Vreme. Gospodine ministre, izvolite.

Evo da odgovorim na vaše pitanje. Novac Agencije za privatizaciju nije u konsolidovanom računu Trezora, kao što ste rekli, zato što nije račun nijedne druge javne agencije. Po Zakonu o budžetskom sistemu postoje direktni i indirektni budžetski korisnici.
Računi direktnih budžetskih korisnika jesu u konsolidovanom računu Trezora, a računi indirektnih, a to su sve agencije, dakle i Agencija za prostorno planiranje, Agencija za privatizaciju, Agencija za borbu protiv jonizujućih zračenja, i sve ostale.(Jorgovanka Tabaković upadica, sa mesta: A gde je obrazovanje i zdravstvo?) Obrazovanje, zdravstvo su na računima kod centralne banke.
Međutim, i nad tim računima Ministarstvo finansija ima uvid, kao što ima uvid nad računima direktnih korisnika. Zato se i korisnici dele na direktne i indirektne.
Takođe, da vam kažem da ne postoji Bečki klub banaka, ne znam gde ste to čuli. Ne postoji. Postojala je prošle godine Bečka inicijativa da se napravi dogovor da banke plasiraju najmanje isti nivo kredita u Srbiji kao što su plasirale u 2008. godini, a to je Bečka inicijativa koja je bila jednokratna i traje dve godine. Bečki klub banaka ne postoji.
Konačno, novac koji se dobija, generalno stečen, bilo koje firme, bilo koje banke uvek ide na račun poseban, radi izmirivanja poverilaca kada se taj stečaj okonča. To je slučaj i sa novcem koji se dobija od prodaje imovina banaka, koje su u stečaju.

Zahvaljujem. Mislim da sada zaista nema razloga, odnosno ne mogu da vam po tom osnovu. (Jorgovanka Tabaković: Povreda Poslovnika.) Izvolite. Povredu Poslovnika, da zloupotrebite.

Ne zloupotrebljavam povredu Poslovnika, ali prosto neće biti korisno da kažem da Klub poverilaca Bečke inicijative, Bečki klub, kako ga zovu, banke, 13 banaka od kojih je devet u ovoj zemlji, zemlje u okruženju i međunarodne finansijske institucije čine taj tzv. Bečki klub, s kojim je i naša banka prošle godine napravila dogovor.
Vi ga zovete Bečkom inicijativom, misleći da mi o tome ne znamo ništa, ali je dogovor da se zadrži postojeći nivo finansiranja. Po koju cenu? Po cenu toga što im je guverner dao drugačije uslove obavezne rezerve, a to je kao da kažete građaninu – ti koji uđeš u prodavnicu kupuješ meso sa stopom poreskom 8%, a vi gospodine Ćiriću kad uđete za vas je poreska stopa 4%.
Koliko je to normalno i kakav ste ugled ovoj zemlji i državi time narušili, o tome će procenjivati oni koji malo više znaju. A to da opravdavate, da država nema kontrolu nad novcem agencija koje je osnovala i koje na njenim monopolima zarađuje ogroman novac - to je dokaz ne vašeg neznanja, nego vaše loše namere prema građanima Srbije, koji nemaju kontrolu nad preko 1,3 milijarde novca u ovoj državi.
To što ste pričali o indirektnim i direktnim korisnicima apsolutno potvrđuje da vam je znanje iz praktične oblasti prilično tanko. Izvinjavam se, ja se više neću javljati.

Narodni poslanik Milan Nikolić ima reč.

