Nemate pravo na repliku. Ovo je bio odgovor na ono o čemu ste govorili. Sad kao predsednik poslaničke grupe imaćete mogućnost da uzmete učešće u raspravi.
(Dragan Todorović, sa mesta: Tražim reč po Poslovniku.)
Izvolite.

Pozivam se na član 104, gospođo predsedniče, i molio bih vas da imate iste aršine kada su u pitanju poslanici Skupštine Republike Srbije.
Što se tiče primedbi vezanih za devedesete godine i za principijelnost, apsolutno priznajemo da je tadašnji generalni sekretar SRS Aleksandar Stefanović otišao u američku ambasadu i ponudio dobrovoljce za Zalivski rat.
Priznajem da je dobar deo sveta bio potpuno dezinformisan i obmanut kada je u pitanju Irak, kao što je to bio i prilikom nove invazije, kada je, takođe, dobar deo sveta obmanut da u Iraku postoji navodno oružje za masovno uništenje, pa su uništili tu zemlju potpuno.
Priznajem da kada smo shvatili te činjenice da smo neposredno u razgovoru sa Iračanima, sa Sadamom Huseinom, da je Vojislav Šešelj to pitanje potpuno raščistio i da nikada više oko toga nismo imali dilemu.
Gospodine Šutanovac, ne radi se ovde o našoj ponudi dobrovoljaca u to vreme, radi se o tome da je od 1990. do 2000. godine SPS bila nosilac vlasti u Srbiji, da je bila kreator politike. Mi smo sa SPS ulazili u sukobe ili ih podržavali. U sukobe smo ulazili onda kada smo smatrali da ne štiti interese Srbije i građana Srbije, odnosno tadašnje SRJ. To je bio naš osnovni motiv i onda i…
(Isključen mikrofon.)

 Zahvaljujem.
Zloupotrebili ste institut povrede Poslovnika. Govorili ste sadržaj replike koji ste bili namerili.
Molim vas da o tome vodite računa. Biću u obavezi da primenjujem sankcije Poslovnika.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? Javio se gospodin Krasić. Izvolite.

Gospođo Đukić-Dejanović, molim vas da obratite pažnju na početku kako će ova današnja rasprava da ide, a gledaocima preporučujem da ovaj program mogu svi da gledaju. Nema ono "14", "18", "20" godina. Poželjno je da danas ovu sednicu prate svi, naročito mladi, punoletni od 18 do 27 godina, da shvate da treba da vole svoju otadžbinu, da vole svoj narod, treba da vole svoju vojsku, treba što masovnije da se odazivaju na pozive za regrutaciju, jer i na taj način pokazuju da vole i svoje roditelje, svoje dede, svoju prošlost i da razmišljaju o svojoj budućnosti.
Sada ću da dam jedno lično iskustvo za sve ove koji su u mojim godinama. Ja sam 56. godište i kada sam bio mali i kada smo se igrali ispred zgrade niko nije hteo da bude Nemac, nego je hteo da bude partizan. To je bila ideološka godina, ali od 1991. godine naovamo i partizani su postali četnici.
Danas kada se igrate, deco, nemoj niko da bude NATO-vac, već budite srpski dobrovoljac ili četnik. Imajte svoj vrednosni sud prema svojoj prošlosti. To je vrlo važno. To je sistem vrednosti. Nije patriotizam beli šengen, da putujem po svetu, kao što je nekada neko pričao, nego voleti svoju zemlju. Mi nemamo rezervnu, mi koji nemamo dva državljanstva. Hteli, ne hteli, moramo da volimo ovu našu državu i ovu našu Srbiju. Od ovoga ne postoji bolje. Moramo samo malo da sredimo vlast koja ne vodi računa.
I znate, kada oni pričaju o ružnoj prošlosti devedesetih godina, pokušavaju da bace neki pepeo ili neku maglu da podignu. Oni su bili na vlasti. Milan Panić je pripadao tom bloku. Setite se ko je bio prvi ministar informisanja u Saveznoj vladi, ko je bio Momčilo Grubač, ko je bio Ilija Đukić.
Setite se ko je držao lokalnu vlast u Beogradu u kontinuitetu. Ovde sada neko napada SPS, a bio je član SPS-a u to vreme. Mogu da shvatim da SPS sada mora da ćuti, ali ne možete da napravite tu vrstu inverzije.
Srpska radikalna stranka i Vojislav Šešelj pretežno su u tim kriznim trenucima bili u zatvoru zato što su se suprotstavili takvoj politici, politici gde se bezrezervno veruje zapadu. Setite se i kada ste došli 2000. godine da ste rekli kontinuitet i kontinuitet u odnosu na JNA, Vojsku Jugoslavije je ova naša današnja vojska. Nema potrebe toga da se odričete.
Naše neslaganje sa ovim predlozima zakona u osnovi ima ovo što sam naveo. Prvo, nedostatak elementarnog patriotizma, nedostatak volje da se sačuva naš autentični sistem vrednosti. Nemamo čega da se stidimo, samo treba da se ponosimo.
