Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Prve sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, imam podatak da je u 10.00 časova 85 narodnih poslanika bilo prisutno.

Da bismo utvrdili tačan broj poslanika prisutnih u sali, molim vas da ubacite identifikacione kartice u poslaničke jedinice.

Dala sam ponovo signal, molim vas, ubacite ponovo kartice.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 90 narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad.

Obaveštavam vas da su sprečeni da prisustvuju sednici narodni poslanici Mladen Grujić i dr Nikola Krpić.

Saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam, pored predstavnika predlagača Božidara Đelića, potpredsednika Vlade i ministara za nauku i tehnološki razvoj i dr Saše Dragina, ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, pozvala da sednici prisustvuju i: prof. dr Miloš Nedeljković i prof. dr Snežana Pajović, državni sekretari u Ministarstvu za nauku i tehnološki razvoj, Nevenka Novaković, Radmila Skokić, Katarina Petrović i Nada Mijatović, savetnici u Ministarstvu za nauku i tehnološki razvoj, Branka Totić, direktor Zavoda za intelektualnu svojinu i Mirela Bošković, pomoćnik direktora Zavoda za intelektualnu svojinu.

Prelazimo na 12. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O OZNAKAMA GEOGRAFSKOG POREKLA (pojedinosti)

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Dušan Marić, Donka Banović, Nikola Lazić, Milica Vojić-Marković, Milan Dimitrijević, Vitomir Plužarević, Radiša Ilić, Dragan Stevanović, Milorad Krstin, Milan Avramović, Srboljub Živanović, Slađan Mijaljević, Milan Nikolić, Milan Škrbić, Tomislav Ljubenović, Vladan Jeremić, Dušanka Plećević, Nemanja Šarović, Nikola Savić, Zoran Šami, i amandman Odbora za nauku i tehnološki razvoj.

Primili ste izveštaje Odbora za nauku i tehnološki razvoj i Zakonodavnog odbora, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 142. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Marić. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović i Nikola Lazić. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić-Marković i Milan Dimitrijević. Gospođa Vojić-Marković želi reč.

Hvala, gospođo predsednice. Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, Demokratska stranka Srbije je podnela amandman na član 8. Odnosi se na nazive koji se ne mogu zaštiti. U prvom stavu u tački 4), zapravo, to su oznake geografskog porekla koje ne mogu da zaštite naziv, vi navodite koje su sve to oznake i kažete, između ostalog, u toj tački 4): „koji je istovetan ili bitno sličan ranije registrovanom žigu, ukoliko, s obzirom na reputaciju, poznatost i dužinu upotrebe tog žiga...“.
Ono što smo mi želeli da promenimo je ovaj pojam „poznatost“. Smatramo da nije u duhu srpskog jezika i da ne odgovara način na koji je upotrebljen ovde. Mislimo da je mnogo bolja reč „prepoznatljivost“.
U odgovoru zbog čega ne prihvatate amandman kažete: „U kontekstu odredbe člana 8. tačka 4) Predloga zakona radi se o poznatosti žiga u smislu upoznatosti učesnika u prometu sa tim žigom.“
Pogledajte kako to zvuči kada upotrebite reč „prepoznatljivost“ – u kontekstu odredbe člana 8. tačka 4) Predloga zakona radi se o prepoznatljivosti žiga u smislu upoznatosti.
Mislim da nije tačno ovo što ste odgovorili, prosto ne odgovara činjeničnom stanju. Mislim da je mnogo jednostavnije upotrebiti pojam koji smo mi dali i koji se odnosi na ovu poznatost koju vi navodite. Prepoznatljivost je srpska reč, „poznatost“ ne postoji u srpskom jeziku, nije reč.

Zahvaljujem. Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Vitomir Plužarević.

Vlada i Odbor za nauku i tehnološki razvoj prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 14. amandman je podnela narodni poslanik Donka Banović.

Vlada i Odbor za nauku i tehnološki razvoj prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Gospođa Donka Banović želi reč. Izvolite.

Hvala, gospođo predsednice. Ovo je jedan od prvih amandmana u nizu amandmana koje je predlagač zakona prihvatio. O nekima ćemo govoriti, a o nekima ne. Sada želim da objasnim šta je predlagač zakona prihvatio, i to na ovom članu.
Naime, u članu 14. se govori o međunarodnom registrovanju oznaka geografskog porekla i registrovanju oznaka geografskog porekla na nivou Evropske zajednice. U prvom i u drugom stavu je navedeno da ovlašćeni korisnik oznake geografskog porekla može da podnese zahtev za međunarodno registrovanje, u skladu sa međunarodnim ugovorom koji obavezuje Republiku Srbiju. To je jedna vrsta zahteva.
U drugom stavu se govori o drugoj vrsti zahteva, odnosno da može da podnese zahtev za registrovanje oznake geografskog porekla na nivou Evropske zajednice.
Dakle, u ovom članu se spominju dva zahteva.
U poslednjem stavu predlagač kaže da Vlada bliže propisuje sadržinu zahteva (dakle, množina), određuje priloge koji se podnose uz zahtev i propisuje njihovu sadržinu.
Mi smo intervenisali ovde i predlagač zakona je prihvatio da umesto reči „Vlada“ stoji „organ nadležan za intelektualnu svojinu"; dakle, da se konkretno zna koji je organ dužan da propiše sadržinu i priloge koji bi išli uz ovaj zahtev, tako da umesto „Vlada“, što je jako neodređeno... Jeste da su ovo ministarstvo i taj organ deo Vlade, ali je veoma dobro da u samom zakonu stoji, jer taj organ će to raditi. I ne samo ovo, nego će i sve ostale zahteve ili obrasce ovaj organ propisivati, tako da je jako dobro da stoji konkretno koji je to organ, a ne uopšteno – Vlada. Hvala.

