Na član 39. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 40. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 41. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 42. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 43. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 44. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 45. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 46. amandman je podneo narodni poslanik Momčilo Duvnjak. Da li neko želi reč? (Ne)
Na osnovu člana 142. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, Odbor za nauku i tehnološki razvoj podneo je amandman na član 47.
Da li neko želi reč? (Da) Izvolite, gospodine ministre.

Ovaj amandman prihvatam.

Na član 49. amandman je podneo narodni poslanik Momčilo Duvnjak.
Vlada i Odbor za nauku i tehnološki razvoj prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača želi završnu reč? (Ne)
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 6. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O ZAŠTITI STANOVNIŠTVA OD IZLOŽENOSTI DUVANSKOM DIMU (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Nikola Krpić, Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Igor Bečić, Jelena Budimirović, Božidar Delić, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Saša Maksimović, Zoran Mašić, Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Borislav Pelević, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogović, Vučeta Tošković, Dragan Čolić, Simo Vuković, Paja Momčilov, Miroslav Markićević, Sreto Perić, Dušanka Plećević, Dušan Marić, Aleksandra Janković, Aleksandar Martinović, Gordana Paunović-Milosavljević, Zoran Šami, Milan Dimitrijević i Odbor za zdravlje i porodicu.
Primili ste izveštaj Odbora za zdravlje i porodicu i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Na sednici Odbor za zdravlje i porodicu, narodni poslanik Dušanka Plećević povukla je amandman na član 9. Predloga zakona.
Narodni poslanik Nikola Krpić, pisanim putem, 19. aprila 2010. godine, povukao je amandman na član 9. Predloga zakona.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 142. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč? (Da) Izvolite, gospodine Periću.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, pre nego što pređem konkretno da obrazložim amandman na član 1. koji sam podneo u ime SRS, moram da kažem dve načelne primedbe. Mi nemamo ništa protiv da ovde kad se vodi rasprava vezano za Predlog zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu i Predlogu zakona o lekovima i medicinskim sredstvima sedi i ministar nadležan za kulturu i informisanje, ali pre svega bilo bi neophodno da ovde bude i ministar zdravlja, jer ima potrebe. Pored toga što može nakon obrazlaganja amandmana da prihvati određeni amandman, on može i dati određena pojašnjenja i viđenja Vlade vezano za ovu problematiku, a to bi svakako imalo jedan značajniji uticaj na one ljude na koje se ovi zakoni odnose.
Druga primedba, o tome ne volim da govorim, uvek ispada ako neki amandman nije prihvaćen da nije prihvaćen zato što ga je podnela neka opoziciona poslanička grupa, ali ja ću pokazati kad budem obrazlagao amandman na član 1. Predloga zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu, da je to upravo tako.
Član 1. Predloga zakona glasi: "Ovim zakonom uređuju se mere ograničenja upotrebe duvanskih proizvoda radi zaštite stanovništva od izlaganja duvanskom dimu, kontrola zabrane pušenja i nadzor nad sprovođenjem ovog zakona. To je, dakle, u Predlogu zakona.
Mi smo predložili da član 1. glasi: "Ovim zakonom uređuje se zaštita stanovništva od izloženosti duvanskom dimu, kontrola zabrane pušenja i nadzor nad sprovođenjem ovog zakona.'' Razlika između Predloga zakona i onog što smo mi predložili u amandmanu najviše se odnosi na ovo: "Ovim zakonom uređuju se mere ograničenja", to je u Predlogu zakona, a mi predlažemo da stoji: "Ovim zakonom uređuje se zaštita stanovništva".
Apsolutno sam siguran da je mnogo adekvatniji termin, izraz ili ovih nekoliko reči koje kažu – "uređuje se zaštita stanovništva od izloženosti duvanskom dimu". Kontrola zabrane pušenja i nadzor nad primenom ovog zakona je nešto što je kasnije predviđeno daljim odredbama ovog zakona i tu se ništa ne menja.
