Gospodin ministar je zapravo vrlo jasno i bez uvreda govorio o potrebi da Srbija bude ono što postaje, faktor stabilnosti na Balkanu, ali pošto se više vas javilo, samo će jedan dobiti reč iz SRS. Gospodin Aleksandar Martinović, ako nešto ipak nije jasno?

Dame i gospodo narodni poslanici, očigledna je namera i gospodina Šutanovca i DS da hipoteku za sve što se loše dešavalo u tim famoznim devedesetim godinama svali na leđa SRS, uprkos političkoj istorijskoj činjenici da je SRS učestvovala u Vladi Srbije u periodu od dve godine od 1998. do 2000. godine, kao što je sa druge strane istorijska i politička činjenica da je upravo DS imala ministre u Saveznoj vladi, recimo 1992. godine.
Da li možda vi iz DS snosite neku vrstu odgovornosti za ono što se loše dešavalo u tim devedesetim godinama?
Što se tiče ovoga što je rekao gospodin Šutanovac, zar ćemo da šaljemo srpske mladiće na Prokletije? Ali, vi ćete ih, gospodine Šutanovac, slati u Irak, u Avganistan, ko zna gde po belom svetu. Kažete – mladi ljudi su se dobrovoljno prijavili.
Kako znate da se možda neko mlad ne bi prijavio da ide, recimo, da brani srpski narod na KiM? Kako je moguće da mladi čekaju u redu ispred Ministarstva odbrane da idu u Čad, a da se baš nijedan ne bi našao da ide na KiM? Izvinite, mi u SRS u to ne verujemo.
Sledeća stvar koja je prosto neverovatna. Ispada da je ove zakone trebalo da brani Mlađan Dinkić, jer koliko shvatamo, sve ovo će da donese velike ekonomske koristi Srbiji. Izvinite, da li je ovo Ministarstvo odbrane, da li je u pitanju vojska, bezbednost ili će se ovde otvarati radna mesta, ljudi će moći da kupuju stanove, automobile, da školuju svoju decu, da se leče itd?
Kako je moguće da je jedini resurs Srbije za privlačenje investicije vojska i odbrana? Niste to obećavali 2008. godine kada je formirana ova vlada, nego radna mesta, mogućnost da se ljudi besplatno školuju zato što ste socijalno odgovorna vlada, mogućnost da se ljudi leče po nekim evropskim standardima, zato što ste socijalno odgovorna vlada, a danas u Srbiji onaj ko nema novca može da umre i državu Srbiju za to baš briga.
Konačno i poslednja stvar koja je ovde istaknuta, to je da sada ako se ne ratifikuju ovi sporazumi, onda ćemo se naći na meti terorista. Baš suprotno, gospodine Šutanovac. Ako međunarodni terorizam, pre svega islamski terorizam, prepozna u Srbiji saveznika SAD, Velike Britanije, Nemačke, zar vam se ne čini logičnim da ćemo tek onda doći na udar tih istih terorista, onih istih terorista, gospodine Šutanovac, koje su stvorile te iste SAD?
Znate li šta znači Al Kaida? Baza. Baza podataka. Znate li zašto baza podataka? Zato što je CIA tokom 80-ih godina poimenično znala svakog pripadnika islamskih snaga u Avganistanu…

Vreme. Zahvaljujem.
Izvolite, gospodine ministre.

Moram da kažem da suštinsko nerazumevanje ili pogrešno razumevanje rada Ministarstva odbrane i dovodi do jedne diskusije koja u načelu predstavlja sukob dva politička sveta ili dva sistema vrednosti.
Vojska, kako mi vidimo vojsku, jeste vojska koja treba da obavlja sve tri misije definisane zakonom, vojska koja treba da bude razvojni i pokretački kapacitet naše Republike i naše ekonomije. To što su danas vojska i Ministarstvo odbrane postali jedan od glavnih elemenata pokretanja naše ekonomije u centralnoj Srbiji, vezano za odbrambenu industriju i ne samo za odbrambenu industriju, to treba da bude pohvala za vojsku i za Ministarstvo odbrane. Ne može to da bude kritika.