Ovo je bilo od vremena vaše poslaničke grupe, s obzirom na to da nema više amandmana, postao je sastavni deo Predloga zakona. Samo bih htela da podsetim da imate još jedanaest minuta, i četiri minuta ima ovlašćeni predstavnik.

Na član 17. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović i Milica Vojić-Marković.

Vlada i Odbor za nauku i tehnološki razvoj prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Gospođa Donka Banović ima reč.

U članu 17. se govori o dokazu o izvršenoj kontroli kvaliteta i posebnih svojstava proizvoda. Predlagač predlaže da sertifikat koji potvrđuje kvalitet i obavljenu kontrolu ne može biti stariji od šest meseci.
Mi smo ovde predložili da taj sertifikat ne može da bude stariji od tri meseca. Mislimo da kontrolu treba izvršavati češće kada je u pitanju ova vrsta proizvoda. Drago mi je što se predlagač složio sa nama. Dva puta godišnje možda nije dovoljno, bar nije u početku, možda kasnije, možda na osnovu prakse bude jasno da je dovoljno i šest meseci, ali u početku nije dovoljno da to bude svakih šest meseci.
Inače, prednost ovih proizvoda koji nose ovu oznaku jeste i ta da je potrošač siguran u kvalitet tog proizvoda, tako da on ima jednu psihološku prednost kada su u pitanju ovi proizvodi na tržištu. Zahvaljujem se predlagaču što je prihvatio ovaj amandman.

Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Radiša Ilić. Izvolite, gospodine Iliću.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 20. Predloga zakona o oznakama geografskog porekla, s predlogom da se u stavu 1. dodaje nova tačka 2) koja glasi: „podatke o preduzeću ili gazdinstvu u vlasništvu podnosioca prijave“.
Član 20. Predloga zakona odnosi se na to šta treba da sadrži zahtev za registrovanje imena porekla, odnosno geografske oznake.
Predlagač u obrazloženju zašto je amandman odbijen kaže da sva fizička i pravna lica mogu da se pojave u svojstvu podnosioca prijave za priznanje oznake geografskog porekla, bez obzira na to da li se bave ili ne nekom proizvodnom delatnošću.
Međutim, ipak se u tački 3) ovog istog člana od podnosioca prijave traži da navede vrstu proizvoda koji se obeležava određenim geografskim nazivom. Kako će lice, pravno ili fizičko, ako nema proizvod koji bi se obeležio geografskim nazivom, da ispuni ovu obavezu iz tačke 3)? Znači, neko fizičko ili pravno lice neće moći da podnese zahtev za proizvod koji proizvodi neko drugi.
Podneo sam amandman zato što bi se njim upotpunilo pravo stanje stvari koje se tiče podnosioca zahteva. Mislim da nema ničeg lošeg u tome da podnosilac zahteva, pored ostalih podataka, pruži podatke o preduzeću i gazdinstvu koje poseduje, ukoliko ga ima. Ako je podnosilac zahteva fizičko lice, a ne bavi se nikakvom proizvodnjom, čije će onda proizvode navesti i sa čijim ovlašćenjem? Zahvaljujem.

Na član 20. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milan Dimitrijević i Milica Vojić-Marković.

Vlada i Odbor za nauku i tehnološki razvoj su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Gospođa Vojić-Marković, izvolite.

Hvala, gospođo predsednice. Gospodine ministre, dame i gospodo poslanici, dobro je što je Vlada prihvatila ovaj amandman, ali je prosto trenutak da se skrene pažnja na nešto što je značajno; skoro u svakom zakonu imamo sličnu odrednicu – Vlada određuje ovo ili ono. Smatramo, zbog efikasnosti i preciznosti, zbog toga šta je čija nadležnost i kako se ona sprovodi, mora da se …
(Predsednik: Gospodo poslanici, zaista nismo u mogućnosti da pratimo izlaganje gospođe Vojić-Marković. Molim vas da budemo malo tiši.)
Hvala, gospođo predsednice, ali niste morali, nisu oni ni pročitali zakon, pa ih ovo ni ne interesuje.
Vrlo je važno da Vlada odredi koji je to organ koji će se baviti ovom materijom. Tek onda možemo da pratimo šta je čija nadležnost i kako se sprovodi efikasnost.
Hvala što ste prihvatili ovaj amandman.