaja i infrastrukture, koji je srpskim prevoznicima ukinuo 12.000 dozvola, jer su Kocićeva i Borović, rekao je Kosović na jednoj konferenciji doneli odluku o uskraćivanju dozvola srpskim prevoznicima i time omogućili "Zagrebtransu" da mimo propisa u Srbiju preveze te transformatore, što znači da je čak i javno prekršen zakon.
Ono što bih rekao u prilog ovoj diskusiji jeste odnos prema prevozu putnika, tj. autobusima. To je bilo i u štampi, da Srbija neće zamrznuti dozvole hrvatskim prevoznicima, iako su oni to učinili srpskim firmama, ali će zato autobusima iz Republike Srpske biti zabranjen rad u Srbiji.
Pomoćnik ministra za infrastrukturu Borislav Borović svojim odlukama upropastio je poslovanje prevoznicima iz Republike Srpske i Republike Srbije, ali je zato hrvatskim prevoznicima omogućio da ostvare više hiljada uspešnih transporta u Srbiji.
On kaže da je Ministarstvo infrastrukture saopštilo da hrvatskim prevoznicima neće ukidati niti zamrzavati dozvole iako su oni nama to uradili sa 12.000 dozvola. Pored toga, naše ministarstvo je prevoznicima iz Republike Srpske zabranilo da prevoze putnike u Srbiji.
Nedavna odluka Ministarstva da nam ne dozvoljava, kažu prevoznici iz Republike Srpske, da vršimo kabotažu putnika, prevoz koji obavlja strani prevoznik na teritoriji druge države, nanela nam je veliku štetu.
Procenjujemo da će dobit naših preduzeća biti manji za 20%, kaže Gordana Lončar iz preduzeća "Simit prevoz" iz Banjaluke i nada se, kako kaže, da će uskoro biti sve vraćeno u prvobitno stanje.
Ovaj zakon to nije vratio u prvobitno stanje, ali su privilegije Hrvata ostale na snazi.
Pomoćnik ministra saobraćaja i veza Republike Srpske Nataša Kostić potvrdila je da je zakon BiH i Republike Srpske zabranio kabotažu, ali da se doskora ona prećutno primenjivala, jer su od prevoza putnika u Republici Srpskoj koristi imali prevoznici iz Srbije, najviše, baš kao što su i prevoznici iz Republike Srpske ostvarivali prihode od kabotaže putnika u Srbiji. To je važno napomenuti.
Prevoznicima iz Srbije i dalje se ne zabranjuje da prevoze putnike unutar Republike Srpske, bez obzira na to što je našim prevoznicima to pravo uskraćeno u Srbiji, objasnila je Kostićeva. Odlukom da se za većinu međunarodnih linija za Srbiju iz Bosne i Republike Srpske na autobuskim stanicama u Srbiji više ne prodaju karte za prevoznike iz BiH pogođeni su, pre svega, prevoznici Republike Srpske. Na pitanje da li postoji plan sa Srbijom da se postigne dogovor da se taj problem prevaziđe, nismo uspeli da dobijemo odgovor.
Borović je s hrvatskim ministarstvom mora potpisao sporazum (dakle, on je s Hrvatima ovaj sporazum napravio, a s Republikom Srpskom, BiH, nije) po kome Srbija hrvatskim prevoznicima daje čak 45.000 univerzalnih dozvola, koje omogućavaju da strani prevoznici prevezu robu iz Srbije u bilo koju drugu zemlju u svetu, dok je za uzvrat od Hrvata dobio takođe 45.000 dozvola.
To je ravno skandalu ako poredimo jačinu zemlje Srbije i Hrvatske. I deci u trećem razredu osnovne škole je jasno da je Hrvatska dvostruko manja država i da je tako s njima i trebalo postupiti, kao i svuda u svetu, da ako mi damo 45.000 dozvola, oni nama treba da daju barem tri puta više.
Problem s kojim se domaći prevoznici susreću kada je u pitanju hrvatska konkurencija je što u Hrvatskoj gotovo nikad nijedna srpska firma nije dobila posao da vozi robu nekog srpskog preduzeća recimo za Italiju ili bilo koju drugu zemlju u regionu.