Da se u ranijem periodu na taj način razmišljalo o kapacitetima vojske i o kapacitetima Ministarstva odbrane, siguran sam da bi se danas u Srbiji mnogo bolje živelo i kvalitetnije i da bismo imali mnogo više saveznika nego što imamo danas.
S druge strane, žao mi je što zatvarate oči pred terorizmom koji se desio i u Moskvi. Želimo najbolje i najtešnje veze sa Rusijom. Očekujemo u toku ove godine da gospodin Makarov, general, načelnik Generalštaba ruske vojske, poseti Srbiju i želja nam je da i s njima sarađujemo u nečemu što se zove globalna borba protiv terorizma.
Način na koji vi to govorite, vi zanemarujete žrtve koje su bile u Beslanu, zanemarujete žrtve koje su se desile u Moskvi, jer nije sve to što vi pričate samo proizvod politike SAD ili pogrešne politike Cije.
Žao mi što imate tako suženu svest i što takve stvari gledate na jedan crno-beli način. Stvar je mnogo kompleksnija. Ceo svet se danas okuplja u borbi protiv terorizma, a vi želite nas da izdvojite da budemo jedini koji u toj borbi neće učestvovati, zato što se nama može desiti da budemo zbog toga napadnuti. To je najveći apsurd koji je ikad iko izgovorio i ko pri tom predstavlja autoritet koji će meni da održi predavanje ovde kako to ne znam.

Nema više osnova za repliku.
Po Poslovniku, gospođa Vjerica Radeta.

Javljam se na osnovu člana 104, zato što mislim da sam trebalo da dobijem pravo na repliku, jer je posle mog izlaganja ministar rekao da imamo problem sa inteligencijom i da imamo kratko pamćenje, pa je u okviru toga pitao – šta je to nama neko dao i šta smo to očekivali od nekog? Misli na zemlje o kojima smo govorili, odnosno na neprijatelje srpskog naroda, na zapadne sile.
Gospodine ministre, naše pamćenje nije kratko. Odlično pamtimo i znamo da smo od zapadnih sila dobili kasetne bombe, obogaćeni uranijum, a zauzvrat uzeli su nam KiM. Zato mi sa takvim ne želimo ni vojnu, ni bilo koju drugu saradnju. Hvala.

Konstantin Samofalov ima reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine ministre, ovom prilikom bih se osvrnuo ne samo na sporazume koji se nalaze pred nama, već i na ukupnu aktivnost Ministarstva odbrane i upravo zbog onoga što je moj uvaženi kolega Krasić pomenuo, zbog toga što mladi ljudi u Srbiji treba da znaju šta to radi srpska vojska.
Vojska je u Srbiji uvek bila ponos ovog naroda. Moramo da uradimo sve da tako ostane i u budućim generacijama. Tu, pre svega, mislim na reformske procese koji su u sistemu odbrane odmakli veoma daleko.
Mi smo u Skupštini prošle godine prvi put u istoriji srpskog parlamentarizma usvojili strategije nacionalne bezbednosti i odbrane, niz bilateralnih sporazuma poput ovih o kojima danas raspravljamo, ali i veliki broj zakona u sistemu odbrane, i možda je najbolji pokazatelj ovog dobrog rada je činjenica da gotovo sva istraživanja javnog mnjenja danas govore da je vojska, uz crkvu, institucija kojoj se u ovom društvu ponovo najviše veruje.
Lepo je pomenuti primer da danas imamo povećano interesovanje mladića i devojaka za vojnu akademiju, vojnu gimnaziju. To je važno zbog toga što ozbiljan oficirski i podoficirski kadar garantuje kvalitetno ispunjavanje obaveza u okviru sistema odbrane i to je stub svake države.
Meni je lično to veoma drago, zato što potvrđuje da mladi danas mnogo više nego u nekoj prošlosti, ne tako dalekoj, veruju vojsci. Posebno je lepo čuti da se sve veći broj devojaka prijavljuje upravo za ove institucije.
Želeo bih da u svoje ime i verovatno u ime većine članova skupštinskog Odbora za odbranu i bezbednost, koji su imali priliku da u toku protekle godine prisustvuju vojnim vežbama, recimo, na Pešteru, na aeromitingu u Batajnicu, i u nizu drugih aktivnosti, kao što je, recimo, otvaranje baze Jug na jugu centralne Srbije, koja je verovatno najveća i najmodernija u ovom regionu.
