Javljam se na osnovu člana 27, gde se kaže da se predsedavajući stara o primeni Poslovnika Narodne skupštine. Ne bih da ulazim u ovu polemiku između ministra i Velimira Ilića, ali je rečeno da je Borovica dobio pravo …
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, obrazložite kako se predsedavajuća nije starala o primeni Poslovnika.)
Tražio sam reč…
(Predsedavajuća: Dobili ste reč da govorite o tome kako nije u redu staranje o primeni Poslovnika na sednici.)
Zato što je pomenut Borovica u vreme kada se…
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, Borovica nije u kontekstu i ne može da bude predmet kršenja Poslovnika ili staranja o redu. Molim vas da ili iskoristite svoja dva minuta da obrazložite…)
Pokušavam to. U vreme kada sam ja bio ministar saobraćaja... (Isključen mikrofon.)

Narodni poslaniče, upozoravam vas da ne zloupotrebljavate pravo na dobijenu reč. Član 27. nije prekršen, a vi kršite Poslovnik u pokušaju da zloupotrebite pravo na slobodnu reč, što je nedopustivo. Ako bih to dopustila, kršila bih član 27, odnosno ne bih se starala o redu i primeni Poslovnika dozvoljavajući zloupotrebe odredaba Poslovnika.
Narodni poslanik Velimir Ilić, pravo na repliku. Izvolite.

Samo bih želeo da repliciram. Gospodine Duliću, tačno je da je došlo do povećanja cena. Na mostu Gazela došlo je do povećanja cena duplo, zbog poskupljenja čelika, i na mnogim objektima…

Narodni poslaniče dobijate pravo na repliku da pojasnite, sada, u trećoj razmeni replika, cenu autoputa od Horgoša do Novog Sada, pa vas molim da sadržaj svoje replike iznesete narodnim poslanicima i ministru tako da replicirate o ceni autoputa u delu od Horgoša do Novog Sada.
Narodni poslaniče, dala sam vam repliku tri puta. Ovo je četvrti put i imaćete pravo da iskoristite svoja tri minuta. Opomenuta i upozorena da se staram o redu, staram se o redu tako da vas podsećam čemu replika služi. Replika služi da odgovorite i da međusobno govornici, ko god bili, jedan drugom pojasne temu oko koje se spore. Tema spora je cena autoputa od Horgoša do Novog Sada.
Molim vas da se prijavite i svoja tri minuta iskoristite za repliku o temi koja je predmet replika.)

Ovde je iznesen niz neistina što se tiče cene autoputa. Tačno je da su socijalisti uradili taj deo autoputa, tačno je da je njegova cena, kada je plaćen, bila deset puta veća, ali je tačno da smo ga mi platili, po sudskoj odluci, posle 10 ili 12 godina, sa kamatama koje su bile enormno visoke, i tačno je da je ta cena bila oko 30 miliona evra, a vrednost izvedenih radova dva ili tri miliona evra. To je čuveni put, koji je otvaran sto puta.
Sud je presudio, stavio blokadu na budžetska sredstva i naplatio ga direktno "Putevima Srbije" i budžetu Republike Srbije. Prema tome, mi smo ga platili. Tačno je da sada vi pričate da ćete raditi i da koncesija nije dobra. Koncesija je odlična. A zašto je cena viša? Zato što je tu kamata na 25 godina, ministre.
Drugo, vi ste sada opredelili sredstva u budžetu, ali dve milijarde dinara. Šta ćete da uradite na autoputu Beograd - Čačak sa dve milijarde dinara? I tačno je, ako plaćate kešom i plaćate iz NIP-a, da ima jednu cenu, a ako uzimate koncesiju na 25 godina, to ima drugu cenu. Jer, banka koja ulaže kapital, zaračunava kamatu za narednih 25 godina, gospodine ministre. Tu je razlika.
Mnogi su pregledali i sve je čisto kao suza. Mogu vam dovesti ekspertski tim koji je radio, a koji je odabrao Dinkić na čelu Ministarstva finansija, koji je iz Vašingtona uradio ekspertizu i vodio ceo projekat koncesije. Znate li ko je pisao ugovor? Ministarstvo finansija i Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom.
