Dame i gospodo narodni poslanici, interesantno je kako su se ministri u svim ovim dosovim vladama u poslednjih deset godina odlično izvežbali da, koristeći (da ne kažem zloupotrebljavajući) medije, svaki čas najavljuju nekakve velike reforme u ovoj ili onoj oblasti u Srbiji.
Gospodine Duliću, sećate se, nadam se da niste zaboravili, bilo je baš nedavno, pre nekoliko meseci, kada ste reklamirali Zakon o planiranju i izgradnji i Zakon o državnom premeru i katastru, i kada ste otvarali i zatvarali sve televizijske dnevnike, sve političke emisije itd. i maltene ste uspeli da ubedite građane Srbije da ćete vi zaista nešto revolucionarno da uradite u ovim oblastima koje su od izuzetnog značaja za ogromnu većinu, da ne kažem - za svakog građanina Republike Srbije.
Kada smo govorili o ovom zakonu pre nekoliko meseci (a danas ga, evo, menjamo), skretala sam vam pažnju na to da morate da vodite računa o činjenici da vam o ovim zakonima, ovim predlozima, govore i ljudi koji su stekli 18 ili 20 godina radnog iskustva obavljajući poslove iz imovinsko-pravne oblasti. Skretala sam vam pažnju, gospodine ministre, da ne donosite neprimenjiv zakon. Vi ste se tada smeškali, valjda su vas vaši saradnici ubedili da je to što govorim u ime poslaničke grupe SRS samo politička priča, niste verovali da sam govorila kao neko ko ovaj posao zaista poznaje.
Evo, posle tih sedam meseci imamo ovde izmene i dopune zakona koje su zapravo prihvatanje amandmana SRS iz jula prošle godine. Dobro je što ste vi to priznali, ali nije dobro što se to dešava, gospodine ministre. Nije dobro što ne prihvatate ono što je, u najmanju ruku, logično. Nemoguće je, evo, i vi ste shvatili, da se rokovi za podnošenje žalbe, kada su u pitanju određeni poslovi iz oblasti katastra, oroče na osam dana.
Moram da vas podsetim na ono što smo vam i tada govorili. Ne radi se o onome što ste vi ovde naveli, a ovo je zaista tragikomično, da kažete u obrazloženju ovog predloga da su ove odredbe zakona u koliziji sa Zakonom o planiranju i izgradnji, i čak da su neke odredbe u koliziji sa odredbama samog zakona. To je tačno, i jedno i drugo, ali treba li da vas podsećam da smo oba ova zakona raspravljali na istoj sednici ovog parlamenta? Valjda ste računali da će i jedan i drugi biti usvojeni.
Radi se o tome da su ovi rokovi neprimereni zbog komplikovanosti ovog posla. Imate pored sebe direktora Republičkog geodetskog zavoda. Dozvoljavam da vi to ne znate, ali on, čovek iz struke, sigurno zna. U ovom poslu, ako se podnosi žalba ili prigovor, to podrazumeva da se uz tu žalbu ili prigovor moraju podneti određena dokumenta, a ta dokumenta ne mogu da se pribave u roku od osam dana. Zato smo vas tada uveravali da je primerno da rokovi budu 15 dana, a vodeći, između ostalog ili pre svega, računa i o Zakonu o opštem upravnom postupku. Niste nas slušali i danas ponovo raspravljamo o ovom zakonu.
Moram da vas podsetim i na zakon o legalizaciji. Ne vas, nego građane Srbije, zbog javnosti. Niste nas slušali, gospodine ministre, kada smo vam skretali pažnju na onaj opasni član, čini mi se 70. Zakona o planiranju i izgradnji.
Danas se, evo, svakodnevno mediji pune pričom o tome kome ćete i kako dati građevinsko zemljište na mestu gde su nekad bile fabrike, na onim velikim placevima gde će neko, zato što je kupio fabriku samo zbog lokacije, pa je fabrika na površini od 10 ari, ali je sve zajedno na parceli od devet hektara, i tada sam vam na to skretala pažnju i sada vas upozoravam, gospodine ministre, sigurna sam da ćemo imati izmene Zakona o planiranju i izgradnji takođe za neki mesec, ali biće drastične posledice ako taj zakon budete primenjivali u onom tekstu u kojem je usvojen ovde u parlamentu.
Bilo mi je interesantno, gospodine ministre, kada ste obrazlagali, odnosno kada ste s nekim ovde polemisali, pa ću u nekoliko rečenica da dam komentar onoga što ste rekli. Rekli ste, kada je u pitanju državni premer i katastar, i legalizacija, naravno, jer to nekako mora da bude povezano – nasleđe je dosta teško. Prihvatam, jeste, zaista vam je Dragoslav Šumarac ostavio ogromno nasleđe u negativnom smislu. Sećate se njegovog zakona o legalizaciji, sećaju ga se svi građani.
