Poštovani narodni poslanici, obaveštavam vas da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja zajedničkog načelnog pretresa, prijave za reč u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnele Poslanička grupa Nove Srbije, LDP, SPS-JS, Napred Srbijo, DSS-Vojislav Koštunica, G 17 plus, SRS i Poslanička grupa ZES.
Dajem reč narodnom poslaniku Đorđu Milićeviću.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević.

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, poštovani ministre, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su danas četiri izuzetno važna zakonska predloga.
Obzirom da je u uvodnom izlaganju moj poštovani kolega Kasalović dosta toga rekao o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o regionalnom razvoju, ja ću akcenat u svom izlaganju staviti na dva zakonska predloga, i to na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za privatizaciju, kao i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije.
Dakle, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za privatizaciju predstavlja još jedan zakon o usklađivanju teksta sa već izvršenim izmenama sistemskih zakona i zajedno u paketu sa Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravu na besplatne akcije, reguliše osnivanje i rad Akcionarskog fonda, što smatramo izuzetno važnim.
Agencija za privatizaciju, kao što je između ostalog i rečeno u uvodnom izlaganju, osnovana je pre punih devet godina, kao specijalizovana državna institucija koja treba u ime države da sprovodi, inicira, promoviše i kontroliše postupak privatizacije preduzeća.
Ono što želim da kažem jeste da mi se čini da je Agencija za privatizaciju u proteklih devet godina, u proteklom vremenskom periodu, mnogo više uspeha imala u promociji, iniciranju i sprovođenju privatizacije nego u samoj kontroli privatizacije preduzeća.
Ovu konstataciju potkrepljuje ono o čemu je već ovde govoreno, mnogobrojni protesti, mnogobrojne žalbe radnika koji su zaposleni u privatizovanim preduzećima, koje rezultiraju mnogobrojnim štrajkovima, koji se opet pretvaraju u blokade institucija, blokade putne infrastrukture, što svakako nije dobro. Najgore u svemu tome je što su postupci radnika u većini slučajeva opravdani i što se na kraju završavaju i rezultiraju raskidom privatizacije, raskidom ugovora i poništenjem privatizacije.
Slažem se sa vama, gospodine ministre, da je stanje izuzetno teško i želim samo da dodam da je i stanje u preduzećima koja su privatizovana i gde se javljaju opravdani protesti radnika takođe izuzetno teško, u smislu da je imovina rasprodata ili uništena, u smislu da su u većini slučajeva neisplaćene zarade zaposlenih, u smislu da nisu uplaćeni doprinosi za zdravstveno, penzijsko, invalidsko osiguranje itd, dobro ste vi upoznati sa svakodnevnim temama sa kojima se, nažalost, mi svi zajedno suočavamo.
Vi ste naveli 1998. godinu i privatizaciju. Rekli ste da to traje od 90-ih godina, naveli ste konkretan primer 1998. godinu. Pred sobom imam stenogram sa sednice Skupštine grada Valjeva, grada iz kojeg dolazim, i nemam problem sa tim da istaknem problem sa kojim se suočavaju, mislim da svi dolazimo iz određenih okruga, svi dolazimo iz gradova, iz opština, predstavljamo te građane koji su za nas glasali na izborima i treba da kažemo ono što nam sami građani, u konkretnom slučaju, predstavnici sindikata, predstavnici štrajkačkih odbora govore.
Imam u rukama stenogram sa 15. sednice Skupštine grada Valjeva, sednice na kojoj je izvršnu i skupštinsku vlast grada Valjeva štrajkački odbor, odnosno predstavnici sindikata fabrike vijaka ''Gradac", nekada najpoznatije fabrike za proizvodnju vijačne robe upoznao sa problemom s kojim se oni suočavaju.
Fabrika je privatizovana 2006. godine i danas fabrikom rukovodi upravni odbor, koji nema čak ni onaj neophodan minimum kada je reč o broju članova u upravnom odboru. U trenutku kada je fabrika privatizovana nije bilo obaveza, danas radnici, od septembra nisu primili platu, to je sadržaj, između ostalog, stenograma. Ne želim da govorim o celokupnom sadržaju, vadim vam segmente koji su bitni. Danas radnici nisu primili platu od septembra meseca, danas je račun u blokadi od 26 miliona dinara i prosto radnici postavljaju pitanje šta im preostaje činiti u narednom vremenskom periodu.