Moram lično da posvedočim da je danas radnja između skupštinskog odbora i Ministarstva odbrane i ostalih delova ovog sistema neuporedivo bolja. To je posebno važno zbog toga što mi kao poslanici koji predstavljamo građane u Skupštini Srbije imamo obavezu da vršimo kontrolnu funkciju, da sprovodimo civilnu kontrolu nad radom sektora bezbednosti. To je važno, pre svega, za građane koji su nas ovde izabrali.
Što se tiče sporazuma koji se danas nalaze pred nama, u pitanju su ugovori koji su potpisani sa širokom lepezom država i to potvrđuje punu posvećenost Srbije ispunjavanju obaveza koje su definisane i u strategijama nacionalne bezbednosti i odbrane koje smo prošle godine usvoji.
Pre svega, tu mislim na nedvosmisleno iskazano opredeljenje naše zemlje da da doprinos globalnoj stabilnosti i bezbednosti, kako kroz učešće u velikim nacionalnim operacijama, o kojima se ovde dosta govorilo, tako i kroz koordiniranu borbu protiv savremenih izazova rizika i pretnji bezbednosti koji ugrožavaju čitavu međunarodnu zajednicu.
Ovi sporazumi upravo za predmet imaju saradnju u učešću u multinacionalnim operacijama, upravljanje krizama u slučaju prirodnih ili tehnoloških katastrofa, kontroli naoružanja i razoružanja. Ključna reč ovde jeste saradnja i to se najbolje vidi na primeru nedavno potpisanog sporazuma između Rusije i Amerike u Pragu o smanjenju nuklearnog naoružanja, ili, recimo, na primer, ove nedelje održanog samita o nuklearnoj bezbednosti u Vašingtonu, koji je okupio preko 40 lidera svetskih zemalja.
Ako države poput Rusije i Amerike, koje su u hladnom ratu bile najveći mogući rivali, danas nalaze zajednički jezik da razgovaraju o najvećim pretnjama bezbednosti, zašto i Srbija ne bi mogla sa svojim susedima i drugim partnerima o istim ovim temama da razgovara?
Moram da pomenem i ono sa čime se suočava veliki broj zemalja u Evropi, samim tim i Srbija, a to je da smo zbog ekonomske krize suočeni sa velikim opterećenjem vojnih budžeta. Danas u Srbiji imamo i neke prioritete, kao što je najavljena profesionalizacija Vojske.
Zbog svega toga nije moguće realizovati veliki broj investicija. Zato je važno da države između sebe udružuju svoje kapacitete. Upravo u EU postoji veliki broj zemalja koje ulažu u resurse i zajedno, sa zajedničkim sredstvima rade na novim vojnim tehnologijama, čak zajednički kupuju naoružanje.
To su primeri dobre saradnje i mislim da i mi u Srbiji, i u ovom regionu koji pretenduje da se u budućnosti priključi EU, treba da pokažemo spremnost na ovakav nivo saradnje.
Gledajući samo sa kojim zemljama ćemo ratifikovati ove sporazume, sasvim je jasno da Srbija želi da ostvaruje saradnju sa što većim brojem zemalja, na taj način podižemo i međunarodni ugled naše zemlje. Tu su neke od najuticajnijih članica EU, poput Velike Britanije i Nemačke. Tu je, recimo, i jedna Španija.
Sada čujem od kolega iz SRS koji kažu da ne valja Španija, ona je u NATO-u. Onda kažu, Španija je super zato što nije priznala Kosovo. Oslanjamo se na to što je Španija jedna od pet zemalja u EU koje svojom spoljnom politikom doprinose našoj politici očuvanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta na Kosovu. Moje pitanje je – da li Španija valja ili ne valja? To mi zaista nije jasno.
Tu su zemlje iz regiona – Makedonija, Bugarska, Slovenija koja je naš de fakto sused. Regionalna saradnja je veoma važna u oblasti bezbednosti, upravo zbog toga što su savremeni izazovi sa kojima se suočava čitav svet, kao što su terorizam, organizovani kriminal, ilegalne migracije, širenje oružja za masovno uništenje, sajber kriminal, klimatske promene globalnog karaktera, ne može ni jedna država sama da se izbori sa njima.
