Ja sam želela da repliciram gospođi Nadi Kolundžiji, jer zaista nisam razumela ovu vrstu reakcije, s obzirom na to, gospođo Kolundžija, da sam ovde iznosila argumente, govorila jezikom činjenica, i ovo danas zaista jeste teška tema, pogotovu za vas koji imate nameru da glasate za ovu deklaraciju, jer sigurno je da ćete imati problem kako ćete se iskupiti pred istorijom jednog dana kada se istina o Srebrenici, na pravi način, zaista sazna.
Vama smeta što pominjem saopštenje Memorijalnog centra iz Potočara. Zaboga, nemojte nekim patetičnim pričama o tome – žrtva ova, žrtva ona.
Naravno, svaka žrtva je strašna, bez obzira na to kom narodu pripada. Svaki zločinac treba da odgovara za zločin koji je izvršio. Nikada niko iz SRS-a nije imao ništa protiv toga.
Ovde se radi o tome, dame i gospodo, da ste vi, zato što su vas neprijatelji srpskog naroda na to nagovorili, zato što ste podlegli muslimanskoj propagandi, ishitrili ovu odluku a da ne znate pravo činjenično stanje.
Evo, u rezoluciji koju je neko od vas pominjao, koja je na temu Srebrenice doneta u Evropskom parlamentu, u januaru 2009. godine, u paragrafu E stoji da, uprkos ogromnim naporima, dosadašnje istrage ne dozvoljavaju potpunu rekonstrukciju događaja u i oko Srebrenice.
Dakle, ako to stoji i u toj rezoluciji Evropskog parlamenta, koja vas muka tera da vi trčite da prihvatite da ponizite srpski narod, da srpski narod oglasite zločinačkim narodom?
Ta vaša priča da se to odnosi samo na određene izvršioce zločina itd., jednostavno, nije tačna. Pa, znamo šta ovde piše. Ako hoćete da svako pojedinačno odgovara, to hoćemo i mi, onda izvolite, pravosudni organi, ime i prezime, izvršilac, zločin, utvrđuju se, utvrde se okolnosti, taj neko odgovara, dobija odgovarajuću kaznu.
Niko normalan nikada vam ne bi zamerio da tako nešto uradite, ali vi, dame i gospodo, ponavljam vam, pravite istorijsku grešku i sasvim sigurno ćete imati problem da se opravdate pred istorijom, zato što sam ubeđena da će istina o Srebrenici, ipak, da se sazna.