Kao što sam rekao, stanje u ovakvim preduzećima gde se javljaju protesti je teško, kao što ste i sami konstatovali. Takođe ste rekli, vi ste to u procentima govorili, od ukupnog broja privatizacija rekli ste da 20% je neuspešnih, 80% uspešnih. Dakle, otprilike čini mi se 2400 privatizovanih preduzeća na teritoriji Republike Srbije, kad je reč o 500 preduzeća raskinut je ugovor kada govorimo o privatizaciji, to je otprilike tih 20%.
Ovo govorim iz jednog prostog razloga jer smatram da Agencija za privatizaciju u narednom vremenskom periodu poseban akcenat treba da stavi upravo na kontrolu privatizovanih preduzeća. Ukoliko u narednom vremenskom periodu ne budemo imali tu kontrolu privatizovanih preduzeća, čini mi se da će ovakva privatizacija uništiti srpsku privredu.
Dakle, potpuno ste u pravu, svako od nas ima pravo na svoj politički stav kada je reč o Zakonu o privatizaciji. Mi konkretno smatramo da ovaj i ovakav zakon o privatizaciji nije dobar i da je upravo rezultat ovakvog zakona ova situacija u kojoj se država nalazi danas, a da u situaciji štrajkova i protesta država nažalost može biti samo posrednik između radnika na jednoj strani i onoga ko je privatizovao, odnosno gazde koji je privatizovao firmu na drugoj strani.
Nisam slučajno naveo ove konstatacije. Naveo sam ih namerno, a imajući na umu ozbiljne poslove koje će Agencija za privatizaciju obavljati u narednom vremenskom periodu, shodno izmenama sistemskih zakona koje su izvršene, kao i ostvarivanje prava građana na jednakost kroz distribuiranje akcija Akcionarskog fonda građana.
Ono što takođe želim da kažem jeste da podržavamo sve aktivnosti koje vode ka racionalizaciji državne administracije i objedinjavanju državnih poslova, što su zahtevi savremene ekonomije. To je nešto što je potpuno logično i potpuno normalno u periodu privredne, u periodu ekonomske krize.
Takođe, neopravdano je i postojanje paralelnih institucija koje imaju različite organe upravljanja, jer onda se zapravo postavlja suštinsko pitanje svrhe njihovog postojanja. Podržavamo naravno i usklađivanje odredbi sa Zakonom o stečaju. Oko čega još imamo određene nedoumice i smatramo da o tome treba razmisliti jeste da visinu provizije propisuje ministar nadležan za poslove ekonomije i regionalnog razvoja. U samom obrazloženju ovog zakona piše da su troškovi likvidacionog upravnika znatni, i da isti ima pravo na posebnu naknadu ostvarenu prodajom imovine, odnosno provizijom.
Ne odnosi se ova primedba konkretno na vas. Tu treba da razmišljamo i o budućem vremenskom periodu i ministrima koji će doći posle vas, vladama RS koje će doći nakon prvih narednih parlamentarnih redovnih izbora. Prosto smatramo da davanje ovlašćenja pojedincu, u ovom slučaju ministru, u određenom kontekstu može da dovede do negativnih efekata. Možda bi bilo realnije, možda bi bilo bolje da proviziju utvrđuje Vlada RS, a na predlog resornog ministra.
Drugi bitan razlog za izmene ovog zakona predstavlja ukidanje Akcijskog fonda i osnivanje akcionarskog fonda i to u skladu sa izmenama i dopunama Zakona o pravu na besplatne akcije i novčanu nadoknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije. Kao što je između ostalog rečeno, osnovna delatnost akcionarskog fonda je finansijsko posedovanje, a osnovni zadatak je izdavanje i distribucija akcija građanima.