Ukoliko ne posmatramo ovo pitanje isključivo iz ugla odbrane, nego u širem kontekstu bezbednosti, najbolji primer za to je situacija koju danas imamo u Srbiji.
Srbija danas vodi, verovatno, najžešću borbu protiv organizovanog kriminala koji je ikada vodila. Na skupštinskom Odboru za odbranu i bezbednost smo imali priliku da slušamo i direktora Bije, koji nam je govorio o tome da nekih 80% heroina koji, recimo, ide iz Avganistana za Zapadnu Evropu, upravo se kreće balkanskom rutom.
Tu su u lancu i Turska, Bugarska, Makedonija, Srbija, Hrvatska, Slovenija, sve do Zapadne Evrope. Zaista je teško zamisliti, ukoliko u ovom lancu ne postoji saradnja, da se možemo tome uspešno suprotstaviti. Srbija saradnjom sa tim državama pokazuje odgovornost ne samo prema sebi i svojim građanima, već pokazuje i solidarnost sa svojim susedima i drugim državama. Isto takvu solidarnost može da očekuje i od njih za rešavanje naših problema.
Tu je Norveška, koja je tradicionalni prijatelj Srbije i sa kojom učestvujemo u toj misiji u Čadu, sa našim lekarima u norveškom kontingentu. Veoma je važno da Srbija nastavi dobru tradiciju koju je i nekadašnja Jugoslavija imala, koja je bila jedan od najvećih kontributora globalne bezbednosti upravo u tim mirovnim misijama, kada ste možda vi bili mojih godina. JNA je na Sinaju 50-ih i 60-ih godina imala 15.000 vojnika i bila je najveći nacionalni kontigent od svih. Ovo je samo uspešno nastavljanje jedne dobre tradicije srpske vojske.
Posebno želim da istaknem očigledno ponovno uspostavljanje tradicionalno dobre saradnje sa zemljama Bliskog Istoka, Afrike i Azije, pre svega u oblasti vojno-ekonomske saradnje. U pitanju je namenska industrija i upravo je namenske industrije u prošloj godini bila najveći izvoznik srpske privrede sa realizovanim ugovorima od 300 miliona dolara, novim potpisanim u vrednosti od oko, nemojte mi zameriti ako malo grešim, pola milijarde dolara. Imali smo i posetu državne delegacije nedavno Alžiru i tu se najavljuju ozbiljni poslovi. Upravo sporazum sa Irakom koji ćemo ratifikovati apostrofira ovu ekonomsku saradnju i uvoz i izvoz ove vojne opreme.
Ubeđen sam da ćemo zbog toga i u budućnosti ratifikovati sve veći broj ovih međunarodnih ugovora, jer na taj način smo u prilici da uzimamo najbolja iskustva od svojih partnera, samim tim podižemo i sposobnosti naše vojske. Ne samo to, onda i izvozimo svoja znanja i iskustva. Tada zaista postajemo ono što se ovde nazvalo izvoznikom bezbednosti.
Kada ste izvoznik bezbednosti imate kudikamo bolju poziciju u odnosima sa vašim partnerima, a upravo partnerski odnosi koje ostvarujete, učešćem u Partnerstvu za mir, potpisivanjem ovakvih bilateralnih sporazuma ili učešćem u mirovnim misijama, a u našem slučaju UN, jačamo sopstvenu međunarodnu poziciju, samim tim možemo da očekujemo i od drugih da nam pomognu u rešavanju naših problema.
Govoreći o onome šta sve Srbija može da izveze, treba da budemo posebno ponosni na ono što se dešava na VMA. Tamo je trenutno na školovanju prva generacija mladih ljudi na medicinskom fakultetu VMA. Srbija je na taj način postala jedna od retkih zemalja koja školuje lekare koji istovremeno postaju i oficiri. To je nešto što je dragocen resurs, što druge zemlje nemaju i Srbija to i te kako može da iskoristi.
Prema tome, zbog svega navedenog, zaista pozdravljam ovu raspravu koju vodimo o ovakvim sporazumima. Ubeđen sam da njima podižemo međunarodni ugled naše zemlje. Baš zbog toga, ne mogu da se složim sa kolegom Krasićem, uvažavamo maksimalno prošlost, ali još više uvažavamo budućnost i imamo odgovornost prema budućim generacijama. Zbog toga ću dati u danu za glasanje svoj glas ovim predlozima.

