Poštujem.

Prilikom izricanja političkog stava u obavezi ste da poštujete Poslovnik Narodne skupštine.
Ova sednica traje, evo, već drugi sat. Svi smo prisutni u sali. Uvidom u stenogram možete videti da nijedan narodni poslanik nije bio ni upozoravan ni podsećan da govori u skladu sa Poslovnikom, odnosno članom 103. Vi ste sadržajem svog govora mene prinudili da vas na to podsetim. Molim vas, sad poslednjim put upozoravam, ili govorite u skladu sa članom 103. koristeći svoje vreme ili da vas zamolim još jedanput da me ne prinudite da koristim mere koje sam obavezna da koristim ako narodni poslanik izričito namerava da krši odredbe Poslovnika Narodne skupštine.

Apsolutno smatram da u svom dosadašnjem govoru nisam nijednog momenta kršio Poslovnik. To se može videti iz stenograma i mog dosadašnjeg govora. Jednostavno sam pokušao da nađem jednu kopču, jednu vezu između teme…

Narodni poslaniče, dva puta sam vas upozorila. Ovo je sada nepoštovanje ugleda Narodne skupštine. Dva puta ste upozoreni da ne činite ono što očigledno imate nameru da učinite, a to je da kršite odredbe Poslovnika Narodne skupštine, i da me ne primoravate na izricanje mera opomene. Molim vas zaista da to ne činite.

Očigledno je, gospođo predsedavajuća, ili da se mi nismo razumeli ili vi pogrešno tumačite ono što pričam. Obrazlažem amandman na član 4. Predloga zakona o amnestiji. Taj član 4. kaže... Jednostavno sam tražio da se iz člana 4. izbriše „sud prvog stepena“, pa sam nakon toga rekao da je moguće da se u dosadašnjim postupcima koji su vođeni po žalbama dogodi da niži sud, u ovom slučaju prvostepeni sud, bude taj koji će poništiti odluku višeg suda. Potom sam hteo i pokušao da nađem vezu između ovoga što pričam i jedne druge situacije, nažalost, vi mi to ne dozvoljavate i niste dozvolili.
Znam da građani Srbije i iz ovo malo reči što sam rekao izvanredno dobro znaju šta sam hteo da kažem, iako nisam uspeo da završim svoju misao, ali meni je cilj da me razumeju građani Srbije u ovom slučaju, a ne vi. Zahvaljujem.

Osam minuta je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? Narodni poslanik Sreto Perić. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, javljam se na osnovu člana 27. Poslovnika o radu Narodne skupštine. Obaveza svakog poslanika jeste da što bolje prouči Poslovnik o radu Narodne skupštine i da svoje ponašanje upodobi tom poslovniku.
Moje duboko ubeđenje jeste da ste vi jedan od poslanika koji najbolje poznaju taj poslovnik. Hteo sam da vas pitam, a prateći vrlo strpljivo i pažljivo vašu polemiku sa poslanikom, gospodinom Munjićem, da li vi to hoćete da garantujete da sve sudije i tužioci koji su izabrani nemaju nijednu grešku ili je neće napraviti u periodu dok obavljaju sudijsku ili tužilačku funkciju? O ovome o čemu je kolega Munjić govorio sad pričalo se, i to argumentovano i sa dosta detalja, i u vreme kada je vršen izbor sudija i tužilaca. Hvala vam.