Poslove ovog fonda, i to je između ostalog rečeno, preuzima Agencija za privatizaciju koja je adekvatno opremljena, kojoj nisu potrebni posebni kadrovi. Nisu joj potrebna dodatna novčana sredstva i to je nešto što mi podržavamo i što je u obrazloženju ovog zakonskog predloga i na tome samo treba istrajati.
Kao partija socijalne pravde, partija koja se zalaže za sistem jednakih šansi za sve građane naravno da podržavamo i ostvarivanje prava na jednakost. To je i ustavna kategorija. To pravo treba da omogući realizaciju Zakona o privatizaciji. Ovim zakonom se ostvaruje pravo građana na novčanu naknadu po osnovu prodaje akcija ili udela iz privatizacionog registra, kao i prenos bez naknade akcija pre svega državnih javnih preduzeća. Znači, zadatak ovog fonda je prodaja akcija iz privatizacionog registra, kao i portfelja akcijskog fonda, a od tih sredstava i akcija drugih javnih preduzeća se obezbeđuju sredstva za izdavanje akcija i to se utvrđuje vrlo precizno ovim zakonskim predlogom.
Time se omogućuje jednakost svih građana u pogledu prava na akcije bez naknade. Te akcije, sa tim želim da završim, treba da imaju realnu vrednost kojom se ne može licitirati u zavisnosti od političkih potreba, niti se njima sme manipulisati kada ih građani prodaju na tržištu hartija od vrednosti ili neposredno fondu. Zahvaljujem.

Narodni poslanik Miroslav Markićević. Posle njega narodna poslanica Miroslava Pejica.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji gledate ovaj, nadam se, još uvek direktan prenos. Iskomentarisaću nekoliko predloga zakona u okviru 1. tačke.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o regionalnom razvoju nameće se odmah jedno logično pitanje građana koji ne moraju da budu stručni i obavešteni, i profesionalni kao što je gospodin ministar, da pitaju – šta je to što nije valjalo u onom predlogu sa sedam regiona? Koji je zapravo razlog što se ovaj zakon donosi? Treba biti pošten i reći građanima, pre svega Zlatiborskog okruga o čemu se ovde radi.
Predstavnici manjinskih stranaka su ucenili Vladu. Iako su dva ministra, gospodine ministre vi ste pretpostavljam, tako je makar u medijima bilo, prisustvovali toj sednici Vlade, na kojoj su oni glasali, mislim na dva ministra iz bošnjačke nacionalne manjine, pa je posle ispalo da oni nisu znali šta su glasali.
Po meni, o ovako važnim zakonima, o decentralizaciji, a to je jedan od programskih ciljeva NS, samo što mi smatramo da je to prvo trebalo da se radi, pogotovo mi Čačani koje nazivaju, mislim u pozitivnom smislu, lokal patriote, da je trebalo krenuti odozdo, od opština. Vratiti opštinama ingerencije, ovlašćenja i imovinu, pa onda praviti, kako vi kažete, statističke regione.
Da nastavim o onom političkom dilu, za koji nemam drugu reč da upotrebim, taman bio opomenut, nego da je sraman. Da li je tačno, gospodine ministre, da je cena ovoga što danas nama pokušavate ubedljivo da objasnite kako je ovo dobro sa pet regiona, tako je bilo i nedavno sa sedam regiona, da je to cena da u Deklaraciju o Srebrenici ne bude reč pomenuta – genocid, pogotovo zbog toga što je svima jasno u Srbiji da je izvršena anketa i referendum 100 posto građana bošnjačke nacionalnosti bi bilo za to da u toj deklaraciji piše – genocid, kao što bi verovatno 90% građana Srbije srpske nacionalnosti bilo za to da ne bude – genocid? Onda je napravljen dil. Izdilovalo se sa građanima Srbije i bošnjačke i srpske nacionalnosti radi političkog interesa, a to je opstanak Vlade.
