Hvala vama.
Nemate pravo na repliku, ali imate od vremena poslaničke grupe još 18 i po minuta. Izvolite.

Gospodine ministre, izgleda da nisam bio dovoljno jasan. Ubeđen sam 100% da ne mogu odavde da izađem a da vi niste razumeli o čemu je reč. I sami priznajete da je pitanje svojine i prava po Ustavu i zakonu da su svi jednaki pred Ustavom i zakonom, ali nemojte da zaobilazimo još jednu činjenicu koja ide u prilog ovih ljudi koji nemaju gde da smeste svoju decu.
Proverite da li u Pančevu ima dovoljno kapaciteta. Nema. Alternativa je jedino da građani moraju da idu tamo. Ali je još jedna odlučujuća činjenica gde država mora da ima u vidu prednosti ove dečije ustanove u privatnom vlasništvu. Država ne održava objekte, niti ih servisira. Dotirala bi samo i isključivo onoliko koliko treba za boravak dece. Za opremu, održavanje, izgradnju tih objekata država je oslobođena jer je to u privatnim rukama. A ti ljudi ne kukaju slučajno. Oni nemaju gde. Evo, u Pančevu bi morao otac pet kilometara i preko pružnog prelaza, gde ima pet pružnih prelaza da pređu iz jednog dela naselja u drugo, da vodi svoje dete.
Smatram da ne treba zaobilaziti ove stvari i ne treba se praviti gluv, niti da država ovo mimoiđe. Za to sam da budemo pred zakonom i Ustavom svi jednaki. Naši sugrađani moraju da osete da država brine o njima, da ima principe, da ima morala, da ima poslovnosti. Ne možemo dozvoliti da neko bude privilegovan, a drugi da na to nema pravo. Moje je zalaganje samo u tome i mislim da imate mogućnosti. U Srbiji je 51 dečje obdanište u privatnom vlasništvu, a vi možete, kao resorni ministar kojeg poštujem i cenim zbog zalaganja u odnosu na probleme u prosveti, i na ovaj segment obratiti pažnju.
Ako mogu samo još nešto da vam predložim. Pošaljite hitno inspekciju da obiđe osnovne i srednje škole u gradu Pančevu i na teritoriji opštine Pančevo - Banatski Brestovac, Ivanovo, Omoljicu, Starčevo, Dolovo, Banatsko Novo Selo, Kačarevo, Glogonj, Sefkerin. Videćete na šta liče te škole i na šta liče sanitarne prostorije. U tursko vreme je stanje tih objekata bilo takvo. Gde je inspekcija? Ministarstvo mora da reaguje jer se tamo muče deca i nema dovoljno odgovornosti pojedinih, za koje vi kao ministar imate pravo da ih naterate da Ministarstvu polažu račune, pogotovo što se daje dotacija.
Drugo, građani u budžet daju svoje pare. Da li se za prosvetu i srednje i visoko obrazovanje i ovo predškolsko… Izvinjavam se, vi ste bili u pravu, nisam bio sinoć prisutan ovde. I osnovne i srednje i više škole i visoke moraju da budu zaštićene i mora neko da vrši kontrolu šta se tamo događa. Morate da utvrdite kakvo je stanje ovih objekata u kojima se nalaze deca i u kojima neka borave celog dana. Hvala vam.

Hvala vama. Četiri minuta i 20 sekundi. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 95. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Žutić. Da li neko želi reč? (Da.) Dr Nikola Žutić. Izvolite.

