Narodni poslanik Milan Knežević, pravo na repliku.

Samo bih, pošto sam pomenut, mislim da se delom mi razumemo ili se ne razumemo. Mi, apsolutno, kao pušači želimo vas da zaštitimo od duvanskog dima. Naše diskusije i naši amandmani se odnose baš na to, što bi vama odgovaralo da mi budemo odvojeni, da imamo svoj prostor i vi nećete biti ugroženi. Apsolutno ne želimo da ugrožavamo vas.
Kada sam pomenuo restriktivan i rigidan zakon za pušenje, ilustrujemo primere, gde će, da li su dvorišni prostori ili ove druge situacije koje stvaraju uslove teške kontrole i spontanog kršenja, a ne svesnog. Ukazujemo na neke manjkavosti koje zakonski neće moći da se regulišu u smislu kontrole pušenja.
A, što se tiče svesnosti, pričali smo u načelu, apsolutno mislim da i naša deca, ne kažem da ne treba i dalje delovati u smislu edukacije, znaju štetnost duvanskog dima i komplikacije. Pričali smo o tome i da ne pričam više. Tako da, i prevencija iz samog zakona, ali i 40-godišnja edukacija, koju ste pomenuli, nije dovoljna, iako se zna.
I u obrazloženju samog zakona navedeno je, to je veoma interesantno, ako se ponavlja da je pala stopa pušenja u tim razvijenim zemljama, kao što su Amerika i Engleska, gde borba protiv pušača ima rang borbe kao protiv mnogo težih kriminalnih radnji, do tog stepena: ''Kod dece su ti podaci alarmantniji. U mnogim evropskim državama 80-90% učenika od 13 do 15 godina navodi da se u kućama pred njima puši.''
Na šta ukazuje taj podatak? Da li mi treba da razmišljamo? Ovamo kažu – imaju 20%. Ova deca ne lažu.
Da li možda i na Zapadu, proveo sam godinu dana u Americi, statistički malo lažiraju neke podatke. Hoću da kažem da oni imaju višedecenijsku prosvećenost o štetnosti duvana, a dovode do pogubnih posledica kod svoje dece (evo, od 80-90%, a to je ono što je dato u obrazloženju zakona. Nije trebalo da ulazimo na sajt). Da ne diskutujemo sada o tome, hoćemo samo da ilustrujemo.
Svesni ste i vi da je to kompleksan problem, da je to problem koji nije lako prevazići, da je to problem gde moramo imati uzajamnu toleranciju, da vi budite zaštićeni, a i da se nama da mogućnost. Završavam, nastaviću kasnije. (Aplauz)

Tri minuta. Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović. Da li neko želi reč? (Da)
Narodna poslanica Gordana Paunović-Milosavljević.

Moj uvaženi kolega Aleksandar Martinović podneo je u ime Poslaničke grupe SRS amandman na član 3. Član 3. se odnosi na zabranu pušenja na zatvorenom, radnom i javnom prostoru.
Amandman glasi, u članu 3. stav 5. dodaje se alineja 15. koja glasi – ''zanatske radnje (krojači, frizeri, obućari, kozmetičari i slično)''
Obrazloženje koje je dao kaže da se amandmanom upotpunjuje Predlog zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu.
Potpuno je besmisleno obrazloženje Vlade za odbijanje amandmana, u kome se, između ostalog, navodi: ''Imajući u vidu karakter zanatskih radnji koje su amandmanom predložene (krojači, frizeri, obućari, kozmetičari i slično) može se osnovano zaključiti'' (potenciram posebno ''osnovano zaključiti") ''da takve zanatske radnje neće biti u mogućnosti da obezbede poseban prostor namenjen isključivo za pušenje, odnosno prostor u kojem se ne sme obavljati delatnost poslodavca, pa će iz tog razloga u tim zanatskim radnjama pušenje biti zabranjeno u skladu sa članom 3. stav 1. Predloga zakona.''
Ovde je na delu problem nedoslednosti, s obzirom na to da se i dalje omogućava pušenje u javnim prostorijama. Htela bih da kažem da su ovako diskriminisani, još više ugroženi, zanatski radnici, koji inače rade u jako nepovoljnim uslovima, posebno frizeri, obućari, kozmetičari i koji su svakodnevno izloženi raznim faktorima rizika koji im ugrožavaju zdravlje. To su razne vrste isparenja u obliku lepkova, kiselina, ulja i drugih hemijskih sredstva koje oni koriste u svom radu. Ta sredstva, na neki način, ugrožavaju život, pa mnogi ljudi iz ovih delatnosti odlaze prevremeno u penziju, jer imaju razne vrste profesionalnih oboljenja.
Zato sada molim i predstavnika Vlade, gospodina ministra Bradića, da u saglasnosti sa predstavnicima Ministarstva zdravlja dobro razmotri ovaj zakon, jer na ovaj način, u ovim prostorijama, sigurno može da se omogući da se ne puši. Zbog čega su one diskriminisane u odnosu na ove druge prostorije u kojima se pušenje striktno zabranjuje.
Mislim da ne treba diskriminisati ljude koji su već na jedan način ugroženi, čije zdravstveno stanje u uslovima rada može da bude pogoršano i da bude oslabljeno. Zbog toga, molim da ovo razmotrite i da ovaj amandman, ukoliko postoji mogućnost, usvojite. Hvala. (Aplauz)

