Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, shvatio bih situaciju da je ministar ovih 15 izmena i dopuna zakona obrazlagao ovoliko dugo kao što je kolega Bortić. Uvažavajući kolegu i njegove konstatacije i sve pomenute investicije, jedino u svemu ovome nisam čuo za ''kineski most''. Moguće je da neka kineska firma u Srbiji gradi most i da je to verovatno ostvariva investicija i projekat, ali zaista kineski most ne bi trebalo da postoji u Srbiji.
No, da se vratimo dnevnom redu. Gospodine ministre, Zakon o državnom premeru i katastru usvojen je u ovom cenjenom domu u avgustu. Posle nekoliko meseci, kao i masa drugih zakona, doživeo je izmene i dopune. O čemu se ovde radi? Može postojati i Zakon o skupštini i Poslovnik i dobra volja vladajuće koalicije i opozicije, ali se neka pravila negiraju iz dana u dan i sve se zasniva na dobroj volji vas iz vladajuće koalicije.
Mi ovde neviđenim tempom donosimo veliki broj zakona, ali zar ima logike da posle nepunih šest meseci i posle kritike koju je Zakon o državnom premeru i katastru doživeo ovde u ovom parlamentu i od dela stručne javnosti doživljava izmene i dopune? A radi se, uglavnom, o rokovima, kao što je prethodno neko rekao. Od navedenih 15 članova u 12 imamo izmene i dopune u smislu da se predviđeni rokovi sa osam dana pomere na 15, optimalni broj dana koji je potreban za rešavanje žalbi ili dela problema vezanih za rokove i interese građana Republike Srbije.
I nije ovo prvi put da nam Vlada šalje predloge zakona, a najviše predloge novih zaduživanja i kredita, i da posle samo tri meseca, bilo je i takvih slučajeva, u skupštinskoj proceduri doživljavaju izmene i dopune, a svi su bili obrazloženi kao navodno dobri zakoni.
U Vladi Republike Srbije postoji 25 ministara, ali se nijedan ne bavi životom građana. Nažalost. Mislim da je krajnje vreme da neko počne da razmišlja o tome. Morate se složiti s konstatacijom da je i ono što vi sada radite izmenama i dopunama zakona dobar pomak, jer rokovi koji nisu optimalni doživljavaju izmene i dopune, i mi tu nemamo nikakvih primedbi vezano za to.
Samo je problem što u trenutku donošenja treba svi da imamo dovoljno sluha i da bez obzira s koje strane dolaze komentari, zakone napravimo dobrim, upotrebljivim i da oni ne doživljavaju tako često izmene i dopune. Uostalom, ustavi modernih i savremenih zemalja se ne menjaju jednom u sto godina, a kod nas se zakoni menjaju svakih par meseci.
Sve ono što je o Zakonu o državnom premeru i katastru rečeno u ovoj sali i sve što su rekle ozbiljne institucije, poput Geoudruženja, prilikom javne rasprave o njemu i pre njegovog donošenja, a moram napomenuti da je Geoudruženje organizacija koja okuplja privatne geodetske firme, i vi, kada smo vam u vidu amandmana na predlog zakona skrenuli pažnju, niste imali dovoljno razumevanja da saslušate. No, bez obzira, dobro je da ste posle određenog vremena, a s obzirom na praktičnu primenu svega toga, imali sluha i ugradili to u Predlog zakona.
Jedna od najbitnijih primedbi tada bila je da u pomenutom predlogu zakona skoro i ne postoje neki rokovi. Recimo, u članu 17. Zakona nije postojao nikakav rok za davanje rešenja i on je sad, članom 1. ovog predloga o izmenama i dopunama Zakona predviđen. Ili, nisu bili ozbiljni rokovi, koji su ovim Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru sada korigovani.
Zatim, sve su to odredbe vezane za rad i poslove koje obavlja Republički geodetski zavod. Bilo je tada kritika da su mnogobrojne odredbe u suprotnosti s Ustavom Republike Srbije, da je primećen diskriminatorski odnos između geodeta u državnom sektoru, odnosno Republičkom geodetskom zavodu, i privatnih geodetskih firmi i da su nekim zakonskim rešenjima bitno ugrožena prava građana kod upisa prava na nepokretnost.
Usvajanjem takvog zakona u avgustu, Vlada je dovela do situacije da je oko 500 malih geodetskih firmi, koje zapošljavaju oko hiljadu ljudi, ili pred gašenjem ili razmišlja o gašenju svojih firmi.
Zašto ovo govorim? Sve te firme su uglavnom još uvek u rokovima otplate skupih kredita za nabavku opreme koja je neophodna za rad na terenu i za nabavku terenskih vozila. Još nisu uspele da otplate rate tog kredita, a došle su u situaciju...
Uglavnom je ta konstatacija vezana za član 17. postojećeg zakona, gde se u st. 1, 2. i 3. bukvalno propisuje broj zaposlenih, odnosno licenciranih, za izvođenje geodetskih radova i stručnog nadzora, a znamo da su ovo uglavnom manje geodetske firme ili porodične firme…
Šta je bitno? Šta je bitna stvar? Niko od njih nije na teretu države. Time što zapošljava sebe ili još eventualno nekog radnika samo doprinosi da država, Republika Srbija, ne misli o njemu, već mu je data mogućnost, zato što se bavi privatnim preduzetništvom, da živi i bavi se svojim poslom i rešava probleme egzistencije svoje porodice.
U članu 17. st. 1, 2. i 3. Zakona o državnom premeru i katastru ograničava se broj zaposlenih, što je dovelo u vrlo problematičnu situaciju ovih 500 firmi, koje zapošljavaju oko hiljadu ljudi, i trenutno je neizvestan nastavak njihovog rada.
Moram vam ovom prilikom navesti jedan primer iz realnog života, iz prakse. Slučajno sam ovih dana, u razgovoru s jednim od vlasnika firme (inače, vlasnik je mladi privatni preduzetnik, ima 25 godina, živi i radi u Novoj Varoši), došao do saznanja da u naredne dve godine planira da svoje poslove obavlja u Libiji.