JNA je bila velika vojna sila o kojoj su mnogi razmišljali kako da se razori. To je bio koncept razbijanja bivše SFRJ. Naravno, neki su učestvovali u tom razbijanju. O tome su pričali gospođica Jovanović i gospodin Todorović. Izneli su suvoparne činjenice, ali vi ne želite ni činjenice da prihvatite, već da ih obojite na neki svoj način.
Naravno, vojska, odbrana menja se. Taktike, strategije, menja se sve u svetu. Treba to da se prati. Videli ste sami, 99. godine je to bio kompjuterski rat. Agresori su imali male žrtve – dva-tri vojnika, dva-tri aviona, kod nas dve i po hiljade do 3.000 stradalih, pretežno civila. Naš vrednosni sud prema NATO paktu je negativan. Nalazimo se u nekom konglomeratu koji se zove partnerstvo za mir. I Rusija se nalazi u jednom specijalnom statusu Savet NATO-Rusija. Godinu i po dana nisu imali nikakve kontakte zato što je NATO napale Rusiju zbog situacije u Gruziji. Sada su obnovili te odnose.
To može velika Rusija. Kako mi da se ponašamo? Priznalo je 66 država nezavisno Kosovo. Državna politika, a to stalno priča predsednik Republike da on neće da prizna, da neće da potpiše. Kako da ulazimo u neke ugovorne odnose, a svaki ugovor ove vrste je ugovor i o prijateljstvu sa onima koji omogućavaju da se cepa naša teritorija i dovodi u pitanje, gospodine Ratkoviću, član 1. Ustava Republike Srbije? Koji je to akt narušavanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta ako ne, neko pomaže nekome da ti se oduzme teritorija, a ti s njim piješ kafu?
Da li može normalan čovek da pije kafu s nekim ko je ubio njegovo dete – ne može? Odložiće tu kafu. Godinama je, znate i sami 90 i neke godine kad je nemački ambasador došao u Berlin, pitali ga kako je bilo, a on kaže – ma nije loše, ali i deca na ulici - Nemci i partizani, ostalo je. Rano je još za ove stvari o kojima vi razmišljate. Preterano rano.
Mi vapimo za istinom i za pravdom. I ako se mi ne borimo na svakom koraku za istinu i za pravdu, a zašto bi nas neko podržavao? Kako će ove države, koje su i u Međunarodnom sudu pravde u Hagu iznele stav protiv nezavisnosti Kosova, da nam veruju da li smo mi stvarno toliko ozbiljni, kada trčimo u zagrljaj onima koji nam otimaju i pomažu otimanje?
Slovenija godinama priprema civilne i vojne strukture nezavisnog Kosova. NATO pakt priprema posebne snage na Kosovu i Metohiji, dve i po hiljade vojnika, 800 rezervista. Zbog čega ih priprema - da budu snage bezbednosti kada se NATO povuče. Sad su na deset hiljada, za nekoliko godina svešće i oni na samo dve i po hiljade vojnika.
Znači, pravi se država, nova država se pravi na našoj teritoriji. To Ustav kaže, to građani su rekli na referendumu, to svi pričaju ovde u Narodnoj skupštini i to moraju da pričaju, bez obzira na vrednosni sud.
Sad pogledajte, Sporazum koji predlažete sa Portugalijom, a Portugalija je osnivač NATO pakta 1949. godina, a NATO pakt nam otima Kosovo i Metohiju. Sledeća država, Kraljevina Norveška, osnivač je NATO pakta i ima specijalno zaduženje ispred NATO pakta da se približi našim oružanim snagama da bi NATO bio što prisutniji. Sećate se one gospođe što je bila nekada pomoćnik ministra, sada je neki ministar za sport. Prednost je ta što zna norveški.
Sledeća država je Ujedinjeno kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske, osnivači NATO pakta 1949. godine. Pogledajte sada Nemačku, 1955. godine je ušla u NATO pakt, a 1990. kao jedinstvena Nemačka. Sledeća je Španija, od 1982. godine u NATO paktu. Slovenija je od 2004. član NATO pakta, odnosno Bugarska 2004. u NATO paktu, a Makedonija od 1994. godine u partnerstvu za mir i mi pričamo danas o NATO paktu, bez obzira na pojavni oblik, da vas ne maltretiram podacima kako ide to partnerstvo za mir.
Šta želi ipak nama da pokaže vlast? Da je ona otvorena za saradnju, da želi da napravi sporazume pre svega sa državama u regionu, jer su ovakvi sporazumi navodno garancija mira i oni se istovremeno bore za suverenitet i teritorijalni integritet, istovremeno žele da šalju, a sada imamo u četiri države mirovne misije u okviru UN, odnosno pripremaju još tri.
Interesantne su naša Vojna akademija i VMA, naučno-tehnička saradnja i ovo drugo itd. Biće uslov za buduće oficire da znaju i strane jezike, verovatno će po NATO standardima morati engleski i francuski ili samo engleski, nije bitno. Puj pike – ne važi se, završen posao – umiveni, lepi, evrofanatici, poželjni, povoljni da padnu u zaborav šta je bilo 1999. godine, da padnu u zaborav naše žrtve.