S druge strane, u našoj državi u procesu privatizacije hrvatski tajkuni, ovi što su pokupovali preko 50 domaćih firmi, svoje poslove daju isključivo hrvatskim prevoznicima, a u Srbiji u društvenim preduzećima ima mnogo hrvatskih direktora koji se ponašaju na isti način.
Dakle, iz ovoga treba izvući zaključak koliki je hrvatski monopol i uticaj veliki u Srbiji.
Ako uzmemo da je transport jedan od bitnijih privrednih grana za funkcionisanje jedne stabilne države i društva, takvo gašenje transportnih preduzeća možemo slobodno porediti sa, recimo, presecanjem vena kod živih bića.
Moramo napomenuti štetu koju su ljudi zaposleni u transportnim preduzećima već pretrpeli usvajanjem Zakona o bezbednosti saobraćaja.
Taj zakon je doveo do toga da 70% saobraćajnih inženjera u transportu ostane bez posla u trenutku kada je kompletna ekonomska situacija u Srbiji i svetu veoma teška. Kada je ova privredna grana u Srbiji u velikim problemima i pokušava da se izbori za opstanak, kazne u ovom zakonu prelaze dva i po miliona dinara. Takva primena zakona može dovesti do stavljanja katanca na većinu firmi koje se bave transportom.
Ako imamo u vidu da je cena tegljača i poluprikolica starosti oko šest godina 25.000 evra ili oko dva i po miliona dinara, a prosek godina voznih parkova naših preduzeća je preko šest godina, jasno nam je da, ako se preduzeća kazne s dva i po miliona dinara, postoji samo jedna mogućnost, a to je prodaja osnovnih sredstava za rad ili katanac na kapiji mnogih preduzeća.
Evo i jednog primera iz te prakse, povrede člana zakona na koju preduzeće ne može da utiče, niti da ono bude kažnjeno sa dva i po miliona dinara.
Za povredu člana 112. stav 1. tačka 2) kada je premašeno osovinsko opterećenje propisano tehničkim normativima za vozila i najveću dozvoljenu ukupnu masu, za više od 5,0% i tačka 3), govori iskustvo drugih ljudi i onih koji se bave transportom, da su još uvek zaposleni u transportnim firmama, govori da je nemoguće da preduzeće isplati vozilo i zaposlene vozače koji se, kada je u pitanju međunarodni prevoz, ne vraćaju u bazu čak i po nekoliko meseci.
Zato imate i jedan oglas na internetu i u dnevnoj štampi koji kaže – menjam diplomu diplomiranog inženjera saobraćaja za diplomu srednje škole unutrašnjih poslova, eventualno za diplomu policijske akademije uz moju doplatu.
To je tužna slika Srbije i zbog toga je usvojena verzija koju je MUP predložio Vladi, a ne Saobraćajni fakultet. Nije ni čudo onda što se obrazovani ljudi u saobraćajnoj struci ovako ponašaju.
Ono što je takođe u ovom zakonu vredno pažnje je izdavanje CPC diplome. Autoprevoznici zemlje i regiona, konkretno iz BiH, koji se bave međunarodnim transportom tvrde da CPC diplome koje su masovno plaćali, mogu da okače mačku o rep.
Oni ističu da im je Ministarstvo poručilo da bez njih neće moći da maknu ni kilometar u zemlje EU, da bi se na kraju ispostavilo da su ti papiri potpuno bezvredni, iako je to nešto što je propisala praksa, a ne naše ministarstvo.
Vi i sami znate da na sajtu AMSS postoji IRU Akademija koja se vodi kao obrazovna institucija, međunarodna asocijacija za drumski prevoz, osnovana 2000. godine zbog potrebe povećanja kvaliteta drumskog saobraćaja kroz primenu standarda propisanih evropskim direktivama. Dakle, kod nas se aktivno radi na edukaciji iako je praksa zemalja iz regiona pokazala da CPC dozvola ili diploma, kako god hoćete da je nazovete, nije u primeni.
Dakle, zaključak iz svega ovoga. Moramo, da bismo se uskladili sa zakonima EU ili međunarodnim standardima, prvo rešiti kriminal i korupciju u našim redovima, drugo, promeniti standarde naših puteva u standarde puteva zemalja EU, posebno se to odnosi na ono što je govorio moj kolega Mladenović, na mesta na kojima kamioni mogu da odmaraju, tahografi da se menjaju itd., a onda da stupi na snagu jedan zakon koji će biti ravnomerno primenjen za sve međunarodne činioce ili ona preduzeća koja hoće da rade u našoj zemlji, a prioritet da daju, prvenstveno domaćim prevoznicima, što u ovoj situaciji nije slučaj. Jedino, ako domaći prevoznik bude neka firma iz Hrvatske, što je pokazao ovaj primer koji sam naveo. Toliko od mene.