Vrlo zanimljiva situacija. A zašto dolazi do te situacije? Dolazi s obzirom na nameštene tendere, koji su uglavnom još uvek vezani za pripadnost nekoj političkoj opciji, pa čak i izmišljene geodetske firme, na kraju, da bi odradile svoje poslove, angažuju mnogobrojne male privatne geodetske firme. Jednostavno, ljudi nisu u situaciji da na teritoriji Republike Srbije, bez obzira na svu svoju volju, znanje, nabavku opreme koja je još pod kreditima, realizuju svoje planove i poslove.
Imamo situaciju da će čovek otići u Libiju, da će dve godine, zahvaljujući svome znanju, zahvaljujući tome što je mlad i ambiciozan i poseduje znanje iz ove oblasti, uspeti da zaradi neke pare, vratiće se u Republiku Srbiju i sa zarađenim novcem moći će da kupi kvalitetniju opremu i zaposli veći broj ljudi, zato što po članu 17. ovog zakona ne ispunjava uslove, odnosno ne može dobiti bukvalno nikakav tender i realizovati dalji razvoj svoje firme i egzistenciju svoje porodice.
Ovom prilikom moram da pomenem i Geokartu. Geokarta je bukvalno srpski brend, radi se o kvalitetu, tradiciji, a vi ste Zakonom o državnom premeru i katastru Geokartu stavili u okrilje Republičkog geodetskog zavoda. S tom činjenicom i s tom konstatacijom je verovano, a vi ćete mi odgovoriti, povezana situacija da smo krajem 2009. godine i početkom 2010. godine imali štrajkove zaposlenih u Republičkom geodetskom zavodu.
Uglavnom je problem kod ljudi sa srednjom stručnom spremom, a morate priznati da je ta srednja stručna sprema, bez obzira na svoj položaj, iznela probleme Republičkog geodetskog zavoda i dalje iznosi realizaciju problema i projekata i planova koje pred Republički geodetski zavod postavlja Vlada, odnosno država. Zašto, gospodine ministre, postoji direktor Republičkog geodetskog zavoda? Da li je direktor trebalo da pregovara s vama ili ste doveli ljude u situaciju da štrajkuju određeni broj dana?
I, ovom prilikom vas pitam da li će rokovi koji su vezani za određene zakone vezane za ovu oblast, a ističu ovih dana, uglavnom zakon o legalizaciji, biti pomereni, jer su građani Srbije bili zatečeni situacijom da je Republički geodetski zavod obavljao samo neophodne poslove, a da je deo poslova kasnio bukvalno dva meseca.
Ako imate činjenicu da je u određenim katastrima od pet do 50.000 nerešenih predmeta, koji čekaju godinama na rešavanje i koji su aktuelni u ovom trenutku, da li mislite da smanjenjem broja zaposlenih u Republičkom geodetskom zavodu možemo rešiti situaciju? Toliki broj predmeta ne može se rešiti ni s trenutnim brojem zaposlenih.
Šta je neophodno? Jednom prilikom ste, u januaru, izjavili da Republički geodetski zavod treba da radi bolje, kvalitetnije i poštenije. Zato vas molim, a ja ću deo svog komentara, vezan za ovaj vaš intervju u dnevnom listu u januaru, izneti. Šta ste hteli da kažete ovom konstatacijom da u budućnosti Republički geodetski zavod mora tako i tako da radi?
Moram vam preneti komentar jednog predsednika lokalne samouprave. Pošto je Republički geodetski zavod, katastar, smešten u prostorijama gde se nalazi i lokalna samouprava, uglavnom je takva situacija u 90% slučajeva u Srbiji, predsednik opštine daje ovakvu konstataciju – broj građana koji se žali na probleme vezane za administrativne, opštinske, republičke poslove, uglavnom dolazi iz oblasti Republičkog geodetskog zavoda, tj. katastra.
Slušajte me dobro šta kaže taj predsednik opštine – živim za taj dan kada će katastar, odnosno RGZ, izaći iz opštinske zgrade ili ćemo mi, opštinski službenici, otići pod šator, da nas ne bi poistovećivali sa istima. To je verovatno deo vaše konstatacije koju ste dali prilikom intervjua u januaru i sada se s tom konstatacijom, nažalost, slaže najveći broj građana Srbije.
Ali, zar mislite da šalterski službenik u RGZ, koji ima platu od 16.000 dinara može ozbiljnije i kvalitetnije da radi? Šta i očekivati od čoveka koji ima primanja 16.000 dinara i kakav je to minimum napora koji on na svom radnom mestu može da pruži?
Vezano za priključenje Geokarte RGZ-u, verovatno je do problema došlo automatski, u RGZ se povećao broj ljudi priključenjem, odnosno spajanjem, kohezijom, Geokarte i RGZ.
Još jednom podvlačim, šta će nama direktor RGZ kada smo dozvolili da nam službe štrajkuju dva meseca u vreme kada u Srbiji imamo hiljade i hiljade predmeta za legalizaciju i kada imamo rokove koji su zaista vrlo ozbiljni i kad svi građani Republike Srbije treba da ispoštuju Zakon o legalizaciji.
Ovi slučajevi su primer da Vlada, prilikom donošenja zakona, zaista mora saslušati mišljenje stručne, ekspertske javnosti, zatim mora da prihvati deo sugestija koje iznose ljudi koji se godinama bave praktičnim problemima, ne samo iz ove oblasti, već iz kompletne životne oblasti, jer zakon je, morate priznati, bez obzira na štrajkove i sve ostalo, napravio već prilično problema i doveo do urbanističkog regulacionog haosa.