Pravimo se da ne postoji Haški tribunal, a u Haškom tribunalu se vodi postupak, gospodine Šutanovac, protiv svih srpskih snaga, na čelu sa JNA. Njima odgovara ova transformacija, da bi vas pohvalili kako ste se oslobodili – zločinački JNA. To pričaju u Hagu, to nije moja, odnosno to piše u svakoj optužnici i vi sledite tu politiku. Kao što polako klizi KiM, tako polako klize i ove druge stvari – ko ima pare i želi da dođe u Srbiju on je poželjan. Poželjni su Slovenci, poželjan je Šarić, poželjan je Cane – samo daj, daj, daj.
Gde je tu ponos? Gde je tu dostojanstvo? Gde su tu naši interesi? Moguće je sutra u okviru Partnerstva za mir ili u nekom drugom sistemu da vlast bude dovedena pred svršeni čin – da je potrebno da se izvrši, hajde da kažem, neka vrsta mobilizacije, obezbeđenje nekih snaga koje bi išle na Rusiju. To sada deluje naučnofantastično – stvarno deluje naučnofantastično, s obzirom da i Rusija i Amerika pričaju o tom svom strateškom partnerstvu itd. Nikada ipak ne treba isključiti i takve mogućnosti.
Mi trpimo 20 i kusur godina velike sankcije kao narod. Zašto? Zato što smo slovenskog porekla, zato što nas tretiraju kao tradicionalne prijatelje Rusije. Mi se nalazimo u tom tzv. trećem stepenu ruskih strateških interesa. Da znate, da će to uvek biti tako, a ovaj narod i ova država uvek stradaju, kad političari koji vode državu ili kreiraju politiku, bezrezervno veruju u sve što dolazi sa Zapada.
Slobodan Milošević je takođe verovao Zapadu, pa je od balkanskog kasapina postao faktor mira, pa je po nalogu Zapada pravio granicu na Drini, pa je hapsio ovde nacionalnu opoziciju da mu ne smeta. Sećam se kada ga je Mile Ilić predlagao za Nobelovu nagradu za mir – pa posle tri godine Zapad uhapsio Miloševića, sudio mu i preko njega sudio svima.
Ne verujte Zapadu. Kako da verujete onima koji su nas bombardovali? Evo ga američki ambasador u Prištini, znači američki ambasador pri nezavisnoj državi Kosovo, kako oni to kažu, pre dva dana je održao predavanje, gospodine Šutanovac, kompletnoj Vladi Republike Srbije – zaboravite sudski spor, savetodavno mišljenje; zaboravite da sledi neka nova runda razgovora, Kosovo je nezavisno i prihvatite ga kao komšiju i razvijajte dobrosusedske odnose. Da kada se peru narko-pare preko Raiffeisen Bank u Prištini, to ide preko Beča i završava u Beogradu.
Nemate vi veze sa tim, to znam, ali vam kažem šta su strateški interesi nekih, koji nam se predstavljaju da su nama navodno prijatelji, dok delima ne pokazuju to prijateljstvo – delima ne pokazuju to prijateljstvo.
Ne treba mi da se svađamo sa celim svetom. Ovo treba sve da se povuče. Preuranjeno je za dnevni red. Moramo da raščistimo neke međusobne odnose. U narodu izreka kaže – čist račun, duga ljubav. Da se orijentišemo dalje – prioritetna saradnja i prijateljstvo sa državama koje ne priznaju nezavisno Kosovo, koje ne priznaju, jer to je državna politika, izvinite molim vas. To piše u Ustavu. To priča i predsednik Republike, predsednik DS i vi iz stranke bi trebalo da slušate vašeg predsednika.
Možda on zbog vas beži po inostranstvu, ne sme da uđe u zemlju ovde? Jer svaka vaška obaška, svako tera neku svoju politiku, a zna se šta je državna politika – teritorijalni integritet, suverenitet, po mogućnosti što bolji život građanima Srbije, pa onda hvatajte priključke sa inostranstvom.
Ali ne, vi pobrkali prioritete kao onaj sa frulom, pa se sviraljka obrnula i ono što je bila deveta, postala je prva rupa – ne može tako. Naši problemi kao stranke, kao SRS, su upravo ti što vam na vreme kažemo šta treba da se radi.
Možete vi, gospodine Šutanovac, da se pozivate na Vojislava Šešelja i na Acu Stefanovića, i na Sadama Huseina. Takođe možete da pričate da smo 2000. godine ovde na mišiće izgurali onaj Sporazum o prijateljstvu sa Rusijom, pa ste nas napadali i šta sve niste radili. Možete da uzmete i 1995. godinu kada ste Miloševića, kada ste mu stavljali cipele ovde, sećate se – performans "cipele za predsednika".
Sve to možemo mi da pričamo, ali gde je tu budućnost gospodine Šutanovac? Mi smo svesni toga da je potrebna transformacija, modernizacija, odnosno svesni smo toga, ali put – put nije dobar, put ne gleda državne prioritet, ne gleda prioritete naših građana.
