Gospodin Milan Lapčević ima reč.

Gospodine ministre, sada sam čuo još jednu vest. Dakle, pored toga što su se Nišlije i oni koji žive u okolini selili iz Niša u Beograd i Novi Sad, sada ćemo se seliti i u Raču. T o je dobra vest da bi tamo mogli da nađemo posao.
Prosto je neverovatna činjenica koju ste izrekli, da zainteresovani investitori nisu mogli da nađu prostora u Nišu u "Elektronskoj industriji" da organizuju posao, jer su komplikovani odnosi, a pri tom ste vi postavili čoveka na čelo holdinga "Elektronske industrije"koji treba da omogući pristup investitorima. Kako je moguće da ne postoji ta koordinacija i kako je moguće da na onolikom prostoru, 32 hektara i preko 150.000 kvadrata, ne može da se nađe prostor da bi se otvorila jedna nova fabrika?
Što se tiče "Leonija" u Prokuplju, kamo lepe sreće da je 1.200 ljudi zaposlio. To bi rešilo probleme i drugih opština u Topličkom okrugu. Zasad, koliko znam, radi 200 ljudi, ali nema veze. Dobro je i to da ima i 200 ljudi.
Dakle, ono što mora da prati ovaj zakon jesu izmene niza drugih zakona, Zakona o PDV, zakona o porezu na doprinose, porezu na dohodak, porezu na dobit. Zašto bi porez na dobit bila ista u Beloj Palanci i u Beogradu? Zašto bi porez na dohodak građana bio isti u onom mestu gde je prihod po stanovniku 50 puta manji nego u najrazvijenijoj opštini?
Kako ćemo privući nekoga da investira u najnerazvijenijoj opštini ako je podsticaj, rekli ste, 5.000 evra u jugoistočnoj Srbiji, 4.000 u Vojvodini, 3.000 u Beogradu? Kakvi su rezultati toga? Nema rezultata. Dakle, nije dobro predviđeno. Mora da bude pet puta više da bi nekoga zainteresovali da ulaže u Belu Palanku, koja je verovatno najnerazvijenija opština u Srbiji.
Mora da se smanji porez na dohodak, porez na plate. To su konkretne mere koje će privući onoga ko treba da otvori neki biznis da bi stvorio veći profit. Zašto bi on trošio enormna sredstva na transportne troškove, ako to može da uradi u Beogradu, a od države nema specijalne popuste za investiranje u nerazvijena područja? Dakle, niste dobro predvideli na koji način ćete privući one koji treba da pospeše razvoj nerazvijenih područja.

Izvolite, gospodine ministre.

Niste tu u pravu, iz prostog razloga što je PDV jedinstven porez i svuda u svakoj zemlji u svetu imate jedinstvenu stopu na celoj teritoriji zemlje. Razlikuju se lokalni porezi, a takođe se podsticaji razlikuju po tome da se negde može formirati slobodna carinska zona, što jeste predlog da se učini i u Nišu, kao što postoji u Pirotu, Zrenjaninu, Subotici i Kragujevcu, kako oni koji dođu u slobodnu zonu ne bi plaćali porez i carinu na robu koja se uvozi radi izvoza. Jeste predviđeno da i u Nišu formira slobodna carinska zona.
Što se tiče vaše ocene, ona nije tačno, jer "Leoni" jeste investirao na jugu Srbije i Prokuplje je jug Srbije, kao što je i Niš, nisu daleko jedan od drugog. Zaposlili su, čini mi se, do sada 350 ljudi, ali je takav dinamički plan da će biti zaposleno 1.300 ljudi u tri godine od kad su pokušali da rade. S obzirom da su Nemci u pitanju, oni obično drže reč i obećanja.
S druge strane, bilo je investicija u Vlasotincu, dve elektronske kompanija zapošljavaju 600 ljudi. Jedna je nemačka "Bruner", druga slovenačaka "Elrad". I to je jug Srbije, još nerazvijenije od Niša.
Imaćemo u narednih mesec dana prvu veću investiciju u Leskovcu, hvala bogu, s obzirom da će tamo doći najbolji evropski proizvođač muških čarapa "Falke", nemačka kompanija. Zaista su jedan od najboljih proizvođača muških čarapa u Evropi. Oni preuzimaju hale koje su propale, bivšeg "Inkola" i zahvaljujući preduzimljivosti opštine Leskovac, i mi smo se tu potrudili, napravili smo tu proceduru da bude kratka, ali bi bilo mnogo lakše kada bi lokalne samouprave vodile taj postupak.
Za Elektronsku industriju uopšte nije bitno ko je direktor tog preduzeća. Bitno je ako su zamršeni odnosi gde poverioca, i to privatni poverioci potražuju, ne država, lako je sa državnim potraživanjima, to se može otpisati, pretvoriti u kapital, ali toliko ima privatnih potraživanja da se na kraju ispostavilo jedino rešenje za Elektronsku industriju Niš bio je stečaj, s obzirom da imaju račune u blokadi preko tri godine. Jedino na taj način se brišu svi dugovi i neko će moći nekada te hale da upotrebi. Nažalost, to je tako.

