Ovo je sličan amandman. Na član 76. podneli smo amandman kojim predlažemo da se član 76. menja i glasi: „Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku Republike Srbije“.
Predložili smo da to bude kao i za sve ostale zakone koji se usvoje, koji stupaju na snagu osmog dana od dana objavljivanja, a ne narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“.
Obrazloženje je potpuno isto kao i za prethodni amandman – zbog Ministarstva finansija i njihove neažurnosti sada dolazimo u situaciju da zakon stupa na snagu prvog dana od dana objavljivanja, umesto onako kako je uobičajena procedura, tako da vas pozivam da prihvatite i ovaj amandman.

Zahvaljujem. Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača želi da da završnu reč? (Da.) Izvolite.

Samo kratko. Dame i gospodo poštovani narodni poslanici, zaista verujem da promene Zakona o porezu na dobit preduzeća jesu promene koje su značajno unapredile ovaj zakon.
Odbijeno je šesnaest amandmana poslanika. Moram da kažem da su uglavnom amandmani odbijeni zbog toga što se predloženim amandmanima želelo dalje smanjivanje poreske osnovice. Navešću samo neke od ovih amandmana koje je Vlada odbila, sa otprilike istim obrazloženjem.
Pojedini poslanici su protiv propisivanja načina obračuna amortizacije u poreske svrhe. Motiv iza toga je jasan, zato što bi na ovaj način, ukoliko bi se prema vlastitom izboru prikazali troškovi amortizacije kao rashod, poreska osnovica bila mala.
Takođe, pojedini poslanici su, uprkos tome što smo već povećali izdatke koji se po osnovu reklame i propagande priznaju kao rashod, tražili dalje povećanje ovih rashoda.
Nešto što je zaista vrlo neobično i što nisam našla u uporednim poreskim sistemima jeste da se kao rashod priznaje otpis vrednosti pojedinačnih potraživanja ukoliko su manja od 100.000 dinara, vraćanje poreskih podsticaja zapošljavanjima, smanjivanje vrednosti ulaganja za ostvarivanje prava na poreske podsticaje i povratak na staro kada je u pitanju prebijanje kapitalnih gubitaka sa kapitalnim dobicima, znači, umesto predloženih pet godina da to bude kao što je i do sada bilo - deset godina.
Nekoliko stvari bih dodala. Poreska politika treba da bude neutralna. Poresku politiku samo u veoma retkim slučajevima treba koristiti za ostvarenje nekih ekonomskih ciljeva. Poreski sistem mora biti jednostavan i sve ove promene jesu promene u povećanju jednostavnosti.
Dakle, ako smo se opredelili za nisku poresku stopu, a jesmo kada je porez na dobit u pitanju, naša osnovna poreska stopa je 10%. Pre promena ovog zakona efektivno je bila 5%. Uprkos tome, poslanici traže dalje smanjenje efektivne poreske stope. Ako smo se opredelili za nisku poresku stopu, a jesmo, broj oslobođenja treba da bude što je moguće manji. Veoma je neobična kombinacija – niska stopa i širok spektar poreskih oslobođenja.
U svakom slučaju, hvala na sugestijama.

Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima. Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POREZU NA DOHODAK GRAĐANA (pojedinosti)

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Nenad Popović, Arsen Đurić, Branka Ljiljak, Dragan Stevanović, Mladen Grujić, Vladan Batić i Dušan Marić.

Primili ste izveštaje Zakonodavnog odbora i Odbora za finansije i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

Pre prelaska na pretres Predloga zakona u pojedinostima podsećam vas da je Zakonodavni odbor, na osnovu člana 148. stav 2. Poslovnika, odbacio kao neblagovremene amandmane na čl. 5. i 7. koje je podneo narodni poslanik Vladan Batić, kao nepotpun amandman kojim se posle člana 1. dodaje novi član 1a, koji su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Popović i Arsen Đurić. Prema članu 148. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, odbačeni amandmani ne mogu biti predmet rasprave i o njima se ne glasa.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 142. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Narodni poslanici Nenad Popović i Arsen Đurić zajedno su podneli amandman kojim se pre člana 1. dodaje novi član.

Da li neko želi reč? (Da.)