Sluđuje se naša javnost – šta je to sistem vrednosti? Da li se ovde promoviše – zaboravi državu, zaboravi patriotizam, zaboravi obaveze, zaboravi ovo itd? Dokle više to? Sve jedno po jedno se zaboravlja. Dokle smo došli? Ekonomska kriza, socijalna beda, organizovani kriminal.
Pre godinu dana smo vam pričali o tom organizovanom kriminalu, smejali ste nam se ovde, aplaudirali ste nekome kad kaže – to vi fantazirate, teorija zavere. Sad i Tadić ima teoriju zavere, izgleda. Znači, kad mi kažemo, to je teorija zavere, a kad vi posle nekoliko meseci ponovite naše reči, to je u redu.
Dobro, neka bude i tako, ali ozbiljno shvatite reči, ozbiljno shvatite ovu situaciju. Neozbiljna je država, ukoliko se pred Hagom bori za kvadratni santimetar svoje teritorije s puno prava, da onda trčite, hrlite u dobre prijateljske odnose sa onima koji su priznali nezavisno Kosovo, a da vam ne čitam ove koji su bombardovali.
Da vam kažem jednu stvar. Sećate da je 1999. godine pokrenut postupak protiv država NATO pakta, četiri tačke tog postupka su bile. Četvrta poslednja tačka je bile optužba za genocid, upotreba sile nedozvoljeno itd.
Prve države koje su otpale u postupku bile su Španija i SAD. Znate li zbog čega? Zato što, kada su ratifikovali konvenciju o genocidu, stavili su u rezervu da se ne može suditi i njima. Sada se pozivamo na taj Međunarodni sud pravde. Od slučaja do slučaja se menja pravni stav, ali uvek se formira takav stav da bude na štetu Srbije. Zašto? Rešili su da nas zgaze i kulturno i ekonomski itd.
Vidite koje pritiske rade prema Republici Srpskoj da nestane. Uništavaju srpski pojam u Crnoj Gori. To sve mora da se kaže. Možda se to vama ne sviđa, možda se to ne uklapa, možda verovatno ova naša dvojica koja su u Briselu treba da demonstriraju veliko prijateljstvo, ali oni da špijuniraju NATO pakt i da nama dostavljaju podatke, zaboravite, molim vas, to. Zaboravite da možete da se nadigravate sa zapadom u takvoj igri.
Ono što zapad shvata, to je samo jasan, precizan politički stav. Naš politički stav, mi nismo ofanzivci, mi čuvamo svoje, ali moramo da kažemo šta je naš politički stav, šta je politički stav ovog naroda. Politički stav ovog naroda izvire i iz Ustava Republike Srbije i izborne volje građana Republike Srbije.
Manite ove dimne bombe, šta je bilo 1990, 1991. godine itd. Ništa nije tačno od onoga što se spočitavalo Srbiji i JNA, ništa nije tačno. U Hagu je dokazano da ništa nije tačno. To što su presude filovali, to je druga stvar. Znate i sami zbog čega. Ali, nemojte sami sebe da pokopavate. Sve se ovo vraća ko bumerang. U sledećoj etapi kad nas stiskaju ima da se pozivaju na ovo što ste većinom sa 126 izglasali. Ovi zakoni su samo kao primer.
Najelegantnije jeste da se povuku ove tačke dnevnog reda, ovi zakoni. Imate tu i iz 2006. godine neke sporazume i ugovore, pa ništa nije falilo što ste zaključili 2006. godine, pa nije ratifikovano 2007, 2008, 2009. godine, nego ste dali 2010. godine. Povucite i kažite da smo i dalje na pozicijama da je prioritet KiM. Nemojte da šaljete poruku – to je drugi prioritet, a prvi prioritet je EU koji treba da nam da pare da preživimo, jer to je ta poruka koju vi dajete.

Da li se još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika javlja za reč? (Ne.)
Obaveštavam vas pre svega da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa prijave za reč u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnele poslaničke grupe: LDP, SRS i ZES. U međuvremenu nam je stigla i SNS.
Dajem reč narodnom poslaniku Nebojši Ranđeloviću.

Poštovana gospođo predsednice, poštovani gospodine ministre, uvažene koleginice i kolege, u dosadašnjim izlaganjima čuli smo oprečne stavove. Neki su se odlikovali pragmatizmom, neki patriotizmom.
Ministar Šutanovac je sa par konvencionalnih rečenica objasnio neke segmente prirode ovih ugovora koji su, inače, sa zemljama članicama NATO pakta. Kolega predsednik Zakonodavnog odbora govorio je o evropskim vrednostima, o kategorijama koje mogu da se svrstaju u pojmove – mir i stabilnost.
Niko nije pričao o geostrateškim i geopolitičkim odlikama mesta na kome se Srbija nalazi i trenutka u kome se Srbija nalazi. Niko nije govorio o NATO okruženju i niko nije pomenuo opštepoznatu činjenicu da nema bipolarnog sveta i da balansiranje sa neutralnošću jeste nedopustiva i neodgovorna kategorija za malu državu kao što je Srbija.
Zato neću davati zaključke, oni su apsolutno jasni i onima koji žmure nad njima i onima koji ih poznaju, a ne žele javno da ih kažu, ali ću postaviti neka pitanja. Voleo bih da na njih dobijem odgovore.