Iz ovog predloga zakona vidim da se ne misli ni na građane bošnjačke ni na građane srpske nacionalnosti jer su podjednako ugroženi uslovima života u kojima oni žive i oni to najbolje znaju. Dakle, kada je bila, gospodine ministre, javna rasprava o ovom sadašnjem predlogu zakona, danas rekoste da ćete ići u Užice da im objasnite…
Šta da im objasnite kada usvojite? Trebalo je da odete i u Prijepolje, Novu Varoš, Priboj, Užice i da objasnite građanima, da skupite predstavnike političkih stranaka, nevladinih organizacija, građana i objasnite šta je ovo, kakva je ovo prednost i kakva je ovo blagodet za njih.
Ovako, šta imamo? Imamo odluke SO kako poštujemo lokalnu samoupravu. Nekoliko opština u Zlatiborskom okrugu koje su se izjasnile protiv predloga ovakvog zakona i sve vaše optužbe na račun opozicije da ona neke jeftine političke poene skuplja padaju u vodu kada se vidi koliko građana potpisuje i koje sve stranke i nevladine organizacije učestvuju u prikupljanju potpisa. Recimo, u Prijepolju to radi SPS i stranka penzionera.
I posle diskusije gospodina Milićevića i o privatizaciji i o ovom zakonu baš me interesuje kako će on da glasa kada bude dan za glasanje, pošto je bio veoma kritičan što se tiče nekih privatizacija?
Gospodine ministre, čini mi se da ste rekli u jednoj replici kolegi Stevanoviću iz SRS kako će svi Mađari da budu u jednom statističkom regionu, svi Bošnjaci u jednom. Ima li neko pravo da pita za Srbe? Pita li ko njih u kom oni hoće da budu regionu?
Vi ste nedvosmisleno potvrdili onda da je ispalo, možda to nije vaša namera, da nacionalne manjine budu u nekim regionima, ali da budu svi zajedno. Doduše, za Mađare ste rekli da su svi u jednom statističkom regionu a Bošnjaci većina.
Mislim da građane dole u Srbiji, kako mi kažemo u provinciji, uopšte ne interesuju ti statistički regioni, njih interesuje kako oni u ovom trenutku žive. Kažem da žive podjednako loše, bio on Mađar, Bošnjak ili Srbin.
Žive loše i zbog ovakvih zakona koji su u stvari jedna magla, koja se potura građanima da se nešto radi, a oni sve lošije žive. Jedan ministar hrabro izjavljuje kako 690.000 građana Srbije u ovom trenutku živi ispod svakog egzistencijalnog minimuma. Neko to zove granicom siromaštva, a istovremeno u izbornim kampanjama, pa i u Aranđelovcu, deli neke šporete.
Gospodine ministre, da li vi kao potpredsednik Vlade možete da ga pitate na sledećoj sednici od čijih para se to deli, da li je to dodeljeno građanima kojima je zaista najpotrebnije u ovom trenutku ili se to deli samo tamo gde su neki vanredni lokalni izbori?
Što se tiče izmena Zakona o privatizaciji, gospodine ministre, kada kažete da statistikom sve može da se objasni, statistikom može da ispadne da je koren iz devet četiri, postoje i takve matematičke operacije, ali zbog takvih matematičkih operacija mnogi ljudi su ostali bez hleba, na ulici.
Kada vi kažete 20% u odnosu na 80%, kako vi kažete, uspelih privatizacija, koliko je to ljudi u tih 20%? Pa, mnogo je deset porodica da ostane bez hleba nečijom greškom, ne njihovom greškom. Ljudi su dolazili na posao i radili. Ne možemo mi sada da kažemo i vi da kažete da je to bilo pre 15 godina. Pa, sedam godina ste na vlasti. I Nova Srbija je bila sa vama tri ili četiri godine. Šta ćemo da radimo sa tim ljudima?
Kolega Veselinović iz Novog Pazara reče da ozbiljno misle na ono najgore što niko ne želi da se desi, ali ne možemo te ljude da ignorišemo. Nisu oni krivi što se nalaze u ovakvoj situaciji.
Zar mislite da nekim kratkoročnim kreditima sa grejs periodom od godinu dana 300.000 dinara, to godinu dana otprilike, na proleće će izbori, pa dotle ne morate to da vraćate, vi mislite da tu može nešto da se poboljša? Pa, uzeće kredite oni koji već stoje dobro, kako narod kaže, jer ispada da je svrha mnogih zakona kojima ste vi predlagač kao jedan od vođa promocija liberalnog kapitalizma čiji moto ispada da oni koji imaju, imaju još više, a oni koji nemaju da imaju sve manje.