Sećate se onog nekog 17. novembra neke godine, koji je bio poslednji dan da se podnesu zahtevi za legalizaciju, pa su se predstavnici tadašnje vlade kleli da neće biti produžavanja roka i da će se zaustaviti bespravna gradnja. Šta se desilo u međuvremenu? Nije se zaustavila bespravna gradnja i ne može, ministre, da se zaustavi bespravna gradnja, upozoravala sam vas i kada smo govorili i o ovom zakonu, dok se ne urade planska dokumenta. Jednostavno, to je nešto što je život.
Vi kažete da su mobilne vaše ekipe, da se obilazi teren itd. Evo, daću vam smernice, gospodine ministre. Otprilike se s donošenjem Zakona o legalizaciji i Zakona o državnom premeru i katastru poklopilo vreme promene vlasti u opštini Zemun, pa vas pozivam da pozovete vaše nadležne službe da prošetaju Zemunom, ulicom Save Kovačevića, Ugrinovačkom, Jakuba Kuburovića, Prvomajskom, neka zavire malo na Altinu, u Plavi horizont. Ministre, vi znate, dolazili su vam i neki građani iz Zemuna da vam skrenu pažnju kako je opština Zemun pokušala da im uzurpira privatne parcele. Dakle, imate šta da radite i molila bih vas, u ime građana Zemuna, da ekipe obiđu malo Zemun i da se onome što radi sadašnja vlast u Zemunu, toj zloupotrebi, stane na put.
Dalje, gospodine ministre, kažete da menjate ovaj zakon zato što ste vi pravni perfekcionisti. Evo, pravni perfekcionisti, menjate član 170. Sada ću da vam kažem kako će trapavo da izgleda ova rečenica kada bude usvojena ova izmena.
"Pored geodetskih podloga iz stava 1. ovog člana, za potrebe raznih vrsta projekata u inženjersko-tehničkim oblastima, koriste se izvodi iz baze podataka", pa sada to više nije katastarsko-informacionog, nego ''geodetsko-katastarskog informacionog sistema''. Priznaćete, ova izmena ne znači ništa, nego, kad već menjate ovo, da ne bude da u zakon ubacujete samo amandmane poslanika SRS, nego i da nešto novo uvodite. A onda kažete: "(katastarski plan, katastarski plan vodova, osnovna državna karta i ostale karte)" i dodajete "i drugo."
Pošto su pravni perfekcionisti ovo radili, ajte, molim vas, izbrišite ovo "i" ispred "ostale karte". A što se tiče ovog "i drugo", naravno, potpuno je neprihvatljivo da zakon može da kaže "i ostalo", "i drugo" itd. Zakon se piše da bi svaka životna situacija iz određene oblasti bila uokvirena u zakonsku normu. Zakon se ne piše i ne donosi da bi se reklo "i drugo", " i ostalo" itd. Upravo iz takvih razloga dolazimo u situaciju da imamo neprimenjive zakone.
U obrazloženju zašto ste tražili, ministre, da se ovaj zakon donese po hitnom postupku, kažete – ''čime se otklanjaju štetne posledice po rad državnog organa u oblasti državnog premera, katastra, upisa hipoteka, kao i oblasti uređenja prostora i zaštite životne sredine''.
Moram da vas demantujem, ministre. Neće se ovim zakonom otkloniti štetne posledice, zato što se Zakon o državnom premeru i katastru, pitajte direktora RGZ koji sedi pored vas, uopšte nije primenjivao, ne samo zbog toga što ste vi štrajkovali i moram da kažem da ste bili u pravu što ste štrajkovali, jer je bilo prosto neverovatno i nelogično, gospodine ministre, da ste našli da smanjujete državnu administraciju baš u RGZ, i to u vreme kada Zavodu dajete ovaj po obimu ogroman i izuzetno značajan posao.
To je bilo nepromišljeno s vaše strane i, evo, to menjate u ovom predlogu zakona i dobro je što to radite, a bilo bi još bolje da ste prihvatili tada amandman SRS, jer smo vam skretali pažnju da je nemoguće da smanjujete broj zaposlenih u Republičkom geodetskom zavodu, a da kompletnu zemljišnu knjigu prenosite u republički katastar.
Naravno, samo ću u jednoj rečenici da vas podsetim da smo polemisali tada da li državni premer i katastar ili zemljišna knjiga, kada je u pitanju upis nepokretnosti. Mi srpski radikali smo vas ubeđivali da je bolje rešenje zemljišna knjiga, i sada to mislimo, ali, u principu, moguće je da se poslovi upisa nepokretnosti završe i kroz državni premer i katastar i da to sve bude pod okriljem Republičkog geodetskog zavoda, ali smo rekli da to neće biti moguće zakonom kakav je usvojen u avgustu. I s ovim izmenama ćete takođe imati problema i nećete moći da uradite taj posao, a on zaista treba i mora da se radi.
I dalje je (je l' tako, gospodine direktore?) u Srbiji neuknjiženo bar 60% nepokretnosti i to jeste veliki problem. Vi ste, ministre, svojevremeno ovaj zakon predstavljali na način kako će svi problemi iz te oblasti biti regulisani kada donesemo taj zakon, a mi smo tvrdili da to neće biti tako.