Ovo je jedan zakon koji nema politički karakter sam po sebi, po svojoj prirodi, ali čini mi se da je tu bilo politike i da je bilo dosta kompromisa prilikom njegovog predlaganja. O ovom zakonu trebalo je da se slože sve poslaničke grupe. Trebalo je najpre da imamo jedan dogovor o tome kako vidimo rešenje ovih problema, a to su zaista veliki problemi, jer izloženost duvanskom dimu dovodi, pre svega, do kardiovaskularnih i malignih oboljenja. Mi moramo da zaštitimo društvo, moramo preventivno da delujemo, pre svega, prema mladim osobama koje još uvek nisu počele da konzumiraju duvanski dim, ali moramo da vodimo računa i da pomognemo onima koji su već duboko zagazili, koji su, jednostavno, uživaoci duvanskog dima, moramo da vidimo način na koji bi to moglo da se reši.
Očigledno da ministar zdravlja, jer je ministarstvo, samo po sebi, jedna državna institucija koja nije mogla aktivno ni da se uključi u to, nije imao, čini mi se, najbolju nameru da reši ovaj problem, pa iz daljih odredbi ovog zakona se da jasno zaključiti da je Predlog ovog zakona, odnosno ovaj zakon u celini, jedan kompromis između Ministarstva zdravlja, odnosno ministra zdravlja, i velikog broja ugostiteljskih objekata. Mislim da su značajan uticaj imali i proizvođači cigareta ili jedna skupina ljudi koji na osnovu ovog zarađuju ogromna sredstva.
Takođe, mislim da je trebalo doslednije poštovati odredbe Zakona o duvanu i da je ovim zakonom mogao da se postigne mnogo veći cilj nego što će se sada postići ovakvim Predlogom zakona.
Možda je dobro što se nekim akcijama i kampanjama, koje vodi svaki pojedinac, i želja da prestanu sa upotrebom duvanskog dima, smanjuje broj kako odraslih osoba, tako i omladine, a posebno je značajno što se smanjuje broj omladine koji su u poziciji da svakodnevno gledaju upotrebu, odnosno konzumiranje duvanskog dima u svojim porodicama. Hvala vam. (Aplauz)

Zahvaljujem. Gospodo narodni poslanici, htela bih samo da vas obavestim da je ministar zdravlja, gospodin Tomica Milosavljević, bolestan i da je to jedan od razloga što nije i on prisutan, u bolnici je, tako da je to jedan od razloga što nije i on, kao predstavnik predlagača, prisutan.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Šami.
Izvolite, gospodine Šami.
(Narodni poslanik Paja Momčilov, sa mesta: Hteo sam kao ovlašćeni predstavnik da govorim.)
Hteli ste po prethodnom amandmanu?
(Narodni poslanik Zoran Krasić, sa mesta: Vreme koje je preostalo?)
Molim vas, zna se koje je to vreme i nikada kada prelazimo na raspravu u pojedinostima ne čitamo vreme.
Možete, međutim, javio se gospodin Šami, pa ću vam odmah dati reč.

Zahvaljujem, gospođo predsednice. dame i gospodo poslanici, gospodine ministre, u raspravi u načelu izneo sam stavove DSS da se radi o jednom zakonu koji valja veoma pažljivo napisati, pažljivo u smislu odbrane tri vrste ljudskih prava: prava nepušača da budu u prostoru bez duvanskog dima, prava pušača da imaju neki prostor gde je dozvoljeno pušenje i prava zainteresovanih lica, dakle, ugostitelja, organizatora kulturnih, sportskih i ostalih priredbi koji imaju svoj interes da imaju kao svoje goste i pušače i nepušače.
