Iskorišćeno je 45 sekundi vremena ovlašćenog predstavnika. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na naslov iznad člana 75. i na član 75. amandman je podneo narodni poslanik Dobrislav Prelić. Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas 14 zakona iz oblasti poljoprivrede, sedam su, kako je ministar rekao u raspravi u načelu, sistemski, a sedam su potvrđivanja konvencija.
Imaćete danas prilike da vidite da je SRS ozbiljno radila na ovim zakonima, da smo u okviru svoje poslaničke grupe podelili ove zakone kako bi što konstruktivnije učestvovali u raspravi.
Moram da kažem da je jedan broj amandmana od strane Ministarstva i prihvaćen. Mi mislimo da je moglo više. Pokušaćemo u toku današnje rasprave da vas ubedimo u to i svakako da ćete, nadamo se, dozvoliti da iznesemo stav SRS kada je naša poljoprivreda u pitanju, kada je u pitanju stav naših poljoprivrednih proizvođača, individualnih poljoprivrednih proizvođača, ljudi koji se bave stočarstvom, voćarstvom, povrtarstvom, da iznesemo sve probleme iz oblasti poljoprivrede. Mišljenja smo da našoj poljoprivredi treba pomoći još više.
Svakako da ćemo pohvaliti ono što mislimo da je dobro, ali ćemo izneti probleme sa terena. Pre svega, to je naša i obaveza kao poslanika, a iznećemo i konkretne predloge danas u toku rasprave na koji način može da se unapredi naša poljoprivredna proizvodnja. Pre svega, tu mislimo na subvencije konkretno, jer naš poljoprivrednik je mnogo puta do sada prevaren i jednostavno nema poverenja.
Mislimo da poljoprivreda, kao grana u kojoj ostvarujemo suficit, može mnogo više, da taj suficit može da bude i pet puta veći, ali da pre svega mora da ima Vlada razumevanja, preko Ministarstva poljoprivrede, i da poljoprivreda treba da bude jedan zamajac našeg privrednog oporavka.

Iskorišćeno je 15 sekundi vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 79. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Nikolić i Miroslav Petković. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 80. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Nikolić i Miroslav Petković. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na osnovnu člana 142. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, na član 82. amandman je podneo Odbor za poljoprivredu. Na sednici Odbora za poljoprivredu, predstavnik predlagača je prihvatio amandman.
Da li još neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Radoslav Milovanović, pa narodna poslanica Branka Karavidić.

Poštovana potpredsednice, uvaženi predstavnici Ministarstva, kolege i koleginice narodni poslanici, ovim amandmanom koji je predložio Odbor 30% sredstava ostvarenih od naknade za korišćenje šuma i šumskog zemljišta postaju prihod budžeta jedinice lokalne samouprave.
Ovim amandmanom prvi put uvodi se i lokalna samouprava u proces brige o podizanju novih šuma, kao najznačajnijeg dela sistema zaštite životne sredine.
Dolazim iz područja kojim gazduje šumsko gazdinstvo severni Kučaj, Kučevo, gde je teritorija koju pokrivaju državne šume 62.000 hektara, a privatnih šuma ima 71.000 hektara, a obuhvataju se opštine Braničevskog upravnog okruga i delom i Borskog okruga.
Zahvaljujem se predstavnicima Ministarstva koji su prihvatili ovaj amandman i smatram, kao šumarski inženjer, da je Zakon o šumama dobar i da je bitno uredio ovu oblast, vrlo značajnu, ponavljam, za zaštitu životne sredine.