(Milan Lapčević, sa mesta: Replika.)
Nema više osnova. Narodni poslanik Branimir Mitrović.
(Milan Lapčević, sa mesta: Povreda Poslovnika.)
Reklamirali ste povredu Poslovnika. Izvolite.

Član 104. Gospodine ministre, vaša generalna ocena da četiri-pet investicija koje ste naveli da su se desile na jugu Srbije, da odudara od sumorne slike, zaista ne stoji. Da je to tako, najbolje ćete videti iz statističkih podataka.
Pogledajte koliki broj je nezaposlenih, pogledajte prihod po glavi stanovnika, pogledajte prosečnu platu, broj penzionera, pa će vam sve biti jasno. Da ne pričamo o infrastrukturi i drugim parametrima koji određuju koliki je stepen razvijenosti određenog područja.
Što se tiče Elektronske industrije i konkretnog preduzeća, mislim da ima i te kakovog uticaja ko vodi određena preduzeća, jer poznati investitor iz Slovenije je tražio od države preko vašeg direktora Holdinga da otkupi državni deo vlasništva od 20%, kako bi mogao da organizuje proizvodnju u "Jugorendgenu". To se može skoro nazvati strateškim partnerstvom.
Do dana današnjeg već devet meseci se raznim dopisima ta stvar zamagljuje i čovek je prosto digao ruke, ne može više da se bori sa birokratijom, koja mu ne dozvoljava iz svojih privatnih i ličnih razloga da realizuje svoju investiciju. To morate da znate.

Gospodine Lapčeviću, ovo je bila klasična zloupotreba. Javili ste se da kažete svoje mišljenje u vreme kada i drugi poslanici, a koji su na redu, treba da učestvuju u raspravi. Upozoravam vas, ne izričem nikakvu meru, ali vas upozoravam da nije u redu i da ću morati da izričem sankcije ubuduće.
Gospođa Nada Kolundžija, povreda Poslovnika.

Gospođo predsednice, pošto ste upravo konstatovali da je povređen Poslovnik, htela sam da ukažem na konstantnu povredu Poslovnika, jer dopuštate da se, pozivajući se na povredu Poslovnika, koriste prava na repliku, na koju nemaju pravo.
Samo sam htela da ukažem na to i zamolim da to ubuduće ne činimo.