Ono što se očekivalo od ovog zakona, a to je skraćivanje birokratske procedure i rešavanje određenih problema vezanih za administraciju, nije se desilo. A takva konstatacija je, nažalost, primetna u zadnjem periodu, bez obzira na probleme ekonomske krize u Srbiji. Srbija je u krizi već 20 godina i nije ovo kod nas nešto od juče.
Bez obzira na sve te probleme, investitori kao u luku zaobilaze Srbiju i odlaze u susedne zemlje, uglavnom u Bugarsku, Rumuniju, Hrvatsku. Moram ovom prilikom napomenuti da je Hrvatska od kreditnih linija, isto kao i Srbija, dobila dosta slično i dosta para za rešavanje problema iz ove oblasti, ali idite na sajt RGZ Hrvatske i na sajt RGZ Republike Srbije i videćete zaista bitne razlike.
U tom smislu ste verovatno i mislili da masu tih problema u RGZ, koji zaista stoje, ali nije problem samo u zaposlenima, problem je u organizaciji RGZ i u tome što su godinama naviknuti i stekli su negativno poverenje kod ljudi organizacijom te ustanove.
U januaru ste pomenuli da će i RGZ imati statut kao i druge državne ustanove, a u ovom predlogu izmena Zakona o državnom premeru i katastru to nigde nisam primetio. Izuzev, gospodine ministre, u članu 14. Predloga zakona, gde u postojećem članu 199. Zakona dodajete da se Zakon o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u republičkoj administraciji neće primenjivati samo u RGZ.
Zašto smo u decembru usvajali taj zakon? Zašto je on primenjiv na sve oblasti društvenog, odnosno državnog života, tj. državnu i lokalnu administraciju, samo se ne odnosi na RGZ? A direktor RGZ je prvi, verovatno mu je ovde neko obećao da će u sledećem sazivu biti ministar, predložio takav rez zaposlenih, da zaista ni u jednoj drugoj državnoj aparaturi i administraciji takav primer nije nijednog trenutka primenjen niti predložen prethodnih par meseci otkako se nagoveštavalo da će se doneti zakon o ograničavanju broja zaposlenih u državnoj i lokalnoj administraciji.
Sve to vam govori da nešto nije u redu s direktorom, da ovakva organizacija u RGZ nije dobra i da još uvek treba razmišljati o procesima skraćivanja procedure i svega ostalog, da bismo mi zakone pravili zbog ljudi koji treba da ulažu u Srbiju, naših domaćih i stranih investitora, a ne da zakoni treba da čekaju njih.

Reč ima ministar Oliver Dulić.

Zahvaljujem šefovima poslaničkih grupa koji su izneli niz primedbi. Moram da kažem da veliki broj njih stoji, apsolutno. Sistem u Srbiji nije perfektan. Nasleđe je jako teško. Ovde se radi o problemima koji traju decenijama i radi se o pokušaju nas, koji danas upravljamo jednim važnim resorom, kao što je Ministarstvo za životnu sredinu i prostorno planiranje i, naravno, Geodetskim zavodom, da pokušamo da se s postojećim kapacitetima izborimo i da uvedemo sistem koji je davnih godina uveden u mnoge zemlje koje nas okružuju.
Vi ste ovde imali nekoliko jako dobrih poenti. Moram da kažem da se retko dešava da zaista možemo da se složimo oko nekoliko stvari. Prihvatam sve kritike koje su narodni poslanici izneli ovde, a vezane su za činjenicu da mi danas, samo nekoliko meseci posle donošenja zakona, izlazimo s izmenama i dopunama.
To i jeste suština demokratije. Inače bi parlamenti zaključali vrata kada donesu npr. set evropskih zakona koji predviđa "

" i ne bi radili nekoliko godina. Suština parlamentarnog rada i jeste u tome da se prepoznate greške u sistemu, koje proističu ne iz loše namere zakonopisaca, nego iz loše primene u praksi, koja dovodi do različitih neusaglašenosti, izmene, s tim što će se zakon bolje pozicionirati u pravnom sistemu ili jasnije definisati. To je bila naša namera.
Mi u Ministarstvu životne sredine smo ljudi koji su pravni perfekcionisti i hoćemo da svi zakoni koje donosimo budu apsolutno usaglašeni s drugim zakonima. Naravno, ne možemo uvek da znamo celokupnu proceduru donošenja drugih zakona, neki zakoni su doneti posle, ali hoćemo da zakoni koji se tiču oblasti koja reguliše ovaj sistem vezano za naše ministarstvo, budu apsolutno pravno perfektni. Iz tih razloga smo došli i rekli – predviđen je rok od osam dana, u nekim zakonima je predviđen rok od 15 dana, hajde da to usaglasimo.
Takođe, priznajemo da u ovom trenutku, s ovim kapacitetima, s problemima s kojima se suočavamo, s nedostatkom kadrova, s nedostatkom softverske i hardverske opreme koja je neophodna da bi se izvršavali ti rokovi, moramo te rokove da produžimo, ali nećemo da dođemo u situaciju da neko kaže – ja sam imao rok od osam dana po zakonu da nešto završim, a ti mi to nisi završio, kriv si.
Dakle, morate da shvatite da ja kao ministar apsolutno nemam problem da i za druge zakone koje sam prošle godine ovde pred vama branio dođem u ovoj godini i predložim izmene i dopune, zbog toga što se u implementaciji, u praksi, utvrdilo da neke od tih stvari, prosto, u Srbiji, koja se nalazi na ovom nivou gde se nalazi danas, možda nisu moguće. I to je, mislim, kvalitet i napredak u našoj demokratiji, to nije stvar koja treba toliko da se kritikuje. Da, tačno je, doneli smo zakon pre sedam meseci i danas dolazimo s izmenama i dopunama jer hoćemo neke stvari da popravimo. To ćemo da radimo i dalje.