Javili su se gospodin Krasić i Todorović. Povod? Nema osnova za repliku. Ne, ovo je rasprava. Iznošenje stavova. Ne.
(Dragan Todorović, sa mesta: Nemojte molim vas, pominjao je SRS.)
Narodni poslanik Aleksandar Martinović ima reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista ne razumem, gospođo predsednice, čemu ovakva nervoza u vođenju sednice i čemu ovakvo gaženje Poslanika.
Mali je spisak narodnih poslanika danas za diskusiju. Završićete ovu diskusiju na vreme, ako imate neke rokove i ako imate nekih drugih privatnih ili profesionalnih obaveza. Nemojte na taj način, tako brutalno da uskraćujete pravo narodnim poslanicima bilo koje poslaničke grupe, pa i poslaničke grupe SRS, da dobiju pravo na repliku.
Meni je žao što je gospodin Šutanovac izašao iz sale. Njega sam hteo da pozovem da ova rasprava ako je ikako moguće bude civilizovana i da bude smirena.
Ne znam šta mu znače te aluzije da je meni ili bilo kome drugom iz SRS sužena svest. Ne znam šta mu to znači da ja sad njemu ili bilo ko drugi iz naše poslaničke grupe hoćemo da držimo predavanja, nećemo. Niko od nas, pa ni ja, nismo još počeli da držimo predavanja na kursevima u Garmiš Partenkirhenu, koji je završio gospodin Dragan Šutanovac, nisu nas tamo zvali. On sluša predavanja nekih drugih.
Pre nego što iznesem određene stavove SRS vezane za ovu tačku dnevnog reda dužan sam da, pošto mi niste dali pravo na repliku, dam kratko objašnjenje, odnosno pojašnjenje onoga što gospodin Šutanovac očigledno nije dobro razumeo.
Nema nikakve sumnje, dame i gospodo narodni poslanici i građani Srbije, da SRS, a verujem i Republika Srbija, pruža punu podršku Ruskoj Federaciji u borbi protiv terorističkih grupa koje ugrožavaju bezbednost ruske države i ruskih građana. Podržavamo politiku i Vladimira Putina, i Medvedeva i nadležnih ruskih ministarstava, i ruske vojske i ruske policije u borbi protiv terorizma. Samo hoću da skrenem pažnju gospodinu Šutanovcu, odnosno gospodi iz Ministarstva odbrane, da njihovi zapadni prijatelji, za te koji su postavili bombe u Beslanu, u Moskvi, ne kažu da su teroristi, nego da su borci za ljudska prava i slobode. U tome se mi ne slažemo.
Mi se ne slažemo oko fundamentalnog pitanja – da li je terorizam svuda u svetu terorizam ili je terorizam samo ako nas pogađa, a ako pogađa nekog drugog, onda to više nije terorizam, onda je to borba za ljudska prava i slobode? Mi se oko toga ne slažemo.
Kao što je terorizam u Iraku, tako je terorizam i u Rusiji, ali bogami je tako terorizam i na Kosovu i Metohiji. Ne mogu oni koji su postavili bombe u Moskvi ili Beslanu da budu proglašavani borcima za ljudska prava i slobode, neshvaćenim, napaćenim dušama, koje mrska ruska država ne razume.
Ne mogu Hašim Tači, Haradinaj i drugi zlikovci na Kosovu i Metohiji da budu uvaženi partneri SAD, NATO-a i EU, ali kada pogine neki američki vojnik ili engleski vojnik, onda je to terorizam. To nije ozbiljan odnos prema ovoj pojavi, to je, gospodo, licemerstvo, a SRS se bori protiv licemerstva i kada je u pitanju terorizam.
Dalje, ovde je gospodin Šutanovac patetično govorio o našoj deci i ispada da je jedini čovek u Srbiji koji ima decu Dragan Šutanovac. Ko god kaže da je protiv NATO pakta, on je protiv svoje sopstvene dece. Izvinite, to nije tačno. I gospodin Dragan Todorović, i gospodin Zoran Krasić, i gospodin Dragan Stevanović i ja i mnogi drugi takođe imaju decu, i uopšte ne mislim da loše mislim svojoj sopstvenoj deci ili vašoj deci ili bilo čijoj deci ako kažem da Srbija nikada ne sme da sarađuje sa NATO paktom, da uđe u NATO pakt, a ovo što vi danas radite jeste uvođenje Srbije u predvorje NATO pakta.