Pozivam sve novinare koji nas prate, one koji se bave istraživačkim novinarstvom, neka krenu po Srbiji, neka obiđu centre za katastar po opštinama i neka dođu do podataka, pošto malopre direktor pokazuje glavom da nisam u pravu kad kažem da ništa niste radili od kada je ovaj zakon donet, da istraže koliko je nepokretnosti uknjiženo u Srbiji od kada je ovaj zakon donet. Videćete poražavajuće rezultate.
Ne možete da radite, čak i kad biste hteli, zato što nemate uslove koji su predviđeni ovim drugim zakonom, Zakonom o planiranju i izgradnji. I tada sam upozoravala i upozoravali smo – nemojte da donosite zakon reda radi, donesite zakon onda kada budete stvorili uslove da se takav zakon primenjuje. Vi te uslove nemate ni sad. Evo, direktore, da li imate možda podatak koliko imate danas centara za katastar u Srbiji koji nemaju ni najobičniji distomat? Imate sigurno, znamo da imate.
Zato nije dobro što ste ovde rekli, gospodine Duliću, da za sprovođenje ovog zakona nije potrebno dodatno obezbeđivanje finansijskih sredstava. Jeste. I nemamo mi ništa protiv da, kada donosite jedan ozbiljan zakon, kažete da to državu košta. Hoće građani da plate ono što doprinosi njihovoj sigurnosti, pre svega sigurnosti njihove imovine.
Dakle, gospodine ministre, bilo bi dobro, u ime građana Srbije, da slušate poslanike SRS i da malo više vodite računa o predlozima koje vam dajemo. Hvala.

Petnaest minuta i 20 sekundi je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Đura Mučenski, a posle njega narodni poslanik Bojan Mladenović.

Poštovana predsedavajuća, članovi predsedništva, poštovani ministre, poštovani direktore Republičkog geodetskog zavoda, danas je pred nama Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru. Čuli smo danas u prethodnim diskusijama da su se pojavili određeni problemi vezani za donošenje zakona.
Ono što mogu da pozdravim, u svakom slučaju, jeste i hrabrost ovog ministarstva da upravo na ovakav način rešava probleme, znači da prati zakone koje samo predlaže i Narodna skupština usvaja, da uočava probleme koji se dešavaju u njihovoj primeni i da adekvatnim terminima reaguje, s ovakvim izmenama i dopunama zakona, i na taj način predupredi dalje nastajanje takvih problema. To je nešto što bi trebalo da posluži kao primer i drugim ministarstvima i na tome najiskrenije čestitam.
Ono što je suštinski ovde važno jeste da smo sada u procesu reformisanja našeg društva i da se vrše promene mnogih sistemskih zakona koje regulišu ovu oblast. Kamo lepe sreće da je vođena drugačija politika na ovim prostorima. Sada bismo imali uređeno zakonodavstvo, bili bismo članica EU, imali bismo drugačiji standard naših građana i ne bismo morali na ovakav način, sa određenom brzinom, da usvajamo zakone, a u takvoj proceduri je normalno da se nekada potkrade i greška.
Ono što je važno jeste da je ovo ministarstvo shvatilo da mora da bude elastično, brzo i da ono što se pojavljuje kao problem u praksi reši na adekvatan način, a to je upravo ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru.
Razlozi za donošenje ovog zakona već su rečeni. Samo ću ponoviti najvažnije stvari, zbog naših građana, da znaju. To su: usaglašavanje ovog zakona s drugim zakonima u pravnom sistemu Republike Srbije, otklanjanje kolizije pojedinih zakonskih odredaba, kao i definisanje rokova za postupanje Republičkog geodetskog zavoda.
Važno je napomenuti da su to određene nove nadležnosti koje je Zakonom o državnom premeru i katastru dobio Zavod i zbog kojih je možda, u toj situaciji, kada je donošen Zakon o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u republičkoj administraciji, napravljen previd. Tu će se sigurno pojaviti i određena druga područja, koja će takođe uočiti greške prilikom donošenja takvog zakona. Pozivam ih da to urade u najkraće vreme, da se to ispravi, da bi ovaj državni aparat i ova državna administracija efikasnije radila svoj posao.
Znači, RGZ je dobio nove nadležnosti, a to su: premer državne granice i vođenje registra državne granice; procena i vođenje vrednosti nepokretnosti; osnivanje, održavanje i raspolaganje geodetsko-katastarskim informacionim sistemom; inspekcijski nadzor; izdavanje i oduzimanje geodetskih licenci; kao i mnogobrojni poslovi koji će se javiti vezano za proces legalizacije nelegalnih objekata i konverzije iz prava korišćenja u pravo svojine na nepokretnostima.
Zavod će biti u obavezi i da pripremi podatke za sve lokalne samouprave, koje treba da izrade prostorne planove, i to je nešto što je u budućnosti vrlo važno za svaku našu lokalnu samoupravu i oni očekuju stručnu pomoć od Republičkog geodetskog zavoda.
