Zahvaljujem. Gospodo narodni poslanici, obaveštena sam da će u roku od pet do deset minuta stići zvanično ovlašćenje da je predstavnik predlagača po ovim tačkama do kraja današnje sednice ministarka Verica Kalanović.
Da li želite da napravimo pauzu dok sačekamo ili možemo da nastavimo rad? Slažete se da nastavimo rad. Zahvaljujem.
Narodni poslanik Milan Veselinović ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada sam se pre obraćao ovom visokom domu govorio sam o dopuni zakona Agencije za privatizaciju i tada, prilikom mog govora, gospodin Dinkić je kao i do sada svakom govorniku dao svoje objašnjenje.
Gospodo, nisam dobio od gospođe Đukić-Dejanović reč iako sam imao pravo, ali u svojoj kulturi i kurtoaziji nisam hteo da polemišem s njom i ubeđujem, jer to je odlika nas srpskih radikala. Ali, sada koristim priliku da odgovorim, pre svega, ministru Dinkiću, koji je sve nedaće prebacio na 90-te godine, a govorio sam o štrajkovima i privatizaciji koja se desila od 2001. godine pa do današnjeg dana.
Njegovim fantastičnim pričama koje nastavlja ovaj gospodin iz G17 plus iz Užica stvarno će, verujem, iritirati građane i neće biti čudo ako sutra saznamo da je neko polomio TV ekran ili je sklonio televizor iz svoje sobe.
Moram da se obratim gospođi Đukić-Dejanović koja, ne samo što meni nije htela dati reč, nego kako je ona mogla prenebreći i preći preko činjenice koju je ovde izgovorio ministar Dinkić, da za sve nedaće i probleme u vezi privatizacije snosi odgovornost ona vlast iz 90-ih godina.
Moram da vas podsetim, gospođo, mi koji se dugo bavimo politikom, malo duže možda i pamtimo, sećam se da ste i vi bili narodni poslanik u ovom visokom domu tih godina, sećam se i nekih velikih, teških i pogubnih odluka koje su tada donošene od strane te vlasti. Pre svega, blokada Srba na Drini, prekodrinskih Srba, zatim, 2000. godine kada su došli ovi pučisti, vaši su ministri nastavili da rade s njima kao da se ništa nije desilo, da bi vi posle podržavali manjinsku vlast DOS. Prosto, ne mogu da verujem da vi danas učestvujete u donošenju ovakvih zakonskih projekata, poput ovoga o regionalizaciji, koji čisto razara državu Srbiju, dezintegriše a nikako integriše.
To znači da vi i vaš SPS ne može biti imuna na sve ovo što se dešava, ali to je vaša i stvar vaše partije. Nije na meni da govorim o tome.
Osvrnuću se na ono o čemu treba da govorim, a to je o ovim zakonskim projektima koji su danas na dnevnom redu. Ponižavajuće mi je bilo kao dugogodišnjem narodnom poslaniku i donošenje one deklaracije, rezolucije o Srebrenici, a sve se ovo danas nastavlja do ovog zakona o regionalnom razvoju…

Zamoliću vas samo da se vratite na dnevni red. Molim vas.

Pričam o dnevnom redu.

Molim vas, Srebrenica danas nije na dnevnom redu.

Ali, to je posledica danas i zakon o regionalizaciji, posebno i još jedan zakon koji ste uvrstili naknadno, a to jeste Sporazum Turske i Republike Srbije u vezi infrastrukture i ulaganja u državu Srbiju.

Molim vas, vi zaista imate 60 minuta na raspolaganju, ali vas molim da govorite ipak o dnevnom redu.

Sve ovo govorim sa ciljem da građani Srbije znaju da ovde zbog određenih poslanika, predstavnika manjina, njih sedam-osam, u stvari je sve ovo izdejstvovano u odnosu na vas, većinu koju činite, i da vi preko ovih zakonskih projekata jednostavno čuvate i štitite golu vlast na kojoj se sada nalazite. To mi je bio cilj da kažem.