Jedan minut iskorišćeno vremena poslaničke grupe. Narodna poslanica Branka Karavidić. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, predstavnici ministarstva, gospodine ministre i kolege poslanici, samo bih se nadovezala na reči moga kolege Radeta koji je ukratko samo objasnio o čemu se radi.
Naravno, pridružujem se pozdravima Ministarstvu, a naravno i Odboru za poljoprivredu, koji je našao razumevanja da ovaj amandman predloži kao svoj i koji je našao razumevanja za opštine kakve su opština Majdanpek, kakva je opština Priboj i kakva je, recimo, opština Kučevo.
Htela bih samo da pojasnim radi naših gledalaca, da se ovim amandmanom pojašnjava to da su sredstva ostvarena od naknade za korišćenje šuma i šumskog zemljišta u visini od 70% prihod budžeta Republike Srbije, a u visini od 30% prihod su budžeta lokalne samouprave.
Dalje se u članu 85. ovog predloga zakona precizira ko plaća naknadu, utvrđuje se osnovica za plaćanje naknade i rokovi za naplatu naknade. Na visinu naknade za korišćenje šume i šumskog zemljišta koji će plaćati korisnik šuma primenjivaće se stopa od 3% na osnovicu koju čini ukupan godišnji prihod ostvaren gazdovanjem šumama. Za sopstvenike šuma primenjivaće se stopa od 5%, a na osnovicu koju čini tržišna vrednost posečenog drveta, odnosno vrednost izrađenog drvnog sortimenta.
Dolazim iz opštine Majdanpek, koja se prostire na 932 kvadratna kilometra i po površini je među najprostranijima u Srbiji izuzimajući Beograd. Opština Majdanpek ima 63.150 hektara šuma, to je oko 68% ukupne površine opštine. Šumovitost Srbije je inače na nekih 29%. Majdanpek spada u opštine najbogatije šumama sa 2,66 hektara po stanovniku.
Struktura šumskih površina je izuzetno povoljna. Tu su visoke šume i one obuhvataju preko 70% ukupne obrasle površine. Ukupna drvna zapremina na teritoriji opštine Majdanpek iznosi 10.620.895 metara kubnih drveta. Godišnji prirast u državnim šumama je 640.153 metra kubna. U državnom vlasništvu se nalazi 75,8% šuma, a ostatak je u privatnom vlasništvu i u vlasništvu Šumarskog fakulteta. Inače se godišnje poseče oko 76 kubnih metara drveta.
Državnim šumama gazduje šumsko gazdinstvo "Severni Kučaj" u jednom delu, i šumsko gazdinstvo "Timočke šume". Oba ta gazdinstva su u sastavu Javnog preduzeća "Srbijašume". Naš najveći Nacionalni park "Đerdap" gazduje na oko 17.000 hektara državnih šuma koje se nalaze na teritoriji opštine Majdanpek.
Preko 90% državnih šuma na teritoriji opštine sa aspekta proizvodne funkcije spada u kategoriju tehničkog drveta. To su bukva, hrast, ostali lišćari, ima i nešto četinara. Ovo je nesumnjivo odličan potencijal, odnosno sirovinska baza koja je obilato korišćena bez naknade lokalnim sredinama.
Usvajanjem ovog amandmana uklanja se dosadašnja manjkavost postojećeg zakona. Ovo govorim da bih ukazala na značaj koji će ovaj usvojeni amandman imati na prihodovnu stranu budžeta opštine iz koje dolazim, a i na budžete svih onih opština sličnih njoj.
Još bih se jednom zahvalila kolegama narodnim poslanicima, inače članovima Odbora za poljoprivredu, koji su imali razumevanja i ovaj amandman svrstali među svoje.

Iskorišćeno četiri minuta i 30 sekundi  vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na osnovu člana 142. stav 5. Poslovnika na član 84. amandman je podneo Odbor za poljoprivredu. Na sednici Odbora za poljoprivredu predstavnik predlagača je prihvatio amandman. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na osnovu člana 142. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine na naslov iznad člana 88. i član 14. amandman je podneo Odbor za poljoprivredu. Na sednici Odbora za poljoprivredu predstavnik predlagača je prihvatio ovaj amandman. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 91. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Nikolić i Miroslav Petković. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 93. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Nikolić i Miroslav Petković. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 93. amandman je podnela narodna poslanica Zlata Đerić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 98. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 99. amandman je podneo narodni poslanik Radiša Ilić. Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 99. Predloga zakona o šumama. Inače, taj član se odnosi na zakup šumskog zemljišta u državnoj svojini. Amandman glasi – šumsko zemljište u državnoj svojini ne može se dati u zakup stranom državljaninu, niti stranom pravnom licu.
Što se tiče odgovora predlagača, u obrazloženju se kaže da on ne vidi razloge koji upućuju na neophodnost usvajanja predložene izmene.
Podnošenje ovog amandmana je možda imalo za cilj upozoravajući smisao na sve ono što se dešava u poslednje vreme u Srbiji, kada znamo kako se daju i rasprodaju mnogi prirodni resursi koje poseduje Srbija.
Poznata je činjenica da su mnogi vojni poligoni izgrađeni na šumskom zemljištu. U nekim slučajevima se radi o otetoj manastirskoj šumi i manastirskom zemljištu posle Drugog svetskog rata, odnosno 1945. godine, a koji su Zakonom o restituciji iz 2006. godine vraćeni SPC.
Sada navodim primer "Pasuljanskih livada". Mnogi su čuli za taj vojni poligon, koji inače pripada opštini Despotovac. Bilo je mnogih napisa u štampi u poslednjih nekoliko godina o zainteresovanosti NATO alijanse za ovaj vojni poligon zbog njegovog strateškog položaja.
Dakle, s obzirom da su pojedini vojni poligoni postali vrlo interesantni emisarima NATO pakta u strateškom približavanju Rusiji, smatram da je čak i na ovako jednom malom primeru neophodno da se usvoji ovaj amandman kao potvrda da Vlada Srbije gaji iskrene i prijateljske odnose sa Ruskom federacijom.
U protivnom, odbijanje amandmana značiće da se u bliskoj budućnosti planira ustupanje šumskog zemljišta strancima, odnosno NATO-u.
Da li se može desiti da se šumsko zemljište koje je u državnoj svojini, a koje je recimo, kao što sam maločas spomenuo, vraćeno SPC Zakonom o restituciji, da se takvo zemljište da u zakup stanom državljaninu, odnosno stranom pravnom licu?
Ne zaboravimo još jednu činjenicu da su šume, a pogotovo manastirske šume, nekada bile, i danas su, čuvari izvorišta zdrave pijaće vode, veoma važnog prirodnog bogatstva, nažalost nedovoljno iskorišćenog. Sigurno će biti želja mnogih, onih i koji ne misle dobro Srbiji, koji su strani državljani, stana pravna lica, da bezočno iskoriste ovo naše prirodno bogatstvo.