Poštovana predsednice Skupštine i članovi predsedništva, uvaženi potpredsedniče Vlade i članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu imamo dosta važne izmene zakona. Poslanička grupa SPS-JS, uvodničar ili naš ovlašćeni predstavnik je već rekao da će se izjasniti i podržati u danu za glasanje ove projekte.
Kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o regionalnom razvoju, bez namere da ulazim u duboku istoriju, problem neujednačenosti regionalnog razvoja ne potiče ni od pre jedne, ni dve decenije. On je mnogo dublji i proteže se još iz one Jugoslavije, kada je ukupan razvoj Srbije i nekih regiona u Srbiji bio daleko ispod nivoa razvoja ostalih regiona.
Takođe, jedan sam od onih koji 40 godina radi na krajnje nerazvijenom području, jugu Srbije, i veoma dobro osećam šta to znači kada imate 1:15 u odnosu razvijenosti određenih regiona. Vidim napor Vlade Republike Srbije da posle svih događanja koja su bila na području Srbije – sankcije, ratna razaranja, i sada ekonomska kriza, da učini nešto da se to produbljivanje jaza u razvijenosti između određenih regiona smanji.
U tom naporu je napravljen taj Predlog zakona iz 2009. godine, zapravo je usvojen zakon. Dobro da se Vlada Republike Srbije uverila da efekti jednog takvog rešenja nisu dali rezultate. Dobro da se to prizna i da se sada ide ka nekom novom zakonskom rešenju o regionalnom razvoju, koje će omogućiti da sve mogućnosti i potencijali koji nam se pružaju, u cilju smanjenja regionalne razlike u razvijenosti, iskoriste.
Mislim da se dobro pošlo od ovih statističkih podela regiona. Tu je Vlada dosta jednostavno pošla od dva momenta – broj stanovnika i površina određenog regiona.
Međutim, mislim da se tu moralo da malo uđe dublje da bi se stvorila jasnija slika o stepenu nerazvijenosti određenih područja kroz nekoliko ekonomskih indikatora koji su mogli da budu osnov za donošenje kriterijuma o izravnavanju pojedinih regiona. Mislim da ovaj zakon predstavlja dobru osnovu približavanju zakonodavstvu EU i stvaranju mogućnosti za lakši pristup fondovima EU radi bržeg ujednačavanja regionalnog razvoja.
Dobro je da zakon predviđa racionalizaciju razvojnih agencija. Takođe je dobro da se te agencije stvaraju u regionima gde se i odvijaju te aktivnosti na ujednačavanju regionalne nerazvijenosti i dobro je da se formira savet od ljudi koji su iz regiona, svih regiona Srbije, kako bi mogli na najbolji mogući način, poznajući problematiku određenih regiona, da donose i pravilne odluke.
Podela na pet regiona kao statističkih jedinica mislim da je dobra i dobro je da se ide ka ovim osnovnim kriterijumima – da svaki region koji je iznad republičkog proseka ima neki tretman razvijenog regiona, a ono što je ispod republičkog proseka da ima tretman nerazvijenog područja i da imamo treću kategoriju tzv. devastiranih lokalnih samouprava, čiji broj nije tako mali na području Republike Srbije. Posebna pažnja da se obrati upravo na takve regione koji postoje.
Moram da kažem da u nekim lokalnim samoupravama i nažalost u okruzima, koji spadaju u red devastiranih područja, ako uzmemo samo nekoliko indikatora, dolazimo do stvarne i rekao bih tužne realnosti stanja u nekim regionima u Srbiji.
Stopa nezaposlenosti radno sposobnog stanovništva je 42,9% u Pčinjskom okrugu, u Preševu je 66,7%, u Vladičinom Hanu 55,7%, u Trgovištu 52,4%, u Bosilegradu 49,6%, u Bujanovcu 41,8%, što je znatno iznad republičke stope nezaposlenosti koja je negde oko 27,8%.
Prosečna neto zarada kod ovako niske stope zaposlenosti u Vladičinom Hanu je, recimo, 14.931, u Bosilegradu 21.432, da dalje ne nabrajam. Jednostavno, to je više od dvocifrenog broja u odnosu na razvijene lokalne samouprave samo u Srbiji.
Naravno, perspektive razvoja u ovako nerazvijenim područjima, recimo kada je Pčinjski okrug u pitanju, gde nedostaju ključni infrastrukturni projekti, kao što su koridori, putevi, dalekovod, gasifikacija itd, jesu male, skoro da nema priliva stranih investicija. Mislim da kroz ovakav jedan zakonski projekat može da se očekuje da će se početi dugo, ali početi sa razvojem i ovako devastiranih područja.
Kada je reč o izmenama i dopunama Zakona o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije, podsećam da je osnovni zakon donet 2007. godine. On je dosta dobro regulisao neke stvari, kao što je pravo na besplatne akcije itd.
Međutim, vremenom je došlo do značajnih promena u društveno-ekonomskim odnosima. Posebno zbog aktuelne ekonomske krize dolazi do pada vrednosti i prodaje privrednih subjekata i javnih preduzeća. Mnogi rokovi postavljeni za završetak privatizacije su već protekli i jednostavno nedostaju sredstva da se građanima koji nisu obezbedili pravo na besplatne akcije obezbede.
Institucijom stvaranja akcionarskog fonda stvaraju se, pre svega, pretpostavke za pravedno i jednako izvršenje obaveza prema svim građanima, a ne da se prodajom privrednih subjekata zaposleni i bivši zaposleni stavljaju u povlašćeniji položaj u odnosu na ostale. Mislim da je to bitno.
Postoji izuzetno jaka veza između izmene i dopune Zakona o Agenciji za privatizaciju i ovog predloga zakona upravo u tom delu stvaranja akcionarskog fonda.
Žao mi je što vreme ističe, ali naša poslanička grupa će ove zakonske projekte podržati. Hvala lepo.

