Zahvaljujem, gospođo predsednice. Uvažene dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas, kada raspravljamo o deklaraciji o osudi zločina izvršenih nad Bošnjacima u Srebrenici, moramo biti svesni činjenice da deklaracije i rezolucije, ma kakve one bile, neće preko noći rešiti sve probleme koje imamo u odnosima između Srbije i BiH, ali i da smo danas u prilici da Srbija pokaže jasan signal i odlučnost da je svesna zločina koji su počinjeni u Srebrenici i da je spremna da odlučnije nego ranije otpočne da se suočava s prošlošću, te da tu priliku ne smemo propustiti. To je, u stvari, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, i proces pomirenja.
Mi iz SDP-a smo imali predlog koji je mogao odgovoriti potrebi našeg društva da se suoči s onim što se dešavalo u Srebrenici. Međutim, smatrali smo da nije umesno da mašemo tim predlogom kako bismo dizali medijsku prašinu, ili ubirali jeftine političke poene. Smatramo da je reč o veoma osetljivom problemu. Zbog toga smo se potrudili da pripremimo tekst koji smatramo mnogo boljim, i u političkom i u stručnom smislu, od ovoga koji je danas pred nama. Mislili smo da u razgovorima, bez politizacije koja je skoro dva meseca pratila ovu temu, možemo doći do najoptimalnijeg teksta u ovom trenutku.
Na našu veliku žalost, mnogi su na ovoj temi želeli da se igraju patriotizma, a to je nemoralno, jer je ovo isuviše osetljivo pitanje da bi bilo predmet bilo kakve manipulacije. Bilo je, čak, pokušaja i potpunog negiranja i relativizacije ne samo zločina, nego i same deklaracije, kao i pokušaja stvaranja atmosfere nekažnjivosti i zaborava u odnosu na ovaj stravičan zločin. Sve to je i moralno i politički, dame i gospodo, nedopustivo.
Zato podržavamo nameru da se jedan ovakav akt izvinjenja usvoji u Skupštini Republike Srbije. To će za Srbiju biti veoma važno, jer će joj dati i moralni kredibilitet da isti principijelni stav ima i kada su u pitanju zločini koji su počinjeni nad Srbima. Želeli bismo da učestvujemo i u izradi i pisanju i te deklaracije. Time će se učvrstiti pozicija države Srbije, ne samo u regionu, nego i u EU. Najvažnije, napraviće se otklon od svega što se dešavalo u prošlosti.
S druge strane, ocenjujemo da nismo u potpunosti iskoristili ovu šansu. Stali smo nekako na pola puta. Nažalost, tako će se dodatno otvoriti nepotrebna polemika, i to na dva nivoa, na unutrašnjem planu će biti osporavana ova deklaracija s obe strane, za jedne će biti preblaga, a za druge će biti preoštra. Na međunarodnom planu, posebno u BiH, biće dočekana s nekim polovičnim efektom.
Reći ću nešto i o samom tekstu deklaracije koja je danas pred nama. Ne smatram umesnim to što se u preambuli nijednom jedinom rečju ne spominje zločin u Srebrenici, tako da onaj ko prvi put čita ovaj tekst ne zna o čemu se radi dok ne dođe do naziva same deklaracije.
Zbog toga sam predložio promenu u preambuli, u pretposlednjoj alineji, da novi tekst glasi, citiram amandman koji sam podneo: "Polazeći od činjenice da su u julu 1995. godine izvršeni teški zločini nad Bošnjacima u Srebrenici u BiH, koji su obuhvatili masovna ubistva muškaraca, proterivanja žena, dece i starih, i koji su prema presudama Međunarodnog suda pravde i Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju okvalifikovani kao zločin genocida".
Naravno da Skupština Republike Srbije nije sud. To što se dogodilo u Srebrenici je presuđena stvar, to je učinjeno od strane najvišeg pravosudnog organa UN-a, koji mi kao država priznajemo. Mi ne donosimo presude, ne dajemo nikakve pravne kvalifikacije. Ovakvom formulacijom u preambuli, deklaracija bi, po meni, dobila na težini, a na taj način bi se osporile i sve kritike kojih će, u suprotnom, siguran sam, biti.