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je tri minuta i 15 sekundi.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na osnovu člana 142. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine Odbor za zdravlje i porodicu je podneo amandman na član 3. Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Da) Reč ima ministar Nebojša Bradić.

Ovaj amandman je tehničke prirode i on se prihvata. Znači, u članu 3. stav 6. reči – članom 6. st. 3-9. zamenjuju se rečima – članom 6. st. 3-7, radi jezičko-pravnog usklađivanja.

Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Simo Vuković.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu prihvatili su ovaj amandman. Da li neko želi reč? (Da) Narodni poslanik Paja Momčilov.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo jednog amandmana koji moram da prokomentarišem. Naime, vidite sada smo ovde vodili raspravu o podizanju javne svesti da je potrebno biti daleko rigorozniji u primeni zakonskih normi kada proterujemo duvanski dim.
Šta ovaj amandman nudi? Ovaj amandman nam nudi da se proširi prostor u kome se može pušiti. Pored toga što je dozvoljeno kockarnicama, sada igračnicama treba da se dozvoli pušenje. To je sad meni malo čudno. Malopre kad osporavate gospodina Šamija, vi kažete – ne, mora zakon da bude restriktivan, a sad odjedanput vi proširujete restriktivnost zakona.
Bio bih slobodan da kažem nekoliko reči. Ovaj član 3. je ključni član, koji po meni, u ovom zakonu zaslužuje apsolutnu kritiku i to je temelj zašto srpski radikali neće glasati za ovakav predlog zakona.
Vidite, ako vi čitate zakon, prvu rečenicu, ona kaže: ''Pušenje je zabranjeno u svakom zatvorenom radnom i javnom prostoru, pod uslovima propisanim ovim zakonom.''
Sada će se ovde gospodin Bradić složiti, pa ne može u svakom zatvorenom, bez ovog "u svakom", ako ćemo da mu već udaramo neke iznimke i posebne situacije i, šta radi – odmah se član 3. devalvira u jednom narednom stavu, koji kaže, da se, izuzev od stava 1. ovog člana, može dozvoliti i u radnom prostoru, da se može dozvoliti i na javnim mestima. Pa, evo, te igračnice to su javna mesta. Dakle, kažete, malopre, treba biti restriktivan, treba biti svestan, a sada, odjedanput, ne, ovde treba da budemo širokogrudi.
Sada bi se čovek pitao – u interesu koga je to? Da li naših kolega pušača i građana koji puše ili ne, da se njima, možda, izađe u susret? Ne. Ne izlazi se njima u susret. Vidite šta imate, ako vi na ovakav način, ovim zakonskim rešenjem u stavu 3. kasnije nabrojite gde apsolutno nije dozvoljeno pušenje, onda takvom relativizacijom niste dobili praktično ništa u odnosu na stari zakon.
Pročitaću vam stari zakon, koji je toliko plemenito i toliko jasno napisan, da ne mogu da odolim, a da ga ne pročitam. Kaže – pušenje se zabranjuje u zatvorenim prostorima u kojima se obavlja vaspitno-obrazovna delatnost, uključujući zbornice, i obezbeđuje smeštaj, boravak, ishrana dece, učenika i studenata. Drugo, obavlja prijem, smeštaj, nega i lečenje korisnika zdravstvene zaštite, lica u stanju socijalne potrebe, obavlja proizvodnja, kontrola i promet lekova, obavlja proizvodnja smeštaja i promet životnih namirnica, održavaju kulturne, zabavne, sportske i druge manifestacije, priredbe i takmičenja. Prema tome, nema igračnica, nema kockarnica.
Vi sada derogirate, i ovaj, za mene, jasno, čitko i realno napisan zakon za ovo vreme.
Dalje, kaže ovako – obavlja javno snimanje i emitovanje, obavlja delatnost društvene ishrane, održavaju sednice i drugi organizovani skupovi. Još, posebno se zabranjuju u prevoznim sredstvima u kojima se obavlja javni prevoz u drumskom saobraćaju, u prevoznim sredstvima u kojima se obavlja javni prevoz u železničkom i vazdušnom saobraćaju i unutrašnjoj plovidbi, osim u posebno određenim odeljcima, zatvorenoj prostoriji u kojoj radi zaposleni nepušač, odnosno dva ili više zaposlenih, od kojih je najmanje jedan nepušač.
Pa, gde ćete bolje od ovoga što je ovde kazano, a vi ste ovim članom 3, ovim gimnastikama, u jednom trenutku ustajete i zalažete se za restriktivnost, a u drugom trenutku derogirate čak i ovo što je prethodni zakon sjajno uradio. E, sad se morate opredeliti.