Takođe, da obavlja određene važne državne poslove, ono što je sada u toku, o čemu je bila i današnja rasprava, a to su poslovi vezani za realizaciju velikih državnih projekata - Koridora 10, Koridora 7 i drugih velikih projekata za rekonstrukciju infrastrukturnih objekata.
Upravo ovakvim postupcima i mi i vi pokazujemo spremnost da sve nedostatke u ovoj proceduri otklonimo i da za mandatni period ove vlade i ove Narodne skupštine konačno ovi veliki projekti budu jednom i završeni, a ne samo započinjani, otvarani i nezavršeni.
Ono što bih vas sada zamolio tiče se i jednog zakona, koji smo doneli takođe prošle godine, kada se možda u jednoj situaciji nedovoljno precizno definisao jedan član, a to je Zakon o održivom razvoju ribljeg fonda. Naime, u jednom članu ministar daje saglasnost na cenovnik ribolovačkih dozvola, odnosno dozvola za sportske ribolovce.
Ja sam ribolovac, član Sportskog ribolovačkog udruženja "Koljak" iz Ruskog Krstura, i bio sam na godišnjoj skupštini, gde mi je predočen problem da je ove godine utvrđena cena jedinstvena za celu Republiku Srbiju, s tim što je cena jedinstvena i za sve kategorije.
Ranije je postojala određena praksa da deca od 14 do 18 godina i penzioneri, kao i lica starija od 65 godina, odnosno žene starije od 60 godina, imaju tzv. povlašćene dozvole, odnosno cena dozvole koju su oni plaćali bila je niža od redovne dozvole, koju su plaćali sportski ribolovci koji su radno sposobni.
Mislim da u ovakvoj situaciji kakva je današnja i uzimajući u obzir ekonomski status i životni standard građana, treba da uvažite jednu inicijativu koju su oni pokrenuli, a ja sam je podržao. Ovde imam oko 400 potpisa sportskih ribolovaca udruženja sa teritorije moje opštine i opštine Vrbas, a imam informaciju da je to uradio i moj kolega Pavel Marčok iz Bačkog Petrovca i mnogobrojne kolege koje su pokrenule tu inicijativu.
Mislim da u okviru vaših nadležnosti treba da uradite ono što možete, a, gledajući kako ste postupili po ovom zakonu, mislim da imate ovlašćenja i ingerencije da postupite i po tom pitanju i da izađete u susret ovim inicijativama i omogućite ljudima da se bave sportskim ribolovom. Mislim da je to svima u interesu. Zahvaljujem.

Sedam minuta je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Pre nego što dam reč ministru, na osnovu člana 85. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam narodne poslanike da će pauza danas biti nakon zaključivanja načelnog pretresa o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru i da ćemo danas raditi i posle 18.00 časova, raspravom o temi koja u tom trenutku bude bila predmet našeg rada, ali ne dalje od 20.00 časova.
Reč ima ministar Oliver Dulić.

Dame i gospodo narodni poslanici, vrlo kratko da kažem u vezi s ovom temom. Mislim da je to važno i mislim da je tema sportskog ribolova jedna od onih divnih stvari koje se ne tiču stranačkih razlika i dnevne politike, nego jednog neverovatnog pokreta naših građana koji uživaju u ribolovu.
Lično nisam ribolovac, ali sam sada, kroz rad na očuvanju ribljeg fonda i, hajde da kažem, zakonske regulative, upoznao jako mnogo ljudi i video sam koliko je to širok pokret i koliko je puno objektivnih zahteva koji dolaze sa terena.
Imamo jako puno problema u svemu tome. U ovom trenutku korisnici su u prilici da počnu da prodaju, najzad, objedinjenu dozvolu za sportski ribolov koja važi na teritoriji cele države i to je prvi put da smo tako nešto uveli. Imali smo jako mnogo problema da to definišemo i bilo je potrebno da u ovoj godini, koja je nulta godina, definišemo jedinstvenu cenu, prosto da bi ceo taj postupak počeo.
Da vam ne kažem koliko je problema bilo da ubedimo korisnike da je neophodno da država štampa dozvolu koja važi na teritoriji cele države, jer su oni navikli da sami štampaju dozvole koje kasnije prodaju. Mislim da smo uspeli da postignemo dogovor i da uspostavimo određenu kontrolu.
Zahvaljujem vam na inicijativi. Važno je da takve inicijative postoje. Ono što mogu da vam kažem jeste da smo i mi razgovarali o tome i da ćemo ovih dana naći rešenje.
Mogu da obećam mladima od 14 do 18 godina i penzionerima starijim od 65 godina ili ženama starijim od 60 godina da će im biti omogućeno da dobiju tu objedinjenu dozvolu za polovinu cene koliko ona košta, a mi ćemo onima koji te dozvole prodaju, a to su korisnici, preko Fonda za životnu sredinu, tu razliku nadoknaditi.
