DRUGA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 14.04.2010.

7. dan rada

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Iskorišćeno je devet minuta i 50 sekundi vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Da li još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Da.) Reč ima poslanik Vladan Jeremić.

Vladan Jeremić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poštanskim uslugama predstavlja, kako je to i predlagač naveo u obrazloženju, a to je ono što mi u SRS veoma često ističemo, a to je da zakonska rešenja, kako god bila formulisana, ne doživljavaju svoju primenu u praksi.
Još uvek aktuelni Zakon o poštanskim uslugama, koji je republički parlament usvojio pre nešto više od pet godina, tačnije 5. marta 2005. godine, potrebno je izmeniti, kako stoji, jer nisu realizovane neke od osnovnih zamisli koje su sadržane u takvom zakonskom projektu.
Jedna od njih je, kako ste i sami naveli, formiranje ovog saveta Republičke agencije za poštanske usluge, ali onda je malo neozbiljno i neodgovorno tražiti da podršku takvom predlogu zakona dobijete i od opozicionih grupacija, jer smatramo da bi, pre svega, trebalo utvrditi i odgovornost za one koji su prouzrokovali da se nađemo u takvoj situaciji u kakvoj smo punih pet godina i da se sve to odražava na kvalitetnije funkcionisanje ovog tržišta poštanskih usluga.
Ovo je posebno bitno, pogotovo ako se ima u vidu da je JP PTT saobraćaja Srbije jedan jedinstven tehničko-tehnološki, ekonomski i poslovni sistem i po prirodi stvari bi trebalo da predstavlja snažan motor razvoja industrije, značajan je izvor nacionalnog dohotka, budžetskih prihoda, koji raspolaže, između ostalog i sa najvećom internet mrežom u Srbiji.
Onda je sasvim logično očekivati da zakonska rešenja koja pokrivaju jednu ovakvu oblast, zapravo, budu u tom smislu koncipirana da omoguće dalju razvojnu politiku koja bi rezultirala uspešnijim i efikasnijim poslovanjem na tržištu poštanskih usluga.
Međutim, i pored toga što bar u javnosti imamo mogućnost da se susretnemo sa nekakvim, da kažem, i hvalospevima o tome na koji način ovo javno preduzeće radi, kakve rezultate i profit ostvaruje, složićete se da u praksi to baš i nije tako, odnosno da svakako postoje mogućnosti i kapaciteta da rezultati budu znatno bolji.
Ovo iz razloga što je dobro poznato da postoji jedna strategija razvoja poštanskog saobraćaja koja je, na kraju krajeva, predviđala i ukidanje monopola PTT "Srbija", jer iako na prvi pogled tržište tih poštanskih usluga ne izgleda izuzetno atraktivan i rastući posao, ovaj sektor je od izuzetne važnosti za privredu Republike Srbije, jer prema nekim podacima ostvaruje gotovo 2% ukupnog BDP i zapošljava negde oko 0,5% svih zaposlenih.
Prema procenama s kojima je takođe javnost mogla da se upozna ovih dana kada se pokrenula priča, jeste da i tržište poštanskih usluga u Srbiji vredi negde oko 100 miliona evra. Dakle, sektor poštanskih, rekao bih i ovih kurirskih usluga, u priličnoj meri utiče na tržište telekomunikacija, oglašavanja i transporta, u toj pozitivnoj korelaciji rasta i razvoja tržišta poštanskih i kurirskih usluga, koje na direktan ili indirektan način utiču na rast i razvoj sva tri navedena tržišta.
Kada bi se sačinila jedna analiza kretanja obima poštanskih usluga na tržištu Republike Srbije, uz adekvatna zakonska rešenja, mogli smo u dosadašnjim diskusijama da čujemo da čak i predstavnici vladajućih stranaka nisu u potpunosti zadovoljni ovim što je predočeno nama danas na razmatranje, odnosno da je neophodnost, izgleda i neminovnost da se u vrlo kratkom vremenskom roku suočimo i sa novim zakonom o poštanskim uslugama. Dakle, sve to ukazuje da je jedna značajna izmena u strukturi prisutna na tržištu poštanskih usluga i da sve to mora biti propraćeno adekvatnim stvarima.
