Narodni poslanik Momir Marković.

Replika na prvu diskusiju gospodina Milivojevića jer je rukom pokazao na mene – gospodin itd. Sam sam sedeo ovde. Bukvalno se odnosilo na mene.
Dame i gospodo, neću pominjati onih trista demokrata koji su došli ovde da protestuju, jer smatram da je to unutrašnje pitanje. Neću da kažem da su protestovali protiv gospodina Srđana Milivojevića i njegovog odnosa u Demokratskoj stranci u Kruševcu.
Sve je rekao gospodin Milivojević, ali ne reče, ne dade odgovor na jedno pitanje – ko je ukrao dva šlepera epruveta za PET ambalažu i ko je oštetio državu Srbiju za 200.000 evra upravo u tom vašem Kruševcu, gospodine Milivojeviću. Hvala.

Gospodin Dragan Stevanović, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe. Imate dva minuta kao ovlašćeni predstavnik.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista se otvori poneka diskusija i onda padnu teške reči. Uopšte neću ulaziti u to ko je rekao kakvu tešku reč.
Neko ko predstavlja danas većinu daje sebi za pravo da opoziciji spočitava licemerje. Predstavnici većine u svom licemerju počnu da govore o investicijama, o radnim mestima, o ponuđenom poslu itd., a ta vlada koju podržava ta većina između sebe ne može da nađe konsenzus kako ćemo izlaziti iz problema, kako ćemo izlaziti iz gliba, kako obezbediti život dostojan građana u 21. veku.
Znate, politika je proces, nekada radite dobro, nekada radite loše. Nije sporno prihvatiti ni izborni poraz, još je manje sporno prihvatiti izbornu volju građana.
Da li znate šta je licemerje? Licemerje je posle deset godina vlasti opterećivati pričom da je neko ko je vodio nekada neku politiku kriv za ono što mu se danas dešava. Srpska radikalna stranka je dve godine tokom devedesetih učestvovala u vlasti i nikada se te dve godine neće odreći, ali je zaista licemerno da se pozivaju saveznici iz devedesetih a da vam ti isti saveznici SRS danas ne smetaju u Vladi i da sa njima sedite u Vladi, da krojite ekonomsku politiku i stvarate probleme koje Srbija danas ima.
Ono što je takođe neprihvatljivo za nas jeste da naši bivši saveznici ćute na takve konstatacije. Zbog čega ćute? Ćute, to njima na dušu. Zaista je neukusno da nas danas, posle deset godina vlasti tzv. DOS-a neko uverava da je bolje nego što je bilo devedesetih…
(Predsednik: Potrošili ste vreme ovlašćenog predstavnika.)
Imam vreme poslaničke grupe.
(Predsednik: Možete, ali uopšte ne govorite o temi. Baš ste daleko otišli od teme.)
Znate, neko je pričao o rezervnim otadžbinama povodom amandmana koji je podnet na carinski zakon. Tada nije otišao daleko zato što je poslanička grupa imala vremena. Nemam ništa protiv, ali onda budite jednaki u aršinima, pa ih primenjujte i na Srđana Milivojevića i na Dragana Stevanovića.
Momčilo Duvnjak, poslanik SRS, sve što je izneo potkrepio je diskovima, sa dva CD-a koja će predati predstavnicima Vlade, odnosno Ministarstva.
Gospođo Dragutinović, ovoj državi je trebalo pet ili deset godina da skupi hrabrosti, ne zato što ima političku volju, nego zato što je izražen određeni politički interes, da se posle deset godina onako stidno obračuna sa nekima koji su kreirali ekonomske odnose u tih istih deset godina unazad.
Zato nije loše da pogledate ovaj disk, možda ćete tu naći tragove činjenica o kojima je govorio Momčilo Duvnjak, a ne da ih neko diskvalifikuje samo zato što je lični prijatelj izvesnog gospodina Đidića, sa kojim je delio neprijatnost, koga je zajedno sa Đidićem prozivalo trista članova Demokratske stranke ispred odbora u Kruševcu.

Minut i četrdeset pet sekundi od vremena poslaničke grupe. Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Marić. Izvolite.