Zahvaljujem, gospodine Nikoliću.
Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević.

Poštovano predsedništvo, poštovani gospodine ministre, činjenica je danas da je Srbija duboko regionalno neujednačena zemlja u smislu razvoja i činjenica je da su te ogromne regionalne razlike nastale, čini mi se, najviše zadnjih desetak godina. Kao što je i činjenica da ekonomsku politiku ove zemlje tih deset godina upravo vodite vi. Zato se ovaj predlog zakona i vaše obrazloženje zakona o regionalnom razvoju može nazvati demagoškim i licemernim.
Zašto kažem demagoško? U obrazloženju Predloga zakona o regionalnom razvoju kažete da je cilj izmena ovog zakona kojeg smo doneli prošle godine pre devet meseci samo da se dobiju statistički i ujednačeniji regioni, kao i da se ukinu državne regionalne agencije, čime se u svetlu ekonomske krize smanjuju administracija i troškovi, čime će se omogućiti bolja i vertikalno-horizontalna koordinacija, planiranje i realizacija razvojnih aktivnosti.
Zar nismo pre samo devet meseci upravo mi iz DSS-a pričali da je tadašnji predlog zakona apsolutno loš i da će doneti samo novu birokratiju, a da ništa konkretno, nikakvu konkretnu pomoć neće doneti nerazvijenim područjima Srbije, i da neće biti praktično moguće sprovesti ovaj zakon i da on ništa ne znači u smislu smanjenja regionalnih razlika?
Sada nas vi ubeđujete da ćete smanjiti birokratiju zbog ekonomske krize, kao da prošle godine u julu nije bila ekonomska kriza kada ste tu istu birokratiju kroz tadašnji zakon uvodili?
Takođe, još jedna demagogija koja je ovde napisana u obrazloženju, a tiče se ovog zakona, kaže da se u Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, u članu 113, navodi da će EU i Republika Srbija nastojati da jačaju regionalnu i lokalnu razvojnu saradnju sa ciljem doprinosa ekonomskom razvoju i smanjenju regionalnih nejednakosti.
Razumem da ćemo kroz zakon stvoriti nekakve statističke regione preko kojih će razne opštine u Srbiji i razna područja projektima konkurisati kod pretpristupnih fondova, kojih u ovom trenutku nema, jer nismo dobili status kandidata i pitanje je kada ćemo ga dobiti, ali ne razumem šta je Republika Srbija, odnosno njeno nadležno Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja učinilo da se te regionalne razlike smanje?
Prošle godine ste nam nudili kao spasonosno rešenje Zakon o regionalnom razvoju, koji je čista filozofija, u kome nema nijednog finansijskog instrumenta za prevazilaženje regionalnih razlika, a sada nam nudite takođe filozofski dokument – izmena Zakona o regionalnom razvoju, gde se više ne govori o sedam statističkih, nego o pet statističkih regiona. Kakve veze ima da li je sedam, pet, 13 ili jedan, ako nema nijednog finansijskog instrumenta da se regionalne razlike smanje?
Takođe ste govorili da se u raspravi o ovom zakonu stvaraju nepotrebne tenzije. Tenzije se upravo stvaraju, gospodine ministre, zato što je zakon ovakav, zato što uz ovaj zakon ne ide nijedan prateći zakon koji se tiče oblasti finansija, decentralizacije finansija, fiskalne politike, koji će pomoći da oni koji su nerazvijeni ne budu više nerazvijeni, da opštine koje su najnerazvijenije, odnosno odnos opština najnerazvijenijih i najrazvijenijih ne bude 1:15 ili 1:50, kako ste naveli, već da bude mnogo manji.
Upravo se stvaraju tenzije zato što nadležno ministarstvo koje vi vodite nije nijednu meru ekonomsku konkretnu sprovelo da bi se smanjile regionalne razlike, da ne bi siromaštvo stanovalo, pre svega, u jugoistočnoj Srbiji i da ne bi plata, na primer, u Kuršumliji bila 14.000, a u beogradskim opštinama preko 50.000, a broj zaposlenih više od polovine.