Najpre, pitanje zašto se potreba pripadnosti NATO paktu skriva iza demagoških floskula o neutralnosti, zavijenih u bilateralne sporazume sa zemljama pripadnicama NATO pakta?
Zašto se srpskoj javnosti jasno ne prezentuje geostrateški položaj Srbije, iz čega nedvosmisleno proizilazi neophodnost pristupanja NATO paktu? Zašto se o ekonomskim prednostima pripadanja NATO paktu upadljivo ćuti u Srbiji?
U čemu je logika grčevitog nastojanja zemalja u okruženju, dakle susednih zemalja u bliskoj prošlosti, da uđu u NATO, a Srbija sramežljivo odbija da zakuca na već otvorena vrata? Dakle, to su pitanja na koja bih kao predstavnik LDP voleo da dobijem odgovore.
Na kraju, svoje izlaganje bih završio konstatacijom da patriotizam predstavlja emocije, a u Srbiji vrlo često i demagogiju, a da je vođenje države realnost i jedan vrlo, vrlo ozbiljan posao. Hvala na pažnji.

Gospođa Vjerica Radeta ima reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi danas govorimo o predlozima devet zakona kojima se potvrđuju ugovori između vlada nekih država i Republike Srbije o saradnji u oblasti odbrane. Zašto sam rekla nekih država? Da ne čitam svih devet jer je to gubljenje vremena, a zato što je ministar rekao da se radi o zemljama koje su nama veoma važne.
Zaista bi bilo lepo radi javnosti da nam se objasni kako su to nama veoma važne države koje su priznale Kosovo kao nezavisnu državu. Mi srpski radikali mislimo, uostalom to stoji i u Ustavu, da je KiM sastavni deo Republike Srbije. Nedopustivo je da se bilo ko krije iza nekih floskula, a nama se prebacuje da mi koristimo tako nešto kada govorimo o patriotizmu. Za nas patriotizam jeste ljubav prema svom narodu i prema otadžbini, i to ne samo za nas, nego to je jednostavno definicija patriotizma.
Sad je pitanje ko prihvata, ko se oseća patriotom, a ko misli da nije in, da nije popularno u nekakvom današnjem modernom svetu biti patriota. Mi srpski radikali smo to bili, to jesmo i to ćemo biti uvek i ponosimo se time. Uostalom, ideologija srpskog nacionalizma je osnov formiranja i postojanja SRS.
Ne znam zaista zašto nekome smeta što se ovde posebno izdvaja Slovenija kao nekad naša susedna država. Zašto je problem kada govorimo o Sloveniji i kada pominjemo ime Jelka Kacina, kao čoveka, a i državu i politiku koju zastupa, koji su otvoreni neprijatelji države Srbije.
To što on ovde dolazi i što ga primaju na različitim nivoima, to je opet stvar ove politike i ove vlasti koja, kada je u pitanju suverenitet i teritorijalni integritet, očigledno ne poštuje Ustav, jer ako poštujete Ustav Republike Srbije, onda vam neće pasti na pamet da prijateljem smatrate nekoga ko podržava da 15% teritorije Srbije bude pod nečijom komandom, a ne u sastavu Republike Srbije.
Dakle, to je vrlo jednostavno i to svaki građanin naše države razume. Verovatno razumete i vi koji govorite suprotno od ovog što piše u Ustavu, ali to je valjda takva politika ove vlade, politika koja, nažalost, nije u interesu građana Srbije i nije u interesu države Srbije.
Ministre, vi nam kažete, molite, tako ste rekli, molim vas, da se okrenemo ka budućnosti. Naravno da mi srpski radikali želimo ovoj državi i ovom narodu svetlu budućnost, ali ne postoji razlog zbog kojeg bi bilo ko od nas prihvatio da sa porodičnog stabla otkine dedinu granu. I u tome se mi razlikujemo. Vi potpuno otvoreno zastupate ono što čak nije zvaničan stav ostalih državnih organa, saradnju sa NATO. Čak, naravno, govorite otvoreno da Srbija i treba da postane članica NATO.
Rekao je kolega Krasić, prerano je da se razmišlja i o toj i o svim ovim saradnjama koje vi nama nudite, jer ako tražite da ovaj narod zaboravi svoju prošlost, a to tražite, onda vas pitam da li mislite da je moguće da narod može da zaboravi nešto što je sada aktuelno, a to je KiM? Da li može da zaboravi nešto što je bilo pre deset godina, a to je agresija NATO snaga na Srbiju i na građane Srbije i sve one žrtve koje su veoma sveže?
Da se ne vraćamo na te 90-e o kojima vi govorite. Naravno, vi o 90-im, tzv. 90-im godinama govorite na drugačiji način, ali je veoma opasno šta ste vi kao DOS uradili u ovoj svojoj vladavini i na koji način želite, i o tome ću posebno da govorim, na koji način se vi maksimalno trudite da Srbi definitivno ostanu zapisani kao zločinački i genocidni narod.