Gospodo poslanici, gospodine ministre, kao što se zna, Vlada nije prihvatila ovaj moj amandman na član 95, s obrazloženjem da se ne prihvata iz razloga koji su navedeni u obrazloženju za neprihvatanje amandmana na član 95. koji je podneo poslanik Jojić. Dakle, to je čist administrativni odgovor pa o njemu ne bih šire raspravljao. Progovorio bih o nečemu drugom, vrlo važnom.
Naime, solidarisao bih se s protestom predsednika Odbora za prosvetu dr Zorana Šamija povodom sazivanja Odbora za prosvetu minut do dvanaest, tj. juče u 14.00 sati, radi razmatranja iznenadnog amandmana Ministarstva prosvete na član 88, nametnutog od pokrajinskih državnih vlasti Vojvodine koji nastoje čak i u oblasti učeničkog i studentskog standarda postići što veću samostalnost u odnosu na Ministarstvo prosvete u Beogradu.
Vrhovno zakonodavno telo, dakle, i dalje pokorno služi potpuno dominantnoj izvršnoj vlasti koja mimo svih skupštinskih propisa, ne poštujući određene rokove, nameće svoju volju preko neznatne skupštinske većine. Ipak, da sam bio na mestu predsednika Odbora, sigurno ne bih sazvao tako maltene telefonsku sednicu Odbora, pogotovu što je na njoj usvojen amandman koji sigurno nije interes srpske države i naroda. Međutim, kad smo se juče već bili sastali, mogli smo poboljšati zakon ubacivanjem odredbe o potrebi dodatnog zakonskog regulisanja naučnog rada u studentskim domovima kulture.
Ministarstvo je ipak prihvatilo moju inicijativu da se u član 22, koji reguliše delatnost učeničkog i studentskog kulturnog centra, ubaci reč ''naučno'', pa će u članu 22. stajati da su studentski kulturni centri ustanove koje obezbeđuju organizovanje i izvođenje programa u oblasti kulture, umetnosti i nauke, a radi podsticanja kulturnog, umetničkog i naučnog stvaralaštva učenika i studenata i zadovoljavanja njihovih kulturnih potreba.
Nauka je, dakle, stavljena tek na treće mesto, iza kulture i umetnosti. Predlagao sam da redosled bude obrnut, da nauka bude na prvom mestu. Dakle, trebalo je biti do kraja dosledan.
Na tako ishitreno sazvanom odboru ne bi nam mnogo oduzela vremena ni odluka da se u član 3. tačka 6) ubaci reč ''naučne'', pa bi tačka 6) glasila da student ima pravo na naučne, kulturne, umetničke, sportske i rekreativne aktivnosti i informisanje. Slično je i s članom 26, gde takođe po meni treba ubaciti odredbu ''naučni''. Smatram da bi se time postigla doslednost i do kraja popravio i poboljšao ovaj zakon. Hvala.

 Hvala vama. Minut i 20 sekundi.
Na član 95. amandman je podneo narodni poslanik Paja Momčilov.
Vlada i Odbor za prosvetu su ga prihvatili, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 95. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović. Vlada i Odbor za prosvetu su ga prihvatili, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je i ovaj amandman postao sastavi deo Predloga zakona.
Na član 95. amandman je podneo narodni poslanik Milan M. Nikolić, koji želi reč. Izvolite, gospodine Nikoliću.

Podneo sam amandman na zakon o učeničkom u studentskom standardu. On se odnosi na član 95. stav 1. Posle tačke 8) dodaje se nova tačka 9): "propuste da vode evidenciju, odnosno evidenciju vode na način suprotan ovom zakonu".
Predloženi amandman ima za cilj da propiše prekršaj koji su predlagači zakona propustili da ugrade u prekršajne odredbe, a istovremeno su ga članom 45. propisali.
Obaveza vođenja evidencije u studentskom i učeničkom domu je propisana članom 45. Predloga zakona, i to u 12 stavova. Ali, kada se dođe do člana 95. predloga zakona koji reguliše i propisuje kaznene odredbe, kršenje člana 45. ne podleže prekršajnoj odgovornosti. Nameće se pitanje kako će onda inspekcijske službe Ministarstava prosvete sankcionisati odgovorne u ustanovama učeničkog i studentskog standarda ako dođe do nevođenja evidencije, odnosno do kršenja obaveze propisane u članu 45.
Smisao ovog amandmana je bio da propiše sankcionisanje odgovornih, ali izgleda da Ministarstvu prosvete to nije u interesu, pa se zbog toga nameće zaključak da vođenje evidencije ostaje samo dobra volja zaposlenih u ustanovama učeničkog i studentskog standarda. Hvala.