Prema tome, gospodine ministre, nemojte grešiti dušu i pričati gluposti i napadati ljude koji s tim nemaju veze. Ponavljam, ali vas i pitam, jasno i glasno – kako "Nuba invest" radi radove kada nema licencu? Nema nikakvu licencu, nema direktora, nema ništa. Kako može da dobije posao firma koja ne postoji? Ima samo ime i 3.000 evra, a dobije toliko veliki posao! To je pitanje na koje morate... Gde su reference te firme da dobije tako veliki posao? Otkud ta fantomska firma da se pojavi odjednom, na koji način? Sve to treba da objasnite i nadam se da ćete objasniti jednom prilikom. Hvala vam puno.

Reč ima narodni poslanik Dragan Stevanović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, za SRS svaki zakon, bez obzira na to koliki je po svom obimu, koliko ima stranica ili članova, a odnosi se na uređenje i planiranje prostora, ima veliki značaj. Katastar je nešto što daje ili ne daje, u zavisnosti od toga da li je dobar ili ne, preduslov za adekvatno upravljanje zemljištem.
Smatramo da ono što ste rekli danas na početku ove rasprave nije dovoljno i da je vaše drugo obraćanje danas bilo adekvatnije u kontekstu predstavljanja ovog zakona. Kada bi neko sticao utisak o ovoj državi na osnovu onoga što ste rekli u prvom i drugom obraćanju, smatrao bi da se radi o dvema različitim državama.
SRS poštuje to što, za razliku od mnogih u vašoj vladi, imate hrabrosti da priznate greške i na neki način prihvatite i priznate svoje slabosti. Ponavljam, SRS to poštuje, ali u svemu tome što ste rekli postoje neke stvari za koje ne možemo da vam damo za pravo.
Pre svega, dotakli ste se nasleđa. Čini mi se da ste vi deo politike koja je poprilično svoj politički koncept odnosa prema prostoru ugradila u to nasleđe. Podsetiću vas da ste na vlasti već gotovo deset godina i za svih tih deset godina Srbija je, kada je u pitanju prostor, tek u poslednjih nekoliko meseci napravila određene korake napred.
Prema tome, vi na nasleđe možda nemate pravo da se pozivate, iako svi problemi koji se odnose na prostor, na njegovo uređenje, zaista ne egzistiraju samo od 2000. godine. Oni se vuku poodavno i ono što Srbiji zaista treba jeste taj prostorni plan, koji će predstavljati određenu osnovu da se to u vremenu koje je pred nama drastično promeni.
Takođe ne možemo da prihvatimo to što ste rekli da ste u postupku usvajanja Zakona o državnom premeru i katastru odbijali isključivo amandmane koji su suštinski u koliziji s onim što ste vi predlagali. Niste u pravu, zato što ste tada odbili, sami ste rekli, amandmane koje je na predlog zakona podneo SRS. Te amandmane imam ovde pred sobom. Ovo su originalni prijemni pečati.
Te amandmane su podneli kolege Petar Jojić, Mirko Munjić, Dejan Mirović i Boris Aleksić. Danas se ti amandmani nalaze u predlogu izmena i dopuna ovog zakona i mi ne možemo da kažemo da za nas to nije prihvatljivo. Ali, za nas je neprihvatljiv odnos Vlade i Ministarstva u postupku usvajanja ovog zakona i s tog aspekta vam zameramo što ste možda u tom trenutku mogli da otklonite sve one proceduralne probleme koji su od tada do danas nastali.
Ovi amandmani nisu nastali kao izraz potrebe za političkom opstrukcijom, naročito kada se radi o pitanjima koja uređuju prostor. Nastali su kao izraz iskustva pojedinaca koji su ih pisali, koji su se na različite načine, direktno ili indirektno, susretali s imovinsko-pravnim odnosima ili svim onim što je na ovaj ili onaj način povezano s katastrom, odnosno prostorom.
Kada bismo danas pravili izveštaj o stanju prostora, šest ili sedam meseci neposredno po usvajanju zakona, i o planiranju i izgradnji i o državnom premeru i katastru, čini mi se da ne bi bilo velikih suštinskih razlika, naročito u onom delu koji se odnosi na planiranje i izgradnju. Danas je sve što se odnosi na planiranje i izgradnju i uređenje prostora palo u senku priče o legalizaciji i konverziji. Mi smo pokušali u postupku usvajanja ovog zakona da vam ukažemo na to da je jako bitno da se te dve stvari odvoje.
