Uvaženo predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, a pre svega poštovani građani Srbije, moj kolega Vlatko Ratković je svojim vrsnim pravničkim znanjem jasno dokazao zbog čega sa pravnog aspekta ne treba prihvatiti ovakve amandmane. Međutim, ovde smo čuli niz političkih diskvalifikacija koje se imputiraju Demokratskoj stranci i Vladi Republike Srbije. Navodno se kaže da Vlada Republike Srbije promoviše dezerterstvo.
Majke Srbije, ja kao Kruševljanin znam kakav ste herojski podvig napravile 1999. godine, kao Kruševljanin znam koliko je mojih sugrađana otišlo u ratove od 1991. do 1999. godine. Majke Kraljeva, Leskovca, Čačka, Novog Pazara, vama se obraćam, nikada više u Srbiji majke neće rađati decu da bi bila danak u krvi za nečiju politiku i nikada više mlade generacije Srbije, jer pretpostavljam da i mladi ljudi sada gledaju prenos, neće biti heroji izgubljenih ratova i čuvari propuštenih prilika. Nema više pobeda koje ćemo jurišom osvajati. Srbija se opredelila da pobede osvaja znanjem, kulturom, umećem, takmičenjem u tehnološkom i kulturnom znanju.
Naravno da niko ne spori da je obaveza svakog čoveka, pa i nas poslanika u ovoj sali, da sutradan brani našu zemlju ako bude napadnuta. Vazda su se Srbi na bojni poklič svojih kraljeva, careva i vladara odazivali, da se bore za slobodu svoje zemlje. Vazda su ti ljudi bili upamćeni u istoriji kao heroji, kao vojskovođe, kao ljudi koji su u teška vremena proslavili zemlju Srbiju.
S druge strane, kada posmatramo efekte politike rata i cenu koju danas plaćamo, jasno je da Srbija jednom za svagda mora promovisati miroljubivu politiku, politiku koja će nas sa svetom, ako dođe do konflikta, sučeljavati isključivo na diplomatskom polju i planu. Svakome u ovoj zemlji ko na Zadušnice izađe na groblje i vidi koliko mladih ljudi u vojničkim uniformama počiva u Kruševcu, Leskovcu, Kraljevu, širom Srbije, jasno je kolika je cena plaćena za naše poraze i promašaje.
Jasno je svakom čoveku u ovoj zemlji da država Srbija, Ministarstvo odbrane, i svako ko voli ovu zemlju i kome je data odgovornost da upravlja ovom zemljom nema nameru da iz ove zemlje šalje janičare i vojnike širom planete da se bore za bilo čije interese.
Jasno je da posle velike policijske akcije i akcije bezbednosnih struktura u okviru policijske akcije „Morava“ u rekordnoj zapleni kokaina Srbija postaje vrlo važan činilac u bezbednosnom ustrojstvu čitavog sveta. Vrlo nam je jasno da se Srbija obračunava sa organizovanim kriminalom i oni koji nam imputiraju da će organizovani kriminal biti amnestiran zbog nekog zakona o amnestiji, grdno se varaju. Možete plakati nad sudbinom kriminalaca koliko hoćete, ali svako ko je trovao mladost ove zemlje, odgovaraće. Odgovaraće krivično svako ko je trovao heroinom, kokainom i drugim drogama, odgovaraće i onaj ko truje mržnjom na izborima.
Neće u ovoj zemlji više nikada biti crnih marama. Jelek, anterija i opanci će biti narodna nošnja Srbije, a ne crnina. Zato, građani Srbije, mi nećemo prihvatiti ovakve amandmane. Istrajavaćemo na donošenju ovakvih zakona. Istrajavaćemo u borbi protiv organizovanog kriminala. Istrajavaćemo u vraćanju dostojanstva svih institucija u ovoj zemlji koje su prethodnih godina izgubljene. Istrajavaćemo u nastojanjima i naporima da mladi ljudi ove zemlje nikada više ne budu žrtve pogrešne politike, da nikada više ne budu topovsko meso za nečije mudre i pobedonosne ratove. Istrajavaćemo u nastojanjima da nijedan mlad život ne bude uzalud potrošen, jer nas je mnogo malo ostalo da bismo ponovo pokušavali da prevaspitamo posrnulu planetu i zaustavimo točak evolucije.
Naš doprinos svetu, civilizaciji, kulturi, naše takmičenje sa svetom odvijaće se na sportskom polju, na polju kulture, nauke i tehnologije. Tu su pobede za koje ćemo regrutovati stotine hiljada mladih ljudi. Regrutacija će se obavljati u učionicama, na fakultetima, u gradovima, u proizvodnim pogonima, na poljima, tamo gde Srbija ima načina da se takmiči sa svetom. Zahvaljujem se.

