Na član 36. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Šami. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 37. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Šami. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 37. amandman je podneo narodni poslanik Srboljub Živanović. Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Srboljub Živanović.

Dame i gospodo poslanici, kada sam u ime SRS podnosio ovaj amandman, razmišljao sam dosta dugo o starom zakonu, a i o dopuni Zakona o naučnoistraživačkom radu.
Amandman je da se član 48. briše. Obrazloženje – SRS smatra da je rešenje u postojećem zakonu adekvatnije i da je bolje definisano sufinansiranje programa i projekata od regionalnog značaja za razvoj naučnoistraživačke delatnosti. Međutim, Vlada mi je odgovorila: ''Amandman se ne prihvata zato što je članom 48. Predloga zakona na precizniji način propisano sufinansiranje programa i projekata od regionalnog značaja za razvoj naučnoistraživačke delatnosti''.
Smatram da je trebalo da ostane onako kako je po starom zakonu ili da ste prihvatili moj amandman, zato što je kod mnogih projekata koji su vezani za regionalni deo (kada kažem regionalni, mislim za određeni deo regiona Srbije) potrebno ipak drugačije taj deo posla obaviti.
Moram vam reći da je za Šabac bilo predviđeno da se gradi fabrika za uništenje fizičko-hemijskog otpada koji je bio aktivan. Međutim, zahvaljujući odbornicima i građanima Šapca, taj projekat odbijen jer smo došli do zaključka da je taj projekat opasan po okolinu.
U prethodnim svojim izlaganjima sam govorio koliko ste vi uništili, da tako kažem, te naučne institute u velikim gigantima. To je, u stvari, bila podloga, to je bio fundament, to je bio temelj odakle su se apsorbovali ti mladi mozgovi, ti mladi naučni radnici. To je nanelo najveće zlo ovom društvu i ovoj državi. Uništeni su instituti, uništeni su ti mladi ljudi, jer je njihov naučni rad prekinut.
Da biste danas stvorili jednog naučnika, potrebno je da on prođe kroz test kako praktičnog, tako i teoretskog rada. Ali vi niste imali razumevanja. Kada ste uništavali te privredne subjekte, uništavali ste i ove institute. A ti instituti su, u stvari, bili produžena ruka naučnih instituta koji su se u bivšem periodu 70-80% samostalno finansirali, jer su radili projekte, jer je privreda radila.
Sada vas pitam – s ovim novcem koliko vi iz Ministarstva za nauku dobijate, da li je to dovoljno da se isfinansira ovo što ste zamislili? Vi se hvatate Olija Rena, obećali ste da ćete dati tih 200 miliona evra jednog spasonosnog čina da se spasava i privreda i nauka i sve ono što ste za ovih deset godina uništili.
Nemoguće je da to sada, određenim transakcijama, stanovima ili na bilo koji način, nekakvim poboljšanjem uslova rada naučnika, poboljšate, da se oni zaustave ili vrate u zemlju. Ko će vama verovati da će se onaj koji je otišao u inostranstvo, u dijasporu, da se vrati nazad? On ima iskustva, ali nema poverenja. Jednom je bio izigran, drugi put izigran, treći put on ne sme, jer nema poverenja u vas.
To je taj problem i vrlo je indikativna ta regionalizacija. Plašim se izrade određenih projekata jer će opet biti po nekakvom političkom ključu. Gde ste na vlasti, tu će se finansirati određeni projekti, tamo gde je druga politička opcija, to se neće desiti. Jer vi, kada treba da se obračunavate s političkim neistomišljenicima, ne birate sredstva, ne gledate koristi Srbije i građana, već ih uništavate.
To ste dokazali kroz najprofitabilniju granu, za koju se sada hvatate kao za slamku spasa, a to je poljoprivreda. Vi tu nemate ništa. Pokušavate da preko papirologije to iznesete, da biste mogli da ubedite one koji su najvredniji, najhrabriji, da bi mogli da ostanu, jer oni jedino brane ovu zemlju, jer oni jedino štite ovu zemlju, oni jedini pokušavaju da spasu ovu zemlju. A to je seljak Srbije. Hvala vam.

Četiri minuta je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević.