Tom prilikom sam naveo neke načelne razloge zbog kojih mislim da zakon nije dobar i DSS je u tom smislu podnela 25 amandmana na tekst zakona. Moram priznati da je ovo verovatno prvi zakon gde sam napisao 25 amandmana, a gde Vlada, odnosno nadležno ministarstvo nije prihvatilo nijedan.
U tom smislu, veoma mi je žao što ovde nije gospodin ministar, uzgred budi rečeno, želim mu brz oporavak, nemam ništa ni protiv prisutnog ministra gospodina Bradića, poslednji put smo se ovde videli kada smo usvajali onaj slavni zakon o informisanju, pa će sada gospodin Bradić, ni kriv, ni dužan, da prisustvuje usvajanju još jednog isto tako slavnog zakona.
Pokušaću, mada zbog toga što ministar nije tu, ne verujem da će biti nekog efekta, da obrazložim zbog čega mislim da amandmane DSS valja prihvatiti. Kada je reč o konkretnom amandmanu na član 2, mi smo predložili da se naprave izmene u tački 5, moram pročitati tačku 5, jer to je stvarno jedan o brojnih primera, da kažem, nekih besmislenih odredbi u ovom zakonu, kaže: "Zatvoren prostor je prostor napravljen od bilo kakvog materijala koji ima krov ili tavanicu", dalje sledi, "koja je nepokretna ili pokretna", što smo mi predložili da se briše, iz prostog razloga, što, ako je tavanica otvorena, to onda tog trenutka nije zatvoren prostor. Vi imate mnoge, na primer, ugostiteljske objekte koji tokom leta tri meseca drže otvorenu tavanicu, to je onda potpuno jasno da je otvoren prostor. Prema tome, ne može se tretirati kao zatvoren prostor. To je prva stvar koju smo tražili da se izmeni.
Zatim, u daljem tekstu kaže – "vrata, prozore i prolaze koji su u potpunosti zatvoreni bilo stalno ili privremeno". Opet je ista priča. Opet imate objekte, imate takvih primera u Beogradu na stotine, koji imaju neke svoje letnje bašte, koji su zimi zatvoren prostor, a leti otvoren prostor. Onda, kada je otvoren prostor, nema opet razloga da se tretira kao zatvoren prostor.
Dalje stoji u ovom stavu, kaže – "ili prostor kod koga se manje od polovine površine spoljnih zidova tog prostora sastoji od otvora u koje se ne računaju otvori za prozore i vrata." Ovo je potpuno besmisleno. Koji to otvori u nekom zatvorenom prostoru postoje, osim prozora i vrata? Tako da smo tražili, naravno, da se i to briše.
Ovo ne zadire u suštinu zakona, nego zadire u neku najelementarniju logiku i ovo što je ovde napisano naprosto je nelogično, pa smo zato tražili da se to izmeni.
Molio bih, radi dalje diskusije, jedno objašnjenje, da li prisutni gospodin ministar i gospođa, za koju pretpostavljam da je iz Ministarstva zdravlja, imaju ovlašćenja da prihvata neke naše amandmane ili mi ovo pričamo samo za zapisnik? Doduše i to je nešto, jednog dana će to neko da čita, pa da se smeje glupostima koje stoje u ponuđenom tekstu zakona. Hvala.

Gospodine Šami, obzirom da ste sedeli na ovom mestu, dobro znate da prisustvo Vlade nikada nije formalno.

Tri minuta na račun poslaničke grupe.

Gospodin Paja Momčilov ima reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice parlamenta, uvaženi gospodine ministre, sada ću da trošim vreme ovlašćenog predstavnika Poslaničke grupe SRS.
U načelnoj raspravi, izjasnili smo se da ne možemo da glasamo za oba zakona, koja su izuzetno važna. Mislim da je dovoljno bilo potcrtano zbog čega su oba zakona važna.