Nije ovo amandman u interesu građana Srbije. Nije pisao amandman ni moj uvaženi kolega Sima Vuković. Slobodan sam da kažem, po stilu, on tako ne govori, na Odboru ga čujem. To nije njegov jezik. To je jedan koštani jezik administrativca, naravno, onoga ko je i pisao zakon. I to je potpuno jasno, da je Poslanička grupa, sada sam slobodan i to da kažem, neće mi niko zameriti, G17 plus instrumentalizovana od strane Ministarstva, da ona ovde promoviše njihove zakone…
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, ja ću vam zameriti. To je nedopustivo. Ne možete omalovažavati nijednog poslanika pojedinačno, niti možete izricati sudove o tome da li neko samostalno obavlja posao narodnog poslanika ili je instrumentalizovan.)
To nisam ni rekao.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, pažljivo vas slušam, a vas molim da pogledate stenogram vašeg sopstvenog izlaganja. Podsećam vas na obavezu da poštujemo odredbe Poslovnika koje nas obavezuju na uljudno ophođenje.)
A, šta bih ja vas zamolio, ako mi dozvolite, ljudski? Da upitate moje kolege da li su se osetili povređenim, da li sam ih uvredio, pa da oni reaguju…
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, nema potrebe da pitam bilo koga kako se oseća u slučajevima kada vi kršite odredbe Poslovnika Narodne skupštine.
Imam obavezu da vas podsetim da je zabranjeno kršiti odredbe Poslovnika Narodne skupštine i to je jedina moja obaveza i dužnost koju ispunjavam.)
Zahvaljujem vam na ovim pedagoškim, dobronamernim upozorenjima, ali ne mogu kapacitetom svog mozga da shvatim da sam uvredio moje cenjene poslanike sa kojima 20…
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, sada vas upozoravam da ne možete u svom govoru izricati stavove, diskvalifikacije o bilo kom narodnom poslaniku, niti sumnjati u sposobnost bilo kog narodnog poslanika da obavlja svoj posao, niti možete imati saznanja te vrste, niti smete to da govorite.
Ako insistirate da dalje kršite Poslovnik, na raspolaganju sam vam i za odredbe koje su meni mnogo neprijatnije da ih primenim nego vama da ih trpite.)
Znate šta, dovodite me u sumnju da iskreno govorite ovo što ste iskazali u poslednjoj rečenici. Moguće je da je i tako. Odustaću. Besmislena je ta rasprava.
Ako mogu da završim ovaj član 3, šta sam hteo da kažem za njega, ako dozvoljavate? Nastavljam.
Imali smo odličan predlog. Da je Vlada ili, recimo, Ministarstvo zdravlja stvarno htelo da zauzme malo stroži stav prema duvanu, onda je imalo čitav niz drugih mera, a to su: akcize da podigne cenu cigareta da podigne. Ako čitate našu Strategiju o zabrani duvanskog dima, koju je donela ta vlada, lepo ćete naći odredbe gde se kaže da su zablude da će država izgubiti nešto od para ukoliko podigne cene cigareta. Ne, dobiće više para. U Strategiji se kaže da je zabluda ako proizvođačima duvana ne dajete premije za duvan da oni propadaju. Neće, vi ih preusmerite i na neke druge kulture.
Na kraju krajeva, ako mogu da završim, o čemu se radi? Ovakvim članom 3. i ovim intervencijama vi relativizujete prvi stav ovog člana i onaj prethodni zakon dovodite u neprijatnu situaciju da proširujete neka mesta i neke situacije.
Ovaj zakon, ovo je moje mišljenje, valjda imam pravo da ga kažem, donosi se u interesu proizvođača cigareta. Ovaj zakon se donosi u interesu onih koji su vlasnici igračnica, kockarnica.
Koji je to prihod države i kako bismo ga mogli kvalifikovati, ne bih sada o tome, jer verovatno bi onda dobio neku opomenu.
Prema tome, da je država htela, Ministarstvo zdravlja, evropske standarde ono bi tužilo Duvansku industriju Srbije i strane fabrike koje se ovde nalaze, kao što je američko ministarstvo zdravlja, englesko, tužilo proizvođače i dobilo velike odštete zbog troškova zdravstvene službe u lečenju bolesti izazvane duvanskim dimom. I to bi bila iskrena i prava mera koju jedna odgovorna vlada može da donese i da onda dokaže da se istinski bori protiv štetnih efekata duvanskog dima. Hvala vam. (Aplauz)