Zahvaljujem, gospodine Avramoviću.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno poslanici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika. (Ne.)
Gospodine ministre, da li želite reč? (Da.) Izvolite.

Kao što sam rekao i na početku, s posebnim zadovoljstvom uvek učestvujem u radu parlamenta, posebno kada su teme iz oblasti na čijem čelu sam sada ja, a to je saobraćaj, transport i infrastruktura.
Izuzetno sam zahvalan svim poslanicima koji su diskutovali i, da ne bismo mnogo vremena uzeli, pošto mi predsednica celo vreme govori da moramo danas završiti ovu tačku, inače bih odgovarao do ponoći, posebno mom komšiji Milanu, koji ipak mora da dođe do mene u Ministarstvo i sve podatke mi donese, idem redom, kratko.
Đorđe Milićević, mladi kolega poslanik, sve je u pravu. Zoran Šami, profesor, sve je u pravu. Komšija takođe. Izvinjavam se što unosim malo familijarnosti. Da rasanim ove poslanike, da ne spavaju. Odmah da kažem profesoru Šamiju, naravno da je član 7, i odmah odgovaram i drugim poslanicima koji su govorili o tom članu, već promenjen.
Videćemo u kojoj formi ćemo to da uradimo, jer, podsećam, prilagođavanje ovog našeg zakona je do septembra. U septembru ćemo imati nov zakon, a dotle moramo prilagoditi evropskim standardima ovaj postojeći zakon.
Evropski standardi govore o tim licencama. Naravno, sada da odgovorim i našim poslanicima iz SRS, nismo toliko neozbiljni da ljudima koji su završili saobraćajni fakultet tražimo licence, ali ćemo morati tu malo da preispitamo to sve i da ukomponujemo tako da odgovara i propisima EU i, naravno, nama. To se sve odnosi na član 7, 13a, 13b itd.
Gospodine Jeremiću, putni list smo već prihvatili. Mislim da vas je potpredsednica Skupštine već obavestila. To je već prihvaćeno. Mislim da je još jedan od poslanika o tome govorio, gospodin Savić, ako se ne varam, i da to ne objašnjavam.
Inspekcijske službe. Moram da kažem da se većina ovih primedaba koje ste izneli ovde odnosi na strane prevoznike kroz našu zemlju, kažnjavanje stranih prevoznika, a to su tražili naši prevoznici. Zato smo povećali kazne, izravnali ih sa kaznama za naše prevoznike, jer su to naši prevoznici tražili. I, kamo sreće da možemo da uzmemo više novca za budžet na taj način, ali sigurno nećemo dozvoliti da u našoj zemlji naši prevoznici budu ljudi drugog reda. Sve te novčane kazne se odnose na to.
Pored putnog lista, član 1, gospodin Savić nije tu, to smo rekli. Dnevnik putovanja, on je potpuno u pravu. Podsećam da je ovo stari savezni zakon, zato se taj termin ''savezni'' i potkrao ovde. I taj zakon je u pripremi od jula. A ovo što on kaže, sigurno je tu u pitanju ''pređeni put'', i to se takođe menja.
Što se tiče ovih lista koje čuvamo po dve godine, nažalost to je međunarodni zakon i to smo sve već obradili i to moramo poštovati iz ovih ili onih razloga. O tome sada ne bih govorio.
Kod gospodina Radiše Ilića, nema kombi prevoza na linijskom prevozu ni u zemlji, a posebno van nje, po zakonima EU, nažalost Radiša, inače bih sa posebnim zadovoljstvom ja to ugradio. Znači, nema. Moramo da imamo autobuse i to su međunarodni standardi. Inače, potpuno ste u pravu. I ja se s mnogim stvarima koje vi kažete slažem, ali nažalost, kao ministar, moram da poštujem evropske zakone da bismo mogli da idemo u Evropu, šta da radim.