Za one koji su kupili dozvolu po postojećoj ceni, potrudićemo se da ovaj popust važi sledeće godine, tako da se smatra da su platili dozvolu za dve godine i sledeće godine ne moraju da plate.
Smatramo da je dobro da napravimo razliku između građana koji su penzioneri i imaju mala primanja, koji su deca, s jedne strane, i građana koji su radno sposobni, koji imaju posao, s druge strane. Dopustite nam samo neko vreme da to uredimo, ali ono što možemo da obećamo jeste da će sigurno oni koji su kupili dozvolu sledeće godine pecati besplatno, a oni koji nisu kupili dozvolu, mogu da sačekaju ili da sada unapred plate za dve godine.
Iskoristiću priliku kad smo o tome već razgovarali. Gospođa Vjerica Radeta je otvorila dve važne teme, pa mi dopustite vrlo kratko da kažem. Naravno da smo i mi znali s kakvim se problemima suočavamo i u kakav se koštac hvatamo kada smo kroz Zakon o planiranju i izgradnji pokušali da definišemo pitanje svojine nad građevinskim zemljištem. Znali smo da će nas oko toga najviše boleti glava.
Mislim da je legalizacija postupak koji ide svojim tokom. Mislim da će ovog puta uspeti, a uspeće i zbog toga što smo pojednostavili postupak. Zaista je minimalan i od ovog jednostavnije ne može da bude. To su građevinski objekti, to su kuće koje se legalizuju, koje su građani gradili bez bilo kakvih papira. Prosto, moraju neki papiri da se omoguće. Vidim da ljudi stoje u redovima i gunđaju – šta će im još ovaj papir ili onaj papir.
Zaista, procedura za izdavanje građevinske dozvole je veoma komplikovana jer podrazumeva odgovornost i države i projektanata i graditelja. Ako sada, već naknadno, pokušavamo to da uvedemo, ipak je potrebno neke papire pribaviti. Ali, ovo je najjednostavnija moguća procedura i drago mi je da su mnoge opštine, ogromna većina opština, shvatile da ovo nije postupak koji njima treba da služi za zarađivanje novca i da je ovoga puta cena legalizacije vrlo, vrlo pristojna.
Naši podaci govore da je u Srbiji legalizacija objekata do sto kvadrata u proseku između 400 i 600 evra, što je zaista vrlo pristojna cena, pogotovo kada se podeli na rate i kada se ukalkulišu popusti koje su opštine dozvolile. Ovoga puta zaista mora da uspe. Jedini razlog da ne uspe biće nedovoljno dobra organizacija na nivou lokalnih samouprava i mi zaista svakog dana podsećamo lokalne samouprave da je neophodno da se taj postupak završi što je pre moguće.
Da uputim i s ove govornice poziv svim građanima koji to još nisu uradili da odu da se registruju, da prijave nelegalni objekat. Rok ističe sutra. Ne moraju, dakle, da imaju sve papire i ne moraju da imaju novac danas. Video sam jako puno ljudi koji su u teškoj ekonomskoj situaciji i razumemo svi da je teška situacija, ali hajde da verujemo da će u budućnosti situacija biti bolja i da će u godinama koje su pred njima, do kada treba da završe taj postupak, imati novca da legalizuju kuće, jer će to svakako biti veoma važno za njih i za njihove porodice.
Kada pričamo o konverziji, pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine, 90% građevinskog zemljišta, 100% posto naših građana će ovo pravo moći da ostvari bez bilo kakve naknade. Svako od vas ko ima kuću, moći će da postane vlasnik i zemljišta ispod kuće prvi put u svom životu, zahvaljujući ovom zakonu, bez bilo kakve naknade. Definisali smo i onu drugu kategoriju lica, koji će morati da plate naknadu.
Naravno da će se u toj konverziji stvarati ogromni problemi. Danas imamo dva hora, koji pevaju gotovo istovetnu pesmu. Jedan je hor onih koji su predstavnici krupnog kapitala i koji tvrde da je ovim zakonom izvršena revizija privatizacija, da je to osveta krupnom kapitalu, da mi pokušavamo retroaktivno da naplatimo nešto što su oni već platili, da je to skupo, da to zaustavlja investicije, da će oni propasti zbog toga. S druge strane imamo one koji misle da nije dovoljno naplaćeno i da treba da se plati još. I jedni drugi pokušavaju da postignu isti efekat, a to je da se zakon i uredba koja je ovo bliže definisala stave van snage.
Moram i jednima i drugima da poručim, nešto što je bilo teško razumljivo, a što se zove pravo korišćenja, u postupku koji je imao svoje nesavršenosti, a to je postupak privatizacije, odnosno stečaja, sada omogućavamo tim ljudima koji su tada platili punu cenu kapitala za određeno preduzeće, a koji nisu imali nameru da razvijaju to preduzeće, da investiraju novac u mašine, da održe zaposlenost, da povećaju i modernizuju obim funkcionalnosti te fabrike, nego su kupili samo iz špekulativnih razloga, da bi došli do jeftinog građevinskog zemljišta, mi moramo da naplatimo razliku između tržišne vrednosti danas i cene kapitala koji su tu uložili.
