Na član 13. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milan Dimitrijević i Donka Banović. Gospođa Donka Banović želi reč.

Član 13. se odnosi na postojeći član zakona 20, a taj član govori i reguliše delatnost Centra za reprodukciju životinja i veštačko osemenjavanje.
Konkretno, ovaj naš amandman se odnosi na tačku 1) ovog člana. Skratiću priču. Uglavnom, po sadašnjem zakonu je predviđeno da ti centri zapošljavaju najmanje dva diplomirana veterinara sa licencom, od kojih je jedan specijalista za poslove reprodukcije životinja, a u centrima za reprodukciju goveda su sadašnjim zakonom poslodavci bili obavezni da zaposle veterinara specijalistu za reprodukciju životinja.
Šta se ovim izmenama predlaže? Predlagač kaže da je u tim centrima dovoljno da radi jedan veterinar sa licencom, što je prosto neverovatno zato što znamo da u Srbiji postoji obim poslova i da imamo nedovoljno veterinara sa licencom. Mislim da ih je oko 2.700. Za postojeći obim poslova i taj broj je nedovoljan.
Ovde sada Ministarstvo poljoprivrede smatra da ti centri mogu da imaju samo jednog veterinara sa licencom. Inače, ova izmena ide apsolutno protiv struke. Znači, obim poslova će biti isti ili veći. Poslodavcu neće pasti na pamet da zaposli zbog obima poslova novog veterinara, nego će obučiti, kao što i sada radi, tako je u praksi, tehničara koji će obavljati one poslove koje samo mogu veterinari sa licencom da rade.

Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Spasojević. Izvolite, gospodine Spasojeviću.

U članu 14, koji se odnosi na donošenje novog člana 20a, stav 1. tačka 1) menja se i glasi: "Skladištenje, odnosno promet semena za veštačko osemenjavanje životinja kojim rukovodi veterinar sa licencom, specijalista za poslove reprodukcije životinja".
Obrazloženje za ovaj amandman jeste da stručni nadzor nad skladištenjem reproduktivnog materijala je veoma važan i garantuje uspešno sprovođenje zakona u praksi.
Vlada ne prihvata neke amandmane koji su sigurno celishodni, koji bi popravili nešto što i sami popravljaju u 30% članova, kao što sam i rekao, međutim, dobro, ništa strašno, ništa neuobičajeno.
Ovo je možda trenutak, gospodine ministre, i drago mi je da ste vi danas prisutni ovde, da vam ukažem na jedan problem koji sigurno građani Srbije vide svakoga dana i znaju.
Srbija je zemlja gde postoji disparitet cena otkupnog mesa od seljaka, cena u prodavnicama odnosno mesarama i cena završnih proizvoda, suhomesnatih proizvoda, dakle, ne postoje nigde u Evropi tolike i takve razlike kao kod nas. Sa jedne strane, seljak je potpuno oštećen otkupnom cenom. Praktično, stočni fond se smanjuje, a onda uđete u prodavnicu da kupite i vidite jednu katastrofu u odnosu na mogućnost koliko naši građani danas mogu da kupe.
Gospodine ministre, pre nekoliko dana sam u Kraljevu pored svoje kancelarije ušao u mesaru i video sam ženu koja kupuje 150 grama mlevenog mesa. Katastrofa. Ako pogledate cene suhomesnatih proizvoda, videćete da je to apsolutno na evropskom nivou, a plate su takođe katastrofa.
Gospodine ministre, ne znam kako, ali pošto sam imao prilike da odem i u prodavnice u nekim gradovima u Evropi, tamo se jasno vidi razlika i stoji u onim rashladnim vitrinama biohrana i neka hrana koja je za svakodnevnu upotrebu. Mi nemamo tu razliku ovde kod nas.
Nama su otprilike one cene koje prodajemo u našim trgovinama apsolutno iznad cena evropskih. Mi ne znamo odakle ta roba stiže. Ne znamo kada uđemo u neku trgovinu da li je to zaista otkupljeno od seljaka, što može da se podvede pod neku biohranu, ili se radi o hrani iz običnog tova.
Dakle, građani Srbije ne znaju šta jedu, jedu u principu vrlo nekvalitetno i zbog toga je veliki porast, naravno i zbog nekih drugih razloga, oboljenja od kancera.
Molio bih da pokušate da uvedete neki red u tome da postoji mogućnost da se jede kvalitetno, a pre svega bih vas zamolio da učinite sve da pokušate da u ovim teškim vremenima nađete rešenje kako da cene mesa budu niže. Poznato je da veliki broj dece danas u Srbiji ne može da vidi jednom nedeljno meso u tanjiru.
Dakle, jedna situacija koja je zabrinjavajuća, od zemlje koja je praktično poznata po tome da je proizvodila, da je gajila, da je izvozila, mi nemamo u ovom trenutku praktično organizovanu proizvodnju, radi se ad hok, imamo takav disparitet cena da je to katastrofa.

Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Miroslav Marinković. Vlada i Odbor za poljoprivredu prihvatili su amandman. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 14. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Donka Banović i Nikola Lazić. Gospođa Vojić-Marković ima reč. Izvolite.

Dame i gospodo poslanici, gospodine ministre, i dalje nastavljam o toj čuvenoj centralnoj bazi podataka koja malo-malo pa padne, tako da ne može nešto da se koristi, a u njoj ima hiljade grešaka o kojima sam i tada govorila, a danas nastavljam.
U centralnoj bazi podataka se recimo nalaze podaci da se Klanica "Divčibarac" iz Kosjerića u toku svog rada zaklala preko hiljadu grla goveda nad kojima nisu sprovedene obavezne mere iz programa mera zdravstvene zaštite životinja, pazite – obavezne mere.
Dakle, niti je sprovedena zaštita teladi, niti odraslih jedinki, niti je vađena krv za laboratorijska ispitivanja na tuberkulozu, brucelozu ili leukozu. Da stvar bude još komplikovanija, u centralnoj bazi se nalaze nepravilnosti u tom smislu da je nekim grlima posle potvrđenog klanja upisano da je nad tim životinjama sproveden program mera i to nekoliko meseci pošto su zaklane. Dok je kod drugih životinja upisano je da su posle potvrđenog klanja prodate, a pod tim se misli da su prodate kao žive životinje.
Ne znam stvarno da li neko nešto može da kaže na ovaj tekst koji sam pročitala, prosto zato što to što piše u novinama, ne piše bezveze, a to komentarišu i veterinari, praktičari, oni koji se praksom bave na terenu i kažu da se hiljade stvari može u ovoj centralnoj bazi podataka pronaći. Da su šifre "provaljene" i da pojedini lobiji, ponovo navodim stočarski lobi, ima šifre i te šifre zloupotrebljava. Bilo bi zanimljivo da odgovorite na to ili prosto da kažete da to nije istina i to je odgovor. Argumente da kažete, jer imam kontraargumente.
Sledeća stvar koja se dešava u toj centralnoj bazi, osim toga što se pojavljuje da se ne sprovodi obavezan program mera, da se životinje posle toga vode na klanje, pošto su zaklane sprovodi da se nad njima program mera, ko je platio to, da li je moguće to, pa ko je platio to, da li je to neka zloupotreba ili neko treba da odgovara za to.
Bilo bi zanimljivo da se o tome vodi rasprava. Svi ćute i sklanjaju pogled i pokušavam da nađem pogled nekog od njih ovde, svi se nešto sklanjaju. Ovo što govorim očigledno znaju i nije im novost. To je jedna od stvari u bazi podataka. Kasnije ću vam govoriti o virtuelnim markicama i to je zanimljiva priča.