Bojan Mladenović je potpuno u pravu. Bojane, kamo sreće da su naši putevi takvog standarda da možemo već danas mirno putovati. Naravno, jedan vrlo važan podatak da vam kažem, procena EU je da mi moramo u održavanje regionalnih i magistralnih puteva, ne u građenje novih, ulagati godišnje milijardu i 200 miliona evra, da bi za pet godina, ako hoćemo u Evropu, dostigli standard Evrope.
Zbog toga i jeste bila navala na kupovinu tih preduzeća u toj divljoj privatizaciji koju smo uradili, upravo zbog toga. Tu ne govorim o građenju autoputa i građenju novih puteva.
Čini mi se da ova vlada čini dovoljno napora, i prethodna je započela, to moram da kažem, da se putevi, gospodine Šami, dovedu do nekog reda. Ali, što je za mene važno, sad bar imamo prioritete, pa po tim prioritetima radimo.
Putokazi. Bojan je u pravu, sve to mora da pretrpi drastične promene i odnosi dosta para, ali ćemo pokušati da to sve ispravimo.
Samo da se vratim na ona dva zadnja Radišina pitanja vezana za MUP. Potpuno ste u pravu. Dobiću podatke od gospodina Dačića, pa ću vam odgovoriti na ta dva pitanja, kao i mom komšiji Avramoviću.
Znam ceo taj slučaj, ja sam ga zatekao, ali bih molio, o saradnicima s kojima sam radio ne želim da komentarišem. Gospodin Borović je sam dao ostavku i nije više u Ministarstvu. Gospođa Sonja Kostić je dobar pravnik, ja i sada radim zajedno s njom i o tome ne bih komentarisao.
Ali, to ne znači da za svaku primedbu koju imate, posebno u ovoj oblasti kod raspodele dozvola, ne treba direktno kod mene da dođete, ili vi ili ljudi s kojima vi komunicirate, ako ima nepravilnosti o kojima ste govorili. Bilo ih je, mi smo svesni toga, i upravo zbog toga pokušavamo da zavedemo red. Zbog toga smo redovno održavali sastanke s našim, kako oni kažu, kamiondžijama. Bar tri ili četiri puta do sada sam s njima razgovarao oko tih međunarodnih prevoza itd.
Ove godine prvi put nije bilo ovih primedbi o kojima ste govorili iz prethodne godine. Molim vas da to proverite. Znači, ipak se zavodi neki red.
Dozvole se dele jedanput godišnje, opet po međunarodnim propisima, ali su moguće revizije i mi te revizije vršimo, lično ja. Ako neko ima primedbu da nekome nisam dozvolio da uzme dozvolu koja stoji kod mene ili da sam to zloupotrebio, posebno ako sam uzeo novac, molim da me odmah zatvorite. Pokušavamo tu da zavedemo maksimalni red i disciplinu.
Na kraju moram, nisam odgovorio na pitanja vezana za ove međunarodne dozvole, naravno da Srbija raspolaže s vrlo ograničenim brojem tih dozvola.
Naravno da su posebno deficitarne dozvole za Mađarsku i s Mađarima se dogovaramo. S Hrvatima, moram da kažem, upravo s gospodinom Božidarom Kalmetom, ja lično do sada nisam imao problema. Moj prvi saradnik sada, pomoćnik, advokat Mića Ilić, taj posao radi već skoro godinu dana, više puta je bio u Hrvatskoj, vrlo je korektna saradnja i oko dozvola problema nema.
Naravno, tih 12.000 dozvola nam nikada nisu uzete. Moram to da demantujem sada, ali molim vas da mi ceo paket, ovaj o kome sam govorio malopre, dostavite ili da dođete kod mene pa da mi to pogledamo i proverimo još jedanput.
Dakle, još jedanput molim, dao sam obećanje da će nov zakon biti na dnevnom redu u jesenjem zasedanju. Dotle vas molim da prihvatite ovo što mi predlažemo i izglasate izmene Zakona o međunarodnom prevozu. Hvala najlepše.

Poštovani narodni poslanici, zahvaljujem Milutinu Mrkonjiću, ministru za infrastrukturu, gospodinu Miloradu Iliću na pasivnom učešću u radu i svima vama.
Zaključujem načelni pretres Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o međunarodnom prevozu u drumskom saobraćaju.
Rad ćemo nastaviti 11.3.2010. godine, dakle sutra, u 10.00 časova. Zahvaljujem.