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je osam minuta, ostatak vremena na davanju uputstva.
Narodni poslanik Simo Vuković ima reč, pa narodni poslanik Đura Mučenski.

Uvažena gospođo Čomić, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, moraću da odgovorim na deo ovih argumenta, deo pseudoargumenata uvaženog doktora Momčilova i pokušaću da shvatim da u žaru odbrane ili protivljenja mom amandmanu niste imali nameru da se uvredljivo izrazite prema meni, ali, činjenica radi i istine radi, ovaj amandman jeste podnet da bi prepoznao nešto što postoji. Zakon o igrama na sreću definiše nešto što se zovu  igračnice.
Moram da vas uverim da nisam jedan od konzumenata i nikada u životu nisam bio ni u kockarnici, ni u kladionici, ni u igračnici, ali to je jednostavno život i postoji deo populacije koji posećuje te prostore.
Predlagač, kada nam je dao ovaj predlog zakona, kada je ušao u skupštinsku proceduru, očigledno je taj segment preskočio.
Mogu da razumem vašu želju da napravite jednu političku konotaciju, pa možda i dobijate neki poen time što biste mene ovde predstavili kao lobistu za jaku duvansku industriju ili za kockarnice, ali mislim da ćete tu promašiti metu. Apsolutno ne pripadam tom krugu ljudi niti je takva intencija postojala i s tim u vezi pozivam vas da se upoznate sa Zakonom o igrama na sreću, pa ćete videti da postoje objekti tog tipa koje zakon, radi pravne sigurnosti poslova, mora da definiše.
Ono, što, takođe, moram da dodam, slušajući stavove vaše poslaničke grupe, u jednom momentu razumem da ste vi za restriktivan zakon, u drugom za zakon koji je za nešto više kompromisa, tako da mi se ponekad, ipak, čini, da vas vratim na početak vašeg izlaganja, da vi počinjete da bivate akterom jedne Joneskove drame iz ''teatra apsurda'', neka me ispravi ministar Bradić, prosto ne mogu da ispratim vaš politički stav, kada se tiče ovog predloga zakona. Zahvaljujem.