Na jedan vrlo bezobrazan način ste stavili namerno sporazum o saradnji sa jednom državom koja nije priznala nezavisnost Kosova i Metohije, to je Španija, a sve druge su je priznale, i ne samo da su je priznale, nego su prednjačile u bombardovanju SRJ i u pozivanju drugih država da priznaju nezavisnost Kosova i Metohije, da se mi srpski radikali, primitivni, glupi, antievropski orijentisani, ne setimo šta vi u stvari hoćete, pa da onda kažete, kao što je rekao uvaženi gospodin Samofalov – evo, ovi radikali napadaju tu ove sporazume, a eto, Španija nije priznala nezavisnost Kosova i Metohije. Nije, naravno, zbog svojih interesa jer ima iste probleme u svojoj rođenoj kući.
Da li vi mislite, gospodo koji ćete glasati za ove sporazume, da Portugal, da Španija, da Slovenija, vode potpuno samostalno svoju politiku odbrane u pogledu vojske i odbrane, da su potpuno suverene i da sada samo od njih zavisi šta će biti u ovom segmentu? Naravno da to nije tačno.
Javna je tajna, to zna svako ko se malo razume u vojna pitanja, da oficir bilo koje od ovih država, narednik bilo koje od ovih država, vojnik bilo koje od ovih država ne sme da ode u toalet, a da se prethodno ne konsultuje sa američkim oficirom koji je stacioniran u određenoj bazi ili u određenoj jedinici.
Sada vi nama hoćete da kažete da ovo nema nikakve veze sa NATO paktom, ovo ima isključivo veze sa Evropskom unijom. Nije tačno. Ovo je uvođenje Srbije u predvorje NATO pakta, a tako piše, gospodo, i u Predlogu zakona o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske, jer u preambuli ovog memoranduma piše da se, između ostalog, on potpisuje u cilju unapređenja bližih bilateralnih odnosa u održavanju evropskih i evroatlantskih vrednosti i standarda.
Dakle, vi ste ovde kao kukavičje jaje podmetnuli pojam Evropske unije i ispada da sada mi ovo sve treba da ratifikujemo zbog Evropske unije i da je sada ovde plebiscitarno pitanje - ako ste za ove sporazume, onda ste za Evropsku uniju, a ako ste protiv ovih sporazuma, onda ste protiv Evropske unije.
Ovo nema veze sa Evropskom unijom, ovo ima veze sa NATO paktom, a SRS je protiv toga da se Srbija direktno ili indirektno uvlači u taj agresivni vojni savez, koji je izazvao i rat u Iraku, i rat u Avganistanu, koji je pokušao da nam otme, i danas to pokušava, Kosovo i Metohiju, koji je bombardovao SRJ i koji sada samo čeka izglednu priliku da napadne neku novu državu u svetu.
Sada se ovde postavlja elementarno pitanje – kakav je interes Srbije da učestvuje za nečije tuđe interese u ratovima koji se vode na raznim meridijanima sveta, a koje su započele SAD. Ovde nam se spočitava, kaže, kako vi možete da budete protiv ovih sporazuma, pa znate, putevi droge itd.
Gospodo iz Demokratske stranke, odakle kreću ti putevi droge? Iz Avganistana? Ko je okupirao Avganistan? NATO pakt. Je l' mislite da Amerikanci ne znaju ništa o proizvodnji i trgovini narkoticima u Avganistanu? Mislite da su potpuno čisti? Mislite da je to sve sami šverc i nelegalna trgovina? Nije. Oni ga proizvode, oni ga prodaju i Amerikanci od svega toga ostvaruju ogroman ekonomski i finansijski interes. Druga je stvar da li vi to želite da priznate ili ne želi te da priznate.
Vi se uporno namećete da budete nekome prijatelj, a on vas ne želi. Ima jedna sjajna rečenica u knjizi "Diplomatija" Henrija Kisindžera: "Biti američki neprijatelj, to je opasno, ali biti američki prijatelj, to je kobno". Vodite računa o tome.