Dakle, s jedne strane, neminovnost je ta da elektronska pošta zamenjuje sve veći broj računa i izveštaja koje šalju telekomunikacione i finansijske institucije, kao i većinu lične i poslovne komunikacije a, s druge strane, takođe povećanjem tzv. B2C interakcija kroz razne programe, katalošku kupovinu, povećanje direktne marketinške aktivnosti i preduzeća je samo pokrenut točak, odnosno jedan dodatni volumen poštanskih usluga.
Istini za volju, pojedini segmenti su se u značajnoj meri razvijali u smislu specijalizovanih rešenja za različite klijente, u pogledu sigurnosti i tačnosti usluga, spajanja sa drugim medijima, tzv. upstream aktivnostima, kao i dalji razvoj direktne pošte.
Međutim, rast tržišta je u ovom kontekstu podstaknut od strane ponude. Taj lanac vrednosti poštanskih usluga se raslojavao i proširivao u povezane aktivnosti, kao što su priprema pošiljaka, dizajn sadržaja pošiljaka, štampanje i njihovo kovertiranje, te su ove i još neke nove usluge trebalo da stvore jedan povoljan poslovni ambijent dodatne potražnje.
Međutim, koleginice i kolege narodni poslanici, kako pokazuje i svetska praksa, a to bi, na kraju krajeva trebalo da pokaže i praksa na srpskom tržištu, najveći pokretač inovacija na tržištu su upravo novi poštanski operateri. Napraviću jednu malu digresiju jer, što se tradicije tiče, još pre tačno 144 godine, tačnije 1. maja 1866. godine je puštena prva novinska marka sa grbom Kneževine Srbije, dok se dva meseca kasnije pojavila i prva redovna poštanska marka sa likom kneza Mihaila Obrenovića.
Danas bi, nastavkom neke liberalizacije poštanskih usluga na srpskom tržištu svakako uticalo na takvu praksu više od razvoja tehnologije i drugih faktora. I ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poštanskim uslugama, za koji u obrazloženju, baš kao što sam i malopre pomenuo, kao jedan od razloga stoji da se donosi usled usklađivanja sa direktivama zakonodavstva EU, ali ne može, kada je to već navedeno, da zanemari i određene činjenice, a to je da su poštanske usluge upravo u tim zemljama EU već u priličnoj meri liberalizovane i to na osnovu dveju poštanskih direktiva iz 1997. i 2002. godine.
Tada je, između ostalog, ukinut koncept tzv. rezervisanog područja, a kompletan posao bi trebalo da bude završen tokom sledeće godine, kada bi privatnim operaterima bilo omogućeno da klijentima dostavljaju pisma lakša od 50 grama itd. Procenjeno je da će to biti jedan optimalan rok za stvaranje stabilnog regulatornog okvira, koji će osigurati isporuku poštanskih pošiljki na teritoriji svih zemalja, uz prihvatljive cene, što je, uostalom, jedan od najvažnijih postulata.
Što se tiče već pomenute strategije razvoja poštanskog saobraćaja u Republici Srbiji do kraja 2010. godine, jasno je da bi strategijom trebalo da se određuje brzina u odnosu na ostvarivanje svih preduslova koji se u tom smislu nameću i, samim tim, otvaranje srpskog tržišta poštanskih usluga je neophodno radi prilagođavanja uslovima svetskog tržišta, čime bi novi poštanski operateri mogli da ponude predloge koji će ili zameniti postojeći asortiman proizvoda ili stvoriti, eventualno, novu potražnju.
Ukidanje monopola povećalo bi kvalitet usluga, snizilo cene i, ono što je možda najvažnije, podstaklo bi razvoj ne samo poštanskog sektora, nego i ostalih povezanih sektora, naročito finansijskog i telekomunikacionog. Veći volumen postojećih, ali i novih usluga bi svakako omogućili i veće poreske prihode što, priznaćete, u situaciji u kakvoj se nalazimo kao država, bi imalo i te kako velik značaj.
