Zahvaljujem, gospođo predsednice. Sačekaću da gospodin ministar završi razgovor, da bi mogli da komuniciramo. Zahvaljujem, gospodine ministre.
Dakle, šta je cilj donošenja izmena ovog zakona? To lepo piše u obrazloženju, dakle, da mi neke svoje standarde uskladimo sa standardima EU. To je u redu.
Ali, postavlja se pitanje šta ste napisali u članu 20, odnosno članu 46? Napisali ste nešto što zbunjuje elementarnu logiku. U prvom delu ste obavezali lokalnu samoupravu oko izgradnje objekata za prikupljanje leševa životinja, a u drugom delu tog člana u drugom stavu ta obaveza ne postoji. Dakle, umesto da poboljšate zakon, vi ste napisali jedan član koji potpuno zbunjuje onoga ko treba da ga primenjuje.
Da ste pažljivo slušali gospođu Donku Banović, videli biste zbog čega je važno to, ali vi niste slušali, imali ste preča posla. Ali, gospodine ministre i gospođo predsednice, zadnjih dana se dešava jedna vrlo čudna stvar prilikom obrazlaganja zakona u pojedinostima i u načelu.
Počne jedan zakon da se raspravlja, onda imate jednog ministra, kako je bilo kod prošle tačke dnevnog reda, tema su bili zakoni iz oblasti zdravstva, pa počne ministar zdravlja, pa nastavi ministar kulture, posle njega ministar za NIP, a završi ministar za sport i omladinu. Dakle, divota. Čini mi se da ta praksa nastavlja i dalje da teče.
Juče smo imali gospodina Sašu Dragina, ministra poljoprivrede, vezano za ove zakone iz poljoprivrede, danas imamo vas kao ministra trgovine, sutra verovatno ministra finansija ili nekog drugog i postavlja se jedno osnovno pitanje – kad krene ovakva vrsta rasprave, da li vi, u stvari, čitate ove zakone i da li vidite šta piše u tim zakonima?
Juče, recimo, u zakonu o vodama i o vodnim dozvolama se na mala vrata uvode nuklearni objekti u Srbiji. Niko ne reaguje, ni ministar poljoprivrede, ni ministar ekologije, verovatno ni vi ne znate šta to piše u tom zakonu.
Vidite, kada je takvo stanje, kada se zakoni ne čitaju, onda prođe ovakva nelogičnosti da nešto nekoga obavezuje u jednom stavu, a u drugom stavu ga ne obavezuje ni na šta.
Da li su takvi zakoni uopšte potrebni? Kako se može primenjivati jedan zakon koji sadrži dve protivrečne odredbe u istom članu? Dajte neko objašnjenje. To se kosi sa elementarnom logikom i osnovno je pitanje – da li uopšte čitate zakon?