To je, nažalost, ono što se krije i u vašoj saradnji sa Haškim tribunalom i vaša priča da smo mi taoci Ratka Mladića itd. To naravno nema veze sa onim što je suština. Možda neko od vas nije ni svestan šta zapravo to radi, možda ne razumete dobro vaše mentore, ali možda oni vama pričaju neku drugačiju priču, pa niste u stanju između redova da pročitate.
Vi morate da budete svesni, građani Srbije i te kako jesu svesni, da je ceo vojni vrh Jugoslovenske narodne armije, tadašnje, odnosno kasnije Jugoslovenske armije, u Hagu. Vi se ponosite kad kažete koliko je Srba u Haškom tribunalu i vi ste zadovoljni odlukama Haškog tribunala, baš vas briga koliko je stotina godina robije izrečeno Srbima koji su u Haškom tribunalu.
Vi ispunjavate nešto što zapadne sile traže od vas i vi mislite da je to dobro. To što je vojni i državni vrh Srbije u Haškom tribunalu i što, kako reče Krasić, u svakoj haškoj optužnici stoji da su srpske snage odgovorne za sva zla koja su se dešavala na teritoriji bivše Jugoslavije, to je direktan udarac na državu Srbiju, na građane Srbije, a pre svega na srpski narod, ne samo koji živi u Srbiji nego koji živi i van Srbije.
Naravno, ovde ne možemo a da se ne prisetimo i nedavno donete ove sramne Deklaracije o Srebrenici. I tu ste pokazali da vam je stalo više do interesa nekih drugih, odnosno da ispunjavate naloge da podležete uticajima i propagandi nekih drugih i da u ime toga pljujete sopstveni narod.
Naravno, predsednik SRS, dr Vojislav Šešelj je odlično znao zašto treba da ode u Haški tribunal, zašto se nudio Haškom tribunalu i pretpostavljam da ste nameravali i danas to da nam kažete, jer svaki put iskoristite svaku priliku da kažete - zašto ste vi srpski radikali protiv saradnje sa Haškim tribunalom, kad je vaš predsednik dobrovoljno otišao tamo?
E pa, da vas preduhitrim i da podsetim da jeste Vojislav Šešelj otišao sam u Haški tribunal, naravno tome je prethodila optužnica koja je napisana u Beogradu od čelnika DOS-a u to vreme i predsednika Vlade u to vreme, i naravno da Vojislav Šešelj nije otišao u Haški tribunal i da svih ovih sedam godina ne priča istinu o događajima iz tih, kako vi volite da kažete, 90-ih, da on nije otvorio oči i svetskoj javnosti i većini sudija u Haškom tribunalu, bez obzira kakve presude izriču, mi znamo da je Haški tribunal politički sud i da oni tamo rade opet po nalogu velikih zapadnih sila, svi oni ipak razumeju, a pre svega razume svetska pravnička javnost kakva je uloga Haškog tribunala i šta se zapravo dešavalo na teritoriji bivše Jugoslavije.
Vojislav Šešelj je uspeo i pogotovo će uspeti kada se uskoro vrati u Srbiju, vrtite glavom, gospodine Šutanovac, ne znam šta vam to znači, ali zaista ne verujem da postoji neki veliki broj građana, naprotiv, ogroman broj građana Srbije čeka da se Vojislav Šešelj vrati i uvereni su da je Vojislav Šešelj politički pritvorenik u Haškom tribunalu.
Svakako da ovo što on radi tamo i sa ekspertima koje dovodi Tužilaštvo i sa svedocima koje dovodi Tužilaštvo, da odlično objašnjava da za raspad bivše Jugoslavije nije kriva država Srbija, da za zločine nisu krive, koji su se nažalost dešavali svim narodima, srpske snage, u koje su svrstani svi oni koji su sa puškom branili svoje domove, koji su branili delove države koja je danas okupirana.
Ali, naravno, vama to ne smeta. Evo intervju vašeg državnog sekretara od pre nekoliko dana u jednim dnevnim novinama pa, između ostalog, s kim Srbija najbolje sarađuje u regionu kad je u pitanju odbrana, kaže: "Najbolje odnose u ovoj oblasti u regionu imamo sa BiH, a potom i sa Makedonijom, Slovenijom, Crnom Gorom, Bugarskom, Rumunijom, Mađarskom".
Dakle, osim Rumunije, sve zemlje koje su nekada bile u zajedničkoj državi sa nama, jedva dočekale da priznaju Kosovo kao nezavisnu državu. Vi sa njima imate najbolju saradnju. Onda kaže vaš državni sekretar, do kraja aprila posetiće on Zagreb, gde će usaglasiti međudržavni sporazum u oblasti odbrane koji dva ministarstva treba da potpišu u prvoj polovini ove godine.
Gospodine Šutanovac, kakav međudržavni sporazum u oblasti odbrane može Srbija da potpiše sa Hrvatskom pored činjenice da je Republika Srpska Krajina okupirana od strane države Hrvatske?