Zašto ne biste danas ovde pobrali lovorike posle mučnih scena pre podne i aplauze, zašto ne kažete građanima Srbije – evo tih 300.000, podignite svi, moći ćete da vratite besplatnim akcijama.
Gospodine ministre, obećali ste hiljadu evra za svaku besplatnu akciju. Naterali ste Srbiju da na Badnje veče stotine hiljada ljudi stoji za 1.700 dinara. Svi smo se osramotili kompletno. To je bila tuga.
Tim ljudima neko treba da objasni sada šta je sa 1.000 evra. To je vaše predizborno obećanje bilo. Ako je neko doprineo tome da ne ispunite to predizborno obećanje, pa dajte onda ostavku, neka se održe vanredni izbori, pa ćemo da vidimo šta će građani da kažu, da li ste vi krivi zato što oni nemaju 1.000 evra ili je neko drugi kriv.
Što se tiče privatizacije Telekoma, to ste vi pomenuli. Pa, zar ovde ima ijedan narodni poslanik koji sme da prećuti da je sramno povećana telefonska taksa odnosno pretplata 100%? Zašto? Zato što treba da se privatizuje, pa da 70-80 miliona evra, kao ne znamo mi, tobože, biće tender, ko će to da dobije ne zna Srbija, da ih častimo još sa 80 miliona evra.
Dakle, 458 dinara majke naše, bake siromašne koje treba da nazovu unučicu u Beogradu da li je dobila 6 ili 7, a niste vi kaznili Markićevića narodnog poslanika da li je njemu račun 1.500 ili 2.000 dinara, on ima da plati, a šta će taj narod da radi? Gde se baš setiste Telekom da privatizujete, zašto ne odoste, što reče kolega Veselinović, u Novi Pazar da tamo ponudite rešenje?
Još nešto, gospodine ministre. Da li je ova dopuna Zakona o regionalizaciji ili je to novi zakon, da li je to u svrhu još jednog političkog dila? Da se vama nije učinilo nešto kao u Ukrajini, partija regiona i to da nije u svrhu formiranja nove stranke partije regiona, vaše i nekih ljudi koji vas podržavaju? Sumnjam da jeste.
Da nije tako sigurno ne biste otvarali četvorokilometarske deonice autoputa u Kragujevcu koje su već nekoliko puta otvarane. Da li treba da pokažemo video snimke, da li tekstove iz štampe? Šta sada imamo tamo? Uboge građane, stare ljude, one koji ne mogu da pređu ulicu. Trebalo je prvo da se napravi nadvožnjak, da ljudi mogu da pređu.
Mnogo su ovo teška pitanja, gospodine ministre. Što se tiče uvreda koje je dobio predsednik Nove Srbije, on je otišao da izvadi krv u dve institucije pa ćemo videti, a neki su se pozivali na to, da li su tačne narodne izreke da su u laži kratke noge ili da li govori istinu koza ili rog. Hvala lepo.

Reč ima potpredsednik Vlade, ministar Mlađan Dinkić.

Ne znam na šta ste mislili kada ste ovo poslednje govorili. Ko god je bio u ovoj sali video je da nijednu reč nisam odgovorio ni na jedan od komentara koje je gospodin Ilić izneo jutros, ali moram odmah da kažem da je ovo prvo što ste izneli zaista jeftina špekulacija, nema nikakve veze Zakon o regionalnom razvoju sa Deklaracijom o Srebrenici.
Ja sam taj koji je predložio Zakon o regionalnom razvoju nakon konsultacija sa kolegama iz koalicije, a nisam uopšte lično učestvovao u pisanju Deklaracije o Srebrenici, već su moje kolege iz poslaničkog kluba u tome učestvovale.
Dakle, znao bih sasvim sigurno da to ima neke veze. Zaista je spekulacija. Mislim da ne treba da se uopšte takve stvari šire jer je vrlo jeftino.