Što se tiče primedbe na prihvaćene amandmane, hajde da priznamo da od 20 zakona koje je ovo ministarstvo predložilo Skupštini, ne znam tačno u procenat, ali mislim da smo preko pola amandmana koje su predlagali narodni poslanici, bili oni iz pozicije ili opozicije, mi prihvatili. Nismo prihvatili amandmane koji se suštinski ne slažu s duhom i kontekstom ili idejom koju smo hteli kroz zakon da definišemo, ali smo prihvatili sve ono što zaista jeste popravka i ispravka zakona. Na kraju krajeva, Narodna skupština i služi tome i narodni poslanici su i izabrani od građana da pomognu Vladi da određene zakone popravi i mi smo to radili. Ja tu ne vidim nikakav problem.
Tačno je možda da su neki narodni poslanici predlagali duže rokove. Tačno je da smo mi verovali da su mogući kraći rokovi i tačno je da smo u tome pogrešili. Sada tu grešku prihvatamo i danas ovde sedimo pred vama, prihvatamo kritiku, ali idemo dalje. Takođe je tačno da mnoge stvari nismo prihvatili. Možda će se u perspektivi ispostaviti da nismo bili u pravu, pa ćemo opet sesti pred vas i te stvari prihvatiti.
Dakle, parlamentarizam i demokratiju, u ovom izvršnom i tehničkom smislu, koji podrazumeva debatu u parlamentu i pokušaj da se naš pravni sistem izgladi u skladu s nečim što jeste postojeća realnost, upravo i posmatram kroz kvalitet ovakve rasprave. Danas smo imali tri predložena amandmana i prihvatili smo dva. Smatramo da su dobri i siguran sam da će ovaj zakon, kada ove izmene i dopune stupe na snagu, biti značajno bolji.
Postavili ste jedno takođe važno pitanje, a to je efikasnost i funkcionalnost Republičkog geodetskog zavoda i katastra nepokretnosti. To jeste institucija koja je izuzetno važna. Po meni, to je institucija koja predstavlja danas jedan od simbola države u svakoj lokalnoj samoupravi. Kao što u svakoj lokalnoj samoupravi imate policajca, nekog poreskog službenika, kao što u svakoj opštini imate lekara, učitelja, takođe imate i nekog geodetu, neki katastar, koji predstavlja važan segment države i, kada vam napiše da je nešto tako, to znači da je država stala iza toga.
Činjenica jeste da iz tog razloga Republički geodetski zavod predstavlja veoma specifičnu instituciju, sa svim problemima s kojima se danas suočavamo, a oni podrazumevaju i male plate i nedovoljan broj zaposlenih i nedovoljnu osposobljenost tih zaposlenih da odgovore izazovima 21. veka i korupciju, koja definitivno postoji. U svakom intervjuu u kome je postavljeno to pitanje priznavao sam da postoji i verujte mi da se svakodnevno borimo protiv toga. Mi i dalje moramo da radimo naš posao.
Što se tiče štrajka, od početka sam tvrdio da su zaposleni u pravu, da Geodetski zavod mora da se definiše na drugačiji način. Mi smo to i uspeli, kroz razgovore sa sindikatima. Uspeli smo da definišemo nešto što će biti njihova uloga u ovom društvu u budućnosti. Ali, moram da kažem jednu stvar. Nijednog trenutka štrajk u Geodetskom zavodu nije ugrozio druge postupke koje građani vode pred institucijama u ovoj zemlji, pogotovo ne postupak legalizacije.
Za rok koji je postavio Zakon o planiranju i izgradnji, a to je 11. mart, da se podnese zahtev da se uđe u postupak legalizacije, da se prijavi nelegalan objekat, nije neophodno doneti svu kompletnu dokumentaciju, uključujući i izvod iz katastra nepokretnosti. Dakle, nije neophodno. Svaki građanin može samo da ode u opštinu, popuni formular, dobije broj i prijavi nelegalno izgrađeni objekat. To je dovoljno.
Dakle, nikakva obrazloženja da sad rokove treba produžavati zbog toga što je katastar bio u štrajku ili zbog toga što je opština prenatrpana drugim predmetima itd., ne dolaze u obzir.
Imali su građani šest meseci rok. Moram da kažem nešto, odziv za legalizaciju ovog puta je sjajan, ogroman. Možemo da kažemo da već danas prelaze 80 i nešto posto. Ne vidim razloga, ako je moglo 80 i nešto posto ljudi, bez obzira na sve te probleme, da prijavi nelegalni objekat, zbog čega ovih nekoliko postotaka to ne može da uradi.
Dakle, rok se neće produžavati. Za sve objekte koji su ušli u postupak legalizacije, a verujem da će to biti objekti koji mogu da se legalizuju, to će biti urađeno.
I mislim da je ovo prvi put, naravno za to smo zaslužni svi, da ćemo zaista završiti veliki posao koji se zove legalizacija nelegalno izgrađenih objekata, zbog toga što smo pojednostavili proceduru, smanjili obim dokumentacije. Mnoge opštine, nažalost ne sve, značajno su smanjile cene za legalizaciju i mislim da ovog puta možemo da kažemo da u mesecima i godinama koje su ispred nas Srbija najzad može da postane legalna, barem što se tiče imovine i svojine nad objektima koji su građeni bez adekvatnih dozvola.
Takođe moram da kažem da mi kao Ministarstvo u ovom trenutku sprovodimo vrlo intenzivan nadzor nad opštinama da se divlja gradnja zaista ne dešava. Svi koji znate da se negde dešava divlja gradnja, prijavite to inspekciji i pomozite nam da najzad, barem u toj oblasti, uvedemo toliko neophodan red da se nikada više ne dešava u Srbiji da postoje bespravno izgrađeni objekti.
Ovde je, takođe, pomenut urbanistički haos. Moram da kažem da je aktivnošću Ministarstva i mnogih lokalnih samouprava u ovom trenutku na snazi dubinska reforma jednog veoma zapuštenog segmenta u našem društvu, koji se zove građevina i urbanizam. Mi kada smo donosili zakon postojalo je jako mnogo kritičara tog zakona i postojali su objektivni strahovi da li je Srbija u stanju, da li je sposobna, zrela, dovoljno moderna da primeni jedno rešenje koje bi trebalo da razreši taj urbanistički haos. Mi verujemo da jeste.