Nije bilo moguće naći bilo koji drugi model koji će napraviti razliku između obveznika pretvaranja prava korišćenja u pravo svojine uz naknadu koji se razlikuju suštinski zbog toga što su mnogi investirali novac da bi zadržali radnike, nastavili proizvodne procese, u međuvremenu investirali veliki novac u modernizaciju fabrike i danas su uspešni privrednici i čine okosnicu i kičmu naše privrede, s jedne strane, i onih koji su to radili iz špekulativnih razloga.
Ovo je jedini način da naplatimo mnogo više od ovih što su to kupili da bi došli do jeftinog građevinskog zemljišta i koji su u međuvremenu promenili namenu tog zemljišta kroz različita akta pred lokalnim samoupravama pa je to od industrijskog postalo građevinsko zemljište. Procene će se raditi danas, u realnom vremenu, i sve ono što su oni pokušavali za male pare da pribave, a to su pre svega bile odluke lokalnih samouprava da se menja namena tog zemljišta u građevinsko zemljište, sada će, bogami, morati da plate, jer to zemljište danas ima mnogo veću cenu i vrednost nego što je imalo u trenutku kada su se dešavale privatizacije.
Znam da će i u tom postupku biti puno problema. To više nije u rukama našeg ministarstva. To je danas u rukama poreske uprave, to je u rukama onih koji su zaduženi da vrše procenu vrednosti kapitala, ali je ovo moj poziv javnosti i svim onim institucijama koje su danas zadužene da se bore protiv korupcije da uđu i budu sastavni deo procena vrednosti građevinskog zemljišta danas.
Ne znam kako drugačije da dokažemo da razne luke i razne fabrike i industrijske zone koje se danas nalaze u urbanim zonama gradova treba da se naplate po punoj tržišnoj vrednosti i da se ti ljudi izjednače s onim ljudima koji danas ulaze u investiciju i odlaze na tržište da kupe zemljište. To je zaista naša namera i niko ne može da me ubedi da u tome prepoznaje bilo kakav element korupcije ili nečasne namere.
To je bio moj odgovor na diskusiju gospođe Radete. Znamo da će tu biti problema, ali svaki drugi model u ovom trenutku nije bio realan. Morali smo da se izvučemo iz nečeg što je relikt prošlosti i što ne postoji više nigde u svetu, a zove se pravo korišćenja građevinskog zemljišta. Morali smo da uspostavimo nešto što je istorijski poduhvat, a to je da najzad građevinsko zemljište uđe u privatnu svojinu i da postane resurs s kojim može da se trguje, na kojem može da se gradi mnogo lakše i koji može da postane važan činilac u pokretanju građevinske industrije.
Samo zbog toga što smo izvršili konverziju i omogućili svojinu nad građevinskim zemljištem, automatski smo u perspektivi mnogo spustili i cenu kvadrata stanova koji se prodaju za naše građane, zbog toga što danas, upravo pošto ne postoji resurs koji se zove građevinsko zemljište, kvadrati, pogotovo u Beogradu, koštaju užasno mnogo. To je jedna od stvari koja čini sastavni deo ove reforme i sprovodimo je sa velikim uverenjem da to radimo u interesu naših građana. Hvala vam puno.

Narodni poslanik Đuro Mučenski je prijavljen. Želite repliku?

Želim samo da zahvalim gospodinu ministru, u ime svih inicijatora ove akcije i svih onih kojima ćemo omogućiti da se legalno bave ovim sportom, na tome što će podržati ovu inicijativu. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Bojan Mladenović.

Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, Zakonom o državnom premeru i katastru uređuju se stručni poslovi i poslovi državne uprave koji se odnose na državni premer, katastar nepokretnosti i katastar vodova, osnovne geodetske radove, adresni registar, procenu vrednosti nepokretnosti, topografsko-kartografsku delatnost, geodetsko-katastarski informacioni sistem i Nacionalnu infrastrukturu geoprostornih podataka i geodetske radove u inženjersko-tehničkim oblastima.
Zbog toga smatramo ovaj zakon izuzetno bitnim. SRS je u postupku usvajanja zakona još prošle godine predložio niz amandmana koji su odbijeni, a iste te predloge nam nudi Vlada Republike Srbije i sama menja zakon.
Tada smo nudili rešenja da se određeni vremenski rokovi prolongiraju kako bi bili prihvatljivi i mogući u praksi. Konkretno, ta rešenja su se odnosila na žalbe na rešenja inspektora, licence, rešenja kojima se dozvoljava ili odbija upis itd.
Sve naše predloge ste odbili, a sada to isto predlažete vi. Dobro je da ste priznali grešku. Jedan ste od retkih ministara koji želi nešto tako da učini. Nama je drago da će ono što smo predložili prošle godine konačno postati deo ovog zakona.