Na član 14. amandman je podnela grupa 21 narodnog poslanika poslaničke grupe "Napred Srbijo". Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 15. amandman je podnela grupa 21 narodnog poslanika poslaničke grupe "Napred Srbijo". Da li neko želi reč? (Da.) Gospodin Milan Knežević. Izvolite.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, dali smo ovaj amandman na član 15. On je krajnje tehničke prirode, gde smatramo da postoji tehnička greška, te ga je trebalo usvojiti.  
Samo da vam pročitam šta se navodi u tome, ovako – laboratorija obavlja dijagnostička ispitivanja (bakteriološka, serološka, virusološka, parazitološka, hemijska, biohemijska, fizička, patološka i raciološka). Mi smo stavili amandman da treba reč "fizička" da se zameni rečju "fiziološka", a reč "raciološka" apsolutno je reč koja ne postoji u dijagnostici.
Smatramo da je tehnička greška i da se mislilo na radiološku dijagnostiku, a pogotovo što je slično u članu 19. na koji imamo sledeći amandman, gde postoji ispravka, posle patološke navodi se ovamo radiološka. Tako da je trebalo prihvatiti, a pogotovo obrazloženje koje je dato u odgovoru.
Kaže amandman se ne prihvata iz razloga što ne postoje fiziološka laboratorijska ispitivanja. Verovatno je ovo rutinski odgovarao neko ko se ne razume u ovo i ne razume suštinu. Prvo, odgovor nije tačan, postoji fiziološka, da ne ulazimo, postoji patofiziološka istraživanja i fiziološka. Tako da ne ulazimo u tu stručnu raspravu.
Stvarno bi trebalo ili vi kao ministar da prihvatite. Nemao u ovom spisku laboratorijskih analiza fizičkih ispitivanja. Postoje laboratorije za fiziku, ali se bave nekom drugom problematikom.
Odgovor je netačan, postoje fiziološka i patofiziološka ispitivanja. U konkretnom slučaju nije prokomentarisano u odgovoru ovo – raciološka. Trebalo je reći da, to je tehnička greška, biće ispravljena. Mislimo da ovo treba prihvatiti, jer se krajnje u jednom segmentu ispravlja tehnička nepravilnost ove tačke 1.
Tu apsolutno ne treba reagovati apsolutnim odbijanjem, pogotovo ne znam ko je pisao odgovor, ali evidentno je da nije shvatio suštinu da ovo treba ispraviti, što se pokazuje indirektno u sledećem članu.

Narodni poslanik Željko Brestovački podneo je amandman kojim je predložio da se posle člana 18. doda član 18a. Vlada i Odbor za poljoprivredu prihvatili su amandman.
Reč ima gospodin Nikola Krpić. Izvolite.

Poštovana predsednice, drage kolege i koleginice, poštovani gospodine ministre, u Srbiji postoji 12 specijalističkih veterinarskih ustanova, dva naučna instituta, jedan u Beogradu, a drugi u Novom Sadu.
Postoji deset veterinarskih instituta osnovanih od strane Vlade, koja imenuje upravni odbor i direktora. Imovina, kao što znate, u vlasništvu je države. Oni svi sto posto posluju po dohodovnom sistemu, bez donacija države i bez napada na budžet Republike Srbije.
Direkcija za nacionalne referentne laboratorije, kao što znate, organizovan je status njen po Zakonu o bezbednosti hrane, član 18. i 19. zakona, i ona je veoma bitna u lancu kontrole bezbednosti hrane.
Ona mora ili ona treba da akreditovanim laboratorijama obezbedi efikasan sistem kontrole bezbednosti hrane i da obuhvati akreditovane laboratorije različitih delatnosti i firmi, pre svega zavode za javno zdravstvo koji pripadaju Ministarstvu zdravlja, poljoprivredne stanice, enološke institute, voćarske itd, kao i druge laboratorije radi navedene funkcije kontrole bezbednosti hrane.
Mesto i uloga, funkcija specijalističke veterinarske službe mora biti sačuvana i autonomna u okviru Uprave za veterinu sa prevashodni zadatkom obavljanja specijalističkih poslova u okviru zdravstvene zaštite životinja, laboratorijska dijagnostika, kontrola praćenja i suzbijanja zaraznih bolesti životinja i zoonoza, kontrola higijene, higijenske ispravnosti kvaliteta hrane, hrane za životinje i vode, rešavanje problem au oblasti reprodukcije životinja, kao osnovnom i nezamenljivom funkcijom.
Naravno, to ne znači da pojedine laboratorije i delatnosti iz ovih ustanova neće imati svoje mesto i funkciju u lancu bezbednosti hrane i navedene direkcije po osnovu Zakona o bezbednosti hrane, na osnovu ovlašćenja koje će po tom zakonu dobiti.
Ono što je takođe posebno bitna je činjenica da ovakav vid organizacije specijalističke veterinarske delatnosti, u okviru veterinarske službe, prepoznatljiv je i efikasan, kako u zemljama EU, tako i u svim zemljama koje imaju kvalitetan sistem organizacije.
Na kraju, zato je jako bitno održati i sačuvati status specijalističke veterinarske delatnosti u zemlji u okviru navedene organizacije veterinarske službe, kojom rukovodi Uprava za veterinu, koja je inače sastavni deo Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Poslanička grupa PUPS, kad bude dan za glasanje, glasaće za ovaj zakon.