Prošle godine, odnosno u predizbornoj kampanji ste najavljivali pompezno, pored 1.000 evra svakom građaninu Srbije, na šta ste najvećim delom i prikupili glasove da formirate Vladu, obećavali ogromne projekte razvojne za Srbiju, "Fijat" u Kragujevcu, a "Mercedes" i "BMV" u Nišu. Kada se završila kampanja, potrošili smo silne pare da bi stvorili uslove "Fijatu" da proizvodi u Kragujevcu, ali, naravno, od "Mercedesa", "BMV"-a ili bilo koje velike kompanije koje ste obećavali da će doći u Niš i pokrenuti zamrlu "Elektronsku industriju", nema ništa.
Pre godinu i po dana grad Niš je organizovao Niški investicioni forum, na kome ste tada pompezno najavljivali da ćete merama Vlade i kao ministar ekonomije i potpredsednik Vlade učiniti sve da Niš ponovo bude grad elektronike i da kroz velike investicione projekte Niš neće biti na 70 i nekom mestu po razvijenosti, da neće imati skoro isti broj nezaposlenih i zaposlenih i da to neće biti nova dolina gladi, nego jedan uspešan veliki grad.
Posle toga, na drugom investicionom forumu niste učestvovali, a u međuvremenu ste jednu veliku kompaniju koja se bavi elektronikom odveli u blizinu Beograda da tamo pravi svoju fabriku, ali ne i tamo gde ste obećali. Na taj drugi investicioni forum niste ni smeli da dođete jer ništa od onoga što ste obećali niste ni sproveli.
Licemerje je kada kažete da su ogromne regionalne razlike, da se ljudi iz jugoistočne Srbije uglavnom sele iz ekonomskih razloga, jer tamo ne mogu da nađu posao, jer tamo stanuje siromaštvo i da uglavnom dolaze u Beograd gde mnogo lakše nalaze posao ili u Novi Sad.
Pri tom, kao ministar ekonomije, a pre toga ministar finansija, niste nijednim konkretnim predlogom zakona pokušali da sprečite te ljude da ne odlaze iz svojih krajeva. Zašto bi neko ulagao, neko od novih investitora ulagao u neku nerazvijenu opštinu ako ima potpuno iste uslove, kao što ih ima u Beogradu, Novom Sadu ili nekom drugom gradu?
Postoje, naravno, potpuno jasni mehanizmi kako se to radi. Ako date, na primer, 15.000 evra po novom radnom mestu nerazvijenoj opštini, a ne pet, svuda isto u Srbiji, onda će neko razmisliti da uloži možda u Lebanu, Blacu ili Vlasotincu. Ako PDV ne bude isti u devastiranim područjima kao i u Beogradu na razne proizvode ili bar na neke koje se tiču proizvodnih grana koje su tamo zastupljene itd. itd.
Mora postojati mnogo konkretnih finansijskih instrumenata da bi se zaustavila velika razlika u razvijenosti i da ne bismo dobili devastirana područja i u smislu broja stanovnika u budućem periodu.
Ovakav zakon apsolutno je nedelotvoran i neće doneti nikakve konkretne koristi nerazvijenim područjima. Potpuno ste sveli sve investicije u Beograd i okolinu. Prema podacima, 80% investicija se dešava u okolini Beograda. Odakle potiču velike investicije. Naravno, svi veliki investitori prvo dođu u Ministarstvo ekonomije i razgovaraju sa čelnicima države gde će investirati i zato je jasno zašto su investicije upravo u centru Srbije. Uzimaju se krediti da se grade novi mostovi i metroi u Beogradu, koje će vraćati čitava država, pa i oni najsiromašniji.
Dakle, da niste tako stvorili svest u Srbiji da se samo filozofskim predlozima zakona, a ne i konkretnim merama deluje na smanjenje regionalnih razlika, ne bismo imali situaciju da državne kompanije poput EPS-a, NIS-a i "Telekoma" sponzorišu samo beogradske klubove ili manifestacije kulture u Beogradu, i ne bismo imali pojavu da, na primer, pare od SMS poruka za Evroviziju idu za izgradnju treće sigurne kuće u Beogradu, kao da nigde u Srbiji ne postoji potreba ni za jednom novom sigurnom kućom.
Ovakav zakon Demokratska stranka Srbije neće podržati, jer ne donosi nikakve konkretne mere u smanjenju regionalnih razlika. Hvala.