Bojimo se i ne bismo voleli da je tako, ali je za nas vrlo simptomatično to da se danas u Srbiji o legalizaciji govori i da ste joj posvećeni isključivo radi ostvarivanja prihoda koji će kroz tu legalizaciju da dođu ili da eventualno to bude revizija privatizacije, kako se pojedini pobojavaju. Prostor podrazumeva i nešto drugo. Prostor podrazumeva donošenje održivih, efikasnih i konzistentnih odluka.
Možemo da primetimo da u tom vašem ministarstvu jeste perfekcionisti zbog nekih stvari, ali nam se čini da ste ostali usamljeni na tom putu, odnosno kao perfekcionisti u smislu uređenja prostora danas u Srbiji, i da jedan tromi, nesposobni i vrlo tendenciozni birokratski administrativni aparat ne želi da vas u svemu tome podrži i prati.
Poštujemo to što kažete da ste zašli duboko u lokalne samouprave, ali istovremeno (pozvali ste nas da vam kažemo; evo, govorim vam) postoje lokalne samouprave gde se bespravna gradnja, uprkos činjenici da je usvojen zakon, stimuliše, iz vrlo pokvarenih i jeftinih interesa. Dešava se da se ugrožavaju područja koja su proglašena za predele izuzetnih odlika zato što pojedinci iz lokalnih samouprava imaju lične interese. A znate li kako se brane pojedinci koji to stimulišu? Kažu da u vaše ministarstvo ulaze nogom, a ne rukom, lakše nego vaši poslanici koji ovde sede. Dovode u kontekst sa takvim stvarima garancije vaših pomoćnika i saradnika.
Spreman sam da o tome govorimo, ali, naravno, ne ovako. Hoću da ukažem na sve slabosti, zato što je SRS, kroz primere lokalnih samouprava, u vreme kada je bio na vlasti, pokazao da razume, shvata i potpuno je posvećen pitanju uređenja prostora, jer to je suština i osnova ne vašeg puta u EU, nego održivog ekonomskog razvoja jedne zemlje.
Kada je reč o ovom zakonu, mi smo kroz ove amandmane pokazali da želimo da zakonom budete fleksibilni prema onima koji će biti korisnici svih onih normi koje ovaj zakon predviđa. Produžili ste određene rokove, tretirali ste one koji će izdavati licence (nadamo se da i to nije u funkciji ostvarivanja prihoda onih koji danas rade u katastru), ali se javljaju određene sumnje da su, kroz definisanje katastra, ovih 80%, koliko kažete da je definisano, neke greške u službama tendenciozno ostavljane. Ostavljane su tendenciozno da bi građani u redovnoj proceduri, kroz plaćanje naknada, te greške ispravljali. To se postavlja kao pitanje i o tome treba da se povede računa.
Naravno, zakon ste u postupku usvajanja, ne samo vi, nego i predstavnici vašeg ministarstva, predstavili vrlo ''moderno'', kako to danas vi kažete, pa je rečeno da su bile četiri javne rasprave, od Rume, odnosno od Šida, do Niške Banje, Kragujevca, Beograda, 250 učesnika, 60 diskutanata. Sedamdeset pisanih primedbi je dobijeno, a od toga je uvršteno u zakon ono što je prihvatljivo. Ovakve suštinske stvari su tada promakle i, nažalost, sad imamo jedno negativno iskustvo u poslednjih šest meseci i menjamo zakon.
Ali, morate da prihvatite činjenicu, ne omalovažavajući bilo šta, nije isto za tako kratko vreme i zbog banalnih stvari menjati Zakon o katastru ili, recimo, menjati Zakon o PIO. To su dve drastične stvari i ovome treba pristupati s mnogo više pažnje. Računamo da ste ovaj put to uradili. Prihvatili ste dva amandmana SRS, razgovaraćemo i o tom trećem, ali čini mi se da ste shvatili da SRS potpuno razume sve ono što predstavlja uređenje prostora i shvata njegov značaj za razvoj ove države.