Da bi se ostvarili neki od navedenih pozitivnih efekata i osiguralo jedno zdravo otvaranje tržišta, koje za sobom neće izazvati tržišne poremećaje ili reorganizaciju u smislu isključivo otpuštanja zaposlenih, pre svega u tom domenu univerzalnih poštanskih usluga po nekakvoj prihvatljivoj i jednakoj ceni na području cele države Srbije, mi u SRS smatramo da je neophodan i jedan odgovarajući vid transformacije ovog javnog operatera, dakle Pošte, tržišta i svih ostalih igrača koji se nalaze na tržištu poštanskih usluga.
Jedan od najvažnijih, ako ne i prvi preduslov implementacije te tzv. Treće poštanske direktive u Srbiji jeste restrukturiranje javnog operatera, koje bi trebalo da rezultira uvođenjem efektivnih principa korporativnog upravljanja sa efikasnom kontrolom.
Dakle, za tako nešto je neophodno osigurati pristup finansijskim sredstvima koja su potrebna za taj proces, što bi sve skupa stvorilo uslove za izvršavanje obaveza univerzalnog davaoca usluga u budućem periodu i stvorilo samim tim prostor za manevar koji je potreban za uspeh na atraktivnom i konkurentnom tržištu.
Naravno, sledeći važan korak kada je o ovoj oblasti reč je stvaranje stabilnog regulatornog okvira koji bi osigurao isporuku poštanskih pošiljki u celoj državi. Hoće li uspostavljanje uloge i administrativne sposobnosti regulatornog tela zaštiti slobodno tržište, nadmetanje koje bi uz jačanje pravne države omogućilo sankcionisanje onih koji ne poštuju postavljenja pravila, verovatno ćemo znati za par meseci na osnovu praktičnih parametar u vremenu koje je pred nama i situacije s kojom ćemo se verovatno susresti, a to je predlaganje i usvajanje, odnosno donošenje jednog novog zakona o poštanskih usluga u Srbiji.
Pošto je već prethodni kolega govornik pomenuo tu temu, a iskoristio bih priliku, pošto je gospođa Jasna Matić, ministar za telekomunikacije i informaciono društvo ovde danas sa nama, voleo bih da javnost, a i mi poslanici dobijemo i objašnjenje koje se tiče prodaje ovih 40% akcija "Telekoma", što za preduslov ima odricanje PTT-a Srbije 80% vlasništva nad "Telekomom" u korist države.
Dakle, zar nije najpre bilo neophodno utvrditi tačan procenat akcija koji pripada zaposlenima i bivšim zaposlenima u PTT Srbiji i "Telekomu", a svakako i tačan iznos akcija koje pripadaju građanima na osnovu besplatnih akcija.
Čak i ova najava da će novac od prodaje akcija "Telekoma" biti potrošen za infrastrukturu nije definisana, pa bi nam se na primer moglo desiti da se ta sredstva sutra koriste za finansiranje postavljanja optičkog kabla duž železničke pruge, kao što inače planira da radi PTT Srbija.
Takođe nameće se i pitanje zašto sada prodavati "Telekom" i većinski paket u infrastrukturi koja je mogla da se izdvoji, pa da država sutra taj, uslovno rečeno, autoput u telekomunikacijama ustupa na korišćenje i naplaćuje svim korisnicima, pa i novom većinskom vlasniku "Telekoma", ono što je takođe bitno i "Telenoru", koji je nedavno dobio licencu za drugog operatera fiksne telefonije.
Naravno, ima tu još dosta neregulisanih, nerešenih pitanja, kao što je pitanje vlasništva nad nekretninama, poznato je da se i "Telekom" i PTT nalaze u zajedničkim objektima u celoj Srbiji, a novac su ulagali PTT i lokalna samouprava, odnosno kako se to nekada zvalo društveno-politička zajednica.
Dakle, što se nas u SRS tiče, ovakav Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poštanskim uslugama ne donosi suštinski kvalitetnije rešavanje postojećeg stanja u oblasti poštanskih usluga na srpskom tržištu, jer smatramo da je kao preduslov regulisanja stanja neophodno obaviti neke od ovih napomena koje sam izneo tokom svoje diskusije, a o čemu će konkretnije, još tokom kasnije rasprave govoriti i ostali poslanici SRS.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Iskorišćeno je 14 minuta vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe. Da li još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Miroslav Markićević.
...
Nova Srbija