Govoriću o zakonu o regionalizaciji. Žao mi je što nije onaj gospodin Džudžević danas ovde, koji je i kreator svih ovih spisanija o tobožnjoj ugroženosti Bošnjaka u Raškoj oblasti, a pitao bih njega pošto je on gospodin iz Tutina, gde ima samo 2% Srba u Tutinu - kako tamo žive ti Srbi, kako oni doživljavaju ovaj zakon o regionalizaciji i da li su oni diskriminisani?
U stvari direktno da govorimo o čoveku koji je čak napisao nekoliko knjiga, izmišljenih knjiga vezano za Rašku oblast, posebno je sada toliko daleko otišao da čak menja imena naseljenih mesta, pa na primer, u opštini Tutin imate naseljeno mesto Crkvine, on ga je prekrstio u Kadiluk. Ne znam dokle će ići daleko, verovatno da će prevazići Čanka, koji je zadužen za organizaciju i da postavlja nove međe u državi Srbiji.
Danas imamo na dnevnom redu zakon o regionalizaciji, zakon koji pre svega Srbi iz Raške oblasti nisu podržali. Pre svega, nije tačno da se ovde radi o statističkim podelama Republike Srbije ili ekonomskom razvoju, ovde se radi o čistoj političkoj ujdurmi gospodina Dinkića i još nekih ministara, i zaslužni za ovaj zakon koji se danas donosi jesu baš Rasim Ljajić i Sulejman Ugljanin, i normalno da će oni da imaju poena kod svojih Bošnjaka u Raškoj oblasti, ali verujem da ćete svi vi drugi koji podržavate ovakve zakone o daljem rasparčavanju Srbije izgubiti na sledećim izborima.
Vi ste ovim zakonom izvršili diskriminaciju prema građanima Raške oblasti, pre svega, prema srpskom narodu. O tome niko nije pitao srpski narod, koji je približno nastanjen na tom prostoru kao i Bošnjaci, a katastarska imovina prelazi preko 70% u korist srpskog naroda. Na ovaj način vi prisiljavate deo naroda Srbije da prihvati nekakve centre administrativne za koje oni uopšte i nisu.
Čovek sam koji govori o decentralizaciji Srbije i zastupam te interese, ali ne na ovakvom nivou, nego suštinskoj decentralizaciji planski predviđenoj, a gledano na ovaj zakon, ako ste hteli da pomognete nerazvijenim područjima, vi ste imali 29 okruga, još bliže čak vezani ovim nerazvijenim opštinama i normalno da ste ova sredstva mogli da usmerite u tom pravcu, a nikako da radite ovako na ovaj način.
Ovakvim predlogom zakona, pre svega sa regionalnim agencijama, vi jednostavno birokratizujete društvo i dalje ga birokratizujete na taj način što namećete novi namet na poreske obveznike države Srbije. Preko ovih regiona Mlađan Dinkić normalno da će formirati svoju novu partiju, novu stranku koja se zove da li partija regiona ili regionalnih razvoja, što će opet poništiti svoju partiju G17 plus i na taj način se pokriti nekim novim nazivom partija, kako bi prevario srpski narod i ponovo na sledećim izborima uspeo da se dočepa vlasti.
Ubeđen sam da mu ovo neće proći ovog puta, da je iole i maloj deci jasno o čemu se radi i verujem da će građani Srbije kazniti ideologe ovog zakona, a pre svega Mlađana Dinkića, koji je grobar srpske privrede.

Narodni poslanik Munir Poturak ima reč.

Poštovani predsedavajući, predstavnici Vlade, kolege poslanici, da nisam iz Novog Pazara i da sam slušao mog kolegu Veselinovića, prosto bih pomislio da živim negde u drugoj državi ili na totalno drugom kraju ove Srbije.