Pošto nisam imao prilike da kažem nešto na ministarkino izlaganje, sada ću iskoristiti, pa ćete mi to vreme odbiti od vremena ovlašćenog predstavnika.
Osnovni motiv podnosilaca amandmana kada je DSS u pitanju jeste da se investitorima i ljudima koji investiraju ovde obezbedi maksimalni poreski podsticaj, odnosno ništa drastično izmenjeno u odnosu na ono što je bilo u dosadašnjem Zakonu o porezu na dobit preduzeća.
Te uslove sada pooštravate i otežavate investitorima da koriste određene poreske podsticaje. To bi bilo normalno da je situacija u Srbiji i svetu normalna, da nema svetske ekonomske krize i da nemamo negativnih posledica te svetske ekonomske krize. Usred ekonomske krize, kada imamo veoma teške posledice te krize po privredu i stanovništvo Srbije, otežavati investitorima i privrednicima da koriste određene poreske podsticaje, mislim da je neshvatljivo. Nemamo druge motive.
Kada je u pitanju predlog da se poveća iznos za reklamu, rekli smo da je povećano u odnosu na važeći zakon. Rekli smo da ostane 5% ili do 10% za one izvozno orijentisane. Znamo koliki nam je spoljnotrgovinski deficit; znamo da je izvozna privreda veoma krhka i da imamo veoma mali izvoz, da je potrebno da povećamo izvoz; znamo da su cene reklamiranja na stranim tržištima znatno veće nego kod nas. S tom namerom smo podneli takav amandman i to tražimo.
Takođe smo tražili da se za investitore smanje iznosi koje treba da investiraju da bi ostvarili poreske podsticaje, a posebno za investitore koji investiraju u nedovoljno razvijenim područjima. Prihvatanjem tih amandmana budžet Srbije bi zanemarljivo malo bio oštećen. To su zanemarljivo mala sredstva, a to bi dosta značilo investitorima, a posebno nerazvijenim područjima u Srbiji da dobiju investitore, da se tamo otvore neka radna mesta i da se ti ljudi zaposle.
Zaista ne mogu da shvatim tu tvrdokornost i da ne želite da prihvatite barem taj amandman koji ne šteti budžetu drastično, a pomaže svim nerazvijenim sredinama u Srbiji da dobiju investitore, koji bi otvorili neka nova radna mesta. Razmislite još jednom. Mislim da to ne bi značajno uticalo na prihode u budžetu za ovu godinu.
Da se sada vratim na amandman na član 1.
(Predsednik: Moraćete opet.)
Pre člana 1. dodaje se novi član koji glasi: „Osnovicu poreza na zarade za zaposlene u smislu zakona koji uređuje rad čini zarada iz člana 13. stav 1. i čl. 14. do 14b ovog zakona, umanjena za iznos minimalne cene rada za određeni mesec.“
Prihvatanjem ovog amandmana bi se stvorili uslovi za rasterećenje privrede dela poreza, čime bi se doprinelo povećanju zarada zaposlenih, novom zapošljavanju ili smanjenju isplata zarada zaposlenima koje se ne evidentiraju u poslovnim knjigama.
Postaje već normalna stvar u Srbiji da se minimalni lični dohoci isplaćuju preko računa, a da se sve više radi na crno, čime je država značajno oštećena, odnosno budžet Srbije, pa vas pozivam da razmislite i prihvatite i ovaj amandman.

Ministarka Dragutinović ima reč. Izvolite.

Ponovila bih da poreska konkurentnost nije jedini način kako se privlače strani investitori. Dakle, pretpostavljam da strani investitori veoma dobro znaju zašto negde ulažu, a negde ne. Oni su i napravili listu, tako da kažem, želja ili stvari koje su im bitne za investiranje. Verovali ili ne, poreza tu nema. Za njih je od poreske stope mnogo važnije da poreski sistem bude jednostavan. Dakle, to kažu investitori. Tačno se zna 12 tačaka zašto dolaze da ulažu u neke regione i zemlje, a u druge ne.
Zaista ne mogu da verujem da vi mislite da sama razlika između poreske stope i poreza na dobit u Srbiji, koja je nominalno deset, a efektivno pet posto – Srbija je, kad je porez na dobit u pitanju, skoro poreski raj – nije dovoljan motiv za investitore, jer u većini evropskih zemalja prosečan porez, prosečna poreska stopa je 20%. Vi sad kažete da ta razlika između 20 i 10%, odnosno efektivno pet, nije dovoljna i hajdemo još malo da krunimo ovaj sistem.
Zaista gubitak ne bi bio veliki, tu se slažem sa vama. Znate zašto? Zato što je efektivna stopa mala i zato što taj poreski instrument ima izuzetno mali značaj, za razliku od većine evropskih zemalja. Hvala.