Ono što me ohrabruje jeste da su gotovo sve opštine u Srbiji, do rokova koje je zakon propisao, donele odluke o izradi prostornog plana opštine i regulacionog plana, što su bile dužne u skladu sa zakonom. Samo nekoliko opština to nije učinilo. Ono što me takođe hrabri jeste da se u ovom trenutku veliki broj opština nalazi u postupcima javnih nabavki da bi se odredili izrađivači tih planova.
Moram da vam pojasnim jednu stvar. Srbija je, što se tiče planskih dokumenata neophodnih za izdavanje građevinske dozvole, u ovom trenutku pokrivena samo 20 do 30 posto. Dakle, imate ogromnu teritoriju Srbije i, ukoliko nešto želite da gradite, kada se pojavite pred nekim lokalnim organom i kažete – dobar dan, ja bih ovde da gradim nešto, lokalni organ ne može automatski, u istom trenutku, da vam odgovori i kaže – možete da gradite toliko i toliko kvadrata, toliko zauzeća površine, tolika spratnost, evo vam uslova javnih preduzeća šta je neophodno za struju, gas, telefon itd. Dakle, samo 20 do 30 posto Srbije je prekriveno toliko detaljnim planovima.
Mi pokušavamo da lokalne samouprave ohrabrimo, neke i da nateramo, da taj posao završe u roku od dve godine i spremni smo, kao ministarstvo, da sufinansiramo izradu tih planova. Niko ne kaže da u ovom periodu sada, tu je gospodin Jovanović apsolutno u pravu, kada svaka opština čita zakon na drugačiji način, neće postojati problemi u smislu da će u nekim opštinama ta procedura ići mnogo lakše nego u drugim opštinama.
Iz toga nastaje činjenica da mi danas u jednom gradu, koji je gotovo 100% pokriven s ovako detaljnim planovima, možete građevinsku dozvolu da dobijete za dva meseca, a da u drugim opštinama još uvek nisu ni shvatili zakon i traže razna razrešenja i tumačenja i imate primedbe investitora da tamo ne može da se dobije dozvola. Mi gotovo svakog dana idemo po Srbiji pokušavajući da razgovaramo sa svim ljudima koji su odgovorni za to i objašnjavamo na koji način zakon funkcioniše, insistirajući pri tom strogo da se svi ovi planovi donesu.
To neće biti lak posao. Biće mnogo otpora. Naša administracija voli da ništa ne bude regulisano i da, kada vam se pojavi investitor, vi nešto nacrtate u skladu s interesom tog investitora. Naša administracija ne voli da je sve regulisano i da se njena uloga u ovom društvu umanji, zbog toga što taj investitor ne mora uopšte da dođe kod njega lično, kod tog čoveka, nego može na internetu tačno da vidi na kojoj parceli šta može da se gradi.
I to jeste problem i to jeste jedan tihi otpor koji u ovom trenutku traje. To možda jeste otpor koji traje u Geodetskom zavodu, u katastrima, zbog toga što je novim zakonom pokušano da se uloga svakog od činilaca u jednom lancu aktivnosti uredi na pravi način i da više nema kreativnih tumačenja zakona i da više nema nečega što je arbitrarnost u procesu donošenja odluka.
Sve su to problemi s kojima se mi suočavamo. Siguran sam da svako od vas ko se u to razume i ko razume koliko je važna oblast planiranja, shvata da je za to potrebno da svi zajedno radimo.
U tim opštinama koje mi danas obilazimo nalaze se i radikali i naprednjaci i narodnjaci i demokrate i liberali i socijalisti i sve druge partije. Mi sa svakim razgovaramo na isti način i svakom pokušavamo da pomognemo. Kažite mi – da li postoji ijedna opština na kojoj je, na primer, na vlasti opoziciona stranka, a da ovo ministarstvo nije izašlo u susret i poslalo potpuno ravnomerno isto tumačenje ili pomoć u smislu implementacije zakona?
Dakle, ovo je posao koji je istorijski i koji mora da se završi. Ako ga mi danas ne završimo, onda ćete vi, koji očekujete da ćete možda doći na vlast nakon narednih izbora, a mi ćemo se potruditi da to ne bude, morati taj posao da završite. To je, prosto, nešto što mora da se završi i to je duboko u interesu ove zemlje.
Još samo jednu stvar da najavim, kao raspravu koju ćemo voditi u narednih nekoliko meseci. Završili smo Prostorni plan Republike Srbije, kao jedan super važan dokument koji sadrži sublimaciju svih strategija razvoja i koji će verovatno predstavljati sveobuhvatni strateški plan razvoja zemlje u narednih deset godina. U njemu će se sadržati sve ono što jesu preseci naše realnosti, vizije u kom pravcu ova zemlja može da se razvija i on će biti osnov za izrade prostornih planova regiona i opština da bismo jednom za svagda planiranje, koje nije imanentno našem mentalitetu, uveli kao normu koja mora da se poštuje.
Kada budemo ovde s Prostornim planom, videćete koliko je truda i rada uloženo u to i videćete koliko je taj dokumenat kvalitetan i koliko će suštinski pomoći reformi koju pokušavamo da sprovedemo.
Sve kritike koje ste rekli apsolutno stoje. Spremni smo da se s tim kritikama suočimo i spremni smo da radimo na tome. Zahvaljujem.

Pravo na repliku ima narodni poslanik Mićo Rogović.

Gospodine ministre, vrlo ću kratko. Upoznati smo s tim da su pri kraju Prostorni plan Srbije i detaljni urbanistički planovi po opštinama, ta konstatacija zaista stoji, ali hoćete li se složiti s činjenicom da u Srbiji ne postoji nijedno zdanje, nijedan objekat posle Drugog svetskog rata koji je prepoznatljiv? Da li ta oblast treba da se reguliše?