Rasprava koju smo u načelu vodili mi u SRS ocenjujemo da je bila interesantna, sveobuhvatna i da je pokazala da parlament, s vremena na vreme, može i da posluži svojoj svrsi, a to je da se u razmeni mišljenja suprotstavljenih dođe do najboljih, ili da se pokuša da se dođe do najboljih zakonskih rešenja.
Međutim, već na samom početku ove naše današnje sesije, mi smo veoma skeptični da će do toga i doći. Vidimo ovde da je Vlada delegirala gospodina ministra kulture, koji treba sa nama da vodi raspravu u pojedinostima. Ne sumnjam u časne namere gospodina ministra kulture, koji sedi na ovom mestu i dozvoljava sebi da bude kompetentan i ovlašćen od Vlade da sa nama raspravlja o veoma stručnim pitanjima koja su obuhvaćena, rekao bih sa oba zakona, a daleko više sa zakonom o lekovima.
Razumem i objašnjenje da je moguće da je gospodin ministar zdravlja, Tomica Milosavljević, bolestan i da je sprečen, to je viša sila i tu se ništa ne može, ali je neodgovoran stav Vlade da pošalje nama ovde za raspravu o sistemskom zakonu, kako ga gospodin ministar zdravlja krsti, ministra kulture.
Da vas podsetim samo, vas koji ste za evroatlantske integracije, koji ste za svetske standarde, donošeni su zakoni i reforma zdravstvene zaštite u Americi. Obama, predsednik države, aktivno je uzeo učešće u raspravi pred javnošću Amerike, u raspravi koja je tražila više sati. Četiri i više sata je razmenjivao mišljenje sa članovima Kongresa. Šta hoću da kažem? Hoću da kažem vrlo jasno – ako ova vlada i njen premijer cene ovaj parlament i značaj zdravlja građana Srbije, onda je u nemogućnosti dolaska ministra trebalo da sedi premijer, to je bar minimalan gest, kojim bi se demonstrirala volja da se da značaj i zdravstvu građana Srbije.
Na ovaj način gospodin Bradić, koji je potekao iz pozorišta, sebe dovodi u vrlo nezgodnu situaciju da ovde sada učestvuje u performansu ''teatra apsurda'', da on sa nama treba da vodi stručnu raspravu na najvišem nivou. Ako to njemu ne smeta, mi tu ne možemo ništa, ali lično mislim da i njegova pozicija, da ovde izigrava ikebanu ni njemu ne odgovara.
No, da se vratim na važnije stvari, koje ovde treba istaći.
Vidite, zašto su ova dva zakona neobično važna za građana Srbije? I gospodinu Bradiću se obraćamo, da ne misli da je ovo kritika njemu lično upućena.
Zakon o lekovima je sistemski zakon, temeljni zakon na kome počiva zdravstvena zaštita, a zakon o pušenju je, opet, i te kako važan zbog toga što je pušenje ocenjeno u svetu da je to pojedinačno najvažniji faktor rizika kojim se narušava zdravlje građana Srbije.
U raspravi u načelu gospodin ministar nam je izrekao nekoliko činjenica sa kojima teško da možemo da se složimo i koje mislim da treba da razjasnimo pre nego što pređemo na samu raspravu o pojedinim članovima ovog zakona koji je pred nama. Gospodin ministar je završio svoje izlaganje rečima – hvala vam na konstruktivnom i čestitam građanima što imaju Skupštinu koja je u stanju da raspravu o duvanskom dimu vodi kao da je sto godina tradicije normalne parlamentarne rasprave, a ne samo deset godina. Normalna parlamentarna rasprava vodila se u Srbiji od početka 19. veka, a ne samo poslednjih deset godina. Mnogi se neće složiti, nemam ništa protiv toga, ali kao učesnik parlamenta, neki drugi su bili i u nekim drugim parlamentima, sedeli, treba da kažemo da je normalna parlamentarna rasprava vođena ne samo u poslednjih deset godina, nego i ranije. To je sada jedna usputna digresija. Kome smeta, smeta. Kome ne smeta, nije ni bitno.