Zahvaljujem. Narodni poslanik Velimir Ilić ima reč.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, meni je jako žao što jutros slušamo ove predloge amandmana i opozicija pokušava da nešto popravi, da nešto uradi, međutim... Više puta sam danas slušao ministarku kada daje neke odgovore, uvodna izlaganja itd. Gospođo Dragutinović, izgledate izuzetno naivni za jednu ozbiljnu priču kakva je u Srbiji vođenje finansija jedne države. Meni je jako drago da vas slušam. Vi ste, otprilike, žena koja jednostavno prezentira nama nešto što je imaginarno, nešto što biste vi želeli da bude, nešto što je nestvarno. Pokušavate da uzmete tamo gde nema, a tamo gde preliva niko ne sme da dira.
Prema tome, ne znam šta vi uopšte radite u Ministarstvu finansija, ako je iole tačna ona konstatacija od sinoć – čovek se javi na televiziji uživo i kaže da je ubrizgao nekim našim privrednicima pedeset miliona evra i da je to regularno ušlo u tokove, kupljene su neke firme itd. O čemu mi dalje da razgovaramo?
Pazite, zašto postoje finansije, kakve vi mehanizme kontrole imate itd.? Vi ćete oporezovati nekog nesrećnika tamo koji ima trafiku, piljaru, juriti ga do besvesti, pa će on da plati, da li sedam hiljada ili dve hiljade itd. Naravno, oslobađaćete seljake, jer je na selu sve stalo, tamo nema više ništa da se prodaje, proizvodi, i hvaliti se tim. Pričati o kreditima, o Fondu za razvoj, o velikim investiranjima, novim zapošljavanjima, to je završena priča, kada mesečno između dvanaest i sedamnaest hiljada ljudi ostaje bez posla, kada veliki novac prolazi nekim mutnim tokovima i vi uopšte nemate uvid u neke tokove.
Sinoćna konstatacija, koju sam lično slušao, govori jedno. Da sam ja ministar finansija, ja bih podneo ostavku. Šta bih ja radio tamo ako neko javno kaže – ja sam ubrizgao pedeset miliona evra u jednu državu, za jednu stvar, za jedan posao? Da ne kažemo sada, ako se desetine drugih jave, koji su isto tako, da ih sada ne nabrajam, ali vi ćete čuti i to vi znate bolje od mene; ako premijer izađe...
Evo, danas gledam naslove, kaže, premijer nije oporezovan. Pazite, sirotinja, ne može da preživi. Hajde da mi skupimo od poslaničke plate neki dinar, nema smisla da premijer bar dinar poreza ne plati. Kako je moguće da čoveka ostavimo sa tako malim prihodima i primanjima? Vi se hvalite tim.
Čitam, neke agencije, estrada, pevači, pevačice, snimanje ploča, kaseta, sve je otišlo na neka druga mesta, na neke druge ljude, i sve je izašlo iz regularnih tokova.
Kako može 'ladno jedan vaš kolega koji sedi u ministarstvu da bez tendera posao 25 od miliona evra da nekoj fantomskoj firmi koja ima registraciju, ima na računu tri hiljade evra?
Kako može vaše Ministarstvo finansija da da saglasnost, vaš prethodnik, EPS-u da podigne kredit, da to isto naplati i zaduži se 32 miliona evra, a vi sada date privatniku to ladno? Hvalite se da ste ubacili u puteve velike pare, a čovek je platio dva miliona evra neke takse, uzima milione evra, ulazi u bazne stanice, ulazi sa optikom u svaku kuću.
Da li bi neka država dozvolila da joj neko uđe u telekomunikacije kompletno, u sistem, u magistralne vodove, u bazne stanice, u svako domaćinstvo, tek tako, sa nekom sitnom taksom itd.? Ko gazduje ovom imovinom? Ko raspolaže državnim resursima? Ogromne pare prolaze.
Da sam na vašem mestu, ponavljam, da sam ja bio ministar i da se meni javio Cane Subotić da kaže da je 'ladno vodećim srpskim privrednicima ubacio pedeset miliona evra da kupe to i to (i čovek to tvrdi), ne znam zašto bih više sedeo u tom ministarstvu.
Šta je svrha funkcionisanja jedne države? Kako ona funkcioniše kada tako 'ladno neko može to da radi?
Sada jurimo, pričamo o bogatstvu nekih drugih koji su radili deset grama narkotika, pa su prešli na tone; mi sada ladno pokazujemo njihovu imovinu, a sve je to regularno prošlo, normalno kroz određene državne institucije, i sve se regularno opralo i završilo. Da nije bilo tih Amerikanaca nesrećnih da prozovu i da kažu – ej, bre, šta to vi radite, to bi sve završilo tako. Niko ne bi smeo ništa da kaže.