Zahvaljujem. Izvolite, gospodine ministre.

S vama se sasvim slažem da je situacija u Nišu kritična, iz više razloga. Jedan jeste činjenica da, bez obzira na nivo subvencija koji nuđen za investitore da idu u Niš. Ponekad je bilo slabosti u samom gradu da se neke investicije prihvate. Daću jedan primer.
Nemačka kompanija "Leoni", ona je bila zainteresovana da zaposli 1.300 ljudi u oblasti automobilske industrije, i prvo su gledali halu "Jugorendgena" u okviru bivše "Elektronske industrije" u Nišu. Međutim, s obzirom da ona nije u državnom vlasništvu, već su vlasnici mali akcionari, oni su tražili preteranu cenu koju Nemci nisu hteli da plate, otišli su u Prokuplje, kupili iz stečaja Fabriku "Fijaz" i sada u Prokuplju organizuju proizvodnju i u Prokuplju će zaposliti 1.300 ljudi. Da su ovi akcionari bili malo, da tako kažem mudriji i skromniji "Leoni" ne bi bio u Prokuplju nego u Nišu.
Mi nudimo, inače to treba da se zna, nudimo 5.000 evra po novozapsolenom radniku ukoliko neko investira u Nišu. Ukoliko neko generalno investira u južnoj Srbiji i istočnoj Srbiji u automobilsku industriju. Takav isti podsticaj za Vojvodinu je 3.000 evra po novozaposlenom radniku, a u centralnoj Srbiji, u Šumadiji 4.000 evra po novozaposlenom radniku.
Za automobilsku industriju su ekstra podsticaji, za elektronsku i za informacione tehnologije, ali još veći ako se investira na istoku, jugu i u manje razvijenim područjima Srbije, a onda investitori sami obilaze lokalne samouprave i biraju gde će investirati. Za njihovu odluku zaista ne treba preterivati. Ne utiče na njih samo Ministarstvo, država. Pre svega, oni odlučuju na bazi onoga što vide na terenu, na lokalu, da li je neka lokalna samouprava spremnija da ih prihvati ili ne, i tu ima razlika u zavisnosti od kraja.
Međutim, sigurno je da je i cilj našeg Ministarstva da sigurno do kraja mandata pomognemo da se dogode neke veće investicije u Nišu. Imamo sada u izgledu jednu kompaniju koja je obilazila i Niš, između ostalog, koja želi da zaposli 2.000 ljudi u Srbiji, ali se opredelila, pošto mora od juna da organizuje proizvodnju, a u Nišu nema lokaciju gde bi mogla da krene odjednom odmah da proizvodi, već mora da gradi ispočetka fabriku, opredelili su se za Raču, tako da će ovih dana biti potpisan ugovor sa južnokorejanskom kompanijom koja će pokrenuti proizvodnju auto kablova u "Zastavielektro" u Rači, ali će zato drugu svoju fabriku Srbiji graditi u Nišu, jer ne mogu da nađu hiljadu radnika u Rači.
Mi smo im preporučivali da pogledaju sva tri mesta, Raču, Niš i Zaječar. Za Zaječar su rekli da je toliko daleko od Beograda i da se toliko teško dolazi da uopšte ne žele da razmišljaju o njemu, a u Nišu nisu imali lokaciju koja može odmah da se useli, jer bez obzira što onolike hale "Elektronske industrije" stoje prazne, toliko su zapetljani dužničko-poverilački odnosi, pravni odnosi, ko je tamo vlasnik, ko kome duguje, kako ući u posed tih hala, da je to toliko komplikovano da je lakše da se sagradi potpuno nova fabrika na ledini, nego da se koristi neka postojeća hala.
Međutim, ono što zaista pokušavamo da uradimo je da "Fijat" jedan deo svojih operacija smesti u Niš i mislim da ćemo u narednih par meseci tu imati dobrih vesti i za Nišlije.