Imaćete sve detaljne urbanističke i regulacione planove i prostorne planove određenih oblasti i Prostorni plan Republike Srbije, ali da li je napravljena strategija po tom pitanju da u Vojvodini, recimo, postoji tradicionalna vojvođanska kuća? Kako postoji tradicionalna vojvođanska kuća, tako postoji i tradicionalni veći objekat, šumadijski tip stare kuće i svega ostalog. To je ono što se u Srbiji od 1945. godine naovamo gubi. Da li ste to predvideli?
Kada govorim o urbanističkom haosu, ne govorim o potrebnim objektima, planovima, svemu onome što je jedna ozbiljna država. Svaka ozbiljna lokalna samouprava treba da donese akte da li će taj deo urbanističkih problema u Srbiji konačno biti rešen, odnosno da li je neko zadužen za taj resor, a znam da se sigurno nije razgovaralo ni razmišljalo na temu da li ćemo konačno moći da stanemo iza arhitekture, u smislu izgradnje objekata u Srbiji, i kažemo – da, ovo je naš prepoznatljiv stil gradnje, ovo su naši objekti.
U svakoj ozbiljnoj državi imate prepoznatljive stilove gradnje, a u Srbiji nigde posle 1945. godine nema arhitektonski prepoznatljivog objekta koji liči na našu tradicionalnu arhitekturu.

Reč ima ministar Oliver Dulić.

Nemate gotovo nijedan legalan objekat. Svako je zidao šta je hteo na parceli koju je kupio i niko ga u tome nije sprečavao. Zato u Srbiji imate milion nelegalno izgrađenih objekata. Ne možemo da pričamo o stilovima i prepoznatljivosti kada su uglavnom mukom naterani ljudi ulazili u gradnju kuća, da bi obezbedili sebi krov nad glavom, a pri tom uopšte nisu zatvarali oči pred tim i nije postojala organizovana državna sistemska reakcija da se takve stvari spreče.
Zbog toga ovo radimo. Mi se sada penjemo stepenicama. Naravno da je najviši mogući nivo da imamo tipske kuće koje se grade u skladu sa stilom koji podrazumeva različita arhitektonska rešenja i da omogućavate ljudima da samo biraju tip kuća.
Hajde da pogledamo kako izgleda Srbija danas. Na koju god stranu da krenete, naše kuće su uglavnom nedovršene, energetski potpuno neefikasne, sa puno problema, mnogo spratova, gotovo neuseljene, greju se na najprimitivniji mogući način, vrlo često nemaju kanalizaciju nego septičke jame. Dakle, to je haos, koji pokušavamo da rešimo, i to je, suštinski, tema.
Slažem se da ćemo možda na kraju, na tom poslednjem nivou, moći da razgovaramo, ali hajde prvo da legalizujemo Srbiju, hajde prvo da kažemo gde šta može da se gradi, hajde prvo da obezbedimo uslove da urbanizam zaživi kao struka i da građevina počne da funkcioniše po drugačijim merilima. To je naša namera danas. Verujem da ćemo u godinama koje su pred nama moći na takav način da planiramo razvoj.

Reč ima poslanik Velimir Ilić.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, jako mi je drago kada čujem od gospodina ministra da se izuzetno angažuje i zalaže da se ubrza proces izdavanja dozvola, dokumentacija, da se sredi katastar, da se uradi prostorni plan i da se poštuje zakonska regulativa, ali kada sve to pogledamo u praksi, izuzetno se razočaramo. Svi vidimo da to u praksi ne funkcioniše na takav način, da pojedine sredine potpuno ignorišu bilo kakve prostorne planove, bilo kakve zakonske odredbe i rade bukvalno šta hoće.
Grad Beograd je država za sebe. Sećam se odlično, svojevremeno, kada je neko dao građevinsku dozvolu za Elpovu pumpu kod Sava centra, svi iz EU koji su kontrolisali koridore su se krstili da to može da bude tamo. To ne sme da bude tamo. Ali, čovek je potpisao, dao papire i mi smo ušli u velike probleme tada.
Sada, kome god padne na pamet, gde god odete, svako priča svoju priču. Evo, neko veče sam u Negotinu slušao gospodina Dinkića i njegovu priču. On kaže da pravi tamo neki autoput i već zna i trasu autoputa i kaže – evo, kreću radovi. Pre neki dan je neki turski predsednik došao dole i kaže – pravi autoput kroz Sandžak. Kada pogledate Prostorni plan, toga nema.
Da li znate, gospodine ministre, da autoput koji se pravi, Batočina-Kragujevac, nema građevinsku dozvolu, nema nikakvu dozvolu, nema ni idejni projekat, nije imao ništa? Pazite, autoput se radi odoka. Zašto? Mlađa otišao u Kragujevac, seo sa Verkom i rekao – pravimo vam autoput. Imali smo papire za pet kilometara i mi smo napravili tih pet kilometara i stali jer nema dalje papira. Međutim, evo, ima ovde nekog od kragujevačkih poslanika, da li postoji ijedna dozvola, ijedan papir?
Pravi se nadvožnjak preko pruge odoka. Kako se radi statika, šta se radi, kako se armira – boga pitajte. Pravi se autoput koji nema nijedan izlaz, nijedan ulaz od Kragujevca do Batočine. Jadni seljaci, prošlo im je kroz imanja, i sada traktorom ili kombajnom moraju da idu po 20-30 kilometara da dođu na drugu stranu da obrade svoju imovinu.
Prema tome, sve je ovo prazna priča, ali život je nešto drugo. Ovde svi projektuju, svi rade, svi grade. Evo, neki dan slušam jednog gradonačelnika, da mu ne pominjem ime, od koga zavisi Vlada sada. I on sad ima svoj projekat. Čovek kaže – ma, ja ću njih naterati, to ima tamo da bude. I, pazite, tako će i da bude, kao što je i ovo za Kragujevac.