Vi biste opet jurili nekog Žiku, Miku, piljara iz Kuršumlije, Trgovišta, da li je platio, izmirio, zatvorili mu piljaru na sedam dana, petnaest dana itd., dok ne obezbedi sredstva.
Prema tome, ova država je svakim danom sve siromašnija, preduzeća sve više propadaju. Hiljade i hiljade firmi uvedene su namerno u stečaj, da bi propale.
Jutros smo slušali diskusije koje se tiču uvoza. Uvoznički lobi kreira politiku Srbije. Ovi koji se pominju sinoć da su prali novac, da su učestvovali u svemu, oni su napravili Vladu. Hvalili su se da su sa nekoliko ambasadora seli i napravili Vladu.
Na Kopaoniku oni sede u prvom redu, vi im podnosite izveštaj, kao da... Ko je premijer bio na Kopaoniku? Kome ste vi podnosili izveštaje kada ste davali svoj ekspoze? Ko vam je gazda, gospođo ministarka? Zna se ko je gazda – ko je sedeo zavaljen, iz ležećeg položaja slušao u prvom redu, a oni drugi su trčkarali okolo.
Ne mogu da razumem, kakvu mi perspektivu očekujemo sa ovom kozmetikom od zakona, kada vi na Kopaoniku... Nedavno izlaze ključni ministri koji vode makroekonomsku politiku, koji vode finansije, sa različitim mišljenjima. Vi se potpuno razilazite. Vi kažete jedno, Dinkić kaže drugo, Đelić kaže treće. Vlahović, kao veliki gazda, samo se smeška, klima glavom i kaže – pričajte šta god hoćete, zna se ko je gazda.
Sada, pogledajte, Mišković radi svoj posao, svi rade svoj posao, gospođo ministarka, a mi se ovde zamajavamo. Ovaj narod očekuje da se nešto dogodi ozbiljno. Benzin gura li gura, cene rastu svaki dan, struja raste, gas raste, zadužuje se država svaki dan.
Znate šta, imam jednu dokonu babu tamo kod mene u naselju, jako je stara, možemo nju da dovedemo da radi u Ministarstvu finansija. Uzimamo kredite, ne radi privreda, u državi radi ko šta hoće. Zašto vi da dangubite, vi ste mlada žena, pokretna, možete nešto drugo da radite. Glupo je da sedite tamo bez veze, da sedite, a niko vas ne uvažava, a vi ste ministar finansija.
Slušao sam vas pažljivo na Kopaoniku. Vi pričate jedno, izađe bivši ministar finansija, gospodin Dinkić, i potpuno anulira sve ono što ste vi rekli. Maltene, on kaže da kriza traje do aprila meseca. April je za petnaest dana. Rekao je – od aprila nema krize. Da li je tako? Vi kažete – smanjujemo javnu potrošnju, nećemo više trošiti nego što zaradimo, a on kaže – u septembru povećavamo plate. Penzije povećavamo; moramo da povećamo potrošnju.
Prema tome, mi ništa ne razumemo. Vi ste smešna vlada. Vi ste smešna vlada. Izađe Đelić i očita neku lekciju, Jelašić ima neku svoju priču. Da nije ovih iz MMF-a, oni kad dođu, oni vas skupe i kažu – hajde tišina, sada ništa ne pričajte, sada mi pričamo. Oni vam očitaju slovo i odu, a onda se vi opet razletite svako na svoju stranu, svako u svoju kampanju, u svoju stranku, u svoj atar i svako radi šta hoće. Zato ova država ide ovako kako ide.
Mislim da mi nemamo ministra finansija. Dinkić se obraća i kaže da će da pravi puteve. On kaže da naša preduzeća ne valjaju ništa, on pravi nova preduzeća. On pravi institucije koje su paralelne sa onima koje mi imamo i koje su pod vašim ingerencijama. To znači, zašto vi sedite tamo? Šta vi radite? On kaže, lepo pravi preduzeće koje će da gradi, da radi, da uzima kredite, da živi, funkcioniše itd. Je li tako? Vas ne pita može li to da radi.
Da li vi poštujete Zakon o ministarstvima? Da li znate šta ko radi tamo? Da li vas neko pita? Da li vi držite ruku na finansijama? Ne, ovde radi ko šta hoće.
Neki dan slušam, malo popilo društvo, baš je iz Vlade, bilo je to na jednoj velikoj megalomanskoj proslavi sada za vikend, na Novom Beogradu; tu se dobiju prave informacije i sve se zna gde će šta da se plasira, kome. Nekim nesrećnicima koji se raduju kažu – dobili ste fond za razvoj, ali donesite garanciju banke. Kada oni okrenu telefonom niko od tih koji nisu na spisku ne može dobiti garanciju banke.