Iskorišćeno je četiri minuta i pedeset sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Vlatko Ratković, ovlašćeni predstavnik.

Zahvaljujem. Ne osporavajući pravo nijednom narodnom poslaniku da iznosi vrednosne sudove o određenim društvenim pojavama, pa i o Vojsci Srbije, moram da reagujem na kvalifikaciju da je Vojska Srbije srozana. To je izjavio kolega Krasić, da je Vojska Srbije srozana.
Ovu kvalifikaciju ili vrednosni sud, kolega Krasiću, demantuju činjenice, demantuje život. To nije samo pitanje anketa u građanstvu – koja institucija uživa najveće poverenje među građanima Republike Srbije, to je pitanje činjenica, notornih činjenica, egzaktnih i proverljivih činjenica. Nikada kao danas Vojska Srbije nije imala ovakvu poziciju u pogledu odazivanja mladih ljudi na pozive za regrutaciju. Nikada nije bilo ovoliko prijavljenih za vojne škole, gimnazije i vojne akademije kao sada. Materijalno stanje, stanje naoružanja i taj segment je u sve boljem položaju, tu imamo jednu uzlaznu liniju. Limitiran je, naravno, opredeljenim budžetom za Vojsku Srbije, ali su i to egzaktne i proverljive činjenice.
Sve to, uključujući i aktivnosti Ministarstva odbrane, Vlade Republike Srbije i ovog parlamenta na usvajanju strateških dokumenata, Strategije odbrane i zakona koje smo nedavno usvajali i doneli, čini da Vojska Srbije postane regionalni faktor mira i stabilnosti ovog dela Evrope. Kada je ona taj faktor, onda je to i Republika Srbija. Olako iznete kvalifikacije da je Vojska Srbije srozana jednostavno demantuje život i demantuju činjenice.

Iskorišćeno je dva minuta od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. Vreme koje je na raspolaganju Poslaničkoj grupi SRS je dvadeset šest minuta i četrdeset pet sekundi. Izvolite.

Gospođo Čomić, javio sam se da ispravim neke stvari koje se tiču činjenica. Ne ulazim u emotivno stanje i mišljenje drugih, ali radi javnosti moram da skrenem pažnju da se ovim zakonom daje amnestija od 18. aprila 2006. godine, tako da taj epski nadahnuti deo nemojte da vezujete za 2000. godinu, nego za period od 18. aprila 2006. godine do danas.
Od 18. aprila 2006. godine do danas samo Srpska radikalna stranka nije bila na vlasti. Svi drugi su bili na vlasti, ili su podržavali vlast. Kada kažete da je neko s razlogom odbijao da se odazove na poziv zato što je imao neki animozitet prema vlasti, onda računajte da pričate o tome ko je bio na vlasti od 18. aprila 2006. do današnjeg dana.
Ako hoćete da se vraćamo do Kosovskog boja, kažite, onda će gospođa Čomić da zakaže posebnu sednicu sa temom Kosovski boj, ali danas ne pričamo o tome, danas pričamo o demokratskoj vlasti. Na početku sam vas podsetio da je prethodni zakon takođe obuhvatio period demokratske vlasti, od 7. oktobra 2000. Ni tada nas nije bilo, nas radikala, u Vladi naravno.
Kada pričate, vodite računa. Mi smo zaduženi da vas podsetimo na datume, jer imamo pres-kliping za sve. Apsolutno za sve. Ništa ne srozavamo, ne teramo sprdnju ni sa čim ovde, niti primere koje koristimo u raspravi navodimo kao nešto što bi trebalo da se omalovaži. Ne, samo pravimo adekvatna upoređivanja.
Šta nam je cilj? Da povratimo ponos, dostojanstvo i da kažemo narodu da onaj ko vrši vlast mora da vodi računa o državi. U najširem smislu reči, šta to podrazumeva – i narod, i teritoriju, i ljudska prava, i demokratiju, i odbranu i bezbednost.
I podržavamo borbu protiv organizovanog kriminala, podržavamo borbu protiv narkomafije. Godinama smo ovde prozivali državne organe zato što su blagi u narkomafijaškim obračunima. Prozivao sam i neke državne funkcionere da stoje iza toga, samo da vas podsetim, ali to nije današnja tema. Nadam se da ćemo od ponedeljka, kada se završi Odbor za bezbednost i odbranu, kada napokon izađu podaci, neko će da bude baždaren, neko neće da bude baždaren, dobiti neke informacije.
Pomažemo svima u borbi protiv kriminala, ali pričamo o periodu od kad je DOS došao na vlast do danas i o tome kakav je odnos bio omladine prema vojnoj obavezi, koje je bilo poštovanje prema predstavnicima demokratske vlasti u ovom periodu. Znači, nemojte 1999, 1991, to nije tema ovog zakona. To je završeno odavno. Ta priča je završena.
Kada čujem ovako lepe kritike na račun... Verujte, i ja delim mišljenje sa vama, ali tada ste bili na vlasti, tada ste mogli to da rešite i unutar stranke, unutar Vlade, unutar parlamenta. Niste rešavali. Šta da vam radimo.