I neverovatno je da vi ne priznajete takve činjenice, da niste svesni da to zaista jeste nešto što se desilo i nešto što je nažalost aktuelno. Kaže vaš državni sekretar – izvinjavam se što pominjem, ne mislim ni na kog lično, jednostavno pretpostavljam da državni sekretar, kao i vi, zastupate stavove Vlade kada su u pitanju poslovi odbrane, u tom smislu samo naglašavam ko to kaže – bilateralnu saradnju imamo sa više od 50 zemalja. Za poslednje dve godine smo potpisali 23 međudržavna ugovora, od toga u prošloj godini sa Velikom Britanijom, Španijom i Portugalom, saradnja sa oblasti odbrane sa SAD je najbolji deo ukupnih bilateralnih odnosa Srbije i SAD.
Hvalite se nečim što zaista nije za hvalu i ne želim da kažem onu narodnu poslovicu koja bi odlično opisala ovo čime se vi ovde hvalite. Kakvu saradnju u oblasti odbrane možemo i treba da imamo sa SAD? Šta je to što SAD nama daju, osim što tamo školujemo naše ljude, školujemo ih u kojekakvim obaveštajnim agencijama, zbog čega drugog bi oni išli, odnosno zbog čega bi Amerika prihvatala da idu tamo u njihove centre za obuku? Time se naravno hvali državni sekretar u ovom intervjuu.
Dalje kaže – u javnosti se često može čuti da je Srbija izvoznik bezbednosti. Pitanje je šta to znači? To znači da doprinosite bezbednosti van granice svoje zemlje, a uvoznik bezbednosti znači da druge države pomažu da održite bezbednost u sopstvenoj zemlji. U ovom trenutku mi jesmo izvoznik bezbednosti, što je poseban kuriozitet, s obzirom na činjenicu da na 15% naše zemlje deluje mirovna misija pod mandatom UN. Onda dalje kaže da u okviru UN naša vojska učestvuje u mirovnim misijama u Obali Slonovače, Kongu, Liberiji i Čadu.
Da li ste nekada pokušali, kada već jeste KiM nažalost privremeno okupirana teritorija i kada tamo postoje snage UN, da li ste nekada učinili nešto da u okviru tih UN bude vojska Srbije, pripadnici Vojske Srbije, da bar na taj način zaštitimo, koliko je moguće, svoj narod na teritoriji KiM.
Naravno, to vama ne pada na pamet zato što vi, bez namere da bilo koga uvredim, ne mislite svojom glavom nego ispunjavate naloge nekih kojima to nažalost jeste interes i koji su u DOS-u našli pogodnog saradnika za ispunjavanje svih interesa zapadnih sila na teritoriji Srbije, koja svakako strateški jeste interesantna, ali nažalost nema vlast koja bi mogla da ''iskoristi'' upravo taj strateški položaj. Zašto konačno ne uspostavite neke bliže kontakte sa Ruskom Federacijom? Kaže vaš državni sekretar da je to tek u planu.
Neko je ovde rekao da mi hoćemo da se zavadimo sa celim svetom. Nikada mi nismo izazivali svađu sa celim svetom, svađali su se sa nama, gospodo, oni koji su nas bombardovali, oni koji su ubijali srpsku decu, oni koji su rušili srpske gradove i sela.
Ako vi ovakav naš odnos prema njima nakon samo deset godina smatrate svađom, onda verujte nije problem u nama, problem je u vama što ste vi spremni da tako brzo i tako olako zaboravite sva zla koja su se dešavala srpskom narodu.
Molimo vas, okrenite se u vođenju politike prijateljima Srbije i srpskog naroda, ima takvih u svetu, ali pokušajte njima da se približite. Pustite ove, nemojte da se svađate, niko vas ne tera da se svađate, ali nemojte ni da uspostavljate nikakve bliske odnose sa otvorenim neprijateljima Srbije i srpskog naroda. Hvala.

Gospodine ministre, izvolite.

Želim da reagujem samo na nekoliko stvari koje su rečene u nekoliko izlaganja. Pre svega, nikada nisam tražio niti učio svoju decu da zaborave našu prošlost. Izneo sam vam jedan deo moje lične intime i moje lične prošlosti.
S druge strane, kažete da se trudimo da ostanemo upamćeni kao zločinački i genocidni narod. Nikada to nigde nisam rekao i ponosan sam na svu svoju prošlost i sve naše stare koji su opravdavali kako poverenje građana Srbije i naroda Srbije, tako i širom sveta širili mir i prosperitet građana koji tamo žive.
Nažalost, vi pokušavate, odnosno trudite se da ostanemo upamćeni kao narod koji ima nizak stepen inteligencije i kratko pamćenje. Podsetiću vas, vojska Srbije je napustila KiM u skladu sa Kumanovskim sporazumom koji je potpisan 99. godine. U skladu sa tim sporazumom hiljadu pripadnika bezbednosnih snaga, nije definisano da li vojske ili policije, bi mogli da se vrate na KiM, šta da rade? Da obezbeđuju granicu između Albanije i Kosova, odnosno Srbije, da čiste minska polja i u isto vreme da čuvaju srpske crkve i svetinje.