Osnovni problem srpskog društva i zdravstva je da mora da se sagleda činjenica da je ugrožen biološki integritet građana Srbije. Svake godine nas je 35.000 manje iz dva razloga, bela kuga, dakle, mali natalitet, što ćemo zapostaviti, što treba rešavati zajedničkim snagama, udruženo. Čitavo društvo mora da svoj doprinos da. Drugi razlog je visoka opšta smrtnost. Opšta smrtnost na planetarnom nivou iznosu na hiljadu građana – 10, a u zemlji Srbiji – 14. Šta utiče na tu smrtnost? Hronične nezarazne bolesti koje su preventabilne. Mi nemamo visoku smrtnost zato što smo staro društvo, jesmo i staro, nego je prevelika smrtnost od hroničnih nezaraznih bolesti.
Gospodin ministar nama reče, otprilike, ovo – danas se od infarkta i akutne koronarne bolesti umire 13,6 manje nego pre deset godina. Danas je prepolovljena smrtnost u koronarnim jedinicama. I rekao je još jednu stvar – danas se manje oboleva od tuberkuloze, a Srbija na mapi Evrope, od Atlantika do Kavkaza, najmanje novca ima po glavi stanovnika, izuzev Albanije.
Da se razumemo, niti je jedno tačno, niti je drugo tačno. Čitao sam i nisam dobio odgovor, kada je vođena rasprava u načelu, Izveštaj "Batuta" iz 2008. godine, koji govori o porastu opšte smrtnosti u Srbiji u poslednjih pet godina i koji govori da je porast kardiovaskularnih bolesti za 1,6 u ovom periodu. Ove brojke, koje je rekao ministar, gde možemo da nađemo? Nigde.
Stalna floskula, koja se stalno ponavlja, kako od Atlantika do Urala po glavi stanovnika mi izdvajamo, osim Albanije, najmanje, apsolutno je netačna. Držim u ruci Izveštaj Evropskog odeljka Svetske zdravstvene organizacije za 2009. godinu. Pedesetak zemalja je obuhvaćeno praćenjem različitih podataka. Interesantna stvar, kada pogledate stranu 159 ovog izveštaja, gde je tabelarno dat prikaz koliko je BDP po glavi stanovnika, sve zemlje su dale sem Srbije i Crne Gore, koliko on iznosi. Doduše, ako odete u bazu podataka Svetske zdravstvene organizacije, videćete da taj podatak iznosi u 2008. godini preko 10 hiljada dolara. Mogu da vam kažem, 22 zemlje u evropskoj regiji i ovoj tabeli imaju manji dohodak po glavi stanovnika. Neću ih čitati. To je elementarna istina.
Ako bi čovek hteo da gleda ne nacionalni dohodak po glavi stanovnika, nego da gleda izdvajanje u zdravstvu, u istom Izveštaju, na strani 162, videćete da kada je Srbija u pitanju imamo podatak da je to 395 dolara po glavi stanovnika godišnje, ali moram da vas upozorim, 11 zemalja evropske regije u ovoj tabeli one imaju manja izdvajanja. Ne stoji više floskula da mi izdvajamo najmanje i to je netačno.
Kao što niko neće da prihvati da je biološka ugroženost stanovništva Srbije nešto što je nepodnošljivo i što mora biti osnovni zadatak Vlade Srbije da se tako nepovoljna situacija prevaziđe. To je nešto što sam bio dužan da na samom početku i kažem.
Vidite, kada smo govorili o Zakonu o pušenju, jasno je to da je to najštetniji pojedinačni faktor rizika za kardiovaskularne i maligne bolesti građana. Potpuno nam je jasno da građani Srbije popuše godišnje zdravstveni budžet od oko milijardu i po evra. To je sasvim jasno.
Jasno nam je i to da finansijski efekti gajenja duvana, proizvodnje i trošenje u našoj zemlji dovode samo do negativnih finansijskih efekata po zemlju.