Miroslav Markićević

Nova Srbija
Poštovana potpredsednice, poštovana gospođo ministarka, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji gledate ovaj direktan prenos, što se tiče zakona o izmenama i dopunama Zakona o poštanskim uslugama, pošto je rasprava u načelu, u ime poslaničkog kluba NS i svoje lično ime imam nekoliko pitanja za gospođu ministarku.
Ako me sećanje ne vara i ako sam dobro obavešten, a mislim da jesam, ovaj zakon je došao u proceduru 28. septembra 2009. godine. Odmah se postavlja pitanje zašto on do sada nije bio u proceduri ako ovde ima izmena i dopuna s kojima bih se i ja lično mogao složiti? Zbog toga postavljam pitanje zašto je potrebno više od pola godine da on dođe na dnevni red?
Naravno da svaki narodni poslanik ne bi propustio ovakvu šansu, odnosno prisustvo gospođe ministarke, da je ne pita nešto što mislim da interesuje milione građana Srbije, a što mislim da se putem medija i ignorisanja od najodgovornijih ljudi i faktora u zemlji pokušava da zatrpa i sakrije od građana Srbije.
Dakle, PTT Srbija jeste vlasnik 40% "Telekoma". Zašto se, gospođo ministarka, ignoriše pismo najstručnijih i najpametnijih ljudi u ovoj zemlji kao što je rektor Beogradskog univerziteta, kao što je dekan Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu? Zašto se ne organizuje javna rasprava, a ne samo u jednoj emisiji u kojoj su skoro svi istomišljenici, vi znate na koju emisiju mislim, nedavno ste učestvovali u toj emisiji.
Zašto se na javnom servisu, tzv. evropskom servisu ne organizuje javna rasprava da vi izađete sa vašim argumentima, a rektor i ovi stručni ljudi kojima zaista verujem kao građanin Srbije, ne sučelite argumente i onda svi zajedno zaključimo da li je opravdana prodaja "Telekoma" u ovom trenutku? Dok se to ne desi, i te tako Javni servis makar sa tom emisijom skine jednu emisiju "48 sati svadba", jedan termin samo, dokaže da je evropski servis, a ne žuti servis.
Dok se to ne desi, imam nekoliko pitanja za vas. Koji su stručnjaci, navedeni imenom i prezimenom i referencama, učestvovali u izradi studije o opravdanosti prodaje "Telekoma"? Pod dva, kakvi su rezultati analize posledica prodaje odgovarajućih kompanija u susednim zemljama sa stanovišta promena obima investicija, kvaliteta i cena usluga, zaposlenosti, razvoja prateće industrije telekomunikacija?
Pod tri, zbog svog strateškog značaja dominantni telekomunikacioni operateri su državni u mnogim zemljama, Luksemburg, Belgija, Finska, Švedska, Norveška, Italija, Slovenija, Švajcarska itd. Kakav razlog ima Vlada Srbije da se ponaša drugačije od kapitalističkih zemalja sa najboljim telekomunikacionim sistemima?
Koji su razlozi za višestruko povećanje pretplate bez obrazloženja kada je očigledno da će se time prodajom dominantnog operatora novac preliti direktno stranom kupcu iz džepova građana, državne uprave, firmi i institucija od javnog značaja? Nije prošlo ni godinu dana od kada je zadnje povećanje te telefonske pretplate čini mi se bilo 63%, gospođo ministarka, sada je 100%.