Veliki američki prijatelji bili su, recimo, i general Norijega. Je l' znate kakva mu je sudbina? Veliki američki prijatelj bio je i Sadam Husein, obesili su ga. Veliki američki prijatelj bio je i Milo Đukanović, dani su mu odbrojani na političkoj sceni, pitanje je kakva će mu biti sudbina, da li će biti strpan iza rešetaka ili će jednostavno da napusti sve političke funkcije. U svakom slučaju, nemojte mnogo da se hvalite time što ste američki prijatelj, zabrinuo bih se da sam na vašem mestu.
Gospodin Šutanovac je ovde govorio, a nisam imao prilike da mu odgovorim, jer ovde predsednik Skupštine izgleda služi da štiti ministra od poslanika, što nije njegova funkcija. Dakle, gospodin Šutanovac je nama iz SRS spočitavao – eto, nećete da glasate za ratifikaciju ovih sporazuma, znači, vi podržavate one koji su u Rusiji izveli terorističke napade. Nije tačno.
Naravno da ih ne podržavamo i naravno da podržavamo borbu Rusije protiv terorista. Ali, licemerno je da vi tražite od srpskih mladića da učestvuju u vojnim ili, kako vi kažete, mirovnim operacijama bilo gde u svetu, a mi imamo terorizam u našoj rođenoj kući.
Sada se postavlja pitanje – kako ćete da opravdate činjenicu da ćete zarad američkih ili britanskih interesa da šaljete srpske mladiće da ginu ko zna gde po belom svetu, a srpska vojska i policija se do dan-danas u tom kontigentu od 1.000 ljudi, na šta inače ima pravo po aneksima na Rezoluciju 1244 iz juna meseca 1999. godine, još nije vratila. Gde to ima u svetu da se jedna država bori protiv međunarodnog terorizma svuda, samo ne u svojoj rođenoj kući? Tu zaista nema nikakve logike.
Valjda najpre treba da isteramo teroriste iz Srbije. Valjda najpre Vojska Srbije i pripadnici MUP Srbije treba da se vrate na Kosovo i Metohiju, da Srbija bude bezbedna od terorista. Ona to u ovom trenutku nije.
Ali, ne od terorista samo iz Iraka i Avganistana, nego od šiptarskih terorista sa Kosova i Metohije. Kada očistimo Srbiju od terorista, onda ćemo da pitamo jednu po jednu državu u svetu da li im treba naša pomoć u borbi protiv njihovih problema sa terorizmom. Ovako ovo je potpuno suludo.
Vi ćete da navodno branite Ameriku od terorizma, Rusiju od terorizma, Irak od terorizma, ali nećete da branite svoje građane jer ne smete, zato što vam to ne daju isti oni sa kojima potpisujete ove sporazume.
Kažite građanima Srbije koja to svetska sila se protivi tome da se do kraja sprovede Rezolucija 1244, zajedno sa svim aneksima. Da li to Rusija brani? Da li to Kina brani? Da li Indija brani? Brane li arapske zemlje? Južnoameričke države? Ko brani? Brane SAD i Velika Britanija, a sada nam ovde spočitavate da ko ne glasa za ratifikaciju sporazuma sa njima taj ne misli na svoju decu, taj ima suženu svest, taj je ovakav ili onakav.
Ne mislite vi na građane Srbije i na decu koja tek treba da se rode i koja stasavaju u Srbiji. To je problem ove države.
Pošto je gospodin Šutanovac rekao da mi iz SRS ništa ne razumemo i da nam je sužena svest, i da ništa nije čuo loše o predlozima zakona koji su na dnevnom redu, moram to da demantujem time što ću da kažem nekoliko rečenica o većini ovih sporazuma.
Gospodin Dragan Todorović je naveo jednu besmislicu koja je sadržana u Sporazumu sa Vladom Republike Irak o tome da je navodno Sporazum zasnovan na principima suvereniteta, jednakosti i uzajamnog poštovanja, poverenja i priznavanja interesa, a mala deca u Srbiji znaju da Irak nije nikakva suverena država i nama je žao što je to tako, ali to nije zbog krivice SRS ili Srbije, nego zbog krivice SAD.