Dame i gospodo, član 5. objašnjava značenje pojedinih pojmova iz ovog predloga zakona. Podneo sam amandman na tačku 5) koja definiše značenje pojma „domaća roba“: „Domaća roba je roba u celini dobijena ili proizvedena na carinskom području Republike Srbije, koja ne sadrži robu uvezenu iz država ili sa teritorija van carinskog područja Republike Srbije i roba uvezena iz država ili sa teritorija van carinskog područja Republike Srbije, koja je stavljena u slobodan promet“.
Mislim da je ova odredba „roba iz država ili sa teritorija van carinskog područja Republike Srbije“ nedorečena i da je kao takva nepodesna za zakonsko rešenje.
Molim ministra gospođu Dragutinović da uzme Predlog zakona i da obrati pažnju na sledeće. Prva činjenica, sve države, osim države Srbije, jesu van carinskog područja Republike Srbije. Ako vi kažete „iz država koje su van carinskog područja Republike Srbije“, onda se nameće logičan zaključak da postoje države koje su unutar carinskog područja Republike Srbije, a takvih država nema.
Kada sam pročitao ovaj predlog zakona zaključio sam da je u pitanju jedna tehnička greška. Iskren da budem, pomislio sam da će ta greška biti otklonjena samim podnošenjem amandmana i da će amandman biti prihvaćen. Međutim, prevario sam se. U obrazloženju za odbijanje amandmana, koje je potpisao premijer Mirko Cvetković, ponavlja se ista greška – opet se pominju države i teritorije koje su izvan carinskog područja Republike Srbije.
Po meni, ovde postoje dva logična rešenja. Prvo rešenje je da se prihvati ovaj amandman i da ostane samo formulacija „roba uvezena sa teritorija van carinskog područja Republike Srbije“. Tom formulacijom je obuhvaćeno sve. Znači, ne pominju se države.
Postoji drugo rešenje, koje je bolje čak i od ovog rešenja koje sam predložio amandmanom, a to je da se ubaci reč „drugih“. U tom slučaju, formulacija bi glasila: „Domaća roba je roba uvezena iz drugih država ili sa teritorija van carinskog područja Republike Srbije“. Zašto je ovo bolje rešenje? Zato što imamo Kosovo i Metohiju, koje za Srbiju nije druga država, to je sastavni deo Republike Srbije, ali je to područje praktično vancarinsko područje Republike Srbije. Mislim da bi ovim bila zadovoljena forma i predlažem ministru da iskoristi svoje pravo i da prihvati ili odbije amandman, kao što je to i učinila, ali da ispred reči „država“ ubaci reč „drugih“. Hvala.

Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Marić. Izvolite.

Dame i gospodo, predložio sam da se u članu 6. stav 1. brišu reči „pod uslovima predviđenim članom 89. st. 2. i 3. ovog zakona“. Reči čije brisanje predlažem su suvišne, potpuno bespotrebne.  U članu 89. stav 2. kaže se: „Kada prihvatanje deklaracije nameće posebne obaveze za određeno lice deklaraciju mora da podnese to lice ili drugo lice u njegovo ime i za njegov račun“. U istom članu sledeći stav kaže: „Deklarant mora da ima sedište ili prebivalište u Republici Srbiji“.
Član 6. stav 1, na koji sam podneo amandman, govori o pravu svakog lica da imenuje svog zastupnika koji će ga zastupati u carinskom postupku, u postupku koji vodi carinski organ. U pitanju je jedno vrlo jasno određenje. Znači, član 6. govori o jednoj široj stvari, o carinskom postupku, a član 89. govori o samo jednom segmentu carinskog postupka, o tome ko može da podnosi deklaraciju za carinski postupak. Iz tog razloga smatram da amandman treba prihvatiti.
Koristim priliku da ukažem na činjenicu da su nam carinski zakon i carinska politika nedorečeni i loši, umnogome zahvaljujući tome što nam je zemlja preplavljena robom iz inostranstva, a spoljnotrgovinski deficit je zastrašujuće veliki i bukvalno svakodnevno zastrašujuće raste.
Kada su stranke koje se sada nalaze na vlasti, izuzimajući SPS, svojevremeno rušile Miloševića, podsećam da su pravile, narodski rečeno, sprdnju sa njegovom saradnjom sa Republikom Kinom. Sada tvrdite da je Kina jedan od četiri noseća stuba spoljne politike Republike Srbije, i dobro je ako je tako. Međutim, nije dobro to što su nam prodavnice bukvalno zatrpane kineskom robom lošeg kvaliteta, pre svega mislim na tekstilnu robu, a vi ste istovremeno zatvorili, praktično, kompletnu tekstilnu industriju Srbije i više od 200.000 radnika, stručnih ljudi koji su pravili robu koja je bila cenjena u Evropi, izbacili na ulicu.
Loše je što mi u Srbiji ne proizvodimo ništa. Juče sam čuo podatak, za koji ranije nisam znao, da Srbija čak ne proizvodi ni čačkalice, nego ih uvozi iz Kine!
Uništili ste mesnu industriju, pa sada piliće, teletinu i drugo meso, treće ili četvrte kategorije, uvozimo iz Brazila. Jedini pomak ste napravili u oblasti poljoprivrede, pa sada na našim pijacama ne možete više kupiti pasulj iz Tetova, nego kupujemo pasulj iz Kazahstana!

Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Momčilo Duvnjak. Izvolite, imate reč.

Poštovani poslanici, podneo sam amandman na član 6. stav 4. Predloga carinskog zakona da se reči „osim u slučajevima iz člana 89. stav 3. tačke 1) i 2) ovog zakona“ brišu. Amandmanom se predlaže pravno-tehnička korekcija, kojom se predlaže brisanje nepotrebnih reči.
Povodom prethodnog amandmana pričao sam o carini u Kruševcu i reći ću vam još neke stvari u vezi s carinom u Kruševcu, pa će i ministar i ljudi iz Vlade videti da li govorim istinu ili neistinu. Grad Kruševac je pre sedam-osam godina dao na poklon zemljište stare „Merime“ u centru grada za carinsku ispostavu. Od toga je carinska ispostava u Kruševcu odustala. Zašto, ne znamo, a građani Kruševca hoće da znaju i traže odgovor od ministra ili Vlade Republike Srbije.
Onda su počele velike igre oko carinske ispostave u Kruševcu. U februaru 2009. godine dogovoren je sastanak u Ministarstvu finansija da se carinska ispostava preseli u Hemijsku industriju „Župa“, pošto je „Župa“ posle propale privatizacije postala državna. Sastanku su prisustvovali: gospodin Miodrag Đidić, sekretar Ministarstva finansija, gospodin Petronijević, direktor Uprave carina, gospodin Radosavljević, direktor Poreske uprave.
Na sastanku je dogovoreno (i urađeno je): deo upravne zgrade Hemijske industrije „Župa“ preuređen je za upotrebu carinarnice u Kruševcu, urađena je kompletna šalter sala, sa svim potrebnim elektronskim priključcima za nesmetan rad. Obezbeđene su kancelarije za carinske radnike, kao i pomoćne prostorije. Sređeno je prizemlje zgrade za rad špeditera. Završen je parking za 80 kamiona.
Svaki ulazak kamiona u krug firme „Kaplani“, gde je bila carina, vlasnik je naplaćivao 1200 dinara. Dnevno je bilo između 80 i 90 kamiona, preračunato na nivou meseca to je oko tri miliona dinara. „Župa“ je prihvatila da taj ulazak kamiona bude besplatan. Od „Župe“ se odustalo, ne znamo zašto. To nije radila Srpska radikalna stranka, nego Demokratska stranka, gospodo. Nismo mi ni na republičkom nivou bili u vlasti tada, ni na lokalu. Ko je odustao od „Župe“, ne znamo.
Sada je nova lokacija zemljište iza „14. oktobra“. Čije je to zemljište? Otvoreno vam tvrdim, oko carinarnice u Kruševcu se vrši velika zloupotreba. Tu učestvuje DS.
Ako sam nešto slagao, ovde imate dva CD-a koja sam predao. U tome nije učestvovala Srpska radikalna stranka. Samo sam izneo ono što građani traže.
Još samo da kažem, da gospodin poslanik ne bi o meni govorio laži, ja sam Momčilo Duvnjak, zanatlija 31 godinu, privatnik, u Kruševcu živim od 1982. godine. U bivšoj Jugoslaviji, ne valja kada čovek priča o sebi, to je mnogo loše, četvorostruki prvak u autogenom zavarivanju. Ponosim se što sam Moma Bosanac, što me tako zovu.
Tačno je što je rekla gospođa Vjerica Radeta, rat u Republici Srpskoj počeo je napadom Hrvata na selo Donji Malovan, gde sam rođen, 2. aprila 1992. godine. Tačno je da je tog dana izginulo 16 moje braće, rođaka, prijatelja, kumova. Nikada o ovome nisam govorio i ne bih govorio. Mnogi su odvedeni u zloglasnu luku Loru. Bio sam na ratištu, opet ću ići, ako me pozove bilo vlast Milorada Dodika, bilo koja, jer tamo su moji dedovi, očevi, stričevi, svi živeli. Hvala.