Vi ste nemoćni, Ministarstvo je nemoćno, Vlada je nemoćna. Vi nemate snagu, jer će da pukne koalicija. Ako bilo kome odbijete, vi više ne postojite. Znači, sve ćete da prećutite i sve ćete da uradite samo da bi se još malo opstalo i ostalo na vlasti.
Zatim, jednom sam govorio u ovom parlamentu, možda ste se vi uvredili kao resorni ministar, možda sam vas povredio, ali meni je neobjašnjivo da jedna firma, "Nuba invest", koja dođe iz Slovenije, čiji je vlasnik jedan slovenački biznismen koga zovu slovenački Cane, a znate po čemu ga tako zovu, a zove se Rasto Tomažič, aprila osniva firmu u Beogradu sa 3.000 evra osnivačkog kapitala.
Firma nema nikakav promet, nema direktora, nema nijednog zaposlenog, nema nikoga i ništa. Odjednom se ta firma pojavi i dobije posao. Ta firma "Nuba invest" ima ukupan upisani kapital tri miliona evra. Nema nikakav promet, nema ništa. Ona je u Kopru napravila niz problema u građevinskom zemljištu i protiv toga se vode istražne radnje, a gospodin Tomažič važi za jednog od najopasnijih ljudi u Sloveniji, što se tiče kriminalnih radnji i svega toga.
Oni konkurišu da postave optički kabl na Koridoru 10. Pet naših firmi je konkurisalo kada sam ja bio u Vladi i nisu dobile papire jer je rečeno da mora da se ide na tender, jer je investicija samo od hrvatske granice do Beograda, na čemu je dobijena dozvola za ovog gospodina, 25 miliona evra. Investicija je isplativa za devet meseci. Ukupan godišnji promet treba da pravi, po elaboratu, 45 miliona evra.
Ta firma dobija posao. Kako vi možete da potpišete dozvolu ako nije konsultovan Ratel, koji je nadležan za telekomunikacije, za vodove, za telekomunikacione kablove, za prenosne sisteme i sve ostalo?
Prema tome, Ministarstvo za telekomunikacije je potpuno zaobiđeno. "Putevi" daju uslove da se to uradi, ali "Putevi" nisu nadležni. To je državna imovina, mora da ide na Upravni odbor, mora da ide na Vladu. Ne može niko u "Putevima" da potpiše saglasnost u ime "Puteva Srbije", jer to je državna imovina, koja pripada Direkciji za imovinu Republike Srbije.
Da bude interesantna priča, gospodin Tomažič 6. oktobra 2009. godine podnosi zahtev vašem ministarstvu za dozvolu. Istog dana vi, ministre, potpisujete "Putevima Srbije" (istog dana, zamislite koliko ste efikasni) nalog da se izdaju uslovi. Istog dana "Putevi Srbije" vraćaju da su izdali uslove i da "Nuba invest" može da izvede radove. Sve se završilo za 72 sata, za posao koji je milionske vrednosti i koji će stotinama godina nekom da donosi milione evra u džep.
To je državno bogatstvo, to je prirodni resurs ove države, koji treba iskoristiti. Molim vas da vidimo šta se tu zapravo dogodilo. Firma "Nuba invest" nema licencu za izvođenje ovakvih radova i za investicije ovog tipa, nema ni malu, ni srednju, ni veliku licencu, nema ništa. Po kom propisu je ona dobila taj posao, kako i na koji način?
Prema tome, molim vas, gospodine Duliću, da se ovo poništi i da uđe u regularnu zakonsku proceduru. Mada, vidim da se gospodin Tomažič sada pojavljuje i u Londonu, posle jednog skupa koji je bio o zaštiti životne sredine, o problemima SO2, o tim investicijama koje će se dobiti itd. Vidim da će i tu da upadne u neku kombinaciju za velika ulaganja i velika izvođenja u oblasti ekologije.
Zato vas još jednom molim, ako želite da ova država ne napravi grešku koja je napravljena sa Sorošem, kada je data licenca da se rade radovi na kablovskoj televiziji, gde su oni ušli u svaki dom s internetom, s optičkim kablom, maltene besplatno i sada izuzetno puno naplaćuju, mislim da je 850 dinara po stanu za građane Srbije, a ušli su u prirodni resurs ove države potpuno besplatno i bukvalno rade šta hoće.
Da ne nabrajam sada. Neki novinar mi pre neki dan piše pismo – zašto ste dozvolili da "Verat" uđe u telekomunikacije na sličan način kao "Nuba invest"? Nismo mi dozvolili, nije to bilo za vreme mog mandata, to je dozvolilo savezno ministarstvo za telekomunikacije, nekada, gde je bio crnogorski predsedavajući.
Ovih dana smo dobili dozvolu za rad i crnogorske avio-kompanije. Pitanje je čija je ta kompanija. Neko je hteo, ko se sada juri i proganja, postoje čitave afere, da otvori i pre nekoliko godina crnogorsku avio-kompaniju, da leti iz Srbije, pa nismo dali dozvolu. Sad vidim da je čovek dobio uredne papire, uredne dozvole itd.
Prema tome, ima jako puno problema u oblasti telekomunikacija, koje su date, meni je jako žao, besplatno, i to su davali nenadležni ljudi i bez resornih ministarstava. Vidim da je sada "Veratu" licencu potvrdio i Ratel. Treba videti i tu o čemu se to zapravo radi.
Zato mi je jako čudno kada se sad nekom tamo nesrećniku, čija deca nisu videla more i koji možda nije detetu kupio čokoladu godinama, napravio je neki objekat da smesti svoju porodicu, tražimo dozvolu, preti se rušenjem itd., a ovde u Srbiju ulaze giganti i rade bukvalno šta hoće. Ulazi ko stigne.