Drugo, zašto se predlagači u preambuli pozivaju na Ustav, Međunarodni krivični sud? Nema nikakve potrebe. Da li je svima jasno zbog čega se ovakva deklaracija donosi? Uopštenim formulacijama u preambuli, koje su sadržane u alinejama gde se govori: "Izražavajući privrženost duhu i normama univerzalne deklaracije, rukovodeći se ciljevima stalnog mira i stabilnosti, težeći da sećanje na surove oružane sukobe itd.", stiče se utisak kao da je cilj bio samo da se napravi neki tekst, a ne zašto se jedna ovakva deklaracija donosi.
Predlagači, što bi rekao narod, kruže kao kiša oko Kragujevca, beže od problema, od teme. Oprostite, dame i gospodo, uvaženi poslanici koji ste predlagači ove deklaracije, čini mi se da vam je nedostajalo hrabrosti. Uz sve uvažavanje političke realnosti, moralo se jasno reći o čemu se radi u ovoj deklaraciji. Ovo je deklaracija zbog jednog stravičnog zločina.
Poslednja alineja u preambuli je posebno zanimljiva. Citiram: "Imajući u vidu da je navedenom presudom Međunarodnog suda pravde Srbija dužna da preduzme delotvorne korake radi obezbeđenja punog poštovanja svojih međunarodnih obaveza".
Valjda, dame i gospodo uvaženi poslanici, ovu deklaraciju donosimo zbog nas, zbog naših građana, zbog suočavanja sa stravičnim zločinom, zbog istine, zbog budućnosti.
Odnos prema zločinu u Srebrenici pokazaće koliko smo kao država i društvo spremni da se udaljimo od politike koja je dovela do ovog zločina. Ova deklaracija je naša obaveza, ne samo zbog međunarodnih obaveza, nego zbog dosadašnjeg ćutanja o tome. Tog tereta se moramo osloboditi zbog nas samih.
Opšte formulacije iz preambule su, nažalost, zadržane i u samom tekstu deklaracije. Koriste se eufemizmi, npr., ''zbog toga što nije učinjeno sve da se spreči tragedija'', kao da je reč o nekoj poplavi ili elementarnoj nepogodi, a ne o najvećem i jedinstvenom zločinu koji se desio na teritoriji Evrope posle Drugog svetskog rata.
Uprkos svemu, svesni smo osetljivosti ovog pitanja. Kakav god tekst deklaracije da na kraju usvojimo, dame i gospodo narodni poslanici, realnost je da, izgleda, u ovom trenutku, kao Narodna skupština, kao društvo, kao država, više i ne možemo. To je činjenica s kojom smo danas svi suočeni. Pogledajmo zato istini u oči; opet će jedni relativizirati, a drugi dolivati ulje na vatru. I jedno i drugo je pogrešno.
Namere predlagača su iskrene, plemenite, korisne za državu Srbiju. Svesni smo i ograničenja predlagača da se dođe do što je moguće većeg broja narodnih poslanika koji bi trebalo da podrže ovu deklaraciju, jer je ovo veoma značajno pitanje i zaslužuje našu punu podršku.
Bez obzira na sve, uvažavamo činjenicu da, i u ovakvom obliku, ova deklaracija predstavlja mali korak ka menjanju našeg odnosa prema ovom zločinu. Deklaracija bi trebalo da bude i bitna pretpostavka u uspostavljanju poverenja među narodima i državama bivše Jugoslavije.
Veoma je značajno što ova deklaracija ipak sadrži poštovanje presude Međunarodnog suda pravde, koji je zločin u Srebrenici okvalifikovao kao zločin genocida. Deklaracija sadrži i osudu tog zločina, sadrži i spremnost da se, ukoliko je u Srbiji, najodgovorniji za ovaj zločin, Ratko Mladić, uhapsi i privede Haškom tribunalu.
Na samom kraju, dame i gospodo narodni poslanici, hoću da kažem da još uvek postoji prostor da se i neke od naših primedaba ugrade u predloženi tekst deklaracije. Zahvaljujem na pažnji.