Ne možete uvek da se ponašate politički pragmatično, naročito kada su ove stvari u pitanju. Nekada neke stvari moraju da se donesu onako kako će biti efekata i koristi za državu u narednih pet, odnosno deset godina. Danas su svima u Srbiji puna usta ekonomski održivog razvoja, dok s druge strane još uvek imamo zaista velike probleme u prostoru, poštujući napore koje vi ulažete. Ne možemo da kažemo da u katastru nije napravljen određeni iskorak napred. Finansirala je Svetska banka, kažete i sami, 80 i kusur posto katastra je uređeno, ostalo je još to malo da se uradi. Ali, da li to što je sada definisano katastrom odgovara zemljišnim knjigama, to ostaje da se vidi.
Kad je katastar u pitanju, vas posao tek očekuje. Da ga ustrojite do kraja, da ga održavate, da ga revidirate. Ono što će, na osnovu iskustva koje imamo, biti najveći problem, to je da uvedete informacione tehnologije kako bi građanima, korisnicima usluga katastra, sve to bilo na dlanu, odnosno na izvol'te.
SRS je svoj odnos prema ovoj oblasti pokazao i u postupku rasprave o Zakonu o određivanju maksimalnog broja zaposlenih. Tada smo, gospodine ministre, predložili amandman koji smo odvojili i tražili da se zakon ne odnosi na Republički geodetski zavod, ali da se odnosi na Kancelariju za evropske integracije.
I tada smo bili svesni činjenice i značaja posla koji treba da obavi katastar. Ali, to što katastar mora da obavi taj posao, ne daje mu za pravo da oni koji će ostati u katastru budu neodgovorni, da to bude troma, neefikasna i nesposobna administracija, da tu privilegiju zloupotrebe i da građani uglavnom, kada izlaze iz prostorija katastra, gde god da se on nalazi, izlaze nezadovoljni, nervozni ili nezavršenog posla. O tome ćete morati da vodite računa.
Svakako, ovaj posao je vrlo važan za državu i mora da se privede kraju. Zašto? Zato što katastar obezbeđuje adekvatno upravljanje zemljištem. Šta je kruna adekvatnog upravljanja zemljištem? To su investicije. Ne može niko da govori o investicijama, a da suštinski ne stvara podlogu i osnovu da sutra dođu i, kako ste malopre rekli, dobiju sve adekvatne papire da tu investiciju sprovedu. Da li domaći investitori ili strani, za nas je sasvim svejedno. Bitno je da se obezbeđuju radna mesta, da se obezbeđuje održivi ekonomski razvoj.
Šta je suština cele priče? Da se, pre svega, zaštiti privatna svojina. To katastar obezbeđuje. To obezbeđuje adekvatno upravljanje zemljištem. Treba da se zaštiti i državno zemljište, koje je takođe predviđeno Ustavom Republike Srbije, na kome se danas dešava svašta uprkos činjenici da smo doneli Zakon o planiranju i izgradnji.
Treba da se stvori, gospodine ministre, adekvatna poreska osnova. Za SRS, tu je put. Uređene države 20, odnosno 30 posto javnih prihoda ostvaruju na konto činjenice da imaju uređen katastar i adekvatno upravljaju zemljištem. Možemo li time da se pohvalimo? Naravno da ne možemo. Put do toga je zaista dug i nije jednostavan, ali morate da pokažete i čvršće i jače i bolje opredeljenje da na tom putu istrajete i da se sa svim slabostima i problemima suočite. Morate, na kontu toga, da poštedite sudove bespotrebnih parnica. Mora da se omogući efikasna parcelacija, mora da se omogući preparcelacija itd.
Šta je takođe važno? Kakav je hipotekarni kredibilitet svakog od nas kao privatnog, odnosno pravnog lica. Danas imate problem u Srbiji da se realni sektor, da se privreda ne može zadužiti zato što nije hipotekarno kredibilna, nema uređene knjige, ne zna se šta kome pripada i šta je čije, pa onda privreda, nažalost, traži da država interveniše, da joj država pomaže u finansiranju PDV-a ili nekih drugih poreskih zahvatanja, jer nije sposobna da uzme kredite, između ostalog i zbog toga što nije hipotekarno kredibilna.
Šta se dalje dešava? To za sobom povlači činjenicu da banke ovde imaju sredstva koja su neiskorišćena, koja stoje, a zbog te činjenice banke će povući sredstva. Tako se to klupko odvija i tom lancu nema kraja.