Hvala, gospodine Nikoliću.
Na član 95. amandman je podnela narodni poslanik Radica Jocić. Izvolite, gospođo Jocić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, amandman kojim sam tražila da se u članu 95. stav 1. posle tačke 8) dodaje nova tačka 9), koja glasi: "ne donese godišnji program vaspitnog rada, odnosno godišnji plan rada", odnosi se na član 41. i 42. Predloženi amandman ima za cilj da propiše prekršaj koji su predlagači zakona svojom nestručnošću propustili da ugrade u prekršajne odredbe, a istovremeno su ga članom 41. i 42. predloga zakona propisali kao obavezu ustanove učeničkog i studentskog standarda.
Ovo je obrazloženje koje je poslanička grupa SRS dala pre nego što je prihvaćen amandman Odbora za prosvetu kojim je propisan rok za podnošenje godišnjeg plana rada, a onda postaje još nelogičnije da ono što je predviđeno članom 41. i 42. zakona kao obaveza ustanove, još sa propisanim rokom, nije u delu kaznenih odredbi sagledano i predviđeno kao prekršaj. Zato molim ministra da još jednom razmotri ovaj amandman, da iskoristi mogućnost koju mu daje Poslovnik da sada prihvati amandman, jer stvarno mislim da nema svrhe predviđati obaveze ako neispunjavanje tih obaveza ne podleže nikakvim kaznenim odredbama.
U obrazloženju Vlade kaže se da se amandman ne može prihvatiti ni iz formalnih razloga, jer ustanova učeničkog standarda donosi program vaspitnog rada, a ne godišnji program vaspitnog rada za svaku školsku godinu. Zašto je onda prihvaćen amandman Odbora za prosvetu na član 42. Predloga zakona kojim se kaže da godišnji plan rada donosi upravni odbor ustanove najkasnije do 30. septembra? Na koju se onda godinu odnosi ovakav godišnji plan, na onu od septembra do decembra ili od septembra do septembra naredne školske godine, tj. školske godine?
Još bih da kažem da, kao poslanik iz Bele Palanke, odakle studenti uglavnom studiraju u Nišu, bez obzira što mnogi od njih, jer im nije daleko, putuju svakog dana, pozdravljam ono što je ministar istakao u uvodnom izlaganju, da je postavljen kamen temeljac za novi studentski dom u Nišu, ali pozivam ministra da uloži dodatne napore da bar do kraja njegovog mandata ta izgradnja krene malo dalje od kamena temeljca, a ne da bude kao u mom primeru od juče, vezanom za postrojenje za preradu otpadnih voda u Beloj Palanci, koje je dva puta otvarano, a i dalje ne radi.
Još bih da skrenem pažnju predsedavajućem i gospodinu ministru da je današnji rad poslanika u raspravi o amandmanima mnogo efikasniji, jer imamo ispred sebe mišljenje Vlade o amandmanima, nego juče, kada to mišljenje nismo imali. Pozivam da ubuduće nastojite da to bude obavezna praksa. Hvala.

Hvala, gospođo Jocić.
Na član 96. amandman je podneo narodni poslanik Goran Mihajlović. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima gospodin Milan M. Nikolić. Izvolite.

Kolega Goran Mihajlović je podneo amandman na Predlog zakona o učeničkom i studentskom standardu, i to na član 96. stav 1, da se posle tačke 1) dodaje nova tačka 2), koji glasi: "upravnom odboru ustanove ne predloži razvojni plan ustanove".
Smatram da je u članu 96. potrebno da stoji još jedan bitan stav vezan za odgovornost direktora ustanove, a to je nedonošenje razvojnog plana ustanove, što je ustanova dužna da usvoji shodno članu 40. ovog zakona. Konkretno, član 40. predviđa da upravni odbor ustanove na predlog direktora usvoji razvojni plan ustanove za period od četiri godine i da taj dokument nakon usvajanja dostavi nadležnom ministarstvu.
Kao i svaka organizovana delatnost, i rad u ustanovama učeničkog i studentskog standarda mora se odvijati planski i organizovano, pa je stoga neophodno da razvojnim planom ustanove budu precizno definisani ciljevi i zadaci u radu ustanove, prioriteti u obavljanju delatnosti, kompletan plan aktivnosti svih zaposlenih, i procena materijalnih, kadrovskih i organizacionih mogućnosti ustanove u planskom periodu. Upravo iz svih prethodno navedenih razloga potrebno je usvojiti ovaj amandman. Hvala.