Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je još jedna prilika da se vidi koliko ste vi, pored toga što ste nestručni, i pravnički nepismeni, ukazao bih vam na odredbu stava 6. člana 8. koja kaže: ''Odgovorno lice u ugostiteljskom objektu ima pravo da donese odluku da je u svim sobama pušenje zabranjeno.'' Pitam vas, gospodine ministre, šta ovo znači imajući u vidu odredbu člana 3. ovog zakona, koja kaže da je pušenje zabranjeno u svakom zatvorenom, radnom i javnom prostoru, pod uslovima propisanim ovim zakonom?
Pošto očigledno ne shvatate pravi značaj ove odredbe, to znači da je članom 3. ovog zakona generalno propisana zabrana pušenja svuda u svakom radnom i javnom prostoru, a u taj prostor spadaju svakako i objekti za smeštaj, hoteli, hosteli i sve ostalo.
Gospodine ministre, razumem da niste stručni za ovo, da verovatno niste ni pročitali ovaj zakon, kao i onaj o lekovima za koji vas je Vlada ovlastila da budete ovlašćeni zastupnik, međutim, to je vaš problem, pa, ako se ne razumete u neku materiju onda nije trebalo ni da prihvatite da se nađete u situaciji da pred poslanicima u Narodnoj skupštini branite ono što je besmisleno.
Članovima 5, 6, 7. i 8. propisujete izuzetke od generalnog pravila i ako pročitate član 8. videćete koji su uslovi pod kojima određeno ovlašćeno lice može propisati izuzetak od generalne zabrane pušenja. Samim tim, odredba stava 6. da odgovorno lice može propisati zabranu u svim sobama potpuno je besmisleno. Ta zabrana je propisana članom 3. i propisuje se za sve slučajeve, a može se staviti samo određeni izuzetak.
Koliko je ovo besmisleno, to je svima jasno, ali postoji još jedna opasnost. Do nje ćemo doći nešto kasnije, a to su kaznene odredbe ovog zakona. Videli smo da kada se radi o nekim prekršajima i o nenamenskom trošenju sredstava iz budžeta da su onda kazne za odgovorna lica tj. za ministra izuzetno male i da, u najgorem slučaju, ako potrošite nekih stotinaka miliona ili milijardu protivno zakonu možete biti kažnjeni sa 50.000 dinara prekršajno. Naravno, kada se radi o prekršajima koje propisujete za nekog drugog onda su te kazne daleko veće, pa su tako novčane kazne od 50.000 do milion dinara.
Upućujem vas na član 28. stav 1. gde kaže tačka 4) da će kaznom od 500.000 do milion dinara biti kažnjeno pravno lice ako se u ugostiteljskom objektu za smeštaj za koji nije doneta odluka da je pušenje zabranjeno u svim sobama, pismenim dokumentom ne odrede posebne sobe u hotelu, motelu, hostelu i u drugom objektu u kojima je pušenje dozvoljeno.
Zašto bi, gospodine ministre, uopšte bila donošena ovakva odluka ukoliko je zakon propisao da je generalno zabranjeno pušenje svuda? A, zašto onda neko mora da donosi posebnu odluku da je u svim sobama u njegovom hostelu ili u hotelu, kao i u ugostiteljskom objektu zabranjeno pušenje? To je nešto što se podrazumeva.
Samo, ukoliko neko želi da napravi izuzetak onda će reći – u dve sobe, u pet soba, u deset soba, u svakoj trećoj sobi će biti zabranjeno pušenje. Ovo je nešto što je potpuno nelogično.
Još jednom vas pozivam, gospodine ministre, da, osim onoga što su vam saradnici pripremili da pročitate, date konkretan odgovor na jednu od ovih primedbi kojih ima veoma puno i koje su, kao što vidite, zaista na mestu. (Aplauz)