Zato SRS smatra da pristup ovoj temi i ovim problemima zaista podrazumevaju i ozbiljnost i odgovornost i posvećenost poslu. Jako je kratak period prošao od usvajanja ovih zakona da bi se neke suštinske i krucijalne još uvek konstatacije ili zaključci doneli, ali nam se čini da smo i ovu raspravu mogli da izbegnemo da je bilo malo više političkog sluha u vreme kada se o ovom zakonu govorilo i kada se ovaj zakon usvajao.
Time ću da završim. SRS smatra da ovo zaista jeste bitno, međutim, država je, činjenicom da o ovome danas raspravljamo, pokazala određene slabosti i nadamo se da ćete, rukovodeći se time u perspektivi, donositi efikasnije, konzistentnije i zdravije odluke i u postupku prihvatanja amandmana, odnosno u postupku pisanja zakona. Hvala.

Da li se još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč? (Ne.)
U tom slučaju, obaveštavam vas da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja načelnog pretresa prijave za reč u pisanom obliku, a sa redosledom narodnih poslanika, podnele poslaničke grupe: LDP, SRS, ZES, DSS. To su poslaničke grupe koje su prijavile narodne poslanike za raspravu u načelnom pretresu.
Prva prijavljena za reč je narodna poslanica Judita Popović, posle nje narodna poslanica Vjerica Radeta.

Poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, bilo je zaista interesantno i intrigantno slušati polemiku koja se vodila malopre u ovoj sali između bivše i aktuelne vlasti.
Nadajmo se samo da su polemiku slušale i nadležne institucije, i to reformisane i nezavisne nadležne institucije. Jer, tokom ove polemike otvoreno je mnogo pitanja, dato mnogo insinuacija, mnogo problema. Prema tome, ostaje da se nadamo da su i te institucije pažljivo slušale i da ovim institucijama polemika nije bila samo zabavna, nego i da će im dati podstrek za određeno postupanje.
To je, između ostalog, takođe demokratija i slažem se sa gospodinom ministrom da u demokratsku proceduru spada i to da se priznaju određene greške i da se te greške ispravljaju nakon što su uočene. Dobro je to što je ovaj zakon stigao na dnevni red i dobro je što će jedna ozbiljna greška, koja je predviđena nekim drugim zakonom, biti ispravljena izmenama ukoliko se ovaj zakon usvoji.
LDP ima nameru da podrži ovaj zakonski predlog, jer zaista moramo da podržimo sve zakone koji imaju svrhu da na neki način poboljšaju naš pravni poredak.
A u pravni poredak spadaju zakoni, kao i međusobna povezanost tih zakona, međusobna interakcija tih zakona, i sprovođenje tih zakona. Upravo iz tog razloga, ako nešto škripi u nekom od tih zakona, on ima određene reperkusije i na ostale zakone.
Tako se desilo i da Zakon o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u republičkoj administraciji, koji smo doneli u decembru, ima određene posledice na Zakon o državnom premeru i katastru. Zašto? Zato što je taj zakon predviđao smanjenje broja republičkih službenika, a pri tom nije vodio računa o nekom prethodnom zakonu, a to je Zakon o planiranju i izgradnji, koji je, bogami, predvideo puno posla za katastre nepokretnosti.
Kako je moglo da se desi da, recimo, ovaj zakon o republičkim službenicima vodi računa o javnim preduzećima i unapred istakne da se zakon neće primenjivati na javna preduzeća, a nije vodio računa o tako ozbiljnom zakonu kao što je Zakon o planiranju i izgradnji i nije uzeo u obzir da državni službenici u RGZ nisu obični državni službenici, nego će poneti ozbiljan teret u ozbiljnom reformisanju društva Srbije?
Vidite koliko je značajno da sve zakone koje Vlada predlaže parlamentu zaista radi ozbiljno, temeljno, s ozbiljnim pripremama, s ozbiljnom analizom i sagledavanjem posledica koje će taj zakon da proizvede.
Očigledno je da se taj zakon o državnim službenicima nije dobro pripremio, jer je izgubio iz vida ove službenike u RGZ. Posledica je bila ta da katastar nije radio, štrajkovao je više od mesec dana. Za tih mesec dana se posao nagomilao. Za tih mesec dana građani su se nervirali, nisu mogli da zaključuju ugovore, nisu mogli da izvrše uvid u javnu knjigu, odnosno da provere stanje svog vlasništva, nisu mogli da založe svoje nekretnine i nisu mogli da podižu kredite koji su uslovljeni određenim hipotekama itd.