Ne znam ko je potpisao, odnosno ko je dao nalog da se tako nešto potpiše i čija je ideja da šaljemo sada mlade ljude iz Srbije da čiste minska polja po Kosovu ili da budu u okruženju na Prokletijama, gde je veliki deo srpske mladeži koji je tamo bio u vojsci izginuo? I danas da pitate i taktički i strateški zbog čega, teško da bi znali da vam kažu oni koji su to učinili.
Glavna osnova svih ovih dokumenata koje smo mi potpisali je sporazum, jedna reč koja je možda i najbitnija u svemu ovome o čemu danas raspravljamo, reč koja je vama strana, reč koja omogućava da se ljudi razumeju. Znači, sporazum, želimo da se sporazumemo. Teško je analizirati ko je sve u srpskoj istoriji ratovao sa Srbijom, zbog čega, na koji način, ali teško da ćemo i naći veliki broj zemalja u okruženju sa kojima nismo ratovali u prošlosti.
Molim vas još jednom, nije mi problem, jer ovo nije moj lični interes, ovo je interes i vaš, da sagledate budućnost, da vidite na koji način možemo mi kao zemlja da se krećemo u budućnosti i na koji način možemo da planiramo ono što je trenutno najveći patriotizam, a to je da uposlimo građane Srbije.
Postavlja se pitanje šta su nama ove zemlje dale? Pitam se, a zašto bi nama bilo ko šta dao i zašto smo došli u situaciju da nama neko nešto da? Zašto smo od one zemlje koja je pre 90-tih godina bila normalno uređena došli u situaciju da budemo porušeni i izbačeni iz UN?
Ali, nije problem ni u tome, možemo da kažemo ko je nama toliko dao. U ovom sporazumu je veliki broj zemalja EU koja je od 2000. godine do današnjeg dana dala oko 2,7 milijardi evra donacije Srbiji, Amerika je dala 500 miliona, a mala Norveška, koja se pominje isto u ovim sporazumima za koje imate zamerku, dala je oko 50 miliona evra, da ne kažem o tome da ima najveću pojedinačnu investiciju u Srbiji. Te zemlje hoće sa nama da sarađuju, te zemlje se sa nama ne slažu po pitanju KiM, statusa KiM, ali žele s nama da sarađuju.
Kada govorite o Sloveniji, treba da pogledate koliko ljudi radi u Gorenju u Valjevu. Da li treba da izbacimo i Gorenje iz Srbije i da kažemo – ljudi, vi od danas nemate posao, ali ćete biti ponosni i prkosni zato što vas mi vodimo.
Koliko ljudi je 90-tih godina gladovalo i na koji način i koliki su redovi bili? Danas je Srbija zemlja iz koje može slobodno da se putuje, zemlja u kojoj slobodno može da se dođe. Mi smo doskoro imali vize za sve zemlje EU, i ne samo za zemlje EU, već i za zemlje tradicionalno prijateljski nastrojene Srbiji, pa su te vize poslednje pale. Danas je Srbija nešto što očigledno vama smeta, jer danas komunikacija s ljudima u zemlji i inostranstvu je toliko ubrzana da to što vi pričate to pripada ne prošlom veku, nego pretprošlom veku.
Nažalost, ako malo analizirate prošlost videćete da su lideri i bivše Srbije, i kasnije Jugoslavije imali viziju, da je potpisan 1954. godine sporazum sa Turskom i Grčkom, jedan savez.
Naša je želja da omogućimo srpskoj mladeži da ne mora da služi vojni rok ukoliko ne želi, da država Srbija ima jaku i moćnu vojsku u odnosu svoju veličinu i u odnosu na svoje finansijske mogućnosti, ali i da učestvujemo u obezbeđivanju bezbednosti van granica naše zemlje, kao što je to činjeno i dugi niz godina u prošlosti.
Jeste, postajemo izvoznik bezbednosti i ponosni smo zbog toga, i želim da znate da niko nije poslat silom. Naprotiv, postoji sada već velika lista, da kažem, čekanja onih koji su se dobrovoljno prijavili da učestvuju u mirovnim operacijama van granica naše zemlje, sa potpunim ubeđenjem da na taj način štitimo interese svih građana naše zemlje.
Ako mislite da će biti dovoljno time što bi glavu zakopali u pesak, da prođu izazovi, rizici i pretnje savremenog sveta mimo nas i da nas ne zakače, varate se grdno. Pogledajte samo šta se desilo u Moskvi pre nekoliko dana, šta se desilo u Španiji, u Velikoj Britaniji, u Americi?
Globalno gledano, bezbednosno je svet postao jedno globalno selo i ukoliko ne participirate sa svojim snagama i da kažem sa svojim mišićima i pameću u obezbeđivanju bezbednosti u tom selu, ukoliko ćete biti zaboravljeni na rubu, ne samo evropskih integracija, već na rubu ekonomski razvijenih zemalja.
Razumem da se danas ovde govori o patriotizmu iz 14. veka, razumem da je nekom opravdano i bolje rat nego pakt i bolje grob nego rob, ali, dame i gospodo, danas smo mi negacija tih poruka. Danas smo mi negacija poruke bolje grob nego rob, jer se naši nisu opredelili za taj isti grob.