Kolegu Veselinovića znam dugo i zajedno smo i u lokalnom parlamentu i ovde. Kad imamo prilike zajedno da sedimo i ovde u parlamentu i u Pazaru, mnoge stvari zajedno rešavamo i ove stvari koje smo danas čuli su u Pazaru sasvim drugačije našim građanima prezentovane.
Naši ljudi u Pazaru, u Sjenici, u Tutinu, gde imam kontakta, gde vikendom često budem na tom prostoru, znam da mnogo bolje žive nego što odavde čuju, iz dva osnova razloga. Prvo, ako je ovaj zakon u službi građana Srbije, zar bi trebalo Bošnjaci, Mađari i ostali da ćute i da se nešto donosi u dobro svih građana, ako i mi možemo da pomognemo?
Sandžačka demokratska partija i ostale partije koje čine Bošnjaci nikad nisu ucenjivali, ali su imali svoj stav, i oko Srebrenice i oko ovog zakona i oko drugih stvari, ne u cilju da ovu demokratsku vlast kočimo, nego da učinimo da svi građani osete da smo uvaženi u ovom parlamentu i da imamo način na koji možemo da utičemo da se život na prostoru građana koji su nas birali učinimo boljim i da im kažemo da imaju odavde podršku. To je prvo.
Drugo, moj kolega iz G17 je pomenuo niz dobrih stvari koje se ovim zakonom regulišu. Pripremio sam to negde u tekstu, ali da ne ponavljam. Dozvolite mi samo da se zahvalim onima koji su otvorili prije neki dan onaj put, autoput od Pojata do Kragujevca i da znate, pre pet-šest godina od Novog Pazara do Beograda se putovalo šest ili sedam sati, a danas se putuje četiri sata i nadam se da taj put sa dve ili tri trake će biti pre ili kasnije i do Pazara, i do granice negde prema Crnoj Gori i negde dalje, i da će oni koji budu dolazili kao investitori ovde u Beograd, pa im je teško da putuju dalje od Beograda prema jugu ili istoku Srbije, imati prilike da dođu i dalje od Beograda, da vide da imaju šanse i da tamo ljudi žive, da mogu da ulažu i da imaju razloga da investiraju u tom pravcu.
Ono što bih voleo da istaknem u ovom zakonu jeste da se ne uvećava administracija i birokratija i da se ne opterećuje državni budžet ovim zakonom. Osnovne institucije koje nose ovaj zakon o regionalnom razvoju već postoje i one su poređane, od ovih agencija koje postoje, koje su pre ovog zakona lokalne samouprave formirale, one će samo prosto institucionalno i kadrovski da ojačaju da bi mogle da vrše svoju funkciju.
Agencija za privredne registre, vezana za ovaj zakon, i svoju ulogu obavlja samo u registru statističkih podataka na prostorima regiona koji se definišu kroz ovaj zakon i oni su neophodni kako bi mogli što pre da prepoznamo zašto je neka opština razvijenija od neke druge, zašto je neki region ili zajednica opština imaju neke prednosti i imaju neke potencijale koje bi mogli da budu prepoznati, kako bi se ove lokalne regionalne agencije razvijale, stvarale svoj kapacitet, radile dobre projekte koji mogu novac da privuku.
Tačno je da i ovog trenutka mi koristimo sredstva evropskih fondova preko IPA fondova. Tačno je da su to relativno manja sredstva, ali sve dok se približavamo EU koristićemo to što se može. Tačno je da mnoge opštine iz Srbije imaju prekograničnu saradnju sa mnogim opštinama iz drugih republika i povlače se sredstva.
Tačno je da se Agencija za privredne registre koristi statističkim podacima od privrednih subjekata i stvorili su tako dobru bazu da ovog trenutka bez ikakvog plaćanja svaki čovek, svako privredno lice može da proveri kakav je bonitet određenog preduzeća. Takva sigurnost je potrebna i neophodna našim građanima i našoj privredi.