Odlično se sećam, gospodine ministre, kada je vaš predsednik partije, odnosno predsednik Republike Srbije, izašao na ''Studio B'' posle jedne jednočasovne emisije i objasnio da su država Srbija i grad Beograd oštećeni za dve i po milijarde evra, što se tiče ''Luke Beograd'' i ''Ušća''. Radi se o oštećenju države, zakinuto je dve i po milijarde evra. To je rekao predsednik Boris Tadić. Mislim da su mnogi od vas to i slušali.
Bio sam oduševljen, očekivao sam rasplet cele situacije. Međutim, posle te emisije koja je išla na "B 92", neko je naložio i o tome se više ne priča. Da li je neko obeštetio državu, da li je nabavio određene papire, dozvole i sve ostalo, pokrio te lokacije ili je to ostalo i dalje? Neko je okrenuo i rekao da se to više ne radi. Kako je moguće da se napravi objekat ''Ušće" na takav način, na udarnom mestu grada Beograda, na najvidnijem mestu grada Beograda, bez određene papirologije, saglasnosti i određenih dozvola i još da se kaže da je država oštećena u tolikoj meri?
Prema tome, molim vas da preduzmete sve zakonske mere i da poništite ovo, da prekinete radove "Nuba investu" na autoputu koji radi potpuno nelegalno i bespravno, da se uvede to u regularne tokove. Nemoguće je da se nešto radi bez tendera.
Dobio sam objašnjenje od nekih vaših saradnika da sada može svako da pravi ako dobije od ''Puteva'' saglasnost, da može 10 optičkih kablova da se postavi. To je nemoguće. Kako je moguće da može svako postaviti, ko god hoće? Ajde, ja ću da podnesem zahtev, da vidim da li za 72 sata mogu da dobijem dozvolu za izvođenje tih radova, da li je to tehnički moguće, ili bilo ko od nas ovde.
Drugo, ako je dogovoren dil s najvećim kupcima, a tu su najveći kupci usluga Telekom i firme iz telekomunikacija, ako Ratel nije dao saglasnost, ako ''telekomunikacije'' nisu u to umešane, kome će taj da prodaje? Šta će on da radi s tolikim kablovima?
To je, jednostavno, nemoguće. Objašnjavam vam ponovo. Postoji neko odobrenje i odluka Vlade da ''Putevi Srbije'' mogu davati saglasnost, i to je velika greška i to treba ukinuti, za benzinske pumpe. Opštine su prodavale, recimo kod Vrčina, po dve-tri pumpe jedna do druge, pa su prodavali lokacije kojegde za benzinske pumpe. Evo, recimo, u Kraljevu iz jedne izlazite, u drugu ulazite. Ili, što se događa u Dobanovcima, gde je prodato osam lokacija na istom mestu i krši se Prostorni plan itd. To mora da se stavi isto na tender i da idu javne licitacije.
Da vam ne nabrajam sada šta je u tim poslovima radila mafija, donosila papire već 20 godina i prodavala, davala oglase po raznoraznim sredstvima informisanja da imaju pripremljene papire za određene lokacije itd.
Ovo nije u redu i ne može me niko ubediti da je ova investicija koju radi ''Nuba invest'' u skladu sa zakonom. Mogu opštine da donesu na svojoj teritoriji, da plate neke takse, vodovod, kanalizaciju, nešto što je potreba lokalnih vlasti, ali da kabl koji će proći ceo koridor prođe bez tendera, to je nemoguće.
Sećam se odlično da su svojevremeno zahtev za ovaj posao podnele ''Železnice Srbije'', da postave u železničkim koridorima i naplaćuju usluge, a svojevremeno su ''Putevi'' tražili da dobiju dozvolu da oni postave u putnom koridoru i da od toga imaju dodatne prihode, koji su izuzetno veliki.
Ko je gospodin Rasto Tomažič? Otkud on u Beogradu da otvori firmu, da tako ubrzano to sve uradi, ekspres, i ko stoji iza njega, ko mu je ortak u ovom poslu? Molim nadležne da ovo uzmu u razmatranje i da pregledaju sve ovo, da vide da li ovde ima i sukoba interesa i raznorazne korupcije i da ne nabrajam čega već.
Nadam se da će Upravni odbor ''Puteva Srbije'' razmotriti sve ovo i doneti određenu odluku. Poslaću ja dopis i gospodinu Liliću. Gospodin Mrkonjić je, nedavno, kada je sedeo tu na vašem mestu, rekao da o ovom nema pojma. Resorni ministar za infrastrukturu prvi put čuje da tako nešto dogodilo. To je javno rekao ovde u Skupštini.
Vi ste to sve odradili. Pitanje je da li ste nadležni, da li ste to smeli bez Ratela i saglasnosti agencije koja je registrovana za to, da li ''telekomunikacije'' treba da daju određene uslove i saglasnost ili ne.
Još jednom, nemojmo se igrati prirodnim resursima ove države. Malo-pomalo sve predajemo belosvetskoj mafiji i oni nam ulaze u Srbiju, ulaze s aviokompanijama, ulaze u telekomunikacije, ulaze u kablovsku televiziju, ulaze gde god hoće i bukvalno rade šta hoće.
Srbija je postala ograđena avlija. Ovde ne važe nikakvi prostorni planovi. Ako nađete čoveka koji će to odraditi i uraditi, sve će biti u redu, a ako ne, nema od toga ništa. Sećam se odlično kada su pojedinci dolazili u Srbiju i na mala vrata od nenadležnih dobijali odgovarajuće dozvole i radili ogromne investicije što se Srbije tiče.
Hvala vam, gospodine ministre. Nadam se da ćete ovo zaustaviti, vratiti u početno stanje, raspisati međunarodni tender, omogućiti našim firmama da se pojave na tom tenderu i da ovaj prirodni resurs koji ima Srbija iskoristimo i da Srbija od toga ima, konačno, i neke koristi.

Reč ima ministar Oliver Dulić. Samo vas molim da se prijavite. Izvolite.