Takođe, kada govorite o tome da neko navodno tera ljude da čekaju na šalterima banaka za kredite, ne znam ko ih tera. Vlada je dala mogućnost ljudima da se odluče ukoliko žele da podignu kredite, dala im je mogućnost ukoliko žele da preuzmu besplatne akcije zato što su besplatne, a to što neki ljudi žele da ih uzmu, i kredite, i besplatne akcije, i što čekaju, to zaista nije niti odgovornost Vlade niti bilo ko koga tera. Ovo je sve na dobrovoljnoj osnovi.
Ljudi su individue koje odlučuju u svoje ime. Ako nekome treba šporet, normalno je da će ga kupiti ukoliko je rata 90 dinara mesečno. Ponosim se što smo dali takve uslove da omogućimo u ovim teškim uslovima ljudima da mogu da kupe veš mašinu, šporet, da plaćaju prve godine 90 dinara, a onda 700 dinara mesečno i tako tri godine.
Kamo sreće kada bi ovo moglo, da potraju takvi uslovi i dalje. Nažalost, ovo su interventne mere. Rekao sam "kamo sreće", bolje da nismo morali takve mere da uvodimo, ali generalno zbog krize smo ih uveli, svesni teške situacije, da bismo makar malo ljudima omogućili da zadovolje neke svoje osnovne potrebe.
Neću mnogo da komentarišem nervozu koja se ispoljava vezano za stranku na čijem sam čelu. Neka svako vodi računa o onome što radi. Pobornik sam toga. Ne želim da vodim računa o onome što vi radite. Vodiću računa o onome što lično radim, što rade moje kolege.
Rezultati u Negotinu su rekli da smo dobili 9%, a vaša stranka 1, ali nemojte zbog toga da pravite paralelu sa zakonima.
Što se tiče kritike za otvaranje četiri kilometra autoputa na deonici Kragujevac – Batočina, pa dobro je, bolje da se otvori četiri puta po četiri kilometra i da se ceo autoput završi nego da se ne počne nijedan kilometar autoputa.
Kada govorite o nadvožnjaku za ove ljude koji protestuju, i tu ne sme biti populizma. Da li zato ako deset kuća ima problem sa prelaskom autoputa treba graditi skuplji nadvožnjak? Mislim da to nije u redu. Novi pešački prelaz verovatno da, s obzirom da je takvo rešenje jeftinije. Neko će se rešenje naći. U svakom slučaju, bolje je uraditi na ovaj način nego obećavati izgradnju mostova u mestima koja nemaju reke.

Pravo na repliku Miroslav Markićević.

Hvala lepo, gospođo potpredsednice.
Gospodine ministre, vi uopšte ne shvatate u parlamentarnoj praksi kako vlast funkcioniše. Vi ne shvatate da je uloga opozicije da gleda šta vi radite.
Vi danas već drugi ili treći put kolegama narodnim poslanicima kažete – gledajte vi vaša posla. Ako opozicija loše radi ili ima lošu politiku, neće doći na vlast. Možda nije ni šteta, gospodine ministre. Ali, ono što radi vlast, u kojoj učestvuje vaša stranka, to guli kožu građanima Srbije. Mi to moramo da kažemo, gospodine ministre.
Nisam rekao da su građani čekali u redovima za kredite, vi to niste dobro razumeli, ove od 300 hiljada dinara. Ja sam rekao da su čekali na Badnje veče, da su poniženi. Ako ništa drugo, dobili smo jedan statistički podatak – stotine hiljada građana na Badnje veče je čekalo vaše besplatne akcije koje su se svele na ubogih 1.700 dinara.
Zbog čega su ti ljudi čekali na Badnje veče, gospodine ministre, šta mislite? Zato što im je to bio jedini novac koji imaju. Da li vi imate ličnu odgovornost zbog toga, zbog situacije u kojoj ti ljudi žive?
Vi sad mislite da ćete ovde u nekim političkim prepucavanjima, sitnim doskočicama, koliko je ko dobio itd, pa ja sad treba da kažem da vi u Aranđelovcu nećete preći cenzus a Nova Srbija će da ima 15%, itd, pa kakve koristi od toga imaju građani, gospodine ministre? Vlast se pita. Vlast je odgovorna kako narod živi. Na to vi treba da odgovorite.