Dakle, jednostavno je katastar stao. Možda ćete reći – stala je jedna tako dosadna ili možda banalna, politički nebitna institucija kao što je katastar i u tom slučaju posledice su snosili samo građani, pa to nije bila neka naročita tema. Ali, za običan život, za obične ljude je i te kako bitno da u svako vreme, u svako doba mogu da provere bitne podatke u vezi sa svojom imovinom.
Kod javnih preduzeća apsolutno nije bilo nikakvih dilema da nećemo smanjivati broj zaposlenih u istima iako znamo da u njima radi 160.000 ljudi, da javna preduzeća predstavljaju pola procenta od ukupnog broja aktivnih preduzeća u Srbiji, da pri tom ta javna preduzeća zapošljavaju 30% od zaposlenih u privredi Srbije.
Dakle, očigledno se radi o enormnom broju zaposlenih i mislim da bi ciljevi zakona koji su proklamovani tim republičkim zakonom verovatno mnogo bolje mogli biti realizovani ukoliko bi se smanjio broj zaposlenih u javnim preduzećima, nego u Republičkom geodetskom zavodu ili u sličnim institucijama, odnosno organima.
Ova moja napomena u vezi s međuzavisnošću zakona odmah bi mogla da se definiše i u tom smislu da nije samo taj zakon o republičkim službenicima bio disonantan, koji je, inače, donet nakon što je već bio izglasan Zakon o planiranju i izgradnji. Dakle, moglo se znati o čemu se tu radi i koji posao nas čeka.
Recimo, spomenula bih i zakon kojim se ukidaju zemljišne knjige u Vojvodini, zemljišne knjige koje su pandan Republičkom katastru nepokretnosti, zemljišne knjige koje su bile u nadležnosti sudova, koje imaju tradiciju 200-300 godina u Vojvodini i izuzetno su dobro funkcionisale i još uvek funkcionišu i kao javne knjige apsolutno su imale pretpostavku apsolutne tačnosti. A, ako imate tu pretpostavku, onda imate pravnu sigurnost prilikom poslovanja.
E sad, zakonodavac je, jednostavno, izgubio iz vida značaj ovih zemljišnih knjiga, njihovo dobro iskustvo, nego se brišu zemljišne knjige i kreće se od nule i kreće se od katastra nepokretnosti. Dakle, izmeštamo registar, evidenciju nepokretnosti iz sudske nadležnosti i prenosimo je u administrativnu nadležnost i, eto, dolazimo u situaciju da je, recimo, u poslednjih godinu dana katastar bar dva puta štrajkovao od po mesec dana, da je zagušen predmetima, da se sporo radi, da se često i prilično nestručno radi, da se često čekaju neki podzakonski akti koji će to na neki način regulisati, ubrzati ili slično i olakšati sprovedbu Zakona o planiranju i izgradnji.
Kada pričamo o svemu tome, mora se imati u vidu da svaki put kada se radi jedan zakon, postoje već zakoni koji su povezani s tim zakonom i da se ne sme dozvoliti da se jednostavno pređe preko tog nekog iskustva i sprovođenja drugih zakona. Tu neminovno dolazimo i do Statuta Vojvodine. Bio je ovde veliki povik oko toga - držite Vojvodinu. Vidite, preporučila bih da se Srbija više drži Vojvodine i njenog pozitivnog iskustva i svega onog što je pozitivno u postojanju i radu Vojvodine, jer to je u interesu celokupne Srbije, celokupnog društva i države Srbije.
Ovaj zakonski predlog koji danas imamo pred sobom možemo okarakterisati kao da ima neku tehničku svrhu, dakle da ispravi neke greške. Međutim, ovaj zakon, kao što vidimo, ima određene poruke, u tom smislu da se uvek mora paziti na to kako se zakoni pripremaju, na koji način će ti zakoni moći da se realizuju i da se potpuno pripremi teren da zakoni budu zaista efikasni i da budu u harmoniji s ostalim zakonima, a inače i u harmoniji s evropskim zakonodavstvom.

Jedanaest minuta je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta, a posle nje narodni poslanik Đura Mučenski.