Ako gledamo 2008. godinu, 133 miliona dolara iznosio je promet duvana i duvanskih proizvoda u razmeni sa inostranstvom, a od toga: na izvoz je otpadalo 45 miliona, a na uvoz 88 miliona. Duplo više mi uvezemo i izdvajamo sredstva za duvan i za duvanske proizvode.
Tačno je i to da kada smo raspravljali u načelu da smo se saglasili, odnosno možemo se saglasiti u dve stvari. Niko nije ovde rekao da duvan nije štetan. Ministar zdravlja je rekao da je došlo vreme da se načine veliki koraci. On ga je i definisao kao bolest zavisnosti, zajedno sa alkoholizmom i sa upotrebom droga. To je tačno. Svetska zdravstvena organizacija svrstava ovaj problem u bolesti zavisnosti.
Međutim, nakon rasprave, ako saberemo šta je sve moglo da se čuje u ovom domu, to je, da imamo ušančene pozicije pušača koji insistiraju da im se dozvoli mogućnost da mogu u posebno odvojenim prostorijama i dalje da puše, radnim i javnim, i drugo, čini mi se manjeg dela narodnih poslanika, koji su se zalagali za apsolutno proganjanje pušenja iz javnih prostorija i radnog prostora.
Mi imamo tu interesantnu situaciju, nerešenu, pata-pata, a bio sam slobodan da kažem da ovaj zakon srpski radikali ne podržavaju zato što on apsolutno ništa novo ne donosi i, zbog toga, što je stari zakon kraći zakon, jednostavniji i jasniji, i mogao je komotno, uz male popravke, da bude dopunjen i da u ovoj situaciji pomiri sve suprotstavljane stavove i gledišta u našem srpskom društvu.
Prema tome, to je glavni razlog zašto srpski radikali apsolutno neće glasati za ove zakone.
Vidite, kad govorimo o Zakonu o lekovima, apsolutno je izostala neophodna šira rasprava kada smo raspravljali u načelu. Lekovi su javno dobro, samo da vas podsetim. Veliki je socijalni značaj lekova, na kraju krajeva njime se i ostvaruje zdrav i produktivan život građana Srbije. Znam da zdravlje nije sve, ali isto tako znam i da je bez zdravlja skoro i sve ništa.
Važno je istaći, sa ekonomske starane gledano, da mi 500 miliona evra potrošimo na lekove i, ono što je interesantno, daleko više plaćajući lekove iz svog džepa, nego što plaćamo lekove izdate na recept. Svetska zdravstvena organizacija upozorava na falsifikovane lekove koji kolaju svetskim tržištem. Procena je da je 15% tržišta lekova ispunjeno falsifikovanim lekovima. Šta to znači, to sada neću govoriti, možda ću kasnije i da se osvrnem na to.
U Africi, u Južnoj Americi smatra se da je 30% tržišta preplavljeno lažnim lekovima. A sama Evropa, prema podacima eksperata Svetske zdravstvene organizacije, koja je rekla, u Beogradu, samo u prošloj godini je za odštetu isplaćivala građanima 148 milijardi dolara.
Od lekova se i umire. Procena je Svetske zdravstvene organizacije da je 6% smrtnih slučajeva na planeti Zemlji uzrokovana lekovima. Prema tome, ozbiljan je problem, a rešenja koja su data potpuno su van evropskih, potpuno su van svetskih i civilizacijskih.
Mi ćemo u raspravi u pojedinostima uspeti da vas ubedimo. Biće mi jako žao što zbog objektivne nekompetentnosti gospodina ministra, koga inače uvažavam, nećemo moći da vodimo raspravu kakva dolikuje nekome ko pledira da bude Evropljanin, građanin sveta, Evropejac. Kako god hoćete. Hvala vam.
Iskoristio sam svojih 15 minuta. (Aplauz)