Zato jedna „Budimka“, kao prerađivač voća i povrća, propada, a bila je najveći izvoznik na rusko tržište. Zato čipsare propadaju, zato „Srbijanka“ Valjevo propada, zato veliki izvoznik vatrostalnih materijala „Magnohrom“, koji je sve izvozio na rusko tržište, propada. Zato propadaju svi oni za koje je neko rekao da moraju da propadnu.
Zato JAT propada, jer neko nije hteo da dozvoli privatizaciju. To je sve već bilo završeno, i to na međudržavnom sporazumu sa Rusima; trebalo je već da se potpiše i sve je rešeno. Sve je propalo jer je neko rekao – neću dozvoliti, sećam se odlično na Vladi, od toga nema ništa. Uvodi se avio-kompanija iz Crne Gore, koja počinje da funkcioniše u Srbiji, a naš JAT puštamo niz vodu.
Čije su pare u toj avio-kompaniji? Šta vi mislite čije su pare? Nemojte opet da vam se javi telefonom neko direktno u program i da kaže – ja sam kupio te avione tamo; doduše, ne smem da dođem kod vas u vašu državu, ali tamo su moje pare, vrte se, ja radim posao; šta ću ja da dolazim tamo, imam preča posla.
Da li je tako? Sada mi imamo jedan sistem koji ovde funkcioniše, ovaj parlament se zamajava nečim; mi pričamo da li će milion tamo, ovamo, da li će da se poveća neki dohodak; vi pričate sada jedan posto, 0,20% itd., a neko 'ladno pedeset miliona, sto miliona evra, milijardu.
Gospođo ministarka, da li ste preduzeli nešto kada je predsednik države, koga ja izuzetno cenim kada je dao tu izjavu, rekao – za dve i po milijarde evra je oštećena država Srbija, odnosno vaše ministarstvo i grad Beograd, sa Lukom Beograd i Ušćem? Lično predsednik je rekao. Mislim da su čuli neki poslanici. Valjda je neko čuo kada je bila emisija na tu temu.
Šta bi sa te dve i po milijarde? Da li su došle u budžet ili nisu? Kako možemo sad da jurimo za neke javne nabavke u tamo nekoj opštini neke nesrećnike, prave elaborate, sve ovo, dođe čovek i da optički kablovi prođu kroz sve koridore sa nekom taksom od dva miliona evra odjednom? S čijeg računa su uplaćena ta dva miliona evra?
Da li mi možemo u Sloveniju da uđemo u sistem telekomunikacija i da ih kompletno kontrolišemo optičkim kablovima? Ne možemo.
Ali, ovde je odgrađena avlija, kako ja to često kažem, radi ko šta hoće. Ovde se uvozi šta se hoće, odakle hoće, kako hoće. Da li je tužilaštvo preuzelo nešto povodom one sinoćne izjave? Da li su pokrenuti neki krivični postupci protiv nekih privrednika? Da li je neko danas uradio nešto na tu temu? Nije i ne sme.
Mi ćemo se i dalje baviti nekim sitnicama, a onome ko je politički nepodoban ćemo reći – nađite mu tamo nešto da ga mi privedemo, da ga naučimo pameti. Je li tako? Vi ćete ovde doći s jednom lepom pričicom, ispričati nam tu lepu pričicu, mi to saslušati; vi se nama smeškate, mi vama, ova ekipa aplaudira i baš je zabavno. Zabavno. Doduše, nema poslanika iz vladajuće koalicije, oni imaju preča posla, neće ovde da sede. Vi slušate aplauze, ovacije, sve bude lepo i sutra opet – nemoj da vam se jave neki drugi, treći itd. Ja očekujem da se veoma brzo jave još neki i da kažu – mi smo ti.
Prema tome, uzmite dizgine u ruke što se finansija tiče, ako umete, gospođo Dragutinović. Ako ne umete ili ako ne možete, morate da odete dostojanstveno, elegantno, fino i da sve završimo lepo, a da na vaše mesto dođe neko ko će stvarno uvesti red i Srbija će krenuti napred.

Iskorišćeno je vreme koje je na raspolaganju predsedniku poslaničke grupe i minut i dvadeset sekundi od vremena poslaničke grupe.
Narodna poslanica Branka Ljiljak podnela je amandman kojim se posle člana 1. dodaje novi član 1a.
Vlada i Odbor za finansije su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Narodni poslanici Nenad Popović i Arsen Đurić zajedno su podneli amandman kojim se posle člana 1. dodaje novi član 1b. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Arsen Đurić.