Tada sam rekao malo slobodno – pa, niste vi kaznili sa tim nas, narodne poslanike, koji imamo za naše prilike veoma solidne plate, pa nam nije bitno da li je telefonski račun hiljadu ili hiljadu i 500 dinara, kaznili ste najveću sirotinju, koja sada mora da plati 458 dinara razgovara li ili ne.
Sledeće pitanje, koliko je očekivano smanjenje broja zaposlenih u "Telekomu" Srbija, PTT Srbija i telekomunikacionoj industriji? Kako država planira da obešteti onaj deo korisnika "Telekoma", koji je decenija unazad ulagao sredstva u obezbeđenje tehničkih uslova za telefonski priključak? Slobodan sam da vam kažem gospođo ministarka da sam i ja jedan od tih građana.
Dakle, sve ove telefonske stubove, kablove, sve su to građani finansirali. Kako vi mislite da njima nadoknadite ta sredstva, da im se to vrati pošto vi praktično njihovo vlasništvo, njihov znoj i trud koji su oni ulagali sada prodajete kao ne znamo kome. Pa, cela Srbija zna da će to biti "Dojče Telekom", jer je to u funkciji spasavanja ove vlade, jer nema para, a nema para zato što se ne vodi dobra ekonomska politika.
Kako država ima nameru da obezbedi razvoj telekomunikacija i telekomunikacione industrije kao industrije budućnosti nakon što otuđi telekomunikacionu infrastrukturu, nacionalni resurs neprocenjive vrednosti, i telekomunikaciono tržište koje obuhvata gotovo sve građane Srbije, preduzeća, državnu upravu, vojsku, policiju, institute od javnog značaja? Kako država namerava da spreči obezvređivanje vrednosti akcija malih akcionara, dakle građana, zaposlenih i bivših zaposlenih, ako kupovinu izvrši "Dojče Telekom" i time kao većinski vlasnik postane potpuno nezainteresovan za njihovu kupovinu?
Pošto ću govoriti samo deset minuta i da ne budem opomenut od gospođe predsedavajuće, da mi ne istekne vreme, ova sam pitanja postavio gospođa ministarka, a ovo pitaju dr Aleksandra Smiljanić, prethodna ministarka za telekomunikacije, dr Vera Vratuša, profesor Beogradskog univerziteta, dr Nebojša Popov, naučni savetnik, dr Branko Kovačević, redovni profesor, rektor Beogradskog univerziteta, dr Borivoje Lazić, redovni profesor Beogradskog univerziteta, dr Miodrag Popović, redovni profesor, dekan Elektrotehničkog fakulteta Beogradskog univerziteta, dr Vladimir Milačić redovni profesor Beogradskog univerziteta, prof. dr Danijel Cvetićanin redovni profesor univerziteta Singidunum i Slavoljub Kačarević, glavni urednik "Balkan" magazina, odakle sam ja sa tog sajta i skinuo.
Prema tome, vidim da je predsedavajuća spremna da me opomene da nisam na temi, moj osnov za ovu diskusiju je taj što Pošta Srbije, PTT, kako narod kaže, ima u vlasništvu 40%...
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Narodni poslaniče, molim vas da poštujemo zajedno član 3. i da govorimo o temi dnevnog reda. Tema dnevnog reda, prva je Zakon o poštanskim uslugama. Preduzeće PTT je različito od Telekoma već 14 godina.
Molila bih vas da ne zloupotrebljavamo činjenicu da imamo zajednički načelni i jedinstveni pretres i da govorimo o temi dnevnog reda, a tema su zakona i konvencija na kojoj smo svi obavezni da obratimo pažnju. Zahvaljujem. Nastavite.
...
Nova Srbija