Što se tiče amandmana koje smo sada podneli, na član 5. i na član 7, koji su, da kažem, istovetni, da se u članu 133. i 137. reči "tri godine" zamene rečima "pet godina", nije dobro zakonom definisati rokove koji se ne mogu ispoštovati. Nama je drago što su ovi amandmani usvojeni jer smatramo da su ovi rokove koje smo predložili daleko realniji i primenljivi u praksi.
Niste usvojili amandman na član 9, da se u članu 148. stav 5. reči "u ostavljenom roku" zamene rečima "u roku od osam dana". Kako ovde stoji, taj član glasi: ''Kada se u postupku pregleda elaborata utvrde nedostaci, zapisnikom se nalaže geodetskoj organizaciji da u ostavljenom roku nedostatke otkloni. Ovo "u ostavljenom roku" nije definisano, te stoga smatram da treba da prihvatite naš amandman.
Da bi se bilo šta radilo na zemljištu, neophodno je znati u čijem je vlasništvu kao i samu namenu zemljišta. Katastri upravo obuhvataju veoma detaljne i dragocene informacije na nivou svake parcele. Zbog toga je katastar izuzetno bitan i značajan, kako za svakog pojedinca, tako i zajednicu u celini. Zbog toga je i bitan ovaj zakon.
Pre svega, ažurirani katastri omogućavaju jednostavan promet nekretnina, upravljanje imovinom, prenos vlasništva, demografske analize, kontrolu razvojnih procesa, sigurnost vlasništva imovine, prostorno planiranje itd. Zatim, smanjuju ili eliminišu sporove i parnice. Nažalost, najčešća su sporenja oko međa, koja dovode i do dugih i skupih parnica, često i sa teškim socijalnim posledicama.
Takođe, dobro ažurirani katastri omogućavaju unapređenje prostornog planiranja i razvoja infrastrukture i predstavljaju osnov za prostorno planiranje u gradovima i naseljima. Primarna uloga prostornog planiranja je da utiče na prostornu integraciju osnovnih privrednih sektora, stanovanja, saobraćaja, energije, industrije, poljoprivrede i da omogući unapređenje nacionalnog, regionalnog i lokalnog sistema urbanog i ruralnog razvoja, uz uvažavanje kriterijuma zaštite okoline.
Nema dobrog, kvalitetnog i brzog razvoja bez dobrih prostornih planova, koji su bitni i za razvoj opštine, i za razvoj gradova, i regiona i čitave republike. Opštine treba da urade prostorne planove. Dobile su za to rok od 18 meseci. Takođe treba da urade i donesu odluku o izradi prostornih planova.
U časopisu Lokalna samouprava vaš pomoćnik Aleksandra Damnjanović-Petrović upozorava sve lokalne samouprave da je prvi rok koji mora da se ispoštuje 11. decembar 2009. godine, kada su sve lokalne samouprave dužne da, u skladu sa zakonom, donesu odluke o pristupanju izradi prostornog plana opštine. Ja imam saznanja, kao i vi, ministre, da većina opština, nažalost, nije ispoštovala ovaj rok. Rok je istekao pre tri meseca. Interesuje me kakve su sankcije za one opštine koje nisu ispoštovale ovaj rok i da li ih uopšte ima.
U Srbiji ima dosta dobrih stručnjaka iz oblasti prostornog planiranja i dosta dobrih prostornih planova. I prošli put sam ukazivao na to. Prostorne planove sam uporedio sa zakonom. Imate i dobre zakone, ali se oni, nažalost, ne primenjuju. Tako imate i dobre prostorne planove, koji se takođe ne primenjuju, koji stoje u fiokama i ne realizuju se. A upravo se prostornim planovima mogu rešiti mnogobrojni problemi u Republici Srbiji.
Između ostalog, planiranjem se može stati na put bespravnoj gradnji. Ne sme se i ne može izdati više nijedna građevinska dozvola da nije u saglasnosti s prostornim planom. U gradu se može sprečiti širenje daljeg urbanističkog haosa, može se stati na put građevinskoj mafiji, mogu se mnoge stvari dovesti u red, samo je pitanje volje i želje aktuelne vlasti da ovu oblast sredi i uredi kako treba.
Ne sme se više dozvoljavati da se i dalje gradi neplanski, da se zauzimaju zelene površine, trotoari, da se grade objekti mnogo većeg gabarita nego što su dobijene dozvole za to.
Urbanistički haos vlada u svim gradovima Srbije. Zgrade se zidaju tik jedna uz drugu, prozor do prozora, bez odgovarajuće odvojenosti i razdaljine, jedna pored druge, bez ikakvog reda - prva s tri sprata, druga sa sedam, treća s pet i tako u nedogled. Zatim, jedna u staklu, druga s fasadom, treća obložena fasadnom ciglom, četvrta obložena kamenom, bez ikakvog reda, bez ikakvog plana, bez ikakve estetike. Takvo je stanje u svim gradovima širom Republike Srbije.