Narodni poslaniče, nema povrede člana 27. Mogu samo da vas uputim na čitanje, a verujem da nema potrebe, pošto smo zajedno pažljivo pratili moj pokušaj da primenim član 27. i član 103. Ponoviću da možete čitati u stenogramu diskusije svih narodnih poslanika i upoređivati da li su i koliko u skladu sa članom 103. i u kom trenutku je narodni poslanik Mirko Munjić sadržajem svog govora mene primorao da primenjujem član 27. i da ga podsetim da se vrati dnevnom redu, jer je argumentacija apsolutno prešla nivo koji može da bude doveden u vezu sa tačkom dnevnog reda.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, da malo analiziram kakve će posledice primena ovog zakona o amnestiji doneti građanima Srbije.
U članu 1, prva rečenica kaže – daje se amnestija licima koja su od 18. aprila 2006. godine do dana stupanja na snagu ovog zakona učinila, odnosno za koja postoji osnovana sumnja da su učinila krivična dela, pa redom kaže: izbegavanje vojne obaveze iz člana 394, kaže – ko se bez opravdanog razloga ne odazove pozivu na izvršenje regrutne obaveze, vojne obaveze itd.; ko se krije da bi izbegao obaveze iz stava 1. ovog člana; ko napusti zemlju i ostane u inostranstvu da bi izbegao izvršenje vojne obaveze; ko poziva ili podstiče više lica na izvršenje dela (dakle, i onaj ko bude podsticao druga lica da ne ode u vojsku); izbegavanje popisa i pregleda, neizvršavanje materijalne obaveze, izbegavanje vojne službe onesposobljavanjem, samovoljno odsustvovanje i bekstvo iz Vojske Srbije i Crne Gore.
Ovde nešto postaje problematično više nego što vi vidite. Ne može se amnestirati i bekstvo iz vojske, a da se pri tom ne utvrde sve činjenice i posledice koje su iz tog bekstva proistekle. Moguće da je vojnik pobegao sa straže i pri tom ugrozio bezbednost ostalih vojnika čiju je bezbednost trebalo da štiti. Moguće je da je bežanjem iz zemlje odneo i neke vojne tajne koje su mu bile dostupne i preneo ih zemlji u koju je pobegao. Moguće je da je odlaskom, bežanjem iz vojske posle ugrozio bezbednost borbenih sredstava. Moguće je da je ukrao oružje, pa je pri tom ugrozio bezbednost civila koji se nalaze tu, koji su mu se nalazili na putu kojim je bežao. Moguće je da je još mnogo opasnosti prouzrokovao tim svojim bežanjem, a vi ga amnestirate samo za bežanje iz vojske. Šta ćemo sa ostalim delima? Ta ostala dela su takođe u glavi 35, u čl. 397, 398, 399, 395. itd.
Ima još jedna stvar za koju je vezan moj amandman, pa bih i o tome malo da popričamo. Šta ćemo sa ljudima koje ste uhapsili pre godinu dana? On je osuđen na trinaest meseci, dvanaest meseci je odležao; njegov kolega koji je isto to delo uradio, nije se odazvao pozivu ili je pobegao iz vojske, nije uhvaćen do ovog trenutka; šta ćemo sa onih jedanaest meseci, koga ste uspeli da uhvatite? Da li će država da mu nadoknadi tih jedanaest meseci? Naravno da neće.
Da se razumemo, SRS smatra da amnestija za ova dela ne treba da se uvodi u državi Srbiji, jer smatramo da je odbrana zemlje, bez obzira na izlaganja nekih poslanika iz vladajuće koalicije, sveta dužnost i da svi moramo da joj se povinujemo.
Šta će se desiti sa onima koji će dan posle stupanja na snagu ovog zakona učiniti krivično delo? Da li će za njih važiti amnestija?
Dame i gospodo narodni poslanici, na oficirskoj sablji koju je radila „Impa“ (dok je Srbija bila država sa industrijom i dok je „Impa“ bila preduzeće koje je moglo da zadovoljava sve svetske standarde, dok niste u vašoj burazerskoj privatizaciji sve očistili, pa usput i „Impu“) piše – ne vadi me bez razloga, ne vraćaj me bez časti.
I čast i razloge za vađenje sablje ste odavno stavili u zapećak. Teško državi Srbiji ako ikad bude bilo potrebno da je branimo. Jedan avion koji imamo još sposoban da poleti teško da će moći da odbrani teritoriju države Srbije. Hvala.

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je dva minuta i četrdeset pet sekundi.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.