Miroslav Markićević

Nova Srbija
Gospođo predsedavajuća, ovo što ste me opomenuli, da li to ulazi u vreme, odnosno dodajete mi?
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Narodni poslaniče, vreme koje predsedavajući na osnovu poslaničkih obaveza iskoristi za to da upozori i da se stara o dnevnom redu je vreme koje je za predsedavajućeg.
Vreme ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe ili predsednika poslaničke grupe je 20 minuta.
Uvidom u stenograme možete videti da je svaki predsednik ili ovlašćeni predstavnik, bez obzira da li je bio upozoren od strane predsedavajućeg ili ne, imao najmanje još i 30 sekundi za dovršetak misli, da bi izlaganje bilo smisleno.
...
Nova Srbija

Miroslav Markićević

Nova Srbija
Zahvaljujem, veoma ste bili jasni, gospođo predsedavajuća.
Gospođo predsedavajuća i gospođo ministarka, mi iz Nove Srbije kada kritikujemo ili predlažemo neke amandmane na razne zakone nismo skloni nadgornjavanju po Poslovniku, tumačenju Poslovnika. Mislimo na ljude, kako će ti zakoni da se odnose na ljude, na život, pošto u ovoj skupštini, kako ljudi žive, to je tema pod š, neće doći nikad za vreme ove vladajuće koalicije na dnevni red.
Kada obrazlažemo naše amandmane, kada tumačimo zakone, kritikujemo, pre svega mislimo na ljude. U ovom trenutku mislimo na ljude koji su zaposleni, gospođo ministarka, u PTT. Pitam da li će ti ljudi biti otpušteni? Mi smo od 2000. godine, kada kažem – mi, i ja sam dobrih nekoliko godina učestvovao u donošenju zakona i glasao sam, doneli pregršti divnih, odličnih zakona, ali u praksi oni ne žive. Ljudi od njih nemaju nikakve koristi, nego samo štete. Zbog toga to pitam.
Mislio sam, gospođo predsedavajuća, da u načelnoj raspravi možemo da se dotaknemo i života običnih ljudi koje će ovi zakoni da koštaju nekih radnih mesta. Ako se to vama ne sviđa, ovog trenutka prekidam diskusiju. Hvala lepo.
Vita jela, zelen bor, čekam brzi odgovor od gospođe ministarke.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Sedam minuta je iskorišćeno vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe. Da li još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč? Ako želi, molim da se prijavi. (Ne.)
U tom slučaju, obaveštavam vas da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja pretresa prijave za reč u pisanom obliku, a sa redosledom narodnih poslanika, podnele poslaničke grupe: LDP, Nova Srbija, ZES i SRS, te prelazimo na tok sednice sa diskusijama po redosledu narodnih poslanika, a prema prijavama za reč u zajedničkom načelnom i jedinstvenom pretresu o predlozima zakona iz tačke 18. i 80. do 83. dnevnog reda.
Narodni poslanik Miroslav Markićević ima reč, a posle njega narodni poslanik Pavel Marčok.
...
Nova Srbija

Miroslav Markićević

Nova Srbija
Poštovana predsedavajuća, poštovana gospođo ministarka, mislim da je iluzorno da koristim ovo vreme i da diskutujem pre nego što dobijem, a čini mi se više građani Srbije, odgovor na pitanje koje sam postavio.
Ponavljam, možemo da donosimo zakone i najbolje, i evropske i najevropskije zakone, ako od tih zakona nema neke koristi, ti se zakoni odnose i na neke zaposlene ljude, konkretno u PTT-u Srbije i na građane Srbije, ako se ovde ne odgovori zašto je povećana telefonska pretplata, zašto se 82 miliona evra časti neko ko će tek da kupi Telekom, gde je vlasnik PTT 45%, i ako se na to ne odgovori građanima, onda je iluzorno pričati o amandmanima, članovima zakona, ako se to sakriva od građana Srbije.
Ne vidim razlog zašto. Verovatno Vlada i ministarka imaju dobre argumente. Izađite na televiziju. Nije ovo poslanik Markićević ovde pitao ova pitanja, rektor Beogradskog univerziteta, gospođo ministarka, dekan Elektrotehničkog fakulteta. Ako možete i kao što radite preko vaših medija, vašeg žutog servisa, da omalovažavate poslanike Nove Srbije, nemojte građane Srbije. Dobrovoljno sam pristao da budem poslanik i da trpim i uvrede i to ću raditi i dalje zato što su me ovde građani Srbije poslali da postavljam, izgleda za vas, nezgodna pitanja.
Nemojte da ignorišete građane Srbije, makar one koji su glasali za vas. I oni plaćaju telefonsku pretplatu duplo, a da niko nije dobio objašnjenje, obrazloženje zašto je to povećano, dok ne odgovorite na ova pitanja, nemamo šta drugo da diskutujemo. Hvala.