Irak je danas, gospodo, puka okupirana teritorija i svaka priča o tome da irački narod ima slobodnu vladu, ima parlament, ima ne znam šta, jednostavno nije tačno. Irak je pod vojnom okupacijom SAD. Kao što, nažalost, Srbija sve više postaje država koja gubi svoj suverenitet, tako je država Irak izgubila svoj suverenitet 2003. godine.
Kada je reč o Sporazumu sa Velikom Britanijom, pošto je gospodin Šutanovac rekao da je on ne samo ministar odbrane, nego i ministar za investicije, za otvaranje radnih mesta, podizanje srpske privrede itd, mislim da je on od danas ministar i za sport zato što se u članu 4. Sporazuma sa Velikom Britanijom, između ostalog, kaže da će države učesnice ovog sporazuma ostvarivati saradnju u oblasti društvenih, sportskih i kulturnih aktivnosti.
Ako mi objasnite kakva je veza Ministarstva odbrane i ministra odbrane, gospodina Dragana Šutanovca, sa društvenim, sportskim ili kulturnim aktivnostima koje ćemo navodno mi da uspostavljamo sa bilo kojim državama u svetu, evo, voleo bih da mi objasnite kakva je veza. Naravno da ne postoji nikakva veza i naravno da je sve ovo šarena laža da se prikrije suštinska stvar, da vi Srbiju na mala vrata uvlačite u NATO pakt, a to ćemo da pokažemo i na primerima drugih ugovora.
Na primer, kada je u pitanju Slovenija, u članu 3. Sporazuma između Vlade Srbije i Vlade Slovenije pazite šta piše: "Saradnja će se ostvarivati, između ostalog, u oblasti vojne istorije". Svako ko malo poznaje političku istoriju na Balkanu zna da Slovenija nikada nije imala vojsku do 1991. godine.
Zanima me kako ćete da sarađujete sa jednom državom koja do 1991. godine nije imala vojsku, pa samim tim nije mogla ni da ima ni vojnu istoriju. Dakle, Slovenija nije postojala kao država do 1991. godine, a sada ćemo mi sa njima da uspostavljamo saradnju u oblasti vojne istorije. Srbija je, naravno, imala vojnu istoriju, ali je Slovenija nije imala. To znači da je ovaj sporazum sa Slovenijom potpuno besmislen.
Sporazum sa Vladom Republike Nemačke. Nemci su inače naši veliki prijatelji. Godine 1999. su ronili suze zato što nas NATO pakt bombarduje, a takođe nisu priznali nezavisnost Kosova i Metohije.
Zamislite, u članu 2. ovog sporazuma sa Nemačkom kaže da ćemo sarađivati u integraciji oružanih snaga u slobodno demokratsko društvo. Objasnite mi šta ovo znači? Mi ćemo da sarađujemo sa Nemcima u tome kako da se vojska integriše u slobodno demokratsko društvo.
Ovde smo na terenu čistog nepoznavanja vojne nauke, kaže – sarađivaćemo sa Nemcima u oblasti unutrašnjeg rukovođenja oružanim snagama (moral).
Neko sam ko je služio vojsku, čak sam i neki potporučnik. Ako mi objasnite da je moral u vojsci bilo gde unutrašnje rukovođen oružanim snagama, evo, biću vam zahvalan, ali to naravno nije tačno. To znači da su svi ovi sporazumi, da ne čitam dalje ove besmislice, gospodo iz Vlade i vi gospodo koji ćete za ovo glasati, šarena laža, da se Vlasi ne dosete da je smisao svih gluposti o saradnji sa nekim ko nema vojnu istoriju ili igraćemo fudbal sa Englezima itd, da je sve to maska da se prikrije osnovna činjenica.
Znate da su građani Srbije u većini protiv NATO pakta i ne smete javno da kažete da ste za NATO pakt, ali ćete mic po mic da uvodite Srbiju u predvorje ove agresivne vojne organizacije, sa krajnjem ciljem da po belom svetu ginu za američke i engleske interese ne američka i engleska deca, nego srpska deca.
Ako vam je zaista stalo do interesa srpske dece, vi nećete glasati za ratifikaciju ovih sporazuma, kao što neće glasati ni SRS.