Republička agencija za prostorna planiranja, jedna od institucija koje su usmerene u pravcu funkcionisanja ovog zakona, urediće svoja pravila na način kako da uređeni prostori geografski planski iskoriste potencijale u tom pravcu, važne za građane koji na tom prostoru žive i to je institucija koja već postoji i funkcioniše. Ni ona ne opterećuje ovu državu.
Fond za razvoj Republike Srbije je takođe u funkciji svih građana ove Srbije. Dodatno, ovog trenutka svi oni koji žive u nerazvijenim područjima imaju bolje prilike, nižu kamatu do 1% da koriste sredstva iz Fonda za razvoj. Do pre neki dan je bila, da kažem, akcija - prva šansa, koja je do negde 300 hiljada evra omogućavala svakom fizičkom licu da formiranjem pravnog subjekta može da povuče ta sredstva i da pokrene neki svoj prvi biznis. Za svih 40 opština u Srbiji koje su nerazvijene 1% je kamata.
Voleo bih da naši građani znaju da postoji tih tzv. jeftinih para, jeftinog novca kojeg mogu kroz ozbiljan projekat, koji može da bude konkurentan, da koriste. Uz to ljudi mogu da koriste i sve subvencije koje su vezane u oblasti poljoprivrede i one su dostupne našim građanima.
Gospodin Veselinović zna da su mnoge firme i mnoge poljoprivredne organizacije, odnosno udruženja na prostoru Pazara, Sjenice i Tutina koristili te subvencije i danas to koriste. Mnoge su postale ozbiljni proizvođači u industriji mesa, u industriji mleka i mlečnih proizvoda.
Što se tiče formiranja nacionalnih saveta i saveta regiona, ako bi želeli u prioritetu da nam budu putevi na našem prostoru gde živimo ja i moje kolege iz opozicije, svi se slažemo da je putna infrastruktura u lošem stanju, da je nema.
Ali, mogu da vam kažem, ovo nije pohvala bez argumenata, ali utvrđeni su u zadnje dve godine prioriteti i strategije u Novom Pazaru, u Tutinu i Sjenici, zato što znam ljude koji rukovode tim opštinama, znam na koji način se donose planovi i znam da se u aktivnostima lokalnog razvojnog centra nalazi dobra saradnja sa Ministarstvom za nacionalnu infrastrukturu, kod gospođe Verice Kalanović.
Znam da je ove godine veliki iznos sredstava usmeren prema putevima na teritoriji samog Novog Pazara, da su definisane institucije od društvenog interesa tamo gde se nalaze škole, tamo gde se nalaze zdravstvene ustanove i tamo gde se nalaze verski objekti. U tom pravcu su i putevi usmereni.
Ono što je najbitnije, ako postavimo te već postojeće regionalne agencije, njih 12 kako je predviđeno, one već postoje, one ne opterećuju ovaj budžet i ovo ne može biti argument nijednog poslanika iz opoziciji na bilo koji način, one su tu neophodne kao škola u najmanjem mestu negde u Srbiji.
One su tu neophodne da bi osposobile građane da znaju kako da se bolje organizuju, da rade projekte, da tim projektima konkurišu, da projekti budu konkurentni kako ne bi propadali, kako je gospođa Mićić napomenula da nekih 30%, što je tačno, sredstava iz fonda propadne i što je logično ako od ukupnih sredstava koje se koriste iz fonda, oko 72% ili 73% uspe, to je ovog trenutka u ovoj državi odlična stvar.
Voleo bih da moje kolege poslanici iz opozicije sa prostora Sandžaka shvate da njihove reči mogu da razumem ovde. Živim s njima i u hodniku, i u restoranu i na raznim javnim slušanjima i u našim odborima ovde, ali oni koji slušaju iz ove skupštine reči koje oni govore voleo bih da pošalju poruku da i ovaj zakon i mnogi drugi zakoni nisu usmereni prema Bošnjacima, nisu usmereni ni prema nekim drugim manjinama ili grupama, da su ovi zakoni red, rad i disciplina za sve građane u Srbiji i da su u svakom pogledu doneli nešto što unapređuje sigurnost i stabilnost u ovoj državi.