Mora se planski raditi, da izgradnja kuća, zgrada, objekata, uređenje ulica, uređenje naselja, da sve to ima nekog reda, stila, da bude lepog izgleda i da se zemljište što racionalnije iskoristi.
Prostornim planovima se može pospešiti i razvoj sela, sprečiti odlazak seoskog stanovništva, sprečiti gašenje sela i to tako što će se omogućiti bolji uslovi življenja izgradnjom vodovodnog i kanalizacionog sistema, putne mreže, objekata zdravstva, PTT-a, kulture, banaka, raznih servisa, terena za sport i rekreaciju, razvojem seoskog turizma itd. Normalno, sve to treba uraditi uz zaštitu kulturno-istorijskih spomenika i prirodnih retkosti.
Mali broj dece se rađa na selu. Bela kuga je sve prisutnija. Država ništa ne čini da i taj mali broj ljudi ostane. Zbog toga su prostorni planovi od izuzetnog značaja da se omoguće normalni uslovi života i zaustavi migracija seoskog stanovništva. Takođe, u selima je nedovoljna izgrađenost, a u gradovima prevelika prenatrpanost objekata, sa tendencijom stalnog rasta. Može se i mora u narednom periodu, upravo prostornim planovima, uravnotežiti razvoj naselja.
Što se tiče bespravne gradnje, nje je uvek bilo ali je eksplozivan razvoj doživela poslednjih par godina. Kako je država slabila, i njena ekonomska i investiciona moć, tako je bespravna izgradnja rasla, da bi u ovom vremenu potpuno preovladala sve oblike legalnog građenja. Država je onda definisala politiku prema ovoj pojavi i izmišljena je legalizacija bespravne gradnje, sa željom i jedinim ciljem da se prikupi novac za budžete.
Bespravne gradnje ima svuda – u centru grada, po obodima gradova, na poljoprivrednom zemljištu. Inspekcije nisu reagovale. Neki put nisu smele, neki put nisu htele, neke su korumpirane itd. Ne poštuju se prostorni ni urbanistički planovi, pa imamo situaciju da bespravna gradnja nije zaobišla čak ni nacionalne i regionalne parkove, predele posebne prirodne lepote, banje, turističke regije, zaštitne zone akumulacije vodosnabdevanja itd.
Normalno je da neki objekti neće moći da se legalizuju, a oni što mogu, pitanje je da li će. S visokom cenom, sigurno ne. Cena legalizacije mora biti minimalna i što realnija, a u skladu sa primanjima i mogućnostima građana Srbije.
Jutros je upravo u dnevniku bilo reči o legalizaciji na Vlasini, da cena legalizacije košta od pet do deset hiljada dinara po kvadratu. Ako objekat od sto kvadrata treba da se plati po deset hiljada dinara, to je milion dinara, ministre, za legalizaciju jednog objekta na Vlasini. Da li vi smatrate da građani Vlasine, s prosečnim mesečnim primanjima od 20 do 30 hiljada, imaju milion dinara da legalizuju svoje objekte? Ja smatram da nećete uspeti ovom legalizacijom i ovom cenom uraditi apsolutno ništa.
Takođe bih napomenuo da ima građana koji su sami, od svojih sredstava, uradili put, doveli struju, doveli vodu, uradili kompletnu infrastrukturu. Zašto se njima naplaćuje legalizacija? Oni su sve odradili apsolutno sami i za njih cena legalizacije mora biti mala, niska, gotovo samo koliko košta uknjižba tih kuća i objekata.
Veoma mali broj objekata je do sada legalizovan. Postavljam još jedno pitanje ministru – koliki su do sada prihodi ostvareni legalizacijom i, što je možda još bitnije, koji je način utroška tih sredstava? Da li su namenski korišćena sredstva i koliko je urađeno infrastrukture od tih para?
U Srbiji ima preko milion bespravno podignutih objekata. Sa socijalnog i ljudskog stanovišta, oni koji mogu, treba da legalizuju, ali, da ponovim još jednom, proces legalizacije mora biti brz, efikasan i jeftin da bi se mogao sprovesti u praksi.
Na kraju bih ponovio ona najznačajnija pitanja za ministra i očekujem odgovor. To je šest pitanja.
Prvo, koliko je opština donelo odluku o izradi prostornih planova? Drugo, kakve su sankcije za one opštine koje to nisu uradile?
Treće, zašto je proces legalizacije prenet iz nadležnosti gradskih opština u grad Beograd kada se vi zalažete za decentralizaciju?
Četvrto, koliki su do sada ostvareni prihodi legalizacijom? Peto, da li su ta sredstva korišćena namenski, tj. koliko je urađeno infrastrukture od tih para?
Šesto, gde su pare koje su od građana Srbije godinama uzimane i odvajane za stambeni fond? Ceo radni vek je neko odvajao s ciljem da reši svoje stambeno pitanje, većina radnika je ostala i bez stana i bez para, pa vas stoga pitam šta je s parama iz stambenog fonda.

Od vremena poslaničke grupe  iskorišćeno je 11 i po minuta.
Ministar Dulić ima reč. Izvolite.