Zašto ste digli Srbiju u celom Zlatiborskom okrugu? Zašto je vaš kadar, pa nije makar ko mogao da dođe za načelnika Zlatiborskog okruga? To je možda najveći okrug po broju opština, gospodine ministre, ako niste znali. Ima deset opština. Pa ste mesec dana krili ostavku, tobože, kao iz ličnih razloga, kao i Jelašić. Izašao pošten čovek i rekao.
Nije on jedini u G 17 u Užicu. Imam ja tamo dosta prijatelja i drugova i danima ih pitam – aman, braćo, zar ćete da glasate za ovo? Ima poštovanja stranačke discipline i stranačke odgovornosti, ali ima negde gde je granica. Ne možete da trgujete ljudima. Zašto niste otišli u Užice da im ispričate ovo što nama danas pričate ovde? Da ih ubedite. Možda ste u pravu, pa ćete onda da vidite šta će da vam kažu, iz vaše stranke. Šta vam je rekao načelnik u saopštenju? Nemojte da govorite neistinu. Podneo je ostavku zbog ovog zakona jer je čovek rešio da ostane da živi u Užicu.
Pozivam sve kolege narodne poslanike, pogotovo iz Zlatiborskog okruga – razmišljajte malo. Ja sam se opekao, gospodine ministre, kao radničko dete. Verovao sam i vama, i Đeliću, i Vlahoviću i glasao za Zakon o privatizaciji. Zapalio sam 200 sveća u crkvama, neka kazni mene, nemoj moju decu.
Zato pozivam kolege narodne poslanike, vi koji živite u Užicu, i u Priboju i u Novoj Varoši, dobro razmislite. Nećete sto godina biti narodni poslanici. Svi mi treba da se vratimo u taj narod i da živimo s njima i da im objašnjavamo zašto ovako žive.
Ovaj zakon o regionalizaciji je politička trgovina i trampa radi golog opstanka na vlasti. Ali, maksimalno, još dve godine, gospodine ministre.

Tri minuta. Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Miroslava Pejica a posle nje narodna poslanica Nataša Mićić.
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Branislav Mitrović.

Pozivam se na povredu člana 104. stav 2. Mislim da su gospodinu Markićeviću potrebne neke dodatne informacije, prvenstveno što se tiče ostavke načelnika Zlatiborskog upravnog okruga i mislim da će mu pomoći u njegovim nekim daljim diskusijama.
Gospodin Novaković, inače načelnik Zlatiborskog upravnog okruga, podneo je ostavku na to mesto 10. februara. Podsetiću vas da je Vlada Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o regionalnom razvoju usvojila na sednici 11. marta.
Znači, onog trenutka kada je gospodin Novaković podneo ostavku, on nije znao šta će pisati u tim izmenama i dopunama novog zakona i njegov osnovni razlog zašto je podneo ostavku jeste to što je dva meseca nakon imenovanja na to mesto morao da ispuni odluku resornog Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu da otpusti devet članova, znači devet zaposlenih u Zlatiborskom upravnom okrugu.
Što se tiče vaših prijatelja koje imate u Užicu, znam dobro ko su vaši prijatelji u Užicu i mogu vam reći da neki od tih prijatelja će u narednom periodu imati značajne probleme, prvenstveno sa tužilaštvom.
Kada o tome govorim, mislim prvenstveno na vašu direktorku apotekarske ustanove u Užicu koja je smenjena prošle godine, a u izveštaju budžetskog inspektora za godinu dana njene vladavine stoji da je svojim nemarnim poslovanjem, velikim lagerom lekova sa kratkim rokom oštetila ustanovu za preko 50 miliona dinara, da je na lični zahtev, znači, na svoju ruku, iz apoteka odnela 800 hiljada lekova. Ali, da ne širim celu priču, nemojte verovati takvim prijateljima. U Užicu ima mnogo ljudi koji znaju šta rade narodni poslanici iz Užica.