Minut i 42 sekunde je iskorišćeno vremena ovlašćenog predstavnika. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 111. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Spasojević. Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanički klub Nova Srbija je, kada je u pitanju kaznena politika, podneo više amandmana. Naravno, ovo se direktno odnosi na privredne prestupe, član 111, i smatrali smo da je u članu 111. trebalo pooštriti politiku, odnosno da se reči "trista hiljada do tri miliona" menjaju rečima "od četiristo hiljada do četiri miliona dinara".
Obrazloženje ovog amandmana jeste da kaznene mere za pravna lica moraju biti povećane kako bi ih trajno destimulisale da čine navedene privredne prestupe.
Naravno, u obrazloženju sam video da se pozivate na određene skale koje važe za privredne prestupe, ali s obzirom na specifičnost koja se odnosi kada su šume u pitanju, trebalo je pooštriti kaznenu politiku.
Naime, na ove privredne prestupe koji se odnose na nekih 26 tačaka, kako se mogu praktično sankcionisati svi oni koji izazivaju vrstu privrednih prestupa, nije jasno napravljena razlika između nekih neotklonjivih šteta koje mogu da se prouzrokuju, kao na primer u tačku 4. vrši seču stabla, retkih i zaštićenih vrsta drveća. Dakle, postoji neotklonjiva mogućnost da se određena šteta napravi.
Ovom prilikom bih želeo i to da ukažem, gospodine ministre, da nadležna ministarstva i naravno Ministarstvo trgovine, a i vaše, treba dodatno da obrate pažnju na katastrofalnu situaciju u drvnoj industriji.
Naime, u Kraljevu svi znate da je fabrika "Jasen", koja je bila poznata širom sveta, naravno i u našoj zemlji, koja je imala izuzetno veliki izvoz, potpuno propala, da je neka privatizacija koja je urađena u principu loše urađena, ali ovom prilikom bih istakao katastrofalnu situaciju individualnu onih ljudi koji se bave drvnom industrijom.
U ovom trenutku od nekih desetak-petnaest strugara koji su privatni poslenici, izuzetno puno uložili u prethodnim godinama. U pitanju su velike investicije. Od nekih deset-petnaest u Kraljevu trenutno jedna samo firma možda je na pozitivnoj nuli i kada prođete videćete da su praktično sve zatvorene, i da su mnogi ljudi ostali bez radnih mesta i da izuzetno teško posluju.
Ovog puta pozivam naravno i vas i Vladu da se učini nešto da se individualnim proizvođačima koji su potpuno ugušeni, kako zbog toga što je trend drveta u svetu i Evropi opao, to mora da se prizna, kako bi ovi ljudi koji su i u velikim kreditima i u hipotekarnim kreditima prevazišli svoje probleme i opstali, a na taj način i oni ljudi koji su zaposleni tamo, neke pilane i strugare zapošljavale 45 ljudi, ti ljudi su zbog toga ostali bez posla.