Uvažena predsednice Skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, nedavno smo govorili o drugom setu zakona iz oblasti kulture, gde sam sa svoje stane imao zadovoljstvo da pohvalim konstruktivnu diskusiju koja je vođena tim povodom. To je važno. Kultura je bitna i u tom smislu poruka koja dolazi sa ovog mesta, pogotovo kada se radi o konvencijama koje imaju veze sa čuvanjem baštine, prezentovanjem baštine i sličnim inicijativama iz Srbije, nalazi svoju adresu tamo gde treba.
Međutim, ono što danas moram da kažem to je da čujem iz nekoliko izvora, već na početku ove diskusije, nešto što u svakom slučaju ne bih mogao da pozdravim, a to je princip diskvalifikacije kao postament svake diskusije.
Dajete mi jednu reč pa ću vas oterati na vešala – kazao je jedan uman čovek. Ovde možemo da diskutujemo o različitim zakonima, ali na način koji uvažava prisutne i koji daje dignitet ovom mestu.
Gospodin poslanik je u svojoj diskusiji pomenuo ''teatar apsurda''. Moram priznati da u ovoj diskusiji koju sam imao prilike da čujem ima elemenata ''teatra apsurda'', ali moram istovremeno da podvučem jednu stvar da o ''teatru apsurda'' ipak malo bolje znam od gospodina poslanika. To ne bih rekao da ne mislim da svi ljudi koji su u domenu kulture znaju u svojoj oblasti, siguran sam, više od mene, bilo da se radi o direktorima institucija u oblasti zaštite, direktorima muzeja, instituta za zaštitu kulturne baštine, arhiva, biblioteka, pozorišta, ljudi iz oblasti filma i slično, ali imati dobre direktore na tim mestima olakšava poziciju svakom ministru.
Dakle, ovde govorimo o našim zakonima koji su zakoni Vlade. Dabome, te zakone su pripremile stručne službe koje taj posao kvalifikovano rade i ja imam zadovoljstvo da pored mene sede dve gospođe koje će dati dobre komentare u toku diskusije.
Ono što je za nas bitno u narednom periodu jeste da pokušamo svi zajednički da dođemo do te pozicije koja će ove zakone uvažavati kao naše zakone, a ne kao zakone koje predlaže jedan ministar ili jedno ministarstvo, nego su ti zakoni ove vlade. Ja imam veliko poštovanje za sve koji sede na ovom mestu i to poštovanje ne tražim za sebe, ali, prosto, zbog svih koji ovo slušaju, očekujem da ćemo diskusiju u narednom periodu voditi na jedan drugi način.
Gospodin ministar Tomica Milosavljević ne bi mogao da sedi na mom mestu sada ovde, odnosno na svom mestu koje ja zauzimam, zato što trenutno leži u bolnici. To je činjenica. Nisam srećan što ja moram da odgovaram na pitanja koja možda nisu u domenu onoga što ja poznajem u ovoj oblasti, ali ja vas uveravam, i to je poznato, da ja u svojoj porodici već više od 20 godina imam lekara, tako da deo tog ambijenta i sam mogu da interpretiram. Hvala.(Aplauz)