Narodni poslanik Branislav Mitrović ima reč. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, gospodo ministri, gospodo narodni poslanici, danas govorimo o izmenama Zakona o regionalnom razvoju.
Svrha donošenja ovog zakona, to je danas mnogo puta rečeno, a i ranije, jeste smanjenje međuregionalnih razlika, ali i onih razlika unutar regiona, onih razlika između lokalnih samouprava.
S druge strane, ovaj zakon će omogućiti da Srbija onog trenutka kada postane kandidat za ulazak u EU spremno dočeka taj trenutak i dobije mogućnost da konkuriše za ona sredstva iz pretpristupnih fondova, prvenstveno za fondove koji se odnose na regionalni razvoj, ljudske resurse, kao i na ruralni razvoj.
Međutim, ovaj zakon je prevashodno ekonomski i privredni zakon, ali u prethodnom periodu dosta ispolitizovan i sama ta politizacija je učinila da veliki broj naših građana, a čini mi se donekle i ljudi koji se bave politikom, bude zbunjena i daje neke ishitrene, neodgovorne, čini mi se nekada i prenaglašene izjave, koje su dovele do jednog visokog stepena politizacije ovog zakona.
Mislim da su se političari prvenstveno obraćali svojim biračima, a manje su ulazili u suštinu ovog zakona. Mnogo je nepravilnih tumačenja ovog zakona. Jedno od ključnih nepravilnih tumačenja jeste da se ovde radi o administrativnoj, a ne statističkoj regionalizaciji.
Moram još jednom da ponovim da statistički regioni predstavljaju statističke funkcionalne celine koje nemaju svoj pravni subjektivitet i koje nemaju ni vladu, ni skupštinu, ni predsednika, ni centar, ni izbore.
Danas se mnogo puta u ovoj Skupštini, u ovoj sali, pominjalo ime grada Užice. Dolazim iz Užica, predstavljam grad Užice u ovom parlamentu, predstavljam građane zapadne Srbije u ovom parlamentu, i budućnost moja i budućnost moje porodice su vezane za taj grad. Opozicija iz Užica kaže da je Užice izgubilo centar.
Užice nije imalo centar regiona, jer se ovde radi o statističkim regionima i tek jednog dana kada budemo razgovarali o administrativnoj podeli, o političkoj podeli, moći ćemo da govorimo o Užicu kao centru jednog administrativnog regiona.
S druge strane, Užice jeste centar Zlatiborskog upravnog okruga, koji sačinjavaju deset opština u zapadnoj Srbiji i jeste centar suštinski zapadne Srbije.
Užice ne očekuje da dobije od nekoga na papiru status centra i niko Užicu to neće dati. Užice će se za to izboriti na taj način što će jačati sve one regionalne institucije. Već sam rekao, Užice jeste centar zapadne Srbije zato što je privredni centar, zato što ima valjaonicu bakra, zato što ima valjaonicu aluminijuma, ima namensku industriju, velike gigante, kao što su Putevi, Jedinstvo i još mnogo privrednih subjekata koji su značajni ne samo za zapadnu Srbiju, već za celu našu Republiku.
Užice je i zdravstveni centar, i obrazovni centar, i saobraćajni, i kulturni i ovaj zakon i ove izmene i dopune zakona vidim kao jednu međustepenicu da Užice od sadašnjeg ekonomskog centra zapadne Srbije jednog dana preraste zvanično u centar nekog novog administrativnog regiona.
Dodatnu zabunu u celu priču su uneli oni koji su pominjali upravne okruge. Znamo po Uredbi iz 1992. godine šta je svrha upravnih okruga. Ni jedan jedini član ovog zakona se ne bavi upravnim okruzima. Smatram da ne treba stvarati dodatnu zabunu, najpre prema građanima, što se tiče upravnih okruga. Već sam jednom rekao da je Užice centar Zlatiborskog upravnog okruga i to će i ostati.
Koje su izmene i dopune zakona na koje bih posebno stavio akcenat? U većem delu rasprave danas u ovoj skupštini se govorilo o izmenama u članu 5. Zakona o regionalnom razvoju. Taj član se odnosi na broj statističkih regiona u Republici Srbiji.
Na osnovu tog člana u izmenama i dopunama sada imamo pet umesto prethodno sedam statističkih regiona. Užička opozicija kaže da je ovo pogubno rešenje za grad Užice i za zapadnu Srbiju, i da je za grad Užice bilo najbolje ono rešenje sa sedam statističkih regiona. Danas postavljam pitanje – da li su protiv grada Užica, u julu prošle godine, bili poslanici opozicije koji su glasali protiv tog zakonskog rešenja? Oni su bili protiv sedam statističkih regiona. Danas kažu da je sedam statističkih regiona najbolje za Užice i za Zlatiborski okrug.