Tri minuta i pedeset sekundi iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević. Vreme koje je na raspolaganju poslaničkoj grupi je osamdeset osam minuta. Izvolite.
Posle njega narodni poslanik Milorad Buha.

Uvaženo predsedništvo, gospodine ministre, bez namere da ulazim u bilo kakve polemike i da vratim raspravu u kontekst ovog zakona koji se donosi, drago mi je da određeni poslanici pažljivo čitaju zakon i da znaju na koji se vremenski rok ovaj zakon odnosi. Međutim, kada jedan zakon donosimo, on ne služi samo tome da popravi neku situaciju i da je uskladi sa zakonima koje donosimo. Mi u Srbiji imamo situaciju da posledice nečije vlasti koja je trajala jako kratko možemo osećati jako dugo, nažalost.
Nije to ništa novo u istorijskoj praksi, ali je novo u političkoj praksi da je poslanicima određenih političkih stranaka dozvoljena svaka moguća argumentacija. Kada govore o zakonu o amnestiji pozivaju se na 1991, 1992, 1993, 1994. i 1995. godinu, na ratne zločine, na ono što je počinjeno prema srpskom narodu. Dobro je da se pozivaju na ratne zločine i da imaju u svojoj raspravi kao argumentaciju i ratne zločine. Imaćemo, nadam se, za par dana ovde uskoro jednu mnogo složeniju raspravu o jednoj deklaraciji, vezanoj za ratne zločine, i svako će imati prilike i mogućnosti da pokaže svoj politički stav i svoje političko mišljenje o određenim događajima iz naše neposredne prošlosti.
Kada govorimo o zakonu o amnestiji, naravno da ovaj zakon treba usaglasiti sa zakonima koje smo doneli u naporima da reformišemo vojsku. Naravno da ovi zakoni, kao što još jedanput podvlačim, ne propagiraju dezerterstvo. Naprotiv, ovi zakoni omogućuju našim mladim ljudima da se nesmetano vrate u zemlju i da u ovoj zemlji stvaraju atmosferu bezbednosti kroz jačanje nauke, kulture, onih institucija koje su kroz istoriju proslavljale srpski narod i srpsku državu.
Republika Srbija je država svih njenih građana, i onih koji su u opoziciji i onih u vlasti, ali i onih koji se ne bave politikom, koji i te kako snose konsekvence zbog pogrešne politike, pa hajde da ovde ne upiremo prstom jedni u druge ko je zbog čega kriv. Građani su jasno pokazali koga smatraju krivcem za aktuelnu situaciju. To su rekli i u Negotinu, i u Vrbasu, i u Odžacima, i u Vrnjačkoj Banji na poslednjim izborima. Hajde da oni koji su dobili poverenje građana to poverenje iskoriste da rade i da čine one napore koji su neophodni da država Srbija ima svoje mesto u porodici evropskih država. Zahvaljujem.

Dva minuta i trideset sekundi iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Narodni poslanik Milorad Buha je bio prijavljen u elektronskom sistemu. Sada niste, ako želite, izvolite.

S obzirom na to da sam spomenut od strane gospodina Ratkovića, moja replika se odnosi na…

Narodni poslaniče, niste dobili pravo na repliku, govorite koristeći vreme poslaničke grupe.