Ako neko sumnja, ako neko želi da zaplaši taj narod, pa bilo gde da se nalazi na taj način, država je pre svega garant i spoljne i unutrašnje bezbednosti u ovoj državi. Država je garant za ličnu imovinu i za lica. Država je neko ko pomaže da ekonomski se ova država razvija i unapređuje. Država nam služi kao poslednji, da kažem, branik ili zaštitnik i u socijalno ugroženim situacijama i u trenutku kada jeste u Srbiji teško vreme, kada je veliki broj nezaposlenih ljudi.
Ako bi pogledali niz poteza konkretno u Novom Pazaru, gospodine Veselinoviću, oko ljudi koji štrajkuju vezano za TEK-a ''Rašku'', "Prva Petoletka" ili neke druge, poplava štrajkova je u celoj Srbiji, hoću da znaju građani da je za sve one koji su ostali bez posla do 2004. godine izmireno socijalno i penziono osiguranje. Država je to platila.
Teško je doći do posla. U Pazaru ima podatak da naši proizvođači džinsa ili određene druge vrste tekstila traže stalno sa tog zavoda ljude koji bi radili u fabrikama, a mogu da vam kažem da imaju probleme da ih nađu. Drugačiji su principi poslovanja. Ljudi moraju da prihvate nova pravila prilikom zapošljavanja. "Fijat" nam je ovih dana pokazao da ljudi moraju da imaju i druge kvalitete i proći će razne testove pa će oni biti uposleni i imaće bolju platu.
Ovog trenutka TEK-a ''Raška" u Pazaru, uz pomoć Agencije za privatizaciju, uz pomoć lokalne samouprave vrši restrukturiranje i deli se na 39 delova koji će biti ponuđeni i od čega će biti i poverioci izmireni. Od 52 pisma o nameri stoji da će negde oko 1000 radnika biti uposleno u tim kupljenim pogonima i delovima TEK-a ''Raške".
"Vojin Popović" je takođe u fazi ponude, i "Prva petoletka". Ono što je zacrtano zajedno sa Agencijom za privatizaciju, sa Ministarstvom za ekonomiju i regionalni razvoj i sa lokalnom samoupravom jesu prioritet TEK-a ''Raška", "Vojin Popović" i "Prva petoletka" do kraja godine.
Voleo bih da u tom pravcu ljude ohrabrimo zato što su to realne stvari sa kojima se svakodnevno ljudi na lokalnom nivou u saradnji sa ovim ministarstvima angažuju.
Još samo jednu molbu imam. Ako je ovaj zakon u službi razvoja, efikasnijeg funkcionisanja institucija na nivou regiona i ako se ljudi plaše na neki način da li će neko izgubiti status centra, mislim da su pogrešili ili pogrešno informišu svoje sugrađane, zaboravljajući da su mnogi od mojih kolega bili nekad u vlasti u prethodnim godinama.
Nova Srbija i DSS na čelu sa gospodinom Koštunicom 2003. godine imali su jedan predlog zakona o regionima i o regionalnom razvoju sa sedam regiona, gde su bili predviđeni i Raška i Sandžak kao subregioni, tako da biti sada u poziciji sa strane opozicije i pričajući svojim komšijama, građanima, sugrađanima novu poziciju straha iz ugla opozicije, a tad sa pozicije vlasti tako nešto predlagati, pa baš i nije na čast.
Mislim da bi trebalo da vodimo maksimalno računa. Ipak su ljudi na tom prostoru daleko bliži jedni drugima i više usmereni jedni prema drugima i jedni na druge nego što bi to odavde trebalo ljudi da podrivaju ili da šalju nekakve poruke straha. Hvala vam.