Smatram da jednostavno izmene i dopune člana 5. nisu jedine bitne izmene i dopune ovog zakona. Tek kada se obrati pažnja na ostale izmene zakona, jasno je da je ovo zakonsko rešenje jedno izbalansirano zakonsko rešenje i da tek kada pročitamo svaki član, izmenu i dopunu, možemo shvatiti šta je zakonodavac hteo da kaže.
Jako zanimljiva izmena jeste u članu 34. koja definiše regionalne razvojne agencije. Vrlo je bitno da je u staroj, da kažem osnovnoj verziji zakona, bilo predviđeno postojanje jedne regionalne razvojne agencije u okviru jednog regiona. Danas ih imamo više. Šta to znači?
To znači da je užička regionalna razvojna agencija, jedna od boljih danas u Srbiji, kojoj su okrenute sve opštine Zlatiborskog okruga i zapadne Srbije, predstavljaće sve one projekte i sve zahteve lokalnih uprava koje su okrenute ka toj regionalnoj razvojnoj agenciji.
Da li postoji bojazan da će Kragujevac imati ingerenciju nad užičkom regionalnom razvojnom agencijom, kako to danas kaže užička opozicija, da će Užičani sa svojim projektima morati da idu u Kragujevac? Ne, neće. Užička regionalna razvojna agencija će brinuti o projektima i o preduzetništvu zapadne Srbije, svih onih lokalnih uprava koje prepoznaju užičku regionalnu razvojnu agenciju kao svoju agenciju.
S druge strane, član 16. definiše izradu regionalne strategije. Da li će kragujevačka regionalna razvojna agencija, i nijednog trenutka ne želim da suprotstavljam Kragujevac Užicu, ali to su stavovi užičke opozicije, donositi odluku o regionalnoj strategiji zapadne Srbije? Ne, član 16. kaže da će ovaj veoma važan razvojni dokument donositi republički organi, ali naravno na predlog jedne ili više regionalnih razvojnih agencija. Regionalna razvojna agencija iz Užica će predložiti nacionalnoj agenciji i nacionalnom savetu koji su to prioriteti zapadne Srbije.
Takođe, član 24. i 25. definišu nacionalni savet i umesto dosadašnjih 19 članova, nacionalni savet će imati 26 članova. Proširen je za predstavnike regionalnih razvojnih agencija i u nacionalnom savetu zapadna Srbija i grad Užice će imati svog predstavnika.
Već sam rekao da u ovoj skupštini predstavljam grad Užice i zapadnu Srbiju i rekao sam da sam ponosan na to. Međutim, postoje stvari zbog kojih danas nisam ponosan zato što predstavljam neke ljude koji politiku shvataju kao jednu borbu na život ili smrt.
Gospođo predsedavajuća, molim vas da umolite gospodina Krasića da mi omogući da govorim. Hvala, gospodine Krasiću.
(Predsednik: Zahvaljujem.)
Danas u zapadnoj Srbiji, opet kao nekad, čujemo da postoje patriote i izdajnici. Opet čujemo da neki koji predstavljaju neke manjinske partije traže da imaju neke svoje subregione, definisane samo po principu nacionalnosti. Imamo neke lokalne samouprave koje plaše svoje građane, kao što su lokalne samouprave u Prijepolju, Priboju ili u nekim drugim, recimo u Čajetini, koji plaše svoje građane da će im Novi Pazar biti centar. Čajetinski građani nikada nisu gravitirali Novom Pazaru i bez ikakve namere da umanjim vrednost i važnost Novog Pazara, zna se koje lokalne uprave i koji građani gravitiraju prema Novom Pazaru.
Čujem od lokalnih političara u Užicu da postoji bojazan obnavljanja, zamislite, Otomanske imperije. Lider jedne lokalne užičke partije kaže – na pomolu je obnova Otomanske imperije. Kaže da ima istorijsko utemeljenje za svoje činjenice .
Iskreno sam se nadao da ovakve priče, da ne kažem neku grublju formulaciju, neću nikada u životu čuti, ili sam se bar nadao da moje dete i naša deca 2010. godine ovakve priče neće slušati.
Ovih dana su me pitali kako ću i za šta ću glasati kada se radi o Zakonu o regionalnom razvoju. Glasaću, najpre, za život. Glasaću za Užice. Glasaću za autoput od Beograda prema južnom Jadranu pored Užica. Glasaću za most u Prijepolju koji spaja dve obale Lima, glasaću za biznis inkubator u Priboju. Glasaću za onaj put od Sjenice do Novog Pazara, za sportsku halu i vrtić u Užicu, za turističku infrastrukturu u Čajetini.
Glasaću za Srbiju koja se već jednom, krajnje je vreme, mora izvući iz blata nacionalnih tema, kojih se drže neke političke partije koje su izgubile priču o nekim drugim temama, a siguran sam da će ovaj zakon pomoći Srbiji da se izvuče iz tog blata. Hvala.