Poštovana gospođo predsednice, uvaženi gospodine ministre, želeo bih ipak da dam neki doprinos raspravi i zakonu o nauci, a ne da govorim o poljoprivredi.
Imao sam pet godina kad sam pročitao delo Karla Kolodija ''Pinokio''. Znate, Pinokio je za nas decu bio simbol laganja i govorenja neistina. Prvo mu je porastao nos, pa se onda pretvorio u magarca. Tako kaže bajka. Život je nešto drugo, nije bajka.
Pitao bih poslanika koji je govorio pre mene – izvinite, gospodine Živanoviću, je l' vi dolazite iz Švedske ili iz Šapca? Da li ste došli ovde, u ovu zemlju, s neke druge planete ili ste možda došli iz grada Šapca? I da li ste možda bili na vlasti u ovoj zemlji 1999. godine? Kad sve to sad znate, što to stručno znanje niste primenili 1999. godine? Kada ste bili na vlasti, poljoprivreda je cvetala. Tada su seljaci mogli na benzinskoj pumpi da kupe benzina i dizel goriva koliko god su hteli.
Kad sam bio u Šapcu kod vas 1999. godine, Šabac je bio grad supermena. Na svakom ćošku je stajao po jedan čovek i prodavao super iz plastične flaše od dva litra, ali ju je pre toga kod kuće dobro iskuvao, da bi što manje benzina stalo u nju, da bi što bolje sipao.
Kada govorite o propasti poljoprivrede, o kojoj vi to propasti poljoprivrede, gospodine Živanoviću, govorite? Vi se bavite poljoprivredom, a niste propali i ne izgledate kao propao čovek. Mnogi drugi ljudi koji se bave poljoprivredom nisu propali. Činjenica je da je stanje u zemlji teško, činjenica je da je situacija u zemlji jako teška, ali molim vas, ovde se iznose najgrublje neistine.
Malopre ste tvrdili da sam postavljao lokatore, da sam nekoga špricao vodom, neku živinu, vi i kolega Marković. Kad se nešto odnosi na mene, zaista nemam potrebe da reagujem, ali nisam prespavao 1995, 1996, 1997, 1998. i 1999. godinu. Bio sam i te kako budan. Tada sam zbog vas bio proglašen za petokolonaša. Svaki dan sam bio peti u koloni za mleko, zejtin, šećer, benzin…
I nemojte sada da pričate o odlivu mozgova. Čitava moja generacija, čitav moj razred je napustio zemlju u vreme kad ste vi bili na vlasti. Neće da se vrate jer su tamo postali ostvareni stručnjaci, tamo sada prodaju svoje znanje. Samo troje mojih kolega, mojih prijatelja iz odeljenja, predaju na najprestižnijim univerzitetima.
Vama treba da se podigne spomenik u SAD. Vi treba da imate spomenik i u Vašingtonu i u Njujorku, jer ste cvet srpske inteligencije oterali iz ove zemlje. Moji školski drugovi su predavači na Harvardu, na Jejlu i sada, kada Srbija 200 miliona evra ulaže u znanje, u nauku, u tehnologiju, vama to smeta i nabijate klipove u točkove srpskom znanju, srpskom progresu, srpskom prosperitetu.
Nekada je Nikola Tesla morao da napusti prostore tadašnje države i ode u Ameriku da bi postao Nikola Tesla, ali zbog vas i politike koju ste vodili i zbog vremena u kome sam ja živeo, a nisam ga prespavao, stotine hiljada mladih ljudi je napustilo ovu zemlju. I danas ljudi koji gledaju ovu sednicu Skupštine svoje najmilije, svoje unuke, decu, prijatelje, rođake koji su se školovali u ovoj zemlji, gledaju samo na fotografijama u boji koje im deca pošalju i čekaju kada će Božić ili Uskrs, pa da im deca dođu u zemlju.
Danas, kada investiramo u znanje, kada investiramo u obrazovanje, kada donosimo ovakve zakone koji će od Srbije napraviti državu znanja, državu naučnog prosperiteta, progresa, kada govorimo o situaciji da Srbija i te kako ima zaostatak i u naučnom i u tehnološkom razvitku, morate da se zapitate koliki je vaš doprinos tom zaostatku Srbije. Gde ste vi bili i šta ste radili? Što sve to znanje koje sada imate niste iskoristili tada kad ste imali svu priliku da upravljate ovom zemljom? Zato što ste ovom zemljom tada vladali, a niste upravljali. Zato što niste imali viziju i strategiju kako treba da izgleda nauka, zato što ste bili protivnici nauke i progresa.
I nemojte nam danas držati predavanja iz patriotizma jer mi ne možemo da se merimo u patriotizmu. Nije DS bio na vlasti kada je NATO umarširao s 30.000 NATO vojnika. A vaš lider je govorio – ako jedna NATO čizma kroči na Kosovo, ja ću se doživotno povući iz politike. Šta radite tu? Hajde, idite kući u Šabac, a pustite nas da radimo posao koji znamo. Hvala.

Iskorišćeno je 4 minuta i 50 sekundi vremena poslaničke grupe.
Za reč su se javili narodni poslanici Srboljub Živanović, koji ima pravo na repliku, narodni poslanik Momčilo Duvnjak, koji ima pravo da koristi vreme poslaničke grupe, i narodni poslanik Aleksandar Martinović, koji želi da govori o povredi Poslovnika i ima prednost.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, povređen je član 104. i najljubaznije vas molim, gospođo Čomić, da se ova rasprava ne pretvori u lični obračun gospodina Milivojevića s bilo kojim poslanikom SRS-a. Vodite računa o tome koja je tema današnje rasprave. Da neki poslanik SRS-a govori ovako kao što je sada govorio gospodin Milivojević, praveći vrlo bezobrazne aluzije o magarcima i iznoseći neistinite stvari, ubeđen sam da biste mu vi isključili mikrofon.
Što se tiče toga, gospodine Milivojeviću, ko je kada bio na vlasti, iza vas sede ljudi čiji je lider bio ministar inostranih poslova te 1999. godine, a s ove strane sede ljudi čiji je čovek bio predsednik te vlade. Mene sad zanima odakle vama moralno pravo da bilo kome nabijate na nos kad je s kim bio na vlasti. Oni su vas hapsili. Oni su rekli da Otpor finansira američka administracija. NATO je umarširao na KiM u vreme kada je gospodin Vuk Drašković bio ministar inostranih poslova.
Što se tiče toga kad je DS bio na vlasti, setite se, gospodine Milivojeviću, stariji ste od mene, iz koje stranke su sedeli ljudi u tadašnjoj saveznoj vladi 1992-1993. godine. Iz čije stranke beše, recimo, Miodrag Perišić? Iz SRS ili DS? Bili smo na vlasti dve godine, vi ste na vlasti deset godina. Sad kažite ko je imao više vremena da realizuje svoje ideje, svoje programe i da od Srbije napravi uspešnu državu. Pitate šta smo uradili dok smo bili na vlasti. Branili smo zemlju od onih koji su vas tada finansirali i koji vas finansiraju i danas.

Nema povrede Poslovnika. Uvidom u stenogram i u diskusije svih poslanika možete naći dokaz da nije prekidan nijedan poslanik, osim narodnih poslanika koji su tražili izričito objašnjenje. Uvidom u reči koje su izgovorene možete videti da je primena Poslovnika sasvim ista i za narodnog poslanika Srboljuba Živanovića i za narodnog poslanika Srđana Milivojevića.
Narodni poslanik Srboljub Živanović, pravo na repliku.

Hvala. Prvo moram odgovoriti narodnom poslaniku Srđanu Milivojeviću gde sam i kada radio. Radio sam u Hemijskoj industriji "Zorka" u Šapcu, u Fabrici  mineralnih đubriva. Sigurno ne kao on, nego kao uspešni rukovodilac u tom vremenu, kada je vlada nacionalnog jedinstva uložila 50 miliona dinara u revitalizaciju tog pogona koji i dan-danas može da se pokrene, ali ova vlada to ne želi.
Gospodine Milivojeviću, sigurno mi moraš verovati ovo što ću sada reći, a i sam si se mogao u to uveriti, o teškoćama najvećeg heroja rada, tj. seljaka. Vi ste ga uništili, vi ste ga urnisali. Oteli ste mu sve ono što je stvori on ili oni koji su decenijama iza njega stvarali.
Kažeš da si poljoprivredni stručnjak, ali te pitam – gde si, kada si i šta si u svom životu kao poljoprivredni stručnjak radio? Nisam poljoprivredni stručnjak, ali sam magistar tehničkih nauka. Napisao sam čak i nekoliko naučnih radova. A tebe bih pitao – kada si ti i gde napisao naučne radove i gde si ih mogao promovisati?
Gospodine Milivojeviću, vi ste u ovih deset godina uništili onoga za koga se hvatate kao za slamku spasa, a to je seljak, to je selo. Pogledaj kolika je starost mehanizacije koju danas seljak vozi da bi obradio zemlju da bi nas prehranio i da bi nam omogućio da mi danas ovde sedimo. Gospodine Milivojeviću, ti mi kažeš – idi u svoj Šabac. Ja sam jutros bio na svojoj farmi, ali te pitam gde si ti bio. Bio si u hotelima, pio si noćas ovde, boemisao si, pa te pitam kako i na koji način si ti doprineo i radu Skupštine i tome da se sve ovo realizuje ovim zakonima o kojima danas pričamo i želimo boljitak Srbiji.

Da li još neko želi raspravu o amandmanu? (Da.) Narodni poslanik Momčilo Duvnjak. Imate pravo da koristite vreme poslaničke grupe. Izvolite.

Poštovani narodni poslanici, samo ću govoriti o gradu Kruševcu